Vlasotince CAFE
Децембар 222014, 05:07:57 05:07, *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti:
 
   Početna   Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija  
Stranice: 1 ... 5 6 [7] 8 9 ... 13
  Štampaj  
Autor Tema: Vlasotince na Wikipediji  (Pročitano 19117 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #150 poslato: Јун 142006, 12:37:00 12:37, »

CRNA TRAVA -NASTAVAK
SELO DOBRO POLJE-CRNA REKA(Istorija sela)
Prema turskom popisu iz 1 1504.godine selo Crna reka(danasnje Dobro Polje, koje pripada crnotravskoj opstini), imalo je 27 domacinstva Selo je imalo derbedziski status. To je podrazumevalo zastitu putnih pravaca od bandi krdzalija (hajduka, pljackasa). Pocetkom 18 veka, ovim krajevima je harala epidemija-kuga. Potom su se mnogi Crnorecani iselili, da bi sev spasili od te nesrece, a bilo je i  16. umrlih. da bi se spasili nesrece, oni su 1710.godine godine ime sela Crna reka preinacili u novo ime  Dobro Polje, danasnjeg imena sela. sam naziv sela je znacio kod Turaka da je bogato stokom, polja rodna, pa su im Turci nametnuli visoke poreske obaveze-pa su se Dobropoljani zalili porti u Carigradu. Jedan od nameta bila je i svadbarina, narod se tadabunio i napadao silom haraclije. O tiome je 1888.godine u selo Gornja Bistrica-kuce Sovke Milcic, uradjena i slika "Marko Kraljevic ukida svadbarinu". Crkva u selo je sagradjena 1860.godine, a upisivanje u knjigu rodjenih i umrlih u crkvi pocelo je 1979.godine, kada je dobropoljska parohija ciniola sela:Javorje, Gornja i Donja Bistrica, Kozilo, Vus, Dobro Polje, Krsticevo-ukupno 293 domacinstva sa 2334 duse, a opsluzivao ih je jerej Stoilko Cvetkovic i garska parohija  (Donje i Gornje gare, tegosnica, jakovljevo i Krivi Deel) sa ukupno 174 domacinstva sa 1468 dusa, a opsluzivao ih je jerej Cirilo Popovic
14.jun 2006. Vlasotince, Pripremio:Miroslav mladenovic, Mirac
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #151 poslato: Јун 242006, 12:49:46 12:49, »

DRUSTVO ZA UREDJENJE I ULEPSAVANJE VLASOTINCA
Dana  1.maja 1912.godine pre pocetka balkanskih ratova , na inicijativu nekoliko  zitelja u Vlasotincu  je osnovano  Drustvo za  uredjenje i ulepsavanje  Vlasotinca. Medju osnivace drustva najcesce se pominju  imena i prezimena:Dr Aleksandar Protic, Petar Cukalovic, samo drustvo je u pocetku  brojalo 17 clanova. Naravno sa godinama se i povecavao  broj clanova drustva. tako u periodu  1930-1939.godine bilo je preko 80 clanova. pocetkom Drugog svetskograta drustvo je prestalo da postoji.
U pravilniku drustva iskazani su i ciljevi delovanja:a)da svim zakonskim sredstvim i svim svojim silama radi na zdravstvenom,  moralnom i estetskom boljitku i unapredjenju svoga mesta, b) da radi  na tome da se u svim ulicama  zasadi drvored,v) da se stara i  radi  da se staro groblje preseli, g) da radi na prosvecivanju domacica: u vodjenju  domacinstva,  uredjenju kuce,  cistotikuce kako unutra tako i spolja, i davati nagrade onim domacinstvima  cije kuce budu najbolje  uredjene i  i najcistije kako iznutra tako i spolja, d) da  u sporazumu sa opstinskom i  drzavnom vlascu  kao i privatnih  lica i ustanova radi na uredjenju i izradi setalista  pored Vlasine , dj) da se stara o  o stvaranju modernih mesarnica,  e) da se stara o  o uredjenju plaze  na Vlasini, z) kad uspe da Vlasotince  potpuno uredi da u njemu stranac  moze da se prijatno oseca , da trazi od vlasti  da se prizna za klimatsko  i turisticko  mesto.
Ziveci u vremnnu  u kome je ikekako potreba da se razvija  ekoloska svest  u ocuvanju zivotne sredine,  sto znaci da ekologija  je jedanod  primarnih ciljeva  moderne civilizacije,  itekako su ciljevi  vlasotinackog drustva  za uredjenje i ulepsavanje  Vlasotinca i danas aktuelni.  Naravno da danas su  nevladina-ekoloski pokret  EKO BAZA JUG , sa svojim zastitnim  ekolosko prepoznatljivim  simbolom "Vlasinski vukovi" -bi trebalo da nastave  tradiciju ovoga drustva,  da seorganizovano bavi  zastitom prirode  i uredjenjem zivotnog prostora -upravljanje zivotnom sredinom. Mnogo je prekinutih niti  u ekoloskoj potrebi  savremenog coveka  u vlasotinackom kraju  sa prosloscu,  a te niti je povezivao  entuzijasdta i tragalac  za tradicijom  i prosloscu vlasotincanin Slobodan V Cukalovic, prema cijem clnku  TRADICIJA KOJA TRAJE  u lokalnom listu "Vlasina" , 20.decembra 2003.godine je i napisan ovaj ekoloski clanak. Nazalost u ovoj godini , pre nekoliko nedelja,  ugasen je list "Vlasina" koji je osnovan daleke 1926.godine, a o  tome kulturna javnost u sredini i srbiji i dalje cuti.
24.jun 2006.godine Vlasotince Miroslav Mladenovic, nastavnik-lokalni etnolog-etnograf-istoricar
Sačuvana
vlasotincanin
Global Moderator
爱经
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 6121


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #152 poslato: Јун 272006, 12:51:16 12:51, »

Novi članak na Vikipediji

http://sr.wikipedia.org/wiki/Четништво_у_Власотиначком_крају
Sačuvana

Obavestenje: vlasotincanin@yahoo.com nije moja email adresa
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #153 poslato: Јул 052006, 11:44:33 11:44, »

PARTIZANSKI POKRET U VLASOTINACKOM KRAJU
Tokom Drugog svetskog rata u borbi protiv fasizma delovao je u Vlasotincu partizanski pokret. U pocetku kao desetine, potom odredi, pa cete, brigade i korpusi, do armije partizanske vosjske. U znak secanja na svoje roditelje partizane, lokalni istoricar i etnograf Mirtoslav Mladenovic, pristup partizanskom pokretu u vlasotinackom kraju je iskazao hronoloski delovanja u Drugom svetskom ratu od 1941-1945. godine sledece:
                  HRONOLOGIJA PARTIZANSKIH AKTIVNOSTI
10. april 1941.g-U  Vlasotince  su iz Bugarske usli Nemci. Simbolicnu predaju grada izvrsio je tadasnji presednik opstine Hristivoje Pejic, uz ucesce policiskog aparata i predstavnika crkve.
22.april 1941.godine-Bugarska je uspostavila demarkacionu liniju (granicu) na potezu: LJuberadja-Lopuske  Mejane-Dedina Bara-Oraovica, kojom je podelila vlasotinacki srez na bugarsku i nemacku okupacionu zonu.
jul 1941.godine- Akciju paljenja kvislnskih novina "Novo vreme"  u Vlasotincu izveli su DJordje Mladenovic, Petar Stojanovic i Cedomir Stefanovic iz Vlasotinca, Miodrag Milenkovic iz Sisave i Petar Stankovic iz sela Orasje.
26.jul 1941.godine-Izvedena je oruzana akcija u rejonu zeleznicke stanice DJordjevo na pruzi Beograd-Skoplje, kojom je rukovodio Sinisa Janjic. U akciji su ucestvovali pripadnici udarnih grupa iz Vlasotinca i sela Orasja. Posecena je telefonsko-telegrafska zica u duzini od 500 metara. Zbog prekida veza saobracaj nije radio do svanuca. Za vreme izvodjenja akcije doslo je do borbe sa Bugarima koji su obezbedjivali prugu.
29.jul 1941.godine- Na putu Vlasotince-Leskovac, na delu selo Batulovce-Juzna Morava, izvedena je akcija secenja telefonsko-telegrafskih veza, akcijom je rukovodio Milorad Dimanic.
30.jul 1941.godine-Izvrsen je napad na strazu fabrike metalnih proizvoda u selu Stajkovcu. Napad su izvrsili pripadnici orasacke grupe. Zaplenjee su dve puske, oko 200 metaka i jedan radio-aparat, koji je kasnije koriscen za slusanje radio-vesti Moskve i Londona.
 leto i jesen 1941.godine.-Od jula do kraja 1941.godine (najvise u julu i avgustu) u Vlasotincu i okolnim selima formirane su udarne grupe. To su bile prve oruzane ustanicke snage, koje su brojnim akcijama uznemiravale okupatorsko-kvislinske snage i najavile pocetak borbe protiv neprijatelja. Udarne grupe u vlasotinackom kraju su sacinjavali clanovi KPJ i SKOJ-a i drugi napredni ljudi.
2.avgust 1941.godine-Pripadnici orasacke grupe u selo Kozare oduzela je izvesnu kolicinu oruzja.
5.avgusta 1941.godine-Kombinovana grupa iz sela Orasja i Gradista upala je u prostorije finansiske straze u selu Dadincu, zaplenika izvesnu kolicinu oruzja, da bi se kasnije naoruzalo jedno odeljenje vlasotinacke cete u sastavu NOP odreda. Akcijom su rukovodili Cedomir Stankovic i Dobrivoje Stankovic.
15.avgust 1941.godine Sisavacka i orasacka udarna grupa su izvele akciju na strazu eletricne centrale u selo Manastiriste, razoruzali jhe i zaplenili or5uzje i izvesnu kolicinu masinskog ulja. Akcijom su rukovodili Miodrag Mija Milenkovic i Cedomir Stankovic.
16.avgust 1941.godine-Izvedena akcija na zeleznickoj pruzi Leskovac-Grdelica. Akcijom rukovodio Milorad Dimanic i Milutin Stankovic.
29/30 1941.godine.-Kikavicki NOP odred je sa planine Kukavice dosao u rejon Vlasotinca (Davinicevo braniste), gdee je predanio i vrsio izvidjanje za napad na kvislinske snage  u Vlasotincu. Pripadnici udarne grupe DJura Jovic, Dragoljub Jovic i DJordje Mladenovic su te noci pod rukovodstvom Novice Ilica, na konspirativan nacin, izneli hranu iz Vlasotinca do mesta logorovanja odreda.
30.septembar 1941.godine/- Oko 21 casa 35 partizana kikavickog NOP odreda sa isto toliko pripadnika udarnih grupa iz Vlasotinca i Orasja, napalo je zandarmerisku stanicu u Vlasotincu. tada je zarobljeno 35 zandara na celu sa komandirom potporucnikom Aleksandrom Arsinovim, zaplenjena je opstinska i sreska arhiva, magacin bugarske ishrane. partizani su odneli secer, mast, alvu i razdelili narodu.
1.oktobaqr 1941.godine.-Posle akcije u Vlasotincu, partizani suzapalili opstinsku arhivu u Orasju, a zatim zaplenjenim autobusom razorauzali mostovsku zandarmerisku strazu na juznoj Moravi kod sela Glozane i iste noci pre svanuca napali bugarsku posedu na zeleznickoj stanici DJordjevo.
12. oktobar 1941.godine.- Po dolasku sa planine kukavice u rejonu Vlasotinca, vlasotinacka desetina je kod sela Gradista napala granicne objekte na demarkacionoj liniji(granici). U borbi koja je tada vodjena poginulo je pet bugarskih granicara od kojih dvojica podoficira. ranjen je jedan partizan-Bora Jovanovic iz sela Orasje.
14.oktobra 1941. godine.-Vlasotinacka partizanska desetina je, zajedno sa pripadnicima orasacke udarne4 grupe, razoruzala u selu Ladovica cetnike Koste Pecanca i njihovog cetovodju (komandira cete0 anasija Stankovica, zvanog "Tasu". sinisa Janjic je u kuci kmeta Zivana Petrovica razoruzanim cetnicima objasnio ciljeve naroslobodilacke borbe, a zatim im je naredio da idu kucama.
15.oktobar 1941.godine.-Na Babickoj gori je, od grupe boraca upucenih 20.septembra sa planine kukavica i novih boraca, koji su medjuvremenu dosli iz Vlasotinca i Puste reke, reorganizovan Babicki NOP odred. Odred je imao oko 35 partizana od kojih su formirane tri desetine i to:-desetina od boraca iz vlasotinackog kraja(sa desetarom Miloradom Dimanicem-Milosem), desetine iz pusoreckog i desetine iz vranjskog krakja.

