Vlasotince CAFE
Децембар 232014, 01:02:06 01:02, *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti:
 
   Početna   Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija  
Stranice: 1 ... 8 9 [10] 11 12 13
  Štampaj  
Autor Tema: Vlasotince na Wikipediji  (Pročitano 19126 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
vlasotincanin
Global Moderator
爱经
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 6121


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #225 poslato: Новембар 032006, 06:51:01 06:51, »

Da, nemoj ga popravljaš, jer se tako vodi u dokumentima.
A za jezero, to je samo ilustracija koliko kartografi greše. I još uvek se mogu naći karte gde je to jezero ucrtano ... a ne postoji.
Sačuvana

Obavestenje: vlasotincanin@yahoo.com nije moja email adresa
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #226 poslato: Новембар 032006, 09:17:54 09:17, »

Анегдоте [уреди]
Сам назив села потиче из речи са два дела: Равниште и Дел - зараван се тако зове у овом крају, па се тако вероватно и добио назив села Равни Дел. Постоји анегдота из времена владавине Турака. Када је турчин ишао коњем у успону од Равног Дела за Криви Дел, пошто се уморио упитао је :”Где смо стигли?” Добио је одговор Равни Дел, и на то је рекао:”Ако је ово Равни Дел, какав је онда тај Криви Дел?”
PORUKA VLASOTINCANINU I BAMBY: Oba ste u pravu. da bi se o ispravio naziv-ima dva nazinva RAMNI DEL to je narodski), a kasnije radi lakseg izgovaranja i jezicki sam naziv je dobio RAVNI DEL.
 DODATAK I ISPRAVAK; - selo ravni del:
 Da se ispravi u delu ANEGDOTE;
Sam naziv sela potiče iz reči sa dva dela RamniÅ¡te-RavniÅ¡te i Del -jer se u ovom kraju  n Ravno naziva Ramno-zaravan se tako zove u ovom kraju, pa se tako verovatno i dobio naziv Ramni-Ravni Del. U topografskim kartama se selo vodi kao Ramni Del, a  u administrativom pogledu u opÅ¡tini  kao Ravni Del. Kada je turčin iÅ¡ao  konjem u usponu od Ramnog-Ravnog Dela za Krivi Del, poÅ¡to se umorio, upitao je:“ Gde smo stigli?“ Dobio je odgovor Ramni Del, i na to je rekao:“ Ako je ovo Ramni Del, kakav je onda taj Krivi Del?“. Miroslav mladenovic. Uca
Sačuvana
vlasotincanin
Global Moderator
爱经
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 6121


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #227 poslato: Новембар 032006, 10:48:23 22:48, »

Mislim da je dovoljno da samo jedan put bude objašnjena relacija Ravni Del-Ramni Del. Sve ostalo bi bilo preterano...
Sačuvana

Obavestenje: vlasotincanin@yahoo.com nije moja email adresa
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #228 poslato: Новембар 072006, 05:57:38 17:57, »

poruka vlasotincaninu: Izbegao si da das odgovor onom sto he4 pisao pohvalno o mom pisanju na wikipediji o selu Svodje, da mu kazes da je pravi autor miroslav mladenovic, lokalni etnolog i istoricar i prosvetni radnik iz vlasotinca, koji je sam zapisivao trideset i vise gofdiba po selima vlasotinackog kraja i od tih zapisa pise tekstove na wikipediji,a da si TI samo urednik koji je sve ovo sredio i veoma zaasluzan za  oavjvo odlicno uredjivanje i promociju grada vlasotinca u i9 jabkanbickog okruga i da ta Pohvalnica treba se dodeli  posebno uredniku a posebno piscu tekstova (meni nista neznaci i ja se odricem u tvoju korist jer znam kako je kada si mlad i kada ti mnogo znaci, a meni nisu nikada dodeljivane i danas mi nista b neznace nikakve pohvalnice i velika mi je radost kada se moji tekstovi citaju i ostaju trag za buduca pokolenja). Eskivirali ste-sa podanistavanjem  AUTOBIO9GRAFIJE, to mogu samo zlobnici vlasotincani koji samo visu kako kucici na kasaqpnicu i samo rzu a nista nhestvaraju i moja LICNOST KAO ZNAMENITOG VLASOTINCANINA NIJE SE NASLA ANA WIKIPEDIJI, sto je trebalo da ucinis zbog onih koji pitaju za stvaraoca i prava na autorko pravo tekstova popout selaq Svodje. Greske ispravi odmah da bi bilo casno i posteno mu saradnji kakava je i dosada biloa. pozdrav. Miroslav Mladenovic. Miuracyu Vlasotince
Sačuvana
vlasotincanin
Global Moderator
爱经
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 6121


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #229 poslato: Новембар 072006, 09:21:37 21:21, »

Profo,

ja nisam do sad ništa izbegao. Ko ne razume šta znači rečenica "Izvorni tekst za Vikipediju pisao Miroslav Mladenović, Vlasotince." tome treba da se objasni. Drugo, to pitanje je malo sumnjivo zato bih hteo da mu odgovorim na dobar način.

Tekst/auto-/biografija je u pripremi. Tu nije nikakva zla namera niti podvala uz pitanju. Biće objavljen, a kad bude objavljen onda će korisnik kome se dopao članak SvoÄ‘e biti o tome obaveÅ¡ten. Å to se tiče ličnih stvari, Vikipedija nije nikakvo mesto za lično reklamiranje.  Ne bih želeo da neko pokuÅ¡a da tekst o tebi tako tumači, zato joÅ¡ gledam na koji fini način da to sredim. Zlonamernih pojedinaca ima uvek i svuda.

Već duže vreme sam razmišljao da li na mojoj korisničkoj stranici da napišem poseban članak o tebi ili nešto drugo. Ne znam, nisam stigao da to uradim do sad. Ali evo sad će biti mesto u glavnom prostoru kao poseban članak. Mada sve što duže o tome razmišljam, što više imam dvoumice kako bi taj potez shvatili drugi na Vikipediji i da li bi to bio povod za neka prepucavanja. U istoj vezi stoji i mogućnost, da neko članak o tebi "prepravi" kako njemu odgovara. A toga se ja bojim najviše. To je onda kao poziv na ratovanje u kome jedan od ratnika obavezno gubi. Ja lično ne verujem da nam je to baš potrebno.

