Давнашња ми је жеља била да о свом родном граду напишем
историју. Разлози за то су двојаки.

Прво:
Власотинце са својим срезом, узимало је видно и активно
учешће у политичкој историји Србије, па је, ради тога вредно
посебног помена и обраде;

Друго:
Разне монографије о другим српским крајевима, о којима
се писало, као о знаменитим местима и легендарним личностима
тих крајева.

Како је Власотинце са околином ушло у политичку историју
Србије, то је ради нас Власотинчана, нужно да се оно, засебном
студијом опширније опише и подвуче његов, заиста
пожртвовани и користан удео и утицај на општу политичку
ситуацију Срба, и доцнијега доба.

Сем тога намера ми је да ова студија, поучно послужи
данашњим генерацијама Власотинчана, разуме се и околине, и
да им служи као путоказ и углед: како се воли отаџбина и како
се једино може и мора њој служити.

Пошто ће ова моја студија имати у првоме реду популаран
карактер, са намером поглавито за Власотинчане са околином,
па тек у другоме реду за ширу јавност, то се надам да ми се
неће замерити што сам тако почео.

Како је пак устанак Власотинчана често пута био у вези са
устанцима и личностима околних крајева и вођен заједнички,
налазим да је дозвољено и поучно да се дотакнем и њих и
изнесем њихови родољубиви и пожртвовани удео у борби за
слободу и независност.

Историја о Власотинцу и околини његовој, коју предајем
у аманет својим земљацима, нема научни карактер, већ жељу,
да се отргну од заборава значајни догађаји и личности
нашега краја, који су ласкаво поменути у општим историјама
и разним чланцима

Уједно, савет и аманет Власотинчанима, да својим политичким,
културним, и привредним радом, увек буду на висини својих
славних предака и достојни потомци њихови у родољубивој
части, у породичном и друштвеном животу.  

Душан Он. Поповић
9. март 1945. г.