od 16 oktobra do 21.novembra 1941.godine.- Vlasotinacka i pustorecka desetina partizana izvela je niz akcija: sabotaza pruge Pecenjevce_Leskovac, paljenje arhive i zaplena zita  u Kosancicu, razoruzavanje cetnika koste Pecanca u selo Crkvica, napad na rudnik Lece, prvo oslobadjanje lebana i druge.
23.oktobar 1941.godine.-Vlasotinacka destina partizana iz sastava Kikavickog NOP odreda zapalila je opstinske arhive u seliima krusevica i D.Dejan. Po povratku iz akcije cetnici Jovana-Korvinskog su zarovbili Luku Andjelkovica iz Brezovice, pa ga posle desetodnevnog mucenja predali nemcima, koji je pobegao iz koncentracionog logora na Crvenom Krstu(12.februar 1942.g), da bi ga kasnije nemci streljali na Bubnju.
21.novembar 1941.godine.-Partizani su izvrsili drugi napad na zandamerisko-cetnicke snage u Vlasotincu. Napadom je rukovodio komandant Kukavickog NOP odreda Vujadin Belcic. U toj borbi je poginuo partizan Aleksandar Mladenovic iz Vranja.
5.jul 2006.g Vlasotince Miroslav Mladenovic -NASTAVAK-
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #154 poslato: Јул 052006, 12:42:06 12:42, »

-NASTAVAK-
15.decembar 1941.godine.-Odlukom Okruznog komiteta KPJ Leskovca, Babicki NOP odred je reorganizovan od desetinskog u cetnicki sastav. Formirane su tri cete: Prva (moravska) ceta sa sedistem u manastiru Sveti Bogorodica. rejon dejstva u dolini Juzne Morave i prema leskovcu. Druga ceta(vlasotinacka) sa sedistem najpre u selu Jarsenovo, a zatim u Komarici i Lipovici. rejon dejstva u trouglu: Grdelica, Vlasotince, usce reke Vlasine u Juznu Moravu i Treca (zaplanjska) ceta sa sedistem u selu Veliki Krcimir. Rejon dejstva prema Babusnici i Nisu.
16.decembra 1941.godine.-Druga(vlasotinacka) ceta je zapalila opstinske arhive u selima konopnica i Sisava i odrzani narodni zborovi.
18-20 decembra 1941. godine.-Politicki komesar vlasotinacke cete Sinisa Janic-Pera je odrzao politicki govor o ciljevima NOB-e u selima Orasju, Gradistu, dadincu i Jastrepcu.
21.decembra 1941.godine.- Vlasotinacka ceta je razoruzala 16 finansa u selu Boljaru i oduzela i oruzje i uniformu.
21-31.decembar 1941.godine. Vlasotinacka ceta je odrzala zborove u selima Lipovici, Rajnom polju, Orasju, Slatini, Beljanici i Manojlovcu, sa velikim posetom gradjana, gde su odrzane i priredbe.
10 januar 1942.godine.- Prva desetina vlasotinacke cete je naisla na cetnicku zasedu kod sela Zavidince.
16.januar 1942.godine.-Vlasotinacka ceta je na putu Lipovica-sredor naisla na zandarmerisko-cetnicku zasedu.
18.januar 1942.godine.-jedna desetina vlasotinacke cete je minirala elektricnu centralu u selu Manastiriste.
19.januar 1942. godine.-Politicki komesar vlasotinacke cete sinisa janjic govorio je u selo konopnica na seoskom zboru.
20.januara 1942.godine.- Vlasotinacka ceta je miniralla most na Juznoj Moravi  da bi sprecila napad Nemaca i Bugara iz leskovca prilikom treceg napada na zandarmerisko-cetnicke snage u Vlasotincu.. Most je minirao komandir cete milorad dimanic-Milos.
27.januar 1942.godine.-Na zboru u selo krusevica govorio je sinisa Janjic-Pera, komesar vlasotinacke cete.
28.januar.1942.godine.- Na putu od Krusevice do sela Svodje, vlasotinacka ceta je danju posekla telefonske zice i stubove u duzini oko 5 km, a zatim predanila u Svodju.
14.februar 1942.godine.-U borbi na neprijateljske snage u selo beljanica, poginuo je partizan vlasotinacke cete Uros Miljkovic iz sisave.
14.februar 1942.godine.-Formirana je nova Cetvrta ceta (vlasotinacka) u sastavu Babickog NOP odreda, da se bori protivu bugara i to u selu Jarsenovu.
15.februara 1942.godine.-Cetvrta(vlasotinacka) ceta je iz Jarsenova krenula na podrucje Bugara. U vecernjim casovima toga dana stigla je u Crnu Baru, gde je odrzan narodni zbpr, na kome je gpovorio Sinisa Janjic-Pera.
16.februara 1942.godine.-U ponoci cetvrta (vlasotinacka) ceta iz crne Bare krenula je ka dolini reke Vlasine, koju je pre svanuca presla izmedju sela Boljare i Krusevice. U svanuce ceta je stiglka u selo Ravni Del, odakle je pre zadrzavanja nastavila pokret u pravcu sela Gradiste (mahala Jovcini), gde je stvorila osnovicu za prodor prema Crnoj Travi.
17.februar 1942.godine.-U cilju obezbedjenja sa pravca Vlasotinca i Grdelice, cetvrta(vlasotinacka0 ceta je iz Gradista u selo Dadince isturila desetinu Svetomira Stoliljkovica-Micka.
20.februar 1942.godine.-Desetina cete  sa predstraze u Dadincu.ocu je u Grdelici razoruzala fabricku nemacku strazu i varosku strazu nedicevaca i zapolenila oruzje, masinu i sapilograf, skojim je umnozavan kasnije propagandni materijal i rasturan okolo Vlasotinca i Grdelice.
22.febrara 1942. godine. Prelaz dela cete sa Sinisom Janjicem na okupiranoj teritoriji mod Bugara na tern sela Bistrica, Brod i Crna Trava.
23.februar 1942.godine.- UGornjoj Bistrici partizani razoruzali majora bivse partizanske vojske Jovana Filipovica, koji je vrsio agitaciju za odlazak u cetnike.
25.februar 1942.godine.- Na podrucju okupiranom od Bugara partizani su prvi put odrzali narodni zbor u selu Dobro Polje. Okupljenim ljudima govorio je politicki komesar cetvrte  (vlasotinacke) cete Sinisa Janjic-Pera. Posle zbora u selu je kao saradnik okupatora uhapsen svestenik Stevan Zemcov (beloemigrant). U povratku za Gradiste partizanima su se prikljucili novi borci: Aleksandar Stojanovic-Ratko, Mirko Sotirovic-Sotir, Radosav Mitrovic, Marga Popvic (zena Milentije Popvica), Grgur popovic, Njegos Spasic, Dusan Milicic-Lake, Milorad Stoiljkovic, Ljubomir Videnovoc i Dragomir Stankovic.
26.februara 1942.godine. Ceta je posle odrzanog zbora u Velikoj sejanici uhapsila presednika opstine Krstu Velickovica injegovu zenu, jer su velicali nemacku silu, pozdravljali hitlerosvskim znakom i drzali sliku Hitlera u kuci.
5.jul 2006.godine Vlasotince Miroslav Mladenovic, -NASTAVICE SE-
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #155 poslato: Јул 082006, 11:45:31 11:45, »

PARTIZANSKI POKRET U VLASOTINACKOM KRAJU;-NASTAVAK:
1.mart.1942.godine Pukovnik Stojanovic, komandant 13. bugarskog pesadiskog puka je, sa polozaja u rejinu Jasrtepca postavio ultimatum predaje sinisi Janjicu-Peri, koji se nije predao.
2.mart 1942.godine.-sa babicke4 gore probiloa se grupa oko 20 partizana., koja se po dolasku u Staro selo(zaselak sela gradiste) priljucila Cetvrtoj (vlasotinackoj) ceti.
3.mart.1942.godine.-Po izvrsenju reorganizacije cetvrte (vlasotinacke) cete od partizana, koji su ostali u ceti i grupe koja je dosla sa babicke gore. formirane su cetiri samostalne desetine i jedna grupa i to:
-vranjska desetina od boraca iz vranjskog i kumanovskog kraja, komandir desetine bio je Stanoje Lazarevic-Milten, a politicki delegat Hristan Todorovic-Karpos,
-luznicka desetina, sastavljena od boraca iz Vlasotinca, leskovca i Luznicana, komandir Zivojin nikolic-brka(Luznica), politicki delegat Dragomir Nikolic-Aca(Svodje),
crnotravska desetina sastavljena od boraca iz crne trave, koimandir je bio Ale4ksandar stojanovic-ratko,
brodska desetina iz sela broda i nekoliko vlasotincana,
vlasotinacka desetina sacinjavala je komanda Cetvrte(vlasotinacke) cete sa grupom boraca iz vlasotinackog kraja, rukovodilac Milorad Dimanic-milos, politicki delefat sinisa Janjic-Pera.
13.martr 1942. U brbi kod sela Beziste,padinama suve planine, poginuo je komandant Babickog NOP oderda Obrad Lucic-Milutin, a zarobljena Dobrila stambolic-Lela, politicki komesar cete, kojaje kasnije predata nemcima i streljana na bubnju kod nisa.
mart 1942.godine u sirokoj akciji bugara i kvislinga,, neprijateljse svurepo obracinapo sa babickim NOP odredom, bilo je mnogo poginulih partizana a 200 je internirano u norvesku.
april 1942.godine.-grupa privremeno otpustenih partizana iz sela orasja je po naredjenju Nilorada dimanica i Sinise Janjica, likvidirala razbojnicku grupu, koja je pljackala ljude u vlasotinackom kraju.
april 1942. delovi 13.bugarskog  pesdiskog puka iz leskovca, cetnicki odred Jovana Ivkovica-Korvinskog iz vlasotinca i srpska drzavna poljska i granicna iz grdelice, vrsili su poteru u hvatanju sinise jaqnjica-pere, organizatora ustanka u vlasotinackoim srezu., koji nije uspeo.
3.maj 1942.godine.- bigari su izvrsili hapsenja aktivista i saradnika NOP-a u  okolinim selima, a medju njima i mu dobrovisu, stolu, Svodju i Kozilu.
24.jul. 1942.godine.-grupa partizana organizje bezuspesan atentat na cetnickog vojvodu korvinskog.
26.jul 1942.godine.-Izvrsena reorganizacija partizanskih jedinica u cetiri smostalna voda:
-vardenicki vod, sa dejstvom u rejonu surdulica i Pcinje, komandir Aleksandar Stojanovic-ratko, politicki delegat Dusan Devedjic-Zika,
-poljanicki vod, dejstvom na levoj obali juzne Morave i vladicinog hana, komandir Zivojin nikolic-Brka,
crnotravsko-luznicki, sa dejstvom u rejonu Crne trave i luznice, komandir Mirko Sotirovic-Sotir, politicki je bio Dragomir nikoilic-Aca,
vlasotinacko-babicki, komandir Milorad Dimnaic-Milos, politicki Sinisa janjic-Pera.
20.avgust.1942.godine.-grupa partizana u selo lipovica upada u cetnicku zasedu.
septembar.1942.godine. Grupa cetnika draze mihajlovica, sa porucnikom Zivojinom miticem u selo Mlaciste zarobila partizane:Dragoljuba petkovica-Stoleta, Milorada velickovica-caslava, Sinadina Milenovica i Vatroslava Stojanovica(saradnike NOP).
11.novembar 1942.godine.-Babicku grupu NOP od 37 partizana i 4 puskomitraljeza opkoljavaju 2 000 kvislinga i saradnika okupatora:12 odred srpske  drzavne poljske straze, 2. ljoticev odred, dobricki cetnicki oderd, cetnicki odred Jovana Ivkovica-Korvinskog, Nedicev odred srpske drzavne poljske straze iz Vlasotinca sa zandarmersikim stanicama iz ravne Dubrave, dusnika, Gadjinog hana, Pukovca i drugih mesta.
12.novembar 1942.godine.-Dva seljaka iz zapadja (zaselak sela Stupnice0 obavestili su kvislinge o prisustvu partizana u njihovoj mahali. oko podne odred nediceve srpske drzavne poljske straze opkoljava mahalu zapadje. u borbi pri proboju iz okruzenja poginuo je politicki komesar Babickog NOP odreda Sinisa Janjic-Pera, organizator ustanka u vlasotinackom srezu i neustrasivi borac revolucije i dragomir Miladinovic-dragisa, prvoborac iz sela  Crvenog Brega kod Predejana. tada su ranjeni izarobljeni Miodrag milenkovic-jova i stojan Petrovic-Uca, koji su kasnije streljani na Bubnju kod nisa. u ovoj borbi bio je i ranje  Dragomir Nikolic-aca, zamenik politickog komesara odrea i jelena Spasic-lela.
20.decembra 1942.godine.-Od boraca Babickog i vranjskog NOP odreda i grupe crnotravaca formiran je crnotravski NOp odred, za komandanta odredjen Zivorad Nikolic-brka, politickog komesara Aleksandar Stojanovic-ratko, sa dva voda i komandirima:Miloradomj Dimjanicem-milosem i Mirkom sotirovicem-Sotir (koja su obadvpjica poginula u ratu i postali narodni heroji).
8.jul 2006.g Vlasotince Miroslav Mladenovic-lokalni etnolog i istoricar
-NASTAVICE SE-
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #156 poslato: Јул 082006, 03:44:41 15:44, »