Ja nemam nikakvu nameru niti vajdu da tuđi rad deklarišem kao svoj. To nije moj stil!

Ispravke i prepravke tekstova kao i lektira zauzimaju dosta vremena i gledam uvek tako da ih sredim, kako drugi ne bi imali povod da tekstove prepravljaju po njihovoj volji. Samo ne mogu uvek da stignem. Nekad mi fali ideja, nekad mi fali vreme, a nekad kad nešto ne mogu da rešim odmah ostavim ga za kasnije. A nekad ne želim da upadnem u neke bezvezne diskusije sa admistratorima i onima koji misle da je vikipedija mesto za lična/politička/ideološka prepucavanja!

Evo mala statistika:
Tekst SvoÄ‘a imao je oko 1000 pravopisnih ispravci: znači samo ubacivanje slova  Å ÄÄŒÄ†Å½! A o prebacivanju rečenica i takozvanoj vikipedizaciji da ne govorim. To su povezice unutar vikipedije i obrada teksta u viki stilu. I joÅ¡ uvek se desi da kad pročitam tekst naletim tu i tamo na neku greÅ¡ku.

A Å¡to se te "pohvalnice" tiče (reč je o srebrnoj zlatiborki), ja sam je dobio pre nego Å¡to sam bilo koji članak iz tvog pera adaptirao za vikipediju.  Ona je zabeležena datumom: 12. februar 2006. Profo, tvoj prvi post u temu Vlasotince i Vikipedija datiran je 22. aprila 2006. Znači jedno sa drugim nema veze.


E sad, ako postavljaš pitanje tvojih autorskih prava onda je to kršenje dogovora i koncenzusa kojeg smo svi mi koji pišemo u ovoj rubrici ovde na Vlasotionačkom portalu imali. Svi smo mi ovde sakupljali dobrovoljno podatke o Vlasotincu sa ciljem da se oni pojave na Vikipediji. Svako ko Vikipediji doprinosi odriče se ličnih autorskih prava. Ja mislim da sam to već rekao ovde nekoliko puta. Niko nije reklamirao da bude autor u klasičnom smislu. To što sam ja rekao da ću da to postavljam tamo na Vikipediji, to je samo izraz dobronamernog voluntarizma, a bio je i koncenzus ovde.

Znači to što sam ja postavio tekstove tamo nema nikakve veze sa mnom niti je nekakva reklama za mene lično, niti znači prisvajanje autorskih prava, jer svako ko postavi tekst na Vikipediji odriče se svojih autorskih prava u korist zajednice. Znači nema tu ništa posle "moje", "tvoje", "njegovo". To sve pripada društvenoj zajednici koja se obavezala da sve te radove sa Vikipedije učini besplatno dostupnim svima.

Pozdrav

PS: Poželjene "ispravke" će biti uskoro, ovih dana. Želja mi je bila da te predstavim kao instituciju i referencu vlasotinačkog kraja, ali tebi se mnogo žuri.
Sačuvana

Obavestenje: vlasotincanin@yahoo.com nije moja email adresa
vlasotincanin
Global Moderator
爱经
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 6121


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #230 poslato: Новембар 092006, 11:45:55 23:45, »

Profo,
evo moj odgovor na Vikipediji
Citat
Свође/Мирослав Младеновић [уреди]

Драго ми је што ти се допао чланак о селу Свођу. Ево и објашњење ко је Мирослав Младеновић:

Мирослав Младеновић је локални етнолог, историчар и просветни радник из Власотинца. Он записује догађаје у власотиначком крају и околини већ тридесет и више година. Био је дописник свих великих дневних листова и недељника бивше Југославије и данашње Србије. Уз његову личну сагласност адаптирам његове тексте и записе или делове из њих за Википедију. Користећи своју властиту архиву он те ствари напише за Википедију, а ја се после трудим да буду сређени, адаптирани или уклопљени у већ постојеће. Чланци имају у разговору одговарајућу ознаку. Поздрав

Može se pročitati ovde:
KLIK

Na to sledi ovo:
Citat
Dakle lokalni etnolog, odlično! Ah da imamo više takvih ljudi. :) Što se tiče tog kraja, mene najviše interesuje nešto o Krajištu, o kojem vidim uopšte nemamo članak, a odakle ima ogroman broj jako lepih pesama i muzike. :) Sve najbolje!
Sačuvana

Obavestenje: vlasotincanin@yahoo.com nije moja email adresa
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #231 poslato: Новембар 102006, 04:58:33 16:58, »

