UPOTREBA BRONZE I BAKRA


Nahrani nečim ovu belu buku
Arkade milosti
Knjigu koja trpi pod uzglavljem
Ovu čulnu obmanu silovane zemlje
Plač zidova
Ogledalo tišine i muku

Priroda ima nagradu za svaki bol
Moj lični DEDA-Mraz
Koji se spotura beskrajem
Moj guru i pandan svakom
Između hrane i pića
Između preterivanja
Eros u dokolici

Prevario sam iskonsko zlo
Koje dolazi od jedne pameti
Kao i sve potrebe u životu
I bez Tibeta
Uvek sam sumnjao u Mesije
Uzveravao One Koji Će Doći

U ranim jadima ovog zloduha
Ne razlikujem smrt od života

I kroz bronzane dveri jednog disanja
Prolaze znojavi gondolijeri po azotu
Čudan je taj azot
Tako prevrtljiv u svom dualizmu

Valeri Larbo za početnike
Iz Višija
Piše
Kao dečak rano
U brdskim samoćama Srbije
I dalje još kroz Bugarsku punu ruža
Dok iza lakovanih vrata
Sa bravama od teškog bakra
Spavaju milioneri