PARTIZANSKI POKRET U VLASOTINACKOM KRAJU:-NASTAVAK:
Godina 1943- NOB-a:- Godina 1943. najavila je slom fasitickih armija. Nemci su posle poraza  kod Staljingarad presli u defanzivu, a Crvena armija u ofanzivu. Na africkom frontu Anglo-Amerikanci su potukli Romelov korpus i zagospodarili severnom afrikom iz koje su izvrsili desant na Siciliju. japanci su trpeli gubitke na pacifiku i, umesdto daljih osvajanja, presli su su u odbranu podrucja koja su okupirali. posto merama zastrasivanja nije mogao da spreci razvoj i sirenje NOP-a, okupator je u vlasotinackom kraju, presao na represivne mere. nemci su te godine u Orasju streljali deset pripadnika NOP-a, medju kojima i Bozidara Crnatovica, sekretara organizacije KPJ u Vlasotincu.
Pocetkom godine na teritoriju vlasotinackog sreza dolazi Svetozar Vukmanovic-Tempo, clan CK KPJ i vrhovnog staba NOVJ i POJ. U vlasotinackom selu Ravnoj Gori, on reorganizuje Crnotravski i drugi juznomoravski NOP odred. prvi komadant ovog odreda bio je spanski borac i le4gendarni junak Toplice Ratko Pavlovic-Cicko, koji je krajem aprila, gine pod jos nerazjasnjenim istoriskim okolnostima-navodeci se u istoriografiji nekoliko tumacenja razlicitih kazivcanja neposredne borbe sa bugarima ili zalutalog metka, sto je istorikska zagonertka do danasnjeg dana, jer postoji sumnja u njegovoj likvidaciji zbog njegovog uverenja.
Prvog maja je iz sastava Drugog juznomoravskog NOP odreda formiran prvi bataljon i do kraja godine jos nekoliko bataljona. crna trava postaje slobodna teritorija, na kojoj je u celini likvidirana opkupatorska vlast. Obrazovani su nroslobodilacki odbotri, vojno-politicki organi, drustveno-politicke organizacije i drugo.
Tokom leta Nemci i kvislinzi hapse partizanske porodice i interniraju ih u logore, kao taoce. Hapsenja su izvrsena u Vlasotincu, Orasju, Glozanu i Grdelici. Cetnici Draze Mihajlovica i odredi Nediceve srpske drzavne poljske i granicne straze vrse prinudnu mobilizaciju ljudi, posebno mladica stasalih za vojsku.
Anglo-americki saveznici prvi put spustaju partizanima na dobropoljskim livadama sela dobro polje i pavlovu grmadu oruzje, municiju i drugo vojnu opremu.
krajem godine bugarski okupator  preduzima sire ofanzivne operacije protiv naroslobodilackih snaga i stanovnistva u Crnoj travi, luznici i drugimm mestima. Operacije se prenose i na 1944.godinu.
9.jun 2006.g Vlasotince Miroslav Mladenovic-lokalni istoricar i etnolog
-NASTAVICE SE-
8.jul 2005.g
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #157 poslato: Јул 082006, 04:56:20 16:56, »

partizanski pokret u vlasotinackom kraju:NASTAVAK:
Godina 1944.-NOB-a:- Tokom 1944. godine naroslobodilacke snage su na desnoj obali juzne Morave prerasle u krupne jedinice naroslobodilacke vojske jugoslavije. Formirane su: 4. II-Peta juznomoravska NOP brigada, 8. III-Sesta juznomoravska NOP brigada, 10. IV-Prvi vranjski NOP odred, 25.IV-Babicki i pirotski NOP odredi, 10. V- Deseta srpska brigada, 12.V- Kosovska brigada, 19. V-Drugi vranjski NOP odred, 22. V-Dvanaesta srpska brigada, 29. V-22 srpska divizija, 30. V- Caribrodski NOP odred, 21. VIII-20 srpska  brigada, 5.IX- 25 srpska brigada, 12. IX- Prva vlasotinacka i prva vranjanska brigada, 14.IX- Prva sulduricka  brigada, 15.IX-26 srpska brigada, 16.IX - 27 srpska brigada, i 20.IX- cetrdeset i sesta srpska divizija. pored njih na desnoj obali Juzne Morave formirane su i druge: bugarski partizanski odred "Hristo botev", prva i druga sofiska brigada, komande mesta, podrucja i drugo.
Odzivajuci se nemackoj, na ovom delu fronta Bugarska armija je angazovala 50 000 vojnika.
 Za vreme majsko-junske bugarske ofanzive  partizanske snage na podrucju vlasotinackog kraja su narastale formiranjem 10. srpske brigade, kosovske brigade, 12. brigade, 22. srpske divizije i formiranjem prve i druge sofiske brigade, angazovanih u borbi protivu bugara i nemaca u ovom podrucju.
pocetkom septembra Bugarska je 1944. godine izbacena iz saveznistva sa fasistickom nemackom.
Na teritoriji vlasotinackog sreza nalazile su se sledece neprijateljske snage prema datim istoriskim izvorima:
-U Vlasotincu: nedicevski odred srpske drzavne poljske straze sa oko 150 zandara i stab odreda srpske drzavne granicne straze sa oko 50 granicara. granicni vodovi sa 35-50 vojnika bili su locirani u grdelici, kozaru, dadincu, velikom bonjincu i drugim mestima. pored kvislinskih snaga, u Vlasotincu je povremeno boravio bataljon bugarske okupatorske vojske. tokom proleca i leta u Vlasotincu su snage nedicevaca bile povecane na oko 450 vojnika i oficira:
- u svodju se nalazio stab 3. bugarskog granicnog bataljona, a u Krusevici granicna ceta;
-na prostoru sela lipovica, rajno polje i Konoipnice, nalazio se stab Vlasinskog cetnickog korpusa sa prvom brigadom u jacini oko 130-150 cetnika. Komandant korpusa bio je porucnik bivse jugoslovenske vojske Zivojin mitic iz Surdulice;
-u selu velika Sejanica bila je locirana druga cetnicka brigada Vlasinskog korpusa sa oko 130 130 cetnika. Komandant brigade bio je podnarednik bivse jugoslovenske vojske Cedomir Todorovic-Ahil;
-u selu Dadincu bila je locirana treca cetnicka brigada Vlasinskog korpusa sa oko 80-100 cetnika. komandant brigade bio je potporucnik bivse  jugoslovenske vojske Scepan Cerovic;
-u skoli na Lopuskim Mejanama bila je smestena bugarska granicna baza sa oko 100-120 vojnika;
-na karaulama:Tumba (pl. Krusevica), Crna Bara, Begovo Braniste, Manastiriste, Brezovica, Moric (tt-877), Vilje kolo (tt-9000, dedina Bara, juzni deo Grdelice,k selo Oraovica, nalazile su se bugarske granicne posade od 20 do 30 vojnika;
-u Grdelici je bila ceta iz 6. bugarskog etapnog (posadnog) puka, nemacka (komandna mesta), finansiska ispostava sa oko 40-50 finansa i vod nediceve srpske drzavne  granicne straze sa oko 50 granicara.
 Pocetkom 1944. godine stvorena je slobodna teritorija na podrucju crne trave i krive feje. po oslobodjenju Vlasotinca (8-10 oktobra) i drugih mesta na jugu srbije, borci iz vlasotinackog kraja su nastavili brobu na kosovu, drini i sremu i drugih krajeva dokonacnog oslobodjenja od okupatora.
8.jul 2006.g Vlasotince Miroslav Mladenovic-lokalni istoricar i etnograf
-NASTAVICE SE-
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #158 poslato: Јул 082006, 04:57:27 16:57, »

partizanski pokret u vlasotinackom kraju:NASTAVAK:
pOD PRITISKOM NAROSLOBODILACKIH SNAGA NEMCI SU8 SE KRAJEM 1944. GODINE I POCETKOM 1945. GODINE POVUKLI NA LINIJI:dUNAV-SID-bRCKO-sARAJEVO. gLAVNINA JUGOSLOVENSKE ARMIJE BILA JE KONCENTRISANA NA SREMSKOM FRONTU. mNOGO JE MLADIH VLASOTINCANA UCESTVOVALO na ovom frontu i dalo svoje zivote za konacno oslobodjenje .
Aprila 1945. godie je probijen  Sremski front i Nemci su bili priseljeni na povlacenje. pritisnuta antifasistickim snagama, nemacka armija je 9. maja kapitulirala. medjutim, zbog savladjivanja ostatka kvislinskih formacija, rat u jugoslaviji je zavrsen 15. maja 1045. godine.
Siromasni i opljackani vlasotinacki srez je tokom rata prtrpeo  teska razaranja. Unisteno je pet sela, poznata je garska tragedija, spaljivanje od strane bugara u selu Donje gare i streljanje neduznih civila u selu jakovljevu i paljenje sela i prisilni rad u Bugarskoj, negde oko 3.200 domova, stala, ambara, vodenica i drugo. mnogi ljudi su tyrpeli gladni, ziveli u zemunicama i kolibama, neki nisu preziveli rat, dali su svoje zivote za slobodu. tako je posle oslobodjenja u mnogim selima obelezjem-spomen plocama, ostao trag zrtvovanja niihovih zivota za slobodu pokolenja.
Kraj   8.jul 2006. Miroslav Mladenovic lokalni istoriograf i etnolog.
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #159 poslato: Јул 112006, 11:13:44 11:13, »

LEGENDE O NASTANKUVLASOTINCA
Prema dosadasnjim arheoloskim i istroiskim istrazivanjima nemoze se pouzdano utvrditi vreme postanka Vlasotinca. Tragovi  praistoriskih naselja otkriveni su kako u samom Vlasotincu, tako i u mnogim selima od kojih pominjemo Svodje, Gornji Prisjan, samarnicu, dobro Polje, kao i druga mesta.
Na osnovu arheoloskih nalazista na lokalitetu Vlasotinca i okolnih mestam ima elemenata da se zakljuci da je samo vlasotince bilo naseljeno jos u dalekom vremenu Vizantirko-Rimske civilizacije.
prvo pominjanje Vlasotinca potice iz 12. veka. u delu Save nemanjica:" Zivot Sv. Simeona" to je biografija Stevana Nemanjica, pod imenom Uska, kao kraj oko reke Vlasine. Isto tako, selo Konopnica se pominje u letopisu u 15. veku.
Podaci sa istrazena arheoloska mesta poticuniz vremena  vladavine Nemanjica i Kosovske bitke. Naseljeno je slovenskim zivljem sa Kosova, kako u Vlasotince, tako i okolinu (Kosovski Boljari i drugi). Kasnije za vreme okupacije od Turaka, Vlasotince je davalo utociste prognanim beguncima iz svih krajeva Srbije, pa se smatra da je njegovo stanovnistvo u celini doseljenicko. To se vidi iz iz porekla stanovnistva, koje u doseljavanju dolazi iz razlicitih oblasti:znepoljske, dinarske, kosovske, vlasinske, vardarsko-ohridske. U tom vremenu sa kosova su dosli:davinici, Susulici i seizovici, Cukalovici su dosli iz Crne Gore, isljamovici i Petrovici iz makedonije, Stoiljkovici i Tacini iz Bugarske (Trn), a daskalovici i Filipovici iz Luznice, dok su  se Romi doselili iz vranja i grdelice, Pljaskini iz sandzaka i crnilovici iz kijeva kod Surdulice.
Po jednom predanju, Vlasotince je naseljeno srpskim zivljem pod vodjstvom plemenskog staresine Vlaste. Predanje belezi da je Vlasta na mestu danasnjeg Vlasotinca naselio svoje  saplemenike stocare, u vreme "kada se je celi narod selio", dakle u periodu seobe Slovena na balkansko poluostrvo, a to je bilo u 7. i 8. veku. tada je u Vlasotincu podignuto samo sedam kuca, a mestani su napasali svoja stada na padinama planine Bukovik, jer su se preteznp bavili stocarstvom. Ova legenda o postanku Vlasotinca verodostojna je sa etimoloskog stanovista, jer je naselje dobilo ime po plemenskom staresini Vlasti, iz kojeg je kasnije izvedeno: Vlastini, Vlasotinci i konacno Vlasotince.
Prema istoj legendi, zabelezio sam od starijih ljudi sedamdesetih godina 20.veka, da je Vlasotince dobilo naziv prema nekada vlasteli Vlastimiru-Vlasti, koji se sa zlatnim kocijama zaustavio u ovom kraju. Kazu da su zlatne kocije zakopane na planini Bukovik(to je predeo obrastao bukovom sumom, a zahvata potes Bukove Glave, sa selima brezovica, ravna gora, samarnica, ravni del, Predanca). U pocetku se mestozvalo Vlastimirci, potom Vlastinci, pa Vlasotinci ( a do skora je bilo na topografskim i geografskim kartama Jugoslavije i Srbije), potom moze se reci  negde u drugoj polovini 20. veka je dobilo i zvanicno danasnje ime Vlasotince, jer se lakse izgovaralo u obicnom govoru ljudi ovoga kraja. Prva familija(medju onih sedam kuca) je familija Vidosavljevic, koja se doselila na potesu Smrdan. kazu da su iz galicije preko karpata se doselili u Smrdan, brdasca iznad Vlasotinca.
Prema drugoj legendi prema stocarima nomadima Vlasima, citava oblast je dobila naziv Vlasina, kao i reka Vlasina i samo mesto Vlasotince.
Samo naselje je dugo zivelo pod  imenom vlastina mahala ili Vlastin zaseok, gde se kontinuinirano povecavao broj stanovnika. Vlastina moc je ojacala, ne samo u vlasotincu, nego i u okolini, pa je tako i naziv mesta ostao da se pamti, dok su raniji nazivi bilizaboravljeni. Sve to je trajalo do propasti srpske despotije, iako su pre njen propasti mnogi stanovnici Vlasotinca i okoline uzeli ucesce u ustanku Nikole Skobaljica(1454.godine u ustanku protivu turaka) u odbrani Despotovine, koju nisu uspeli da odbrane.
NAPOMENA: u pisanju clanka koristio sam istrazivanja  Prokopije Seizovica iz clanka PISANI IZVORI I PREDANJE O POSTANKU VLASOTINCA u listu "Vlasina" od 29.januara 1999.godine i sakupljenih legendi iz vlasotinackog kraja. (M.M)
11.jul 2006.godine Vlasotince  Miroslav Mladenovic-lokalni istoricar-etnolog
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #160 poslato: Јул 162006, 01:33:44 13:33, »