DODATAK-SELO KRUÅ EVICA-
llegenda O POPOVOM KLADANCU- Ovaj  potes se nalazi u selo kruÅ¡evica, a dobio je naziv na  po ovoj legendi. U vreme  pod  turcima u selo KruÅ¡evica bio jedan pop, koji je saraÄ‘ivao sa tur5cima, a hajduke odavao turcima, koji su jatakovali ispode same planine KruÅ¡evice -800 metara nadmorske visine, kod  tadaÅ¡njih stočara. taj pop je sakupljao u ovom kraju beklike –porez i predavao turcima Pop je živeo u begovu livadu u selo Boljare.Zbog izdaje hajduka i poreza, hajduci ga uhvate u podnožju planine KruÅ¡evice, na kladancu gde je pio vodu i tu ga uhvate i zakolju. Od tada je ovaj kladanac dobio nhaziv po legendi popov kladanac. zabeležio u zapisu 1975. godine. Mirosdlav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar.
10 novembar 2006. godine Miroslav Mladenović, Vlasotince
DODATAK-SELO ZLATIĆEVO:
Priča o BABI
U mestu takozvano Rupa-RaniÅ¡te, izmedju sel a Zlatićevo i Jakovljevo, za vreme cara samoila jedna  Ä‡orava baba ljuÅ¡kala je 90 dece, dok se vadila ruda zlata u selo Zlatićevo. sve majke te dece su radile na  ispiranju rude iz potoka Zlatićevske rečice, a ljuÅ¡ke njihove dece baba je ljuÅ¡kala tako Å¡to su bile povezane i vezane na visoke bukve, dok se radilo. kada je prilazio car, upitao je babu kako je-a ona je odegovorila:-malko ti bilo carstvo-acar je odgovorio:-baba džabe nema leba.
 kazivac Toza Arsić, roÄ‘en 1881. godine, selo Zlatićevo, po zapisu Miroslava Mladenovića, 1975.godine.
DODATAK SELO JAKOVLJEVO-
LEGENDA O BARJAKU:
   IÅ¡ao turski poreznik da sakuplja porez po selima i tražio je porez od jedne siromaÅ¡ne žene u selo Jakovljevu  rečima:- Stani mi na postelju-žena mu odgovori:- nisi plaćen da ti žene stanu na postelju, no da naplaćujeÅ¡ vergiju  -turski porez, i da si ideÅ¡ svom domu-onda je turčin  opsovao-a sve je to brat slučao na vratima. brat te žene je odmah kazao turskom begu i on ga najurio iz selo. U drugom selu turci hteli na silu da odvedu mladu nevestu-srpskinju. srbi naprave barjak i zakunu se pod njim da ne dadu devojku turčinu i pobiju sve turke i onda kasnije kada god su turci ugledali barjak, plaÅ¡ili se osvete i viÅ¡e nisu smeli da nasilno otimaju srpske neveste i od tada se u ovom kraju počeo nositi barjak u svatovima meÄ‘u srbima na svadbenom veselju. yapis prema Miroslavu Mladenoviću, 1975. godine. kazivać Ilić Vladimir-valjač i vodeničar. roÄ‘en 1882.godine Mahala Predanča-Gornji Dejan.
10 novembar 2006.g vlasotince Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar
DODATAK-SELO DEJAN-Mahala PREDANÄŒA

STARA SRPSKA NOŠNJA-15 i početak 20 veka u vlasotinackom kraju
prema kayivanju Vladimira Ilića, valjača-vodeničara, rođenog 1882 godine iz mahale Predanča-Gornji Dejan, po zapisu Miroslava Mladenovića lokalnog etnologa i istoričara, 1975 godine
MOMAÄŒKA srpska noÅ¡nja je izgledala ovako:-momak je nosio čaqkÅ¡ire-kao maÄ‘arske4, gajtan crni od vune, kolo ispred džepa od gajtan uvije, gajtan niz rub. kicoÅ¡i su nosili gajtan niz rub čakÅ¡ire sve do gleždena. gajtan je pravila fabrika mundžiska u Leskovcu. ÄŒisto belo je turska noÅ¡nja. Kao čizme od klaÅ¡nje-dizluci, nosili su momci, zatim koÅ¡ulju preko gaća-koja se zvala Toska, nabrana koÅ¡ulja, praveni Å¡umadinski opanci i na vrhu kitka, sa Å¡ajkačom na glavi. Pre Å¡ajkače noÅ¡eni su vesovi-kapice, muÅ¡ki i ženski vesovi-koja devojka hoće da bude kicoÅ¡ka, nosila je muÅ¡ki ves. Gospoda je nosila papuče od kože sa Ä‘onom. Prema zapamćenim pričama deda Stojana-krpuza-deda Vladimira, ova noÅ¡nja je noÅ¡ena u ovim krajevima  od 15 do 19 veka, a noÅ¡ena je po rečima deda Vladimira i u početku 20 veku. U pogledu noÅ¡nje momaka, posebno mesto su zauzimali dizluci, posebno kod kicoÅ¡a momaka-a to su bile kao čarape bez stopala, potkolenice sa gajtanom, na krilima od gajtana-kao ptica kad raÅ¡iri krila. SiromaÅ¡niji sloj momaka, ispod čarapa je nosio svinjske opanke, koÅ¡ulja prtena-od konoplja, sa ogrljakom-okovratnik, zakačen na dva konca. kasnije su noÅ¡ene vezane čarape