Пук се доцније настанио у Власотинцима, малој врло симпатичној
варошици, у којој смо, поред осталог, имали и доста одличног
вина. Тамо је, са својим добровољцима, стигао и чувени јунак
Коле Рашић.

У овој пријатној варошици најомиљенија музика беше велики
бубањ који Власотинчани зову гоч. Лупање гоча за нас официре
беше знак за збор у дотичној кафаници.

Становници необично љубазни и гостопримљиви људи. Неко
суво месо на жару и кајмак беху им најомиљеније мезе.

Сем смотри по четама недељно једанпут, ништа се друго није
радило. Само се веселило и пило. Верујем да се у редовним
приликама за читавих пет година није више попило коњака неко
за оно неколико дана бављења петог пука у Власотинцима.

Команданта пука заступао је капетан Милан Андрејевић, јер је
мајор Магдаленић добио неку другу дужност. Из Власотинаца пук
се преместио у Лесковац. Тамо беше и штаб дивизије. Већа
варош с већим бројем претпостављених старешина прекрати
оно наше власотиначко весеље.

Војвода Живојин Мишић;

Моје успомене, српско-бугарски рат 1885. г.