IZ PROSLOSTI VLASOTINACKOG KRAJA
za vreme mladog kamenog doba, na oko 2000 godina pre nove ere, u to vreme bili su naseljeni Gradac kod Zlokucanana i Hisar u Leskovcu. Istorija tvrdi das su najstariji stanovnici bili ilirsko pleme DARDANCI, a IV vek pre nase ere vazan je i za okolinu Vlasotinca, jer su onda Kelti, na svom putu iz zapadne Evrope za Malu Aziju i Grcku prosli kroz nasu zemlju. Sa sigurnoscu se tvrdi da su njihovi tragovi ostali na Gradacu, a mozda i na Hisaru. Danasnja Istocna i srednja Srbija i Juzno pomoravlje cinili su rimsku provinciju Gornju Meziju. Rimljani su  stvorili vise takvih provincija na koje od III veka udaraju mnoga plemena. Posle podele Rimske imperije u sastav Vizantije usla je i oblast oko Leskovca-odnosno okolina Vlasotinca, a nju su u VII veku naselili Sloveni
16.jul 2006.g Miroslav Mladenovic-lokalni istoricar i etnolog
-NASTAVICE SE-
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #161 poslato: Јул 162006, 02:23:37 14:23, »

IZ PROSLOSTI VLASOTINACKOG KRAJA_nastavak-
SREDNJI VEK-Kada je doznao za pokrete u Rakoj i Madjarskoj, Manojlo Komen je 1165. godine zbacio raskog zupana Desu i na njegovo mesto postavio Tihomira, najstarijeg sina zupana Zavide, a mladjem Nemanji, kome su oko 1159. godine kao deo ocevine pripale: Toplica, Rasina i Ibar-Manojlo je dao poklon Dubocicu, predeo danasnjeg Leskovca sa okolinom. Car Dusan je i348 godine prilikom posete Hilandaru, dao na poklon pored Leskovca i ostala mesta okoline i selo Vinu, sa zaseocima i medjama, a 1358. godine crkvi Hilandarskoj je potvrdio ovaj dar i Vlatko, poznat kao Jug Bogdan.
Ovde treba istaci da je u dokumentaciji arhivske gradje zapisano da je Vlasotince postalo kao naselje u drugoj polovini cetrnaestog veka.
Nasilnik i krvnik sultan Musa je za vreme velikog gradjanskog rata u Turskoj 1412. godine, na putu iz Sofije za Vranje, prolazio naqsim krajevima i cinio velika nedela. NJegova vojska je palila kuce i ubijala srpske mladice. To je jerdan od prvih susreta stanovnika nasega kraja sa svirepim turskim osvajacem. Turske horde 1426. godine upadaju u srpske krajeve sve do krusevca 1427. godine-sultan Murat II opseda Novo Brdo i zauzima sve oblasti do Nisa i Krusevca, a narocito je bio  razrusen Nis-a svakako i Dubocica sa okolinom je stradala.  Vlasotince sa okolinom u tom vremenu je pripadalo pod okrugom Dubocice. Ostrovnicu, Ravanicu i Borac turci osvajaju 1438. godine, a 1439. godine skoro su svi krajevi u potpunosti okupirani-vlasotinacka okolina je svakako tada potpala pod tursku vlast. Sultan Muhamed II 1451. godine vraca kcer DJurdja Brankovica sultaniju Maru u Srbiju i poklanja joj kao svojoj macehi Toplicu (nije razjasnjeno kako su turci drzali Tolicu, kad je Segedinskim mirom Leskovac sa okolinom pripao DJuru Brankovicu).
Godina 1454-turskoj vojsci kod Banje suprostavio se Vojvoda Nikola Skobaljic, gde je do nogu potucena turska vojska. Kasnije iste godine u borbi turaka tragicno je zavrsio veliki vojvoda Nikola Skobaljic i tada je konacno ovaj  kraj potpuno potpao pod turcima sve do pred kraj XVII veka. Moze se reci  da okupacija nije bila potpuna, s obzirom da je plannsko stanovnistvo cesto pruzalo otpor. Dok su turci gospodarili nizijama, dok je planinski deo bio slobodniji za stanovnistvo-a i do danas se u Crnoj Travi sacuvalo predanje, da je planina bila u rukama Srba, dok su nravnicom gospodarili Turci.
TURSKI PERIOD-AUstrougarsko turski ratovi nisu postedeli ni Leskovac sa okolinom (1683-1689 i 1716-1718). vec 1689. godine austriska vojska oslobadja leskovac. Tada Srbi iz okoline misleci da je dosao cas oslobodjenja i pod uticaja ustanka u Makedoniji-pod Karposem, prilazili su austriskoj vojsci. Kako su Austrijanci imali i drugi front na rajni, te su ove trupe dobile naredjenje da se i povlace, pa je mnostvo naroda pod Arsenijem Carnojevicem III-se povukao iz metohije prema sveru, a jedan deo tih Srba naselio je i planinska sela u vlasotinackom kraju. U periosu XV-XVII veka u ovom kraju je bila razvijena trgovina.
16.jul 2006.g Vlasotince Miroslav Mladenovic-lokalni istoricar i etnolog
-NASTAVICE SE-
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #162 poslato: Јул 162006, 02:41:02 14:41, »

IZ PRODLOSTI VLASOTINACKOG KRAJA-nastavak-
PERIOD MPRVOG USTANKA.-Leskovacki kreaj nalazio se na periferiji prvog srpskog ustanka, ali su njegovi ljudi i pored toga dali znatan doprinos ovoj prvoj i velikoj borbi ugnjetene srpske raje protiv turaka. Glavne ustanicke licnosti ovoga kraja bio je vojvoda Petar  Petrovic-Strelja, rodjen u plninsko selo Gradiste kod Vlasotinca, na jugu srbije. Ustanicka vojska je 1806. godine pod komandom Mladena Milovanovica i Stanoje Glavasa posla na leskovacki pasaluk-potukla je tursku vojsku. Druga vojska pod komandom Petra Dobrnjca je zauzela paracin, Razanj i Aleksinac. Izgleda da je Strelja u  to vreme bio prikljucen Dobrinjcevim cetama. Istaknuvsi se u borbama na Deligradu-postao je iste godine staresina becara leskovacke nahije. iduce 1807. godine ponovo su ozivele borbe na niskom frontu. NJihov cilj bio je i podizanje masovnog ustanka u leskovackom kraju. Strelja je u to vreme vec bio komandant desnog krila vojske, koja je operisala na ovom ratistu. ustanci su zaobisli Nis i uputili se leskovcu (koji je u tom vremenu imao 2000 kuca). Strelja je tada potukao sasid Pasunu vojsku i zarobio njegovu porodicu.
             -nastavak.   Miroslav Mladenovic, 16.jul 2006.g
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #163 poslato: Јул 162006, 05:22:10 17:22, »

IZ PROSLOSTI VLASOTINACKOG KRAJA-NASTAVAK-
Pasina vojska imala je oko 12 000 vojnika. Docnije je krenuo da podbuni vlasotinacki kraj, godine 1809. Strelja se zadrzao u Vlasotince, dok je njegov jedan odredauzeo Gtdelicu. Istovremeno je ustanak buknuo u Jablanici, ali je on bio ugusen. Potom je Strelja sa leskovackim becarima bezuspesno pokusavao da blokira Sicevacku klisuru. Za ovo ucesce u ustanku  narod leskovackog kraja je skupo platio-citava sela bi8la su poaljena, poseceno je oko 300 ljudi.  Masa naroda potrazila je skloniste  u plninskim predelima. Strelja je docnije bio komandant leskovackih becara i jedan od istaknutih vojvoda-vodja.  posle propasti ustanka (od 1804-1813.godine) , presao je3 u Vojvodinu. Cim je buknuo Drugi srpski ustanak, odmah skuplja cetu i prelazi Dunav. ratovao je u pozeravackom kraju, a kasnije se nastanio u selo  Jasici u Tamnicu. Posle DJakove bune Strelja odlazi u hajduke (a hajduka je bilo dosta u vlasotinackom kraju). Nakon jedne borbe na brdu Mecka kod Raznja, Strelja bezi u oslobodjeni kraj, ali ga je Milos Obrenovic hvata i predaje Turcima, koji su ga odneli na ono mesto kod raqznja gde je pobio mnoge turke i tu ga obesili.
ISTORISKI XIX VEK-VLASOTINCE. -I pored reformi koje su centralne turske vlasti pokusale da sprovedu, stanje srpskog stanovnistva u Juznoj Srbiji, kao i drugih hriscana u e4vropskim provincijama Turske, bilo je i dalje tesko. SArpska vlada je 1840 go0dine podnela ruskom ambasadoru u Carigradu jedan izvestaj o o zulumima turaka u leskovackoj i prokupackoj nahiji, da bi ovaj o tome obavestio tursku vladu.  U to vreme nekoliko  narodnih prvaka niske, pirotske, prokupacke i leksovacke nahije bilo je vec donelo odluku o dizanju ustanaka. Pop DJordje Stojkovic iz poljanice i jedan trgovac iz niske nahije  prelazili su tokom 1840 godine radi dogovora o saradnji, u oslobodjeni deo Srbije. Zatim je odrzan jedan sastanak u matejevackom manastiru, kome su bili prisutnin  Stanko Bojadjija iz Vlasotinca, Stojan Cavdar iz krcimira, Nikola Srndak iz Dusnika i drugi. Govorilo se o zledelima muslimanskih siptara pod vodjstvom tada zloglasnog krvoloka u niskom kraju Sabri Mustafe pase. Bilo je dogovor5eno da se ustanak podigne u maju 1941. godine, ali je namera bila otkrivena, pa je do pobune doslo mesec dana ranije. U narodu je bila poznata kao Bojadjinska buna., pod vodjstvom Stanka Bojadzije, Coneta Vidosavljevica i Cone Vucica-vlasotincani su se podigli na ustanak. Jedan deo ustanika krenuo je ka Grdelickoj klisuri, a drugi ka leskovcu. Onaj deo vojske kod Grdelice bio je razbijen i nateran da se povuce ka Vlasotincu, a drugi deo saoko 3 000 ljudi sacekao je turke na juznoj Moravi, kod sela Durlinaca. Koliko je to bitka bila krvava i teska, moze se videti po tome, sto je ovo selo bilo potpuno unisteno. Turci su posle  toga opljackali i zapalili Vlasotince sa okolinom, a ustanak se preneo ka Pirotu. Vlasotincani su se 1860 godine ponovo bunili pod vodjstvom DJoleta Stoiljkovic, popa Stanoje Jankovica i Randjela gorunovic, ali je taj ustanak tada bio ugusen.
16.jul 2006.g Vlasotince Miroslav Mladenovic.-nastavak-
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #164 poslato: Јул 162006, 07:18:31 19:18, »