na rubovi, na jedan konac platene. Preko koÅ¡ulje se nosilo dalamče-eleče od klaÅ¡nje-danaÅ¡nji prsluk. Neki momci su nosili crno dalamče, pa preko njega belo dalamče-bez rukav, Å¡iroko, dugačko do zemlju kao Å¡injel vojnički-a otvoreno napred. Ovu noÅ¡nju su nosili i oženjeni ljudi, a i muÅ¡karci u godinama. BogataÅ¡i su nosili goleme-velike čakÅ¡ire, od devet arÅ¡ina, sedlo dohvata do ispod kolena. BogaqtaÅ¡i su nosili vesove, Å¡eÅ¡ire, jeleke. kad su srbi udarili na Aleksinac u vremenu početka 20 veka-od jagnjeću kožu su bile kape. Dalama je bila najprostija- pa onda gunjče bez gajtana, sa vrčicom-kanapom, svaki rub s vrcu- skanapom. U Predanču prvo gunjče s gajtanom napravio je i nosio Zlatan a u Zlatićevo Miladin Veličković je nosio dizluci. Spasa Rabudžiski je bio kicoÅ¡-nosio je tosku. najveći kicoÅ¡ bio je Petronije iz dejana. U selo Javorje noÅ¡nja je izgledala ovako:-bele pantalone, bele čarape, bele potkolenice, kape od ovčje  kože-Å¡ubare. Žene su nosile bojelek-za mlade neveste i elek do zemlju, bez rukava. Nosilo se dalamče do zemlju umesto kaputa, a dalamče kratko-kao prsluk. U javorje su nosili bele haljine od bele klaÅ¡nje-vuneno i valjano u valjavicu vuneno sukno i  dalamče prteno-kao elek- Belo dalamče se zvalo Belo DŽube.
10.novembar 2006. godine Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar
DODATAK SELO ZLATIĆEVO:
PRIÄŒA O  ÄOKO RABUDŽINSKOM:
Đoka rabudžinski je   iz sela Zlatićevo. U vremenu pod turcima za gornje povlasinje vlasotinačke parohije-Đoka rabudžinski je bio turski  kmet čitavih 40 godina. O njegovom lukavstvu su ispričane mnoge priče po vodenicama i valjavicama u ovom kraju, kako je ga je koristio da nadmudri turke u zastiti srba. U ovom kiraju u toku zimskog perioda mnogi hajduci su nalazili utočiste i zaÅ¡titu Đoke rabudiskog’a medju njima je bio i hajduk Veljko Petrović, čuveni hajduk iz ustanka iz 1804. godine protivu turaka. Žoka je dobio nadimak rabudžinski po tome Å¡to je uvek nosio rabuÅ¡-na kome je beležio kada je sakupljao porez u selima, pa je na rabuÅ¡ sve beležio i računao. Mnogo je vosio računa o ljudima, naročito je zimi sakupljao hranu za hajduke i branio ih je pred turcima. Turswki beg ga je zbog toga optužio čak u NiÅ¡u. od sakupljenog poreza cesto je umesto  noÅ¡enja za NiÅ¡, to troÅ¡io za  hajduke-da se prehrane zimi, gde su jatakovali u ovom kraju.  Kada je odlazio u NiÅ¡ često je ovako to pravdao:- Na Moravu ukradoÅ¡e pare i bisage, a konj se udavi-a onda mu turčin odgovaraÄŒ- neka smo mi živi i ponovo ćemo mi da skupimo porez. Đoka rabudžinski je naplaćivao porez na ćupriju vlasinsku-kod Suknari-dukat uzimao i rezao na rbuÅ¡. Žoku je zastupao Ignjat iz Gornjeg dejana-ali su ga turci ubili, pa onda ga zastupao Milenko  badžinski iz Zlatićeva, ali i njega su ubili kozilci u kozilsku reku. ÄŒak se i u istoriskoj literaturi pominje Đoka rabudžinski-sudio kao turski sudija, dao vlast  â€œsrbin srbina jahao” u  Äitavom leskovačkom kraju. Bezobzira na sve, zlatićevci i ostali  iz okolnih sela nisu plaćali turcima desetak-zahvaljujući Đoki. Uvek je Å¡titio srbe kod vlasti u NiÅ¡u. Zbog zaÅ¡tite hajduka. Beg ga optužio u NiÅ¡u i turčin u niÅ¡u mu rekao:-da se moje i tvoje oči viÅ¡e nevide. Ovog puta kao starac nije mogao da naÄ‘e izlaz pred optužbom  Bega pred turskom vlašću u NiÅ¡u. nazirao je kraj. nije hteo da mu turska vlast sudi. Vratio se kući, sagradio sebi sanduk i otruo se u Zlatićevu. Naredio je pre toga da ga pokopaju na tromeÄ‘i SvoÄ‘annske, fdejankse i oraÅ¡ačke9jakovljevske= katastarske oblasti. tako je i bio sahranjen. nažalost danaÅ¡nja pokolenja i neznaju za njegov grob i priču o Đoki rabudžinskom. Zapis iz 1975 godine po kazivanju Vladimira ilića, valjača i vodeničara iz mahale Predanča.- Gornji Dejan i zapisa Miroslava Mladenovića. lokalnog etnologa i istoričara
10.novembar 2006.godine Vlasotince,  Miroslav Mladenović
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #232 poslato: Новембар 122006, 01:59:04 13:59, »

