Северни део Власинске области је планински крај који се
пружа све до дела Свођа. Ту настају благи висови и
висоравни, до самог Власотинца, одакле се пружа плодна
равница, са виноградима и ливадама све до Лесковца.

Као најстарији становници Буковика, тј. Власинске области,
помињу се неки "Џидовци" или "Џиведанци". Били су врло
високог раста, крупни, а њихови гробови на Поповој чуки код
Црне Траве, били су дугачки по 2,5 м. О њима је било предања
све до 1008. године.

После њих су Буковик населили Латини, вероватно рудари
Саси, којих је било много, у време Немањића па све до краја
петнаестог века.

У овим крајевима су, ипак, преовладали Словени, односно
Срби, због непосредног суседства са Нишом, Лесковцем и
Софијом. Ови градови су увек играли веома важну политичку
улогу, а такође и стратешку, због ратних додира Срба,
ранијих са Византијом, и доцнијих са Бугарском и Турском.

По црквено-историјским споменицима, као и по народном
предању и историји ратујућих нација, свуда се виде јасни
трагови српског насеља и српског живља.

Душан Он. Поповић