IZ PROSLOSTI VLASOTINACKOG KRAJA-NASTAVAK-
OSLOBODJENJE VLASOTINCA OD TURAKA.-Iskonsko nacelo nasihnaroda da seoslobode vise ceni od zivota bio je putokaz mnogobrojnim generacijama da se u neravnopravnoj borbi izdrze svi napori do konacnog oslobodjenja. U burnim danima i godinama pod turcima razvijala se borba protiv poturcavanja, za srpsku skolu, za oslobodjenje vlasotinackog kraja. Nasi ljudi su se u 19. veku tri puta dizali na ustanak, ali su njihovi pokreti u krvi ugusivani.  Ropstvo se nije moglo vise izdrzati vise. Narod vlasotinackog kraja ponovo se listom digao na ustanak decembra 1977. godine. I tada su prkosno govorili:" Ne4ka izgorimo i cetvrti put, Turke moramo da isteramo, da seoslobodimo i spojimo sa nasom bracom u Srbiji". Ostvarile su se  teznje ovog kraja ciji je vodja u Prvom srpskom ustanku Petar Petrovic-Strelja iz sela Gradiste, vizionarski izjavio:" vlasotincani! Ja prosecenice ne zaptih, druzinu izgubih, vase kuce sagoreh ivas porobih. sad idem da platim za to. ali Vlasotincani, nas ce trag ostati. NJega nikakvi kerovi nemogu olizati. Po tragu nasem doci ce drugi, doci ce treci, doci ce cevrti.... Koji ce to biti? Kada ce doci? Ja neznam. ali ce doci, tako znam kao sto vas gledam. Blago onima koji to dozive." to su dozivele nove generacije. prognoza i verovanja Streljino se3 ostvarilo-vlasotinacki kraj je bio konacno oslobodjen u ustanku i zavrsnim borbama krajem 1877.godine-tako je u listu "Mladost" 1878.godine, zapisao lokalni istoricar Stanislav Gorunovic-potomak Randjela Gorunovica iz Vlasotinca, jednog od vodje bune 1860 godine protivu turaka u vlasotinackom kraju.
U istoriskoj gradji pise da je desetog decembra 1877. godine prasnula prva puska u Vlasotincu. zatalasala se raja. Ono malo turaka sto se zateklo, pobeglo je u Vranje.  Iz iskustva suzna;i-sa rajom se ne treva saliti. Vlasotince je oslobodjeno od turaka 23. decembra 1877. godine. Vlasotincani su  su sew digli na ustanak  i pre dolaska srpskih regularnih trupa-oslobodili varos. Treceg januara 1878. godine u oslobodjeno Vlasotince dosle su srpske regularne trupe: Beogradski, Posavski,  kosmajski i  i Prvi pomoravski bataljon, ojacan knjazevackom brdskom  artiljerijom i vodom konjice.  Ovim trupama je komandovao  potpukovnik  Jovan popovic. Nekoliko dan kasnije pristizu nove srpske trupe: Dobrovoljacki korpus, prvi moravski, drugi moravski bataljon.  Od ovihtrupa i  900 vlasotinackih ustanika-formiran je vlasotinacki vlasotinacki kombinovani odred, za cijeg je komandanta bio pstavljen pukovnik DJoka Vlajkovic. Devetog januara 1878. godine i dejstvom sumadiskog korpusa, oslobodjena je i Grdelica.
ZAPIS JEDNOG UCITELJA U LETOPISU SKOLE U  SELO KRUSEVICA.(O vremenu buna i ustanaka u vlasotinackom kraju):
-Posle Karadjordjevog ustanka u Sumadiji, ceo vlasotinacki kraj je bio, neprestano za citavih 70 godina u neprekidnoj  groznicavoj akciji zaa oslobodjenje od Turaka. to je iskazano i u pesmi:
" Puce puska nize Beograda
druga puce ukraj Dubokoga
 Treca puce usred Sumadije
uzdize se butub Sumadija
I pre njom Petrovic DJordje
zadrma se turska car4evina
zacudi se sedam kraljevina
Da sto radi mlada Srbadija.".
Tako je narodni pesnik izrazio svoje divljenje prema borbi koju je srpski narod poveo protiv silne turske carevine. Ta oslobodilacka psihoza zahvatila je narod snazno i drzala ga do oslobodjenja 1878. godine. dakloe, skoro ceo 19. vek. Takva psiholoska gotovost s jedne strane i sa druge strane zulum i bezakonje svake vrste, dizalo je narod na oruzje. Jedan od prvih ustanka bio je 1809. godine, a vodili suga Ilija (Strelja), Sava dedobarac, Cvetko i Drugi. Drugi ustanak izveden je 1821. godine (Vladika Milentije). treci ustanak izveden je pod vodjstvom Stanka Antonijevica zvana "Bojadziska buna"-godine 1841, potom buna 1860.godine, do konacnog oslobodjenja 1878.godine. "Bpjadzinska buna' pod vodjstvom stanka Antonijevica-bila je najaca. iz ovih ustanaka datira poznata sevdalinka:
"More vrcaj konja ago, Abdul ago
more vrcaj konja, pismen ces da budes
more negu vrcam, d znam da poginem
Puce puska iz gusti orasi
te obori agu Abdul-agu".
stanko je sa svojim bratom prokrstario ceo vlasotinacki, leskovacki, niski, zaplanjski i luznicki kraj. Svuda je pronasao i organizovao najbolje ljude. U Leskovcu je imao Kocu Muldziju i pop DJordje iz poljanice-Nis mu je vodio Miloje Jovanovic iz Kamenice, Zaplanje: Nikola Srndakovic iz G.Dusnika. pored ovih vodja i organizatori ovog ustanka bili su sledeci: Ilija Nikolic iz jastrepca, Cvetko Kucula i Mita deda Uljin iz Vlasotinca, stojan iz matejevca, Stojan Cavdar iz iz Krusevice i Stojan i  kitka-braca iz Kravlja i dr.
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #165 poslato: Јул 172006, 01:22:45 13:22, »

IZ PROSLOSTI VLASOTINACKOG KRAJA-NASTAVAK-
Aprila 1841. godine je buknula buna-ustanak u Vlasotincu. Prema Grdelici je bio Ceka Vuckovic, prema Leskovcu Stanko, prema Predejanu  Ilija Nikolic, prema Svodju Lepoja iz Gare i drugi.  Ustanici su se drzali  4-5 meseci. No,  kad je u Nis stigao Jukup pasa sa Rafit begom i carigradskim komesarom Tarfik begom i Duruk -Teskeredzijom-na vlasotinacke ustanike je upucena vojska od 10 000 ljudi i i oni su posle zilavog otpora podlegli.  Vlasotince je spaljeno. narod se razbezao i dugo krio po sumama. bila je bezanija po "zbegovima'. U poznujesen vracao se narod na svoja kucna ognjista. te godine su vinogradi bili rodlli kao nikad a buradi i bacvi nije bilo, jer je sve izgorelo. tada je narod kopao jame u zemlju i tu sipao grozdje. Glavne bitke su bile: na Kosanici, Vrapcem ridu, Orasja, Glozanu, na Uscu Vlasine u Moravu i kod sela Crna Bara , gde stoje spomenici tadasnjih vojskovodja- predvodnika (danas su poruseni-podvukao M.M).Turci da bi  omrzli kod naroda "bojadziju" na vse su krivili njega, tako da je otuda ceo dogadjaj ostao u secanju naroda pod imenom "bojadziska pljacka'.  Veliki vezir Mehmed pasa, kao sultanov izaslanik dodje u Nis i da uredbu da se obesi Stanoje iz Vlasotinca ijos sedam vlasotincana, na koje se sumnjalo da teze ka Srbiji.
U teznjika oslobodjenju od turaka narod ovoga kraja je zapamtio tri paljevine (i "bezanije"): 1809, 1821 i 1841- kao i pobunu 1860.godinu. Turci su zastrasivali narod, ubistvom vodja ustanka, tako su 1821. godine vodju ustanka vladiku Milentije obesili na nisavacki most, kako bi pokusali da uguse tadasnju slobodu naroda pod njihovim ropstvom.
BUNE I USTANCI (1804-1903).- borba za nacionalnu slobodu porobljenih nroda, jacala je uporedo sa opsedanjem centralne turske vlasti i njenog spahiskog sistema. Ta borba je  postojala sve snaznija i znacajnija u XIX veku. tada tursku vladavinu u vlasotinackom kraju posebno razara prvi srpski ustanak podignut 1804. godine, ciji se pozar nesto kasnije proneo i na jug srbije, pa i na vlasotinacki kraj. vlasotincani su se tokom ustanka i posle jega, sve do konacnog oslobodjenja 1877/78, cetiri puta dizali na ustanak da bi se oslobodili od Turaka. U tim borbama medju mnogim vlasotinckim ustanicima, znacajniju ulogu su imali; Ilija Strelja Petrovic, Sava Dedobarac, Nikola Madra, Stanko Atanackovic-Bojadjija (negde pise i Antonijevic-podvukao M.M), Koca Cvetkovic-Mundzija, Stojan stoilkovic i drugi. Za vreme petovekovne vladavine Turci u Vlasotincu nisu imali svoje nase4lje niti dzamiju. pokusaj Laitif bega iz leskovca da se u Vlasotincu i okolini nametne za gospodara, vlasotincani su energicno odbili, cak su ga zbog toga tuzili porti u Istanbulu. U Vlasotincu su turci imali malu upravu, koju su sacinjavali: buljubasa, jedan pisar, jedan carinar i sedam pandura. pocetkom 1809. godine, za vreme borbe u pravcu juznog pomoravlja, vrhovna ustanicka komanda postavila je za komandanta fronta na desnom krilu vlasotincanina iliju Strelju Petrovica, a na levom timocko-krajinskom, hqajduk-Veljka petrovica. Pre toga Strelja je bio glavni organizator svih ustanickih i gerilskih akcija u  juzno pomoravlje, zbog cega je dobio tiulu "leskovacki vojvoda'. Krajem 1809. godine dolazi Strelja sa 450 ustanika i sa Savom Dedobarcem u vlasotinacki kraj, gde prvo dizu ustanak u Zaplanje, a zatim odmetne Vlasotince isela:Sisava, Boljare, Krusevica, Jastrebac, Gradiste, dadince, Orasje, Ladovicu,, Grdelicu i dedeinu Baru. turci su zbog ove bune i borbe koju su ustanici vodili s njima na Kosovici , zapalili Vlasotince. Orasje, sisavu i jos neka sela. iz tih dana i hajdukovanja u borbi za oslobodjenje od turaka i svih buna, u vlasotinackom kraju su ostala i mnoga imena mesta-potesi: Hajducka padina, Komitski grob. Belkicev grob, Granica, Kosovica, Crna Cuka, straza, Obesenik, Begovo braniste i druga.
tek posle oslobodilackih ratova srbije i crne gore od 1976-1878. godine i berslinskog kongresa, srbija je dobila nezavisnost iteritorijalno prosirenje od  cetiri okruga: Niski, pirotski, Vranjski i Toplicki, pa je tek tada vlasotinacki krak pripao srbiji vlasotincani su ucestvovali u balkanskim ratovima,kao i od 1914-l918 godine protivu okupacije  Austrougarske i Bugarske, potom i 1917 u Toplickom ustanku, prosli golgote i na Ceru. prelaza preko Albanije, bitaka na Bregalnici protivu Bugara, potom u proboju Solunskog fronta, potom i u Drugom svetskom ratu(1941-1945.g) od okupacije Nemacke i Bugarske, do konacno oslobodjenje od fasizma 15. maja 1945. godine.
17.jul 2006.godine Vlasotince Miroslav mladenovic-lokalni istoricar i e4tnolog   KRAJ
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #166 poslato: Јул 172006, 02:24:31 14:24, »

OTVARANJE SKOLA U VLASOTINACKOM KRAJU-ISTORIJA SKOLSTVA
sredinom XIX veka turska vlast je dala odobrenje za otvaranj skola u vlasotinackom kraju. tako je jedan od ucenika tih prvih skola pricao da je ovo odobrenje-Ferman, bilo ispisano na turskom, ruskom i engleskom jeziku, i to na nekoj debeloj hartiji nalik na kozu. kao takvo uramljeno je i okovano na vrata, kad god je skola radila. turci su ga postovali. Ferman o otvaranju skola, potpisao jue licno vezir. Otvaranje skola u ono doba imao je velikiznacaj za srpski zivalj u ovom kraju. Skole su otvarane na zahtev srpskog zivlja, a uz molbu i interesovanju knezevine Srbije, kojaje jos priznavala Sultanovu vlast, a i pomocu ruskog konzula u Carigradu. tako su 1858. godine (krajem vladavine Aleksandra Karadjordja i pocetkom dve vlade kneza Milosa) na intervenciju ruskog konzula u carigradu-otvorena skola  (manastirskog tipa0 u: Grdelici, Kozaru, Vlasotincu, konopnici, Crnoj Travi i Krusevici. Po recima Vasiljka Milosavljevica "pisara'-poslednjeg ucitelja skola manastirskog tipa (metoda) uGrdelici-Fermanom je bio napisan na cetiri jezika:francuski, engleski, Ruski i Turski. Turci su postovali Ferman.  U Fermanu je pored ostalog doslovno bilo napisano i ovo:" Otvara se narodna  srpska skola i odobrava rad daskala kpga samo selo izabere. Nagradu daskala isplacuje seoski odnosno crkveni tutori po slobodnoj pogodbi sa daskalom". tako su skole bile smestene u crkvenim konacima.
17.jul 2005. g. Vlasotince Miroslav Mladenovic-etnolog lokalni i istoricar
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #167 poslato: Јул 172006, 07:20:27 19:20, »