DODATAK; SELO (Gornji i Donji)  DEJAN- ZLATICEVO-PREDANCA;
zapis zivota zlaticevaca prema kazivanju Vladimira Ilica valjac i vodenicara, ucesnika balkanskih ratova, rodjenog 1882. godine u mahali Predanca, gornji Dejan. godine 1975. lokalnom etnologu Miroslavu Mladenovicu.
Najbogatiji u Zlaticevo bio je Miladin (imao je 13 deteta) a najsiromasniji Milojko DJorin iz Dejana, trazio po selo i prosio, a imao cetiri deteta. U selima su postojali kavgadzije, koji su na saborima verskih praznika dizali kavgu-svadju, gde su obavezno izbijale tuce izmedju momaka, pa i ozenjenih zbog vodjenja kola. Najveci kavgadzija bio je Dimitrije iz Dejana. Deda Stojan (Brankov otac-Bramko se odselio u Soko Banju)-DJukinska familija iz „Pi“-Predanca, kao staresina sela, presudjivao drsko, odredjivao ga narod, nosio belo dalamce (belo dzupce). Cinovnici su nosili brade, a tukli su nse stapovima. Crkva je bila u Krusevicu, Dobro Polje i gare.  Pop Mitko je bio najveci parnicar na svetu-Kamenjar Bogdan iz vlasinu (Donji Dejan) ga naterao da plati 30 zlatnika. Parnicilo se i posle toga. njaveci lazov-kavgadzija Dimitrije poginuo na Gucevo u prvom svetskom ratu 1914.godine.
Za vreme turske vlasti, turci su preko seoskih kmetova sprovodili svoju vlast i zakone propisane iz carigrada. U dejan su turci ziveli u garine. na premlaz negde 1872 godine Dejanci i Zlaticevci, sa predancarima oterali su oko 200 ovaca u kozilsku reku, zametnuli kavgu oko vlasnistva bukove glave sa Kozilcima. deda ilija iz bagrovit (Predanca) je zametnuo kavgu-svadju. Milinka-badzinskog su kozilci ubili iz pistolja, a ubijen je i stanoje iz kozilaq. Sve su ih turci pozatvarali. seoski staresina sa kmetom se dogovore i livadu na bukovu glavu dodele sirocicima, ali sudija bio potplacen, dosaqo sa konjem u javorje i dao je kozilcima. podignut spomenik kozilcu, oznacavao je dokle je cija bukova glava-dejanci su taj spomenik (u vidu kamena) pomerili od mesta rudine (kod miloradovu njivu-na krstoputini puta za Predancu, dragojcevicu i polom) u kozilsku reku, a kozilci ga ponovo vracali, pa je potplacivanjem turske vlasti kamen-medjas stavljen na Rudine, koji je stajao do sezdesetih godina 20. veka. posle se za Bukovu glavu (1330 metara nadmorske visine-pojas bukovom sumom i pasnjacima) parnicilo-sudjenje je cak trajalo u Prizrenu. Vucko Stojanovic (iz Mrtvicu-Zlaticevo) kozilce na sud, sa Stojicom iz javorja isli pesice do Prizrena i dobili sudjenje za Bukovu glavu. Ilja-tapija turska-ugovor od imanje opstinsko nalazio se u Dobro polje u crkvu punih 30 godina, pa je iljam kupila kozilska opstina a parnicar je bio Stoica iz Javorje. Vucko je preko suda (kadija bio iz leskovca) iljam-tapiju, ugovor o Bukovoj Glavi i dao Stoici iz Javorja. Ljudi su kavge-svadje zapocinjali za imanje, za medje, za kradje, za vodjenja kola(ora), za devojke na saborima, vasarima, crkvenim praznicima-nekada su potezani i pistolji, izbijale tuce, cak padale i ljudske glave. tako je oko zauzimanja imanja u predancarsko-dejanski atar ( i dan danas ima livada naziv-Vuckova)-Vucko Stojanovic (Zlaticevo) ubio iz pistolja Vlajka DJokica (Zlaticevo). taj Vucko je bio lopov-nije radio, pa je ziveo od pljacke, a tada je bio kmet Stojan rabadziski iz Zlaticevo, a lopov je takodje bio i DJokic Vukadin-nosio revolver, pucao od konja, jurili zene, pljackali u javorje-kod mladena Kurtu(kurtinci0 u javorje-mesene im pogace i na njoj stavljali im napalioni, a nocu Kocu iz bagrovit(Predanca) ranili, pa je tako klecao i  kasnije  umro. to su uradili Vuca Stankovic iz dejana i Vukadin Stojanovic, pa su im posle u zatvoru okovali 20 kilograma zeleza, pa su im porodice trpele gladne a njihovom imanje je kupio Stoilko Stranjevac(Stranjevo-mahala kod Tegosnice). Iz zatvora su izasli posle oslobodjenja od turaka .
Ljudi su u toku verskih praznika isli na slave, a odlazili su i na svadbena i druga veselja jedni kod drugih. tamo se pevalo, igralo i veselilo i radovalo zivotu. Od  muzickih istrumenata su bili:  Zurle, tupan, gajde, duduk, dvojnice, duduce(frula), alavutka-supeljka (okarina), drveni klanet , a potom od 1923 godine i pleh muzika (orkestar trubaca), potom posle drugog svetskog rata i harmonika u ovom kraju. Tesko je bilo „razvrzati“ jezik i oraspoloziti starog solunca te 1975 godine da prica o svemu i svacemu sto je bio ziva usmena legenda za ovaj kraj. Naravno da su sva usmena kazivanja  iskazivana u nocnim satima dok se cekalo u vodenici i valjavici. Nocima je etnolog Mladenovic belezio ta kazivanja uz casu rakije i sa punim balonom rakije se  cele noci pevalo, da bi se moglo to sve staviti na papir. ovog puta  su zabelezene  ove pesme  od deda  Vladimira:
Cuvam ovce tri godine,
tri godine, tri stotine
nikom stetu ucini
vrag nanese tri devojke
jedna svira a dve igraju
al me stado za breg zaslo
za breg zaslo, stetu naslo
cija njiva popova je
zlo popiste, mnogo iste
nikom stetu ne ucini
Jano, jano e bojano (Gostinjska pesma)