OTVARANJE SKOLA U VLASOTINACKOM KRAJU-NASTAVAK-
OSNOVNA SKOLA "SINISA JANJIC"-VLASOTINCE.-osnovana je 1858 kao skola manastirskog tipa, a skola novog tipa formirana je 1866.godine. Skola radi skolskoj zgradi podignutoj 1927.godine i nekoliko puta je dogradjivana, a rekonstruisana je  1981.godine. podrucje ove skole cini deo vlasotinca sa okolnih sela: brezovica, Jastrebac,  dadince, Orasje,  Ladovica, prilepac, glozane, Stajkovce, Batulovce, Konopnica i druga okolna sela.a 1971. godine  posle formiranja osnovne skole "osmi oktobar' u donji deo grada, kao druge gradske osnovne skole, deca iz sela Konopnica, Stajkovca, Batulovca  i Glozana su pohadjala skolu u "osmom oktobru" da bi pred kraj 20. veka formiranjem seoske osnovne skole  sa osam razreda u selo Glozane, deca iz okolnih sela Glozana, Prilepca, batulovca, stajkovca i Konopnice prestala da pohadjaju osmoletku u gradskim osnovnim skolama-jer vec imaju svoju o0smogodisnju skolu u selo Glozane, na asfaltnom putu na relaciji Vlasotince-Leskovac.
OSNOVNA SKOLA ''"DOSITEJ OBRADOVIC" SELO SVODJE.- Osnovna skola u Svodju osnovana je 1895. godine,kao cetvororazredna i kao takva radila je do 1851.godine kada prerasta u osmogodisnju.
Pre osnivanja skole deca iz Svodja pohadjala su nastavu u velikom bonjincu. Od osnivanja do 1910. godine skola je radila u privatnim kucama. tada je izgradjena skolska zgrada. prvi ucitelj u svpdjanskoj osnovnoj skoli bio je Milan Arsic. posle njega su sluzbovali Milutin zdravkovic. petar strikovic, mihajlo Puhac i drugi. Godine 1936. podignut je4 uciteljskistan. Skolske 1950/51. godine otvorena je produzena osnovna skola sa jednim odeljenjem. tako 1952/53 otvorena je osmoletka . Skolske 1951/62 godine broj ucenika u osmoletki bio je 1178. ucenika i 1963. godine su dogradjene jos 4.ucionice.
Skolu u Svodju osmoletku su pohadjala deca iz susednih planinskih sela:Aleksine, Gornji Orah, Dobrovis, Gornje i Donje gare, jakovljevo, Zlaticevo, Donji i Gornji dejan, Borin Dol, Predanca, kozilo, Gornji i Donji Prisjan. Skolske 1963/64. nastavu u osnovnoj skoli Dositej Obradovic je pohadjalo 1325 ucenika, sto je bio najveci broj ucenika u istoriji ove skole. U centralnoj skoli nastavu je pohadjalo 437 ucenika, do 4 razreda je bilo 92, a u visim razredima 345 ucenika. broj ucenika u isturenim odeljenjima koje pokrivala skola izgledao je ovako: Aleksine(62),Gornji Orah (91), Dobrovis (97), Gornje gare (61), jakovljevo (1090, Zlaticevo (72), Gornji dejan (53), Donji Dejan (96), Borin dol(63), Gornji Prisjan (109), donji prisjan (85).
Skolske 1967/68 odvaja se skola u Gornjem prisjanu, a skolske 1974. otvara se3 se osmoletka u selo Tegosnica, u kojoj skolu pohadjaju deca iz susednih sela:Dobrovis, Cuove, Lukacevo, Gornji Orah, Jezdine, Donje gare i Jakovljeva.
 Skolske 2002/03 nastavu u skoli u Svodju pohadja 63 ucenika. U centralnoj skoli od prvog do cetvrtog razreda ima 20 ucenika, dok od 5. do 8. razreda nastavu pohadja 29 ucenika. U isturenim odeljenjima u Zlaticevu ima 6, u Gornjem dejanu i Borinom Dolu po 4. ucenika. Slicno je stanje u osmogodisnjoj skoli u selo tegosnica i selo Prisjan-gde je jos i gore. Mnoga isturena odeljenja u selima poput Dobrovisa odavno su zatvorena. Migracija je ucinila svoje. U selima nema vise dece, sve je starackih domacinstava, pa i skole sa tim i nestaju u selima brdsko planinskog dela  u vlasotinackom kraju.
OSNOVNA SKOLA U SELO ZLATICEVO.-Osnovana je 1946. godine. Pre toga su deca pohadjala skolu u Gornjem i donjem Dejanu i selo krusevica. Najpre je radila u privatnoj kuci, a od 1950. godine u velikoj zgradi zadruznog doma. prvi ucitelj bio je Branislav Spasic. najduze su sluzbovali ucitelji: Vitomir Mladenovic, Nenad  Lazarevic, Snezana krstic i Svetlana Spasic. Skolun su pohadjala deca iz sela i zaseoka:Zlaticeva, Predanca, Javorje.
OSNOVNA SKOLA U SELO GORNJI DEJAN.-Skola u Gornjem  dejanu osnovana je 1936. godine u jednoj ucionici. prvi ucitelj bila je LJubica Popovic. skolu su pohadjala deca iz planinskih mahala DJordjine, Predanca, Zlaticevo.
OSNOVNA SKOLA U SELO BORIN DOL.-oSNOVANA JE 1948. GODINE I RADILA U PRIVATNOJ KUCI sVETOMIRA NIKOLICA. dO OSNIVANJA deca iz borin Dola nastavu su pohadjala u kruse3vici i Donjem dejanu. prvi ucitelj je bila Emilija S. Orlic. Skola je zbog nedovoljnog broja djaka bila zatvorena i od 2000. godine ponovo radi. U skoli se najvise zadrzao bracni par Nikodija i Vera Andjelkovic.
17.jul 2006.g Miroslav Mladenovic
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #168 poslato: Јул 182006, 05:30:50 05:30, »

OSNOVNA SKOLA SELO JAKOVLJEVO.-Skolaq u jakovljevu osnovana je 1921. godine i radila u skolskoj zgradi(kovanici) cija je izgradnja trajala sest godina (od 19o6 do 1912 godine). Zbog ratova unjoj se nije radilo. rejon skole obuhvatao je sela: Jakovljevo i krsticevo i rajicevo. prvi ucitelj u ovoj skoli bio je Mileta lekic. Za vreme Drugog svetskog rata i okupacije skola nije radila. U skoli se najduze zadrzao bracni par Nikodije i Vera Andjelkovic i Vita Mladenovic. U skolije krajem sedamdese4tih 20. veka otvaran i peti razred, zbog velikog broja ucenika, koji su pohadjali osmoletku u selo Svodje, da bi potom odlazili i danas uce osmoletku u selo Tegosnica. Skola radi i u 21. veku.
OSNOVNA SKOLA U SELO GORNJI ORAH.-Skola u Gornjem Orahu osnovana je 1921. godine na inicijativu ondasnjeg skolskog nadzornika Sretena Dinica iz Leskovca. Od skolske 1921/22 godine do 1941/42 skola je radila u normalnim uslovima. U vreme drugog svetskog rata, pod bugarskom okupacijom skola nije radila jer mestaninisu dali da im decu uci bugarski ucitelj. prvi polseratni ucitelj bio je Vlada Milosevvic. nastava se odvijala u privatnoj zgradi. nova skla je sagradjena 1947/48 godine. a najduze posle rata se zadrzao ucitelj Dragoljub Mitic i bracni par Tosic.
OSNOVNA SKOLA U SELO DOBROVIS.-skola u Dobrovisu osnovana je 1925. godine i radila je u privatnoj zgradi. Skolska zgrada podignuta je 1928,  a u njoj se radilo od 1930. godine. Krajem 1936. godine za ucitelja u ovom selu dosao je Stojadin Obradovic. Posle njega dosao je ucitelj Todor Brankovic. Za vreme okupacije skola nije radila, jer je ucitelj bio uzarobljenistvu. posle rata prvi ucitelj "gimnazijalac" bio je Bozidar Milosevic i radmilo Dimitrijevic. Ucenici su osmoletkupohadjali u selo Svodje, potom u selo Tegosnicu, da bi krajem 20. veka zbog migracije stanovnistva skolaprstala sa radom.
OSNOVNA SKOLA U DONJE GARE.- Skola u Donje gare je osnovana 1908. godine i radila je u zgradi koja se sastojala od vece ucionice i uciteljskog stana. Pre osnivanja skole djaci su skolu pohadjali u Dobro Polje, Vlasotince i krusevicu. rejon skoleje obuhvato sela: Donje i Gornje Gare, Krivi Del, Tegosnicu, a u sela Jakovljevo i povremeno Zlaticevo. Prvi ucitelj bio je tihomir jovanovic. u ovoj skolinajduze je sluzbovao  ucitelj Stevan Zencov. za vreme NOB, bogarski okupatri su u Drugom svetkom ratu zapalili selo i skolu i celokupno stanovnistvo i9nternirali u Bugarskoj. Prvi posleratni ucitelj bio je Stevan DJorovic. skola je radila u privatnoj zgradi, posale rata je napravljena nova skola. Najduze se zadrzala uciteljica Ljiljana Mandjunovic i bracni par ucitelja Stojanovic. Skola i u 21. veku radi sa malim brojem djaka i to samosa potesa sela donje gare, jer iz gornjeg gara odavno nema djaka. Ucenici osmoletku pohadjaju u Tegosnici.
OSNOVNA SKOLA U SELO ALEKSINE.- radila je posle Drugog svetskog rata i zatvorena je pri kraju 20. veka.
OSNOVNA SKOLA U SELO GORNJI PRISJAN-"Bozidar Miljkovic".- Skola u gornjem prisjanu osnovana je 1885. godine i to kao cetvororazredan. podrucje skole cine: Gornji prisjan, Komaqrica, Donji Prisjan-kao isturena odljenja sa cetvororazrednim skolama-a osmoletka od skolske 1964/65. godine. Zbog velike migracije stanovnistva  krajem 20. veka ipocetkom 21. veka skola je pred zatvaranjem zbog malog broja ucenika.
OSNOVNA SKOLA U SELO DONJI PRISJAN.- Skola je osnovana 1936. godine i radila u privatnoj zgradi sve do 1941. godine, do sazidanja nove skole. Do tada su djaci pohadjali skolu u Gornji prisjan. prvi ucitelj bio je Dusan i Ljubica Vulenovic. za vreme okupacije skola nije radila. prvi posleratni ucitelj bio je Cedomir i Mileva ilic.
OSNOVNA SKOLA U DONJI DEJAN.-Osnovana je 1923. godine i kratko vreme je radila u privatnoj zgradi. Preosnivanja skole djaci su pohdjali skolu u kruse4vici. prvi ucitelj bio je vukasin marinkovic. skolske 1932/33. godine podignuta je zgrada u kojoj je skola radila-da bi posle podignuta i skola u  selo Gornji dejan. za vreme okupacije skola nije radila, jer  su bugari celokupnu arhivu zapali8li a namestaj prebacili u skolskoj zgradi u Krusevici. nova skola je ponovo krajem 20. veka sagradjena, jer je postojecu unistila velika poplava reke vlasine. danas  na pocetku 21. veka ima mali broj ucenika.
OSNOVNA SKOLA U SELO KRUSEVICA-"kARADJORDJE pETROVIC".- Skola je osnovana 1858 godine na inicijativu ruskog konzula i bila je manastirskog tipa. prvo otvaranje skole je bilo popraceno fermanom turskog vezira. skola je bila u crkvenim konacima postojece crkve u krusevici. tu su deca stanovala i sluzila u crkvi i odlazila cetvrtkom da se preobuku. decu su ucili svestenici. skolu su tadapohadjala deca iz sela: Boljare, crnatovo, bila, ravnog dela, Donjeg dejana, DZakmonova, Zlaticeva, Svodja, Brezovice i Gornjeg Oraha i Donjeg gara. skola je podignutasredstvima crkve. prvi svetovni ucitelj bio je Jovan Bivolarevic iz Leskovca, koga su Bugari ubili za vreme Prvog svetskog rata. U vreme  posle prvog svetskog rata zapazeniji ucitelj bio e Mirko Tepavac. do 1948. godine bio jeucitelj Aleksandar DJokic. skola je menjala naziv-do 1934 sa nazivom "osnovna skola krusevacka, srez vlasotinacki, banovina vardarska'. Ime "Katradjordje Petrovic' dobila 1934. godine i zadrzala gado dan danas.Posle drugog svetskog rata najduze su biliucitelji Mihajlo i desanka Vujic iz arandjelovca. skola je radila sa sest, potom sa osam razreda sa isturenim odeljenjima u selima:Ravni del, Crnatovo, Boljare, Donji dejan. Zbog migracije stanovnistva krajem 2o. veka i pocetkom 21. veka broj ucenika se naglo smanjio.
18.jul 2006 Vlasotince Miroslav mladenovic
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #169 poslato: Јул 182006, 07:10:38 07:10, »