HAJDUK DJURA
Bese vedro pa se naoblaci
iz oblaka sitna kisa rosi
pa porosi argati po polje
i porosi ajduci po goru
svi jaduci barjaci povise
ajduk DJura barjak neuvija
povikasae 30 hajduka
uvi DJuro krstasa barjaka
da nekisne svila i kadifa
neka kisne pust ostanuo
imao sam 9 mila brata
svi su 9 pod njim poginuli
ega da bog i ja da poginem
to govori DJura harambasa
puska puce iz zelenu goru
lose puce, pravo pogodila
te pogodi DJuru medju oci
mrtav DJura pa progovori
iznesite me na Del
pa iskopajte groba megdaniju
pobete mi 4-5 krstaca
vrzete mi konja na krstacu
dan da jede, tri da boluje
stavite mu travu cemeriku
da zaleje DJuru Arambasu“ (Hajducka pesma)
Deda Vladimir je pricao, kada se zenio Milija (Gavrilov otac-familija Mladenovic u Predancu), onda se na svadbi sviralo samo u duduk-svirajku, a uzeo je  tada nevestu  Staniju iz popazikinci(Jakovljevo)-gde se islo u svatovima za devojku sa konjima i barjakom. Njegov deda Pejca je ukrao devojku. kad se devojka ukrade-u subotu se nespava, a unedelju se ide u crkvu, a kada se pomire roditelji devojke i momka onda se ide na ispit kod popa-pitaju da li sesam zenis, pita se u crkvu, da li si rod, volis li ga-kad nebi ga volela nebi ni posla za njim. Naravno za ispit se placa u napalionima, momak za devojku placa 10 napaliona, a popu sleduje 3 napaliona. naravno da se u crkvu ide sa svatovima. Na svadbenim veseljima se najcesce sviralo u jednom instrumentu, a bogatiji su placali svirku u vise instrumenata (najcesce zurle i tupan). Najbolji svirac na zurlama bio je Zlatko-ciganin iz Zlaticeva, a u Predancu najbolji gajdas bio je Trajko (Randjelov sin-familija randjelovic). U svakom selu-zaseoku- u ovom kraju, bio je po neki gajdardzija, a sa guskama se mahom sviralo na slavama i verskim praznicima u vecernjim satima, uz pice i pesmu za sovorm. pevane su junacke pesme i gostinske (setno-lirske pesme o momku i devojci)  pesme. U Ovom kraju su ljudi imali veselu narav, pa se smeh i sala uvek zapodenula u svakom susretu-na bilo kom mestu. To se smatralo kao vrlinom planinskog gorstaka-koji zna da uvek nasmeje nekog drugog, koji se nalazi u nekoj nevolji ili  brizi. za takve ljude se kazalo da su saldzije, pa se sala koristila kao lek u prevazilazenju mnogih ljudskih slabosti u coveku.
Stojan-Krpuz (sin Kara-Mladena, koji je ziveo u malornicu, Predanca) bio je medju prvim majstorima- 1856/8 godine napravio vodenicu i valjavicu u ovom kraju na reku Bistrica, jer je bio mnogo gladan – jer je  zito  odneo u Carigrad. Pejca(deda Vladimirov) je bio pinter i izucio pinterski zanat u Gare ikad je voda odnela vodenicu i valjavicu-napravio je nove.
U Vreme kada su turci pljackali (tri pljacke) deda pejca jeo je pepel i sisarke od gorun9hrasta0 da bi preziveo, a za vreme pljacke (tri puta je Vlasotince  sa okolinom gorelo) obogatio se Stanija-spasinski (Predanca).
U tom vremenu hajduci-Karadjordja, jatakovali su u tokju zime,a sa kosuljama-toskama, oro (kolo) igrali i barjak nosili, u Govedje plandiste, Nescevo gumno-sa leve i desne strane potocica Gracka u bukovoj sumi u kolinama jatakovali-a i grali su ina javorsku cuku (iznad javorja0 i na mesecini u Cukar(ispod predance, pokraj reke bistrice u Kolibama). Mnoga mesta u ovom kraju nose imena po hajducima: Hajducka padina, ajducki kladanac, nescevo gumno. za hajduk Nesu iz sela Krusevice se vezuje prica da  se odmetnuo u hajduke jer je ubio turcina koji je trazio da mu odvede devojke iz sela(a medju njima i njegovu sestru) na spavanje sa turcinom. hajduk Nesa je kasnije poginuom u ratu sa turcima.Tako su igrali  nocu i  u kolibi Stanoja-spasinskog u Ramniste (Predanca) dolazili po hranu, koja je sakupljana u okolnim selima
Deda Vladimir je pricao da je kod njegovog cukun dedu krpuza dolazio sa dviskom ovcom  na ledjima cuveni hajduk Stojan- Masenga, koji je na kamenom pragu zaklao i  pekoa meso. O njemu su ispricane mnoge legende, a jedna je zabelezena tom prilikom od deda Vladimira:
-Stojan-Masenga je rodjen u Gornjem Orahu u vlasotinackom kraju, bio je visokograsta, plecast, nosio kuburu, odeven hajduckim odelom, znao da govori aranautskim i turskim jezikom. Nadimak masenga, dobio je kao  â€žopasan’ hajduk-na turskom jeziku. Kajdukovao je u 18 veku u doba turaka. jos kod starijih ljudi u ovom kraju se prepricava-kako je kako je u u Gornjem  Orahu, u obilasku dece u vreme jesenjih zadusnica,  zena svarila mleko i zito i stavila na klin pred kucu. Masaenga je prilikom ulaska ukucu uzeo mleko sa klina i poseo pred kucu da kusa. tada jedan spijun je to video i kazao turcima, jer je u tom vremenu  u gornjem Orahu bila turska  strazarnica. Turci su mu opkolili njegovukucu. Turci obazrivo sa strane pitaju je li tu Maenga-da bi masenga uhvatio turcina, zavrteo ga i papuce su mu odletele u papezikinski dvor, a haljina u ruke mu ostala-toliko je masenga bio jak covek, pa je potom odmah pobegao u sumu. Prema prici deda Vladimira prilikom dolaska sa hajduckom druzinom u vodenicu i valjavicu,  Stojana- krpuza na reku Bistricu u predancu, uvek je na ledjima nosio dvisku ovcu. Posle hajdukovanja u ovom kraju, pobegao je u Sarajevu i tamo bio arambasa. prica se da ga je tamo  bila opkolila turska vojska recima „drzte Masengu“, ali znajuci turski jezik, uvek im je pobegao u sumu. prica se da je bio neustrasivi hajduk, hrabar i jak i da je skakao iz mesta 24 stope, a njegov konj je skakao 16 stope i da takav junak u snazi nije bio rodjen u ovom vlasotinackom kraju.Slicnu legendu 1975 godine ispricao je i Svetozar Stojanovic (60.g) koji je odseljen u selo Stubla kod Leskovca.

Turski buljubasa je cesto jahao konja  iz Garine (tu su ziveli turci u G.Dejanu), pa preko reke bistrice uz planinsku stazu preko hajducke padine , potom prolazili pored valjavice i vodenice u Predancu-gde je bila staza za konje, koja je vodila do Vidnje –uz reku bistricu kod sela javorje, gde se  vrsila prerada gvozdene rude, a tu je bila i kovacnica. Na toj strmini, na kosi, sa leve strane reke Bistrice-uzvisenja DJurkindola (koje je dobilo naziv-urkovita mesta imaju neka vetrista „DJurke’, koje aljave po verovanju coveka-ima ga i na belutak u Predancu) su hajduci presritali turke, ubijali ih u neprohodnoj gustoj bukovoj sumi, pljackali zlato, jer je taj put vodio preko sela javorje, kozila do rudnika u Mlaciste ( u planini crnotravsko-surdulickog kraja).
Hajduci su bili veseli ljudi, tako u zapisu iz 1975 godine, etnolog mladenovic je zabelezio od Toze Arsica iz sela zlaticevo (rodjen 1881.g) ovu hajducku pesmu:
„Ogenj gore jagodo
ogenj na Janin planini
tu se momci zbiraju
pa devojke biraju

na dva momka devojka
u Jovanu samome
jedna dobra devojka“.
Zivot je u tom vremenu bio dugovecan-tako je mahom bilo dosta veliki broj ljudi koji su ziveli preko 100 godina. deda vladimirov cukun deda kara (na turski „crn“) Mladen je ziveo 116 godina, nosio caksire, japundzu  (od klasnje) na  grbini (ledjima), veliku kapu, caksiru prostu, bez vesa na glavi, proste carape, svinjski opanci, crne vrce (kanap) od koze. Gajtan za deda Mladenovo vreme se nosio, govor isti, Zene su nosile: samije(marame) na glavi, eleci, a neke i kape na glavi, bojelek, tkane vutare. terzije-proste radjene na ruke (krojene na ruke).
Svadbe su trajale 2-3 dana, muzika:gajde od jarecu kozu i gusle, a zurle su isle sa tupanom (bubnjem) i svirajkom-dudukom u oro sa devojkama. Deda cukun kara mladen svirao u gusle, a njegove gusle su cuvane sve do 1902 godine. Ziveo je jdnostavno i prosto, bez sekiracija, a hranio se ovcim proizvodima, uz cist planinski vazduh,  jednostavan zivot-formula dugovecnosti. U javorju je jedan baba iz kurtinci zivela 130 godina-prema pricanju Natalije Stancic, a Kita u Zlaticevu rodom iz Gavrilove familije-sestra) zivela je 103. godina.
Zapis iz 1975 godine Miroslav Mladenovic, lokalni etnolog i istoriograf
11.novembar 2006. godine Vlasotince Miroslav Mladenovic
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #233 poslato: Новембар 122006, 02:18:03 14:18, »

Pozdrav vlasotincaninu:Potpuno sam zahvalan na odgovor koji si napisao povodom sela Svodja na wikipediji, a zelim da pozdravim i Bamby i liki koji su zasluzni sto sam ostao da pisem na wikipediji o vlasotincu, jer su me oni podrzavali i podsticali da neodustajem, jer sam pisao i ziveo u nenormalnim uslovima u ovoj sredini. Svaka iskrena pohvala i dobronamerni prijateljski gest je najvece ODLIKOVANJE koje moze covek dobiti u zivotu. Pozdrav Uca miracyu. P.s Opaske oko AUTOBIOGRAFIJE se odnosila na neke druge sa ovog foruma-koji se hvalisu da su "vlasotincani' ali zato nista nisu uradili na promociji grada u svakom pogledu i na ocuvanju kulture i tradicije, pa sam zato sa preavom bio ljut, a vi ste svi tu bili zakazali, nego ste upali u "zamku' trenutnog nekog neopravdanog nezadovljstva. Covek u zvotu ste treba  stiti od svojih slabosti.
Bamby neka  sredi ovu stranu, jer sam pogresno ukucao po tri i dve strane istog clanka.
Sačuvana
bamby
Administrator
爱经
*****

Karma: -998
Van mreže Van mreže

Poruke: 14889



Pogledaj profil WWW
« Odgovor #234 poslato: Новембар 122006, 04:19:12 16:19, »

Ću sredim. Danas sam napravio i neke slike u Svođe, Kruševicu, Šišavu i Dejan, pa ću gi pratim na Vlasotincanina da kompletira članci i s toj.


p.s. Nego prvo moram, u dogovoru s Nusproizvoda_Inhalacije, da idem da popalimo onija u poštu jer mi je protok na internet 1 kilobajt na dan.
Sačuvana

Bukovski, vrati nam edit!
Nusproizvod_Inhalacije
The King of Off Topic
Broj 1
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 3866

supreme_1985@hotmail.com
Pogledaj profil
« Odgovor #235 poslato: Новембар 132006, 04:18:26 04:18, »

slobodno me zovi Inhalacije :-D
(hihihi, podseca na Horacije :-D )
Sačuvana

bamby
Administrator
爱经
*****

Karma: -998
Van mreže Van mreže

Poruke: 14889



Pogledaj profil WWW
« Odgovor #236 poslato: Новембар 132006, 08:22:44 20:22, »

Inhalacije, s`a ima?

Sačuvana

Bukovski, vrati nam edit!
Nusproizvod_Inhalacije
The King of Off Topic
Broj 1
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 3866

supreme_1985@hotmail.com
Pogledaj profil
« Odgovor #237 poslato: Новембар 142006, 03:28:10 03:28, »

ma nista, brate, ja eve... ti koje? :)
Sačuvana

miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #238 poslato: Новембар 142006, 01:31:15 13:31, »

DODATAK;SELO DEJAN(Gornji Dejan, Donji dejan, Predanca, DJordjine i Zlaticevo)-
Prvo naseljavanje srba u Dejan-preko luke, pored reke vlasine, sa leve i desne strane reke, preko garina, pa doraseljavanjem u vise pravaca danasnjeg G.Dejan, D.dejana, Predance, zlaticeva i DJordjina, Bila Progona-odvijao se putem stocarenja. Prve kolibe su se sastajale samo od najednostavnijeg materijala, pokrivena sa papratom i zemljom, a na sredini kolibe se nalazilo ognjiste, oko koga se spavalo na posteljini od rucne izrade, a pocetku na kozu od ovaca i koza. Prema kazivanju deda vladimiria iz Predance, rodjenog 1882.godine-godine 1975, a prema zapisu Miroslava Mladenovica-u  planinskom zaseoku Ivje mahale Predance (Dejan), Stanca je napravio kucu-Busenjacu. ovako se pravila. napravi se u zemlju prostorija u vidu u vidu pravougaonika pravougaonika i pokrije busenjem (zemlja sa korenom trave na dve vode) se pokrije, sa otvorom za ulaz i mali otvor za svetlost. Takve  kuce se secala i baba natalija Stancic i Vladimil  ilic iz male Ivje. Sve familije u Predancu su zivele u u kolibama, koje us  pravili stocari, koji su ziveli u Donjem i Gornjem dejanu, a neki su se doseljavali direkno sa Kosova prako sela Boljare (Kosovski boljari).
Prva kuca u Predancu sagradjena je 1885 godine u Dolinu-Cadarovci (iz D.Dejana) i takodje Stanko i Zlatan su iste godine sagradili kucu zetu marjanu u ramniste (Milutinova kuca- postojala je do 80. godina 20. veka, u  Ramniste-Predanca) , pokrivena slamom, a sagradio je Stojan Sindzirdzija (pravio sindzire-majstor), koja je 1913 godine pokrivena ceremidom. Interesantno je da u planinskim selim ovoga kraja, poput Lopusnje, Javorja, Kozila, ravne gore-sve do posle drugog svetskog rata kuce su bile pokrivene slamom.
A kasnije je bio u upotrebi i biber crep koji se pravio u Predancu i prodavao po okolnim selima u vlasotinacko-crnotravskom kraju.
Posle busenjaca, prve kuce su bile cakmare u Predancu i okolnim selima ovog dela povlasinja u planinskom kraju Vlasotinca , pravile su se od pruca i blata, a kasnije kovanice, koje su kratkotrajnije (od drveta i greda i baskija-izdeljane letve grubog oblika od bukovine). na prozorima u tom vremenu –umesto prozorskog stakla na prozorima je stavljana hartija za ulazak svetslosti u kucu. Stare kuce su bile niske, streje velike, sobe male-bez odzaka, a vatra se lozila na sredini kuce. Kasnije je Arsa(Gmitrinci-DJukinci-familija Mladenovic) u „Pi“ malu napravio kucu cakmaru, pokrivenu slamom. Ostaci ovih kuca u ovom kraju-Gornjeg Povlasinja, je bilo sve do sedamdesetih godina 20. veka. Deda Vladimir je pricao da  pamti  kao dete, kako su pravili obicne kolibe za zivot porodica-dugacke 14 metara, zidine od platna omazane blatom, a odozgo lese (od leskovine ispletena vratanca) ispletene-pa pokrivene slamom, a prozor (obicna rupa od blata), a vrata od lesu- lesa je ispleteno pruce u obliku pravougaonika, a spavalo se na zemlju, na slamu ili na ragozu (ispletena od remenja slame razene).