OSNOVNA SKOLA U SELO BOLJARE.-osnovana je 1932. godine i radila u privatnoj zgradi do kraja 1936.godine. prvi ucitelj je bio Adam jovanovic. za vreme bugarske opkupacije u Drugom svetskom ratu, skola nije radila, bugari su splaili namest5aj iarhivu. prvi posleratni ucitelj bila je smilja simovic. Skola radi u 21. veku. DJaci iz boljara su pohadjali osmoletku u Vlasotince i u Krusevici.
OSNOVNA SKOLA U SELO RAVNI DEL. oSNOVANA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA. radi i danas. najduze u skoli je radio ucitelj Bora Stankovic i  Stanisa Kocic. Skolupohadjaju deca iz ravnog dela i Mankiceva.
OSNOVNA SKOLA SELO CRNATOVO.- osnovana je 1929. godine i radila je u privatnoj zgradi do 1936 godine kada je napravljena skolska zgrada, kaomistureno odeljenje skole u Krusevici. za vreme okupacije skola nije radila jer j4e ucitelj Jordan jovic bio u zarobljenistvu. prva posleratna uciteljica je bila Smilja Simovic. danas je mali broj ucenika u skoli.
OSNOVNA SKOLA "BRACA MILENKOVIC" SELO SISAVA.- Sisava ima osmogodisnju osnovnu skolu koja nosi naziv po "Braci Milenkovic" , koji su ucesnici NOB_a za oslobodjenje od fasizma u Drugom svetskom ratu. Prema nekim podacima  skola uSisavi kao cetvorogodisnja  je osnovana  1957. godine , u privatnoj kuci  Konstantina Ilica-u kuci porodice Konstatinovic. prvi ucitelj bio je iz Smedererva, da bi turci 1858. godine  skolu zatvorili i  1922. godine4 skola je ponovo otvorena, a prvi ucitelj jebio  Bozidar-Boza Milenkovic, a radila je u zgradi  Jove Milenkovica. tada Amerikanac-Stamenkovic Zivojin pomaze da se u Donjoj Lomnici  na njuegovom zemljistu izgradi skola, koja se i dandanas nalazi na tom mesto, jedino je kasnije dogradjivana. rejon skole obuhvatao je sela:Sisavu, Lomnicu, crnu Baru i Sredor. Posleratni ucitelj bio je Vojuislav Fisnjic, Sreten Stanimirovic i Bosiljka markovic-kao "gimnazijalci'. Godine 1953. dolazi do otvaranja 5. razreda, potom prelazi u osmoletku, do danasnjeg dana pocetkom 21. veka, sa isturenim odeljenjima cetvororazrednihskola u selima:Sredoru, Lipovici, Crnoj Bari, Skrapezu i G. Lomnici(koja je zatvorena zbog migracije stanovnistva), a i djaci iz sela gunjetine pohadjaju osmoletku u sisavi, dok cetvororazrednu u selo Komarica.
OSNOVNA SKOLA USELO CRNA BARA.-Osnovana je 1926.godine i radila u kuci koja je kupjena za potrebe skole. prvi uciteljbio je dragoljub jovanovic. za vreme bugarske okupacije skola nije radila jer u njoj su bili Bugari. posleratniucitelj "gimnazijalac" bio je Blagoje ilic. Posleratna uciteljica bila je jelena nikolic. danas skola ima mali broj ucenika.
OSNOVNA SKOLA U SELO KOMARICA.-OSNOVANA JE 1932.GODINE I RADILA U PRIVATNOJ KUCI SVE DO 1952. GODINE. PRE TOGA muska deca imucnih roditelja su isla u Ravnu Dubravu. zbog neprohodnost planinskog i terena ucitelji se cesto menjaju. skolupohadjaju i deca iz sela gunjetina, danas skola ima mali broj djaka.
OSNOVNA SKOLA SELO LOPUSNJA.-osnovana je 1919. godine i radila u kuci Jordana DJordjevica. do osnivanja skole deca su isla u skolu u Vlasotincu i selu Kozaru. prvi ucitelj bio je trajko Primozic. osnovana je i o9smoletka koja zbog migracije stanovnistva ima mali broj ucenika. rejon skole  su sela: ravna Gora, Gornja (bila je cetvororazredna skola) i donja lopusnja, samarnica, Straskovac. Godine 1920 napravljena je nova skolska zgrada. Za vreme drugog svetskog rata skola nije radila, jer je od bugara zapalljena i srus4ena. i 1947. je sazidana nova skola. prvi posleratni ucitelj bio je Josif Dimanic. danas  na pocet5ku 21. veka  skola u Lopusnji je osmogodisnja-nova, sa kuhinjom i uredjenim terenom za izvodjenje nastave u prirodi. nazalost sve je manje djaka zbog migracije stanovnistva u ovom planinskom delu Vlasotinca.
OSNOVNA SKOLA U SELO  GRADISTE.- Skola jeosnovana 1935. godine, a sa radom pocela 1939. godine. prvi ucitelj bio je Milenko broborac. utoku okupacije nije radila. prviposleratni ucitelj bio je Tihomir Miljkovic.
OSNOVNA SKOLA USELO BREZOVICA.-Osnovana posle rata, radi sa malim brojem djaka.
OSNOVNA SKOLA U SELO JASTREBAC.-osnovana je 1932 i radila u privatnoj kuci. doosnivanja djaci su pohdjali skoluu dadincu. prvi ucitelj bio je Josif davinic. Za vreme okupacije u skoli jebio smesten bugarski stab. prviposleratni ucitelj bio je marisav tasic i Galina Zemcova-"gimnazijalci'. najduze se zadrzao u skoli ucitelj Vitomir Nesic in radisav ilic.
OSNOVNA SKOLA U SELO LIPOVICA.-  Pred kraj 20. veka i pocetkom 21. veka ima  samo jednog ucitelja, a do skoro su radila dva ucitelja. Njeno sonivanje se vezuje  saizgradnjom crkve u selo Lipovica,  u prvoj polovini 20. veka.
OSNOVNA SKOLA SELO ORASJE.- oSNOVANA U oRASJU 1919. GODINE I RADILA JE U KUCI pANAJOT5E mILENKOVICA DO  1921. godine, kada je podignuta nova skolska zgrada. Do osnivanja skole djaci su islu u skoluu selo Kozare. prvi ucitelji su bili Mihajlo Stojanovic i Milan Stamenkovic. Za vreme okupacije skola nije radila. prviposleratni ucitelj bio je Darinka Joncic. danas skola spada u vece cevororazredne skole sa dva ucitelja.
Skolu su pohadjala deca i iz ladovice i Kukavice, a danas u selo Ladovica postoji cetvororazredana osnovna skola.
OSNOVNA SKOLA U SELO BATULOVCE. OSNOVANA JE 1943.GOFDINE I RADILA U PRIVATNOJ ZGRADI DO 1947. GODINE. PRVI UCITELJ BIO JE zIVOJIN KRSTIC. pOSLE OSLOBODJENJA RADILA JE UCITELJICA MAGDALENA  Brkic, koja je kasnije bila vaspitacica u internatu srednje poljoprivredne skole u Leskovcu, a medju uciteljima treba pomenuti" Vitomira i Branku stamenkovic. danas je skola jedna od vecih u vlasotinackom kraju.
OSNOVNA SKOLA U SELO DADINCE.-Osnovana je 1896. godine i radila u privatnojkuci, a do tadea su ucenici pohadjali skolumu Vlasotincu, konopnici.-rvi uciteljbioje Stanko petrovic . 1911.g skola se preselila u Kozare, a do i svestkog rata uciteljje bio Lazar Cirkovic. posle o9slobodjenja 1919.g. ucitelj je bio Jovan popovic, onda Dragomir tasic, do 1927.g, se skola preselila u dadince, koji je radio do 1957.g. danas zbog migracije skola ne radi. Iz skole su izasli veliki broj intelektualaca poznatih i van Vlasotinca.
OSNOVNA SKOLA U SELO PRILEPAC-GLOZANE. Skola je osnovana 1922 u privatnoj kuci Ljubomira Stojanovica . Najduze  su biliuycitelji Vlastimir i jelena Cvetkovic.  U selo9 glozane je otvorena i osmolet5ka krajem 20. veka u kojoj pohadjaju de4ca iz sela"Pri8lepca, stajkovca, konopnice i Batulovca. Skola je jedna od najvecih seoskih osmorazrednih seo9skih na podrucju opstine Vlasotince.
OSNOVNA SKOLS U SELO STAJKOVCE.-Osnovana  je 1932. godine u privatnoj kuci. do sonivanja djaci su pohadjali skoluukonopnici. prvimucitelj Milisav Bojinovic. Uciteljica milica Kolakovic je streljana od strane nemaca. posleratni ucitelj bioje Dragica Filipovic, najduze radio ucitelj Vitomir Blagojevic.
OSNOVNA SKOLA USELO KONOPNICA.-oSNOVANA 1866. GODINE kao skola manastirskog tipa. a prvi svestenik ucitelj bio je prokopije i Dimitrije stojanoic. danas skola ima  veci broj djaka, koji pohadjaju osmoletku u selo Glozane, a p0re toga su pohadjali u osmogodisnjim skolama u :Sinisa janjic" i "osni oktobar" u Vlasotincu. Najistaknuti ucitelj skole je Gavrilo Stojanovic, decji pesnik.
OSMOGODISNJE SKOLE U VLASOTINACKOJ OPSTINI:"Sinisa janjic" Vlasotince, "Osni oktobar" Vlasotince, "Dostej Obradovic selo Svodje, "Bozidar Milenkovic' selo G.Prisjan, "Vuk Karadzic" selo tegosnica, "25 maj" selo "Lopusnja, "Braca Milenkovc" selo Sisava, Osmogodisnja osnovna skola selo Glozane, "Karadjordje Petrovic' selo krusevica.-STAVITI NA POCETKU CLANKA.(M.M).
-KRAJ- Miroslav Mladenovic-lokalni oistroicar, pohadjao osnovnu skolu uselo Zlaticevo, osmogosisnju u selo Svodje, a radio kao nastavnik matematike u skolama:Svodju, Tegosnici i Krusevici i danas u skoli u Sisavi. 18.jul 2006.g Vlasotince
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #170 poslato: Јул 192006, 05:35:38 17:35, »

OSNOVNA SKOLA "SINISA JANJIC" vLASOTINCE
Prve osnovne skole u vlasotinackom kraqju osnovane su 1858. godine u selima: Krusevici, Crnoj travi, Kozaru i Grdelici, manastirskog tipa.  Osnovna skola u Vlasotincu osnovana je 1866. godine i bila je manastirskog tipa. ucilo se po crkvenim bogosluzbenim knjigama. U ovim skolama-za Vlasotince i okolinu, nastava je bila obredna i teoloska. pored bukvara, za citanje su upotrebljavao  caslavac i trebnik. U prvo vreme pisalo se na pesku a kasnije imastilom na papiru. Pravopis je bio crkveno-slovenski sa srpskim stilom iz 1804, ali i onih iz 1961, 1888 i 1893.g. Znaci u vlasotinackom kraju se u svim prilikima se pisalo igovorilo srpskim stilom i crkveno-slovenskim pravopisom, pa je narod branio svoj stil i pravopis kroz istoriju.
Prema predanju najstariji ucitelj u Vlasotincu bio je daskal Stojan, koji se pominje u "Bojadziskoj bubi" 1841.godine, od kojihdanas  postoji potomstvo daskalovic u Vlasotincu. Medju poznatim uciteljima posle daskala Stojana, pominje se ucitelj Andjelko Cvetkovic, posle Antanas Zdravkovic, gde se nastava pocela izvoditi cisto srpski-od 1871 do 1875.godine.
Posle oslobodjenja od turaka 1877/87 godine redjaju se mnogi ucitelji, meeju kojima su bili najpoznatiji: Petar Spiric, proka Dimitrijevic i mihajlo Jovanovic.
Za vreme prvog svetskog rata skola nije radila. posle oslobodjenja prvi ucitelji bili su Petar Spiric, danica markovic i lazar Cirkovic.
U toku drugog svestkog rata skola je radila. prvi posleratni upravnik skole bio je Slavko Stojanovic a ucitelji: Dragoljub Brkic i Miodrag Mladenovic, koji se i najduze zadrzao u skoli.
rejon skole je obuhvatao se4la batulovce, Bisrica, Kozilovo, Boljare, Brezovica, Glozane,  Gornja lomnica, gornja i donja Lopusnja, Gradise, Gunjetina.
Posle drugog svetskog rata skola je dobila naziv "Sinisa janjic-Pera", po narodnom heroju i organizatoru ustanka protivu fasizma  Drugog svetskog rata u vlasotinackom kraju. Do 1970-1974. godine radila je kao osmoletka jedina u gradu, do formiranje druge gradske osmogodisnje skole "8. oktobar" i jos jedne seoske osmogodisnje osnovne skole u selo Glozane.
U ovoj skoli su potekli mnogi znameniti intelektualci i poznati gradjevinski majstori sirom zemlje, a i vrsni povrtari u selima ported reke Vlasine. Ucenici ove skole danas i pre su ucesnici mnogih kulturnih i sportskih smotri u gradu, a narocito su aktivni u lokalnim sporstkim klubovima, atletskim, rukometnim, i drugim.
19.jul 2006.godine Vlasotince  Miroslav Mladenovic
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #171 poslato: Јул 252006, 09:02:04 21:02, »

ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIC-CETNIK  Vlasinskog cetnickog korpusa, dRUGI SVETSKI RAT(1941-1945.g
-Rodjen sam 1912.godine u selo Gornji Dejan i u selo ziveo do pete godine, da bi 1915. godine ostao siroce jer mi je otac poginuo u Prvom svetskom ratu sa Austrougarskom. tada me je sestra Julka, koja zivi u Sokobanju, dala na cuvanje-usvajanje u mahalu Vidonjci sela krusevica. majka mi se tada preudala. Bio sam sluga u sanu velikina pune tri godine. Trazio me ucitelj danilo Tepavac 1924/25. godine da me skoluje-ali me nije dao ocuh da idem u skolu. Vojsku sam sluzio 1934. godine u Somboru-tamo je bilo batina u vojsku. Kao momak bio sam muzikant-klanetas, savirao sam klanet. Ozenio sam se 1936. godine. Drugi svetski rat me zatekao 1941. godine u Paracin-pa dobijem telegram da idem u 16. puk u Nis, a Paracin vec nemci zauzeli. Otisao sam kod presednika opstine u Paracin-pa uz prisustvu nemaca mi reklao:" Idi kuci, treba da obradjujes  imovinu". Tezak zivot i siromastvo su uticali na mene. Nisam ni znao ko su partizani, a ko su cetnici, ni ko su nedicevci-vazno je bilo da se prezivi. Cesto su nocu u selima dolazili partrizani-a  danju cetnici sa barjacima. Ljudi su davali i jednima i drugima. Kosta Pecanac je bio poznat u nasem narodu-po njegovim komitama, pa sam se 1941. godine prijavio u cetnike Koste pecanca, pa sam bio u odredu do 1942. godine. Tada sam dobio knjizicu i oruzje-kao cetnik Koste Pecanca. Kao cetnici Koste Pecanca bili smo u Vucje na planini Kukavica.
Na planini Kukavica odredjeni smo bili da strazarimo-da se partizanima prikupi oruzje i nosili smo im: 12. sanduka municije, 12. puskomitraljeza-a bio je glavni Vojvoda Jovan Ivkovic, pa smo se opet vratili u Vucje i nemci i8 bugari su nas razoruzali-nas 1oo duse smo tada bili. Onda je Vojvoda Ivkovic dao obavestenje ko hoce da ide kuci a ko hoce da ide u granicare-neka ide na prijem u Beograd u srpsku granicnu strazu.
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #172 poslato: Јул 262006, 08:42:16 08:42, »

iISPOVEST;BORKO RANDJELOVIC-CETNIK VLASINSKOG KORPUSA-nastavak:
Nas 12. duse smo krenuliza Beograd i onda su sve rasporedili za Ivanjicu-a ja sam trazio Vlasotince i dobio ga, gdesam kao granicar srpske straze bio do9 1944.godine. kao strazar sam pomagao  nasim ljudima, koj su kao rabadzije sa stokom  vukli zito iz puste reke i moravskih sela-da bi izdrzavali svoje porodice. Tako sam jednog crnobarca spasao-trebalo je da se zakolje, a ja sam mu rekao da bezi iz kuce-sto je to i ucinio, pa sam ga spasio zivota. Dobrunka Simonovic iz krusevice je radila za svi pa je spasila Lazu iz Orasje-koji je drzao i za partizani. Ta Milunka je posle rata , cujem umrla u bedi.
 Vlasotince je 1944.godine trebalo da bude spaljeno i unisteno, a spasio ga komandir  III voda Stresnjal-cehoslovak, koji je spasio Vlasotince. Tu je dosao nemacki komandsant iz leskovca u patrolu- a jedan cetnik ga ubije 1944. godine pred Sokolski dom-prema sud ( u njemu je bio stab). tad je Cora sedeo u Stojadinovu kafanu, Stresnjak je  napisao na nemackom  cedulju i metnuo mu u dzep-da je dosao nemacki nemacki komandant da se preda, sa kljucevima od magacina iz Leskovca i tako je spasao Vlasotince. Stresnjak kao komandir cete poginuo je u Sloveniji-ubili ga partizani.
U Kusevici je bila mobilizacija. U cetnici su mnogi bili i zbog sirotinje. U cetnici su 1943. godine iz krusevice bili: Bogdan -sada kafedzija (posle je bio i u partizane0, Aleksandar meckar, Stojadin rajkin (tovak), radomir sumar, Dobrivoje dimitrijevic-Jarcevci, Joca Kusinski, Petar DJukinski-belokapac (za njega kazu da je bio svabski podanik i da ga devojka-Bogdanova sestra izdala, pa ga streljali partizani). U Vlasotince od cetnika najgadniji je bio Cocka Mirko-ubio ga narednik granicarski-nedicevac Krstic (zivi u Leskovcu). Komandant Jovan Ivkovic poginuo. Iz Svodje (Babebici-Dobrivije-sa bratom)-kao cetnici  bili losi prema narod: silovali zenske, pljackali. U Ravni del je agitator cetnika bio Nikola Gulaveza. U Veliko Bonjince je bio los cetnik LJuba Milosevic (brat mu Vlada sada ucitelj u Boljare0-ubili ga partizani u Krcimir.  -NASTAVAK- mIROSLAV mLADENOVIC, Vlasotince, 26.jul 2006
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #173 poslato: Јул 262006, 04:38:21 16:38, »

NASTAVAK:iSPOVEST-BORKO RANDJELOVIC-cetnik Vlasotinackog korpusa
-Kad je 27 septembra 1942.godine formiran granicni odred-za granicara je dosao Petko Petkoski (Trandafiloski) iz sela Cresnjevo, opstina Makedonski Brod, zapadna Makedonija-koji je tamo u Kicevo bio milicioner (zandar), pa nije po naredjenju mogao da ubija ljude, pa je pobegao kod nas u Srbiju i prijavio se za granicara. U porodici Dinkic je ostavio stvari. Tu je samnom bio do septembra 1944. godine. tad smo u borbi sa partizanima odstupili i isli pored Moravu, na cupriju Beljanicu, preko  Babicko u Nis-pa na Crveni Krst vozom do Cicevac, pa do Varvarina, preko planine Golije-tu smo konacili. Preko Novi Pazar, Prije Polje, Duge Poljane-Sjenica (3. meseca pesice)-preko Bosne, Nova varos (tu su nas ruski avioni napali i potikali nas (razbezali smo se na sve strane), pa kad cujemo trubaca, tad se zbiramo (sakupljamo)-onda preko Romanije. Naisli smo na 100 mrtvih-golih nemaca, ubijenih-onda smo dosli na han Pjesak (zimi) kod kraljeve palate, tu smo zakonacili, tu se borba vodila. Tu nas je u borbi vodio Dragutin keserovic-komandant brigade Draze Mihajlovica. Moj bataljon je imao oko 300 ljudi- a komandant je bio Milosav Bogdanovic, zvani Cora, a komandir voda bio je Zika Marinkovic iz Grdelice-poginuo na Focu. Drugi su tad vodili borbu a nas bataljon je bio u pripravnosti. Krenuli smo napred do Doboj u Bosanski Brod (americki avioni su nam ubili 37 ljudi i komadir nam je bio ranjen, pa je umro u Zagreb ili Bec)- tu su slovenacki domobranci hteli da nam uzmu oruzje. Oruzje smo polozili u Slavonski Brod-pod nemackom komandom, odatle smo upuceni Strazburg u Austriju bez oruzje-gde smo ziveli u logor austriski. Citavu godinu u zimu 1945. godine, protiv partizana-imali smo oruzje, italijanske puske. Kad su navalili partizani s tenkovima i teskim oruzje4m-mi smo se povukli preko Soce na italijansku teritoriju, a onda nas je srela Engleska armija koja se borila protiv nemaca i onda smo imali tumaca, on je preveo sve na engleski. Krenuli smo u logor u Forli u Italiju-negde u prolece, tamo smobili 2-3 meseca. Englezi su bili dobri,  a nasi su se pojeli medjusobno (svadjali se)-zakolju jedan drugog i bace ga u klozet-ko je jaci za partije se svadjali:drazicevci, cetnici, domoroci, belogardejci (najgori ljudi), ustase-a bilo je oko 500-600 ustasa (najgori sa dobrovoljcima-belokapcima). Onda smo presli u drugi logor zvani Ebolija u Italiju-tamo smo bili godinu dana (250 hiljada iz jugoslavije: Crnogorci, srbi, hrvati, bosanci, dalmatinci-bio nam odred u Drinski puk, komandir mi je bio LJubomir Grdanovic-bio sam godinu dana, medjusobno se klali za partije, a odatle smo bili podeljeni u grupe da cuvamo Engleske logore u Italiju. Cuvali smo na tri meseca-a u logore bio pleh koga smo mi prodavali za hleb (krijocom-krili se)-u grad, a onda smo od medjunarodnog suda (misije) rasporedjeni u Nemacku u  Muster  lager, a tu nas je ispitivala medjunarodna komisija-ko hoce da se vrati, a ko nece da se vrati. Jedan je pokusao da se vrati a nasi ga odmah ubili na stanicu i nismo smeli ni da pokusavamo da se vracamo. U nemacku smo  dobili naredjenje ko hoce da ide na dobrovoljni rad 1946.godine. Opredelio sam se (zajedno sa Petkom iz makedonije)-sa grupom od 100 ljudi u Englesku. Cetiri godine u Engleskoj na ciglani, ziveli smo u logor, a posle u privatne stanove. tamo je bila cetnicka organizacija-placali smo clanarinu, glavni je bio Mihajlo Todorovic (granicni oficir), a poverenik Stevan Beric-dalmatinac, dobar covek. Nekadasnji komandir zandarmerije u selo Svodje, kod Vlasotinca-Ilija Drljaca bosanac (zena bugarka) optuzila je moju Ruzu-da je Titov pandur-ona je rekla-jesam, bila sam kuvarica u miliciji posle rata 3. godine. Kole celic iz Vlasotinca dao dokumenta mojoj Ruzi 1957. godine da me osvede u otadzbinu (bila je 3. godine u engleskoj-a bila je i sa kraljicom Marijom,  kraljem Petrom i Andrijom u crkvu. Ruza je4 u nasu ambasadu u Englesku o9pravljala da se vratimo u Jugoslaviju. Otisli smo u dom "Draze Mihajlovic" da doruckujemo, a cetnici su pitali ruzu-jel ti oces da naseg brata vodis da ga predas Titu-a ona je odgovorila-sta se vas tice-aoni odgovorili-to moze da bude i obratno. rekao sam izvinite, a ondasam je ja nagazio na nogu ispod astala, a svi su nas gledali, pa smo taksijem odma otisli u stan. Dolazili su nasi nocu-mi smo se pakovali-ujutru dosla kola za posao-rekao sam da mi je zena bolesna-a mi izasli na druga vrata-utovarili se i pravo za jugoslaviju. Oko dokumenta pomogao nam je ratni zarobljenik Miloje Nikolic iz Nisa i 1960 godine smo se3 vratili u Jugoslaviju. Iz naseg kraja  najopasniji za nas narod su bili braca od tetku na Bogdana sada kafedjiju  iz krusevicu,koji su zajlali na svadbu-ubijeni su. U englesku sam radio na ciglanu, pa eto sada primam njihovu penziju.
Zapis u selo Krusevica, opstina Vlasotince, 1980. godina
Zapisao:Miroslav Mladenovic, prosvetni radnik u OS "Karadjordje Petrovic" selo Krusevica
P.s Dok sam belezio ispovest deda Borka i baba ruze Randjelovic, ispred njihove kuce u selo Krusevica 1980. godine, tada radeci i ziveci u selo krusevica kao prosvetni radnik-tada i sam sam u sebi imao strah da se to nedozna, jer ni oni nisu biliraspolozeni da mi govore sve, plaseci se posledica, jer je postojala opasnost da i ja i oni budu proglaseni za "drzavne neprijatelje'. No, poverenje tih ljudi ujednog seoskog Ucu, ostavilo je traga da se i sada u 21. veku neswto dozna i procita na teske ideoloske  sukobe partizana i cetnika i ostalih u bivsoj Jugoslaviji, sto ce ostati kao pouka i trag za buduca pokolenja. Iz straha u svesci nisam smeo da napisem ni ime ni prezime, jer sam se plasio "pretresa' i dugo sam krio tu svesku, da se niko ne dokopa nje. U svojo sredini sam pokusao da objavim ovaj tekst, ali sam samo imao neprilike, jer kao dete iz partizanske porodice nisam smeo da pisem nista o cetnicima kao nasim krvnim neprijateljima.
26.jul 2006.godine Miroslav Mladenovic, nastavnik matematike, Vlasotince
e-mail:miracyu@ptt.yu.
Sačuvana
vlasotincanin
Global Moderator
爱经
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 6121


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #174 poslato: Август 042006, 02:37:42 02:37, »

Novo:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Црна_Трава
Sačuvana

Obavestenje: vlasotincanin@yahoo.com nije moja email adresa
Stranice: 1 ... 5 6 [7] 8 9 ... 13
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.15 | SMF © 2006-2009, Simple Machines Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.18 sekundi sa 20 upita.