13.novembar 2006. Vlasotince Miroslav Mladenovic, lokalni etnolog


DODATAK;SELO DEJAN-PREDANCA
Planinska mahala Predanca je zaseljena jos u srednjem veku stocarima iz Dejana , koji su ovde krcili sumu, cuvali stoku, a bilo je i rudarenje u vremenu pod turcima, paq u predancu ima ostataka-rovina i vada prema kozilskoj reci i selu ravni del, a ima i ostataka slajke, kao i uvale-malog jezerca pod nazivom „Pi’-na turskom , gde se ruda fizicki odvajala od zemlje, ispiranje vodom koja je na „sopama“(bukove  polucevi) dovodjena iz reke bistrice i potoka Gracka.
Predanca kao naselje  postojalo u 19. veku, a  5 kuca je postojalo negde 1897 godine, ali pre toga se zivelo u kolibama i u vodenicama i valjavici pored reke Bistrice.
Postoje  male:spasinci( medjak, preslap), ravniste, pi(djukinci-gmitrinci). ivje(krpuzovi),bagrovit-gde su naseljavali stocari iz Dejana, Zlaticeva i Javorja.
U Predancu  18-19 veku se doselio  Spasoje, a njegov sin Stanoje 1830 godine  iz Dejana i napravio kolibu na kuciste (medjak-danasnja kuca Vukasina Mladenovica) i stara kuca save andrejevica (zapis  iz 1975.godine). Njihovi sinovi:Andreja i petar su kasnije zasnovali familije-a Peta i u medjak i preslap a andreja u Medjak. Stanoje je bio brat Stanka iz Zimoviste (mahala u G.Dejan), a treci brat Stanija se odselio u Crkvicu. Od Petrove familije su DJordjija, Milan i Bogdan, a DJordjina familija:Pavle, Sretko(odseljen u Maglic Backi) i Todor-zive u Vlasotince, a od Bgdana:Krista-a Milanovi sinovi: Lazar i Dimitrije(sinovi: Dusan, Blagoje i Aleksandar). randjelovi sinovi trajko i Bozidar-prezime  Andrejevic (zive u Vlasotince), a Petrova familija Petrovici i Jovanovici.
DJUKINCI(Gmitrinci) su dobili naziv po baba DJuki (Miljkova sestra-Miljkovci iz DJorsjina, koja je imala sedam sinova: Stojan,Ilija, Stanija, Lepoja, DJoka,Mihail, Milija. Stojanova zena (Brankov otac-a odselio se u Sokobanju) se zvala Ilinka iz Gare, Stanija (prizetio se u Popazikinci-selo jakovljevo), DJoka, Lepoja i Mikail. Lepoje je bio sreski pandur, a njegova familija drzi ducan kod mihajla ramnodelca u vlasotince (danasnja lenkina radnja za dugmad i bizenterije-zapis iz 1980. godine). Stojanov sin Branko se odselio u Soko Banju, a pre toga ziveo je u ramniste u kolibu i posle napravili kucu u „Pi“-gde je kucu sagradio Svetozar Ilic, a u deda Stojanovu kolibu   su se sakupljali i hranili hajduci kada su jatakovali u ovom kraju. U Predancu su ostala dva sina: Ilija i Milija. Ilijini sinovi:Cvetko, Arsa, Mladen, Stanoja. Arsa nije imao dece pa je prizetio Svetozara Stojanovica (a ovaj je oriveo i brata Damnjana i setru Desimirku i majku iz Javorja), dok su Stanojini sinovi:Milan, Tihomir i Vojislav, a Milanovi sinovi:Svetozar i mihajlo-prezivaju se Ilici i Mladenovici.Svi su  skoro odseljeni u vlasotince. Arsina cerka pejka je usvojila od sestre iz DJordjine Vlajka  Stankovic (sin Jovan) i od sestre u iz Mankiceva  Vlastimira Mitic-zive u Predancu i Vlasotince. Damnjanova familija:cerka Marica, Zorica i Ikonija-prizetak Blagoje Mladenovic, od koga vodi poreklo i  etnolog i hronicar svoga rodnog kraja Miroslav Mladenovic. Damnjan Stojanovic je 1940 godine nesretno poginuo od bukve, aq bio je najbolji dundjer u ovom kraju-cak i  pismen u tom vremenu, a posedovao je i svoju biblioteku.
 Milijini sinovi: Gavril-njegovi sinoviKrista(sa sinovima se odselio u Backu),  Jordan(sinovi: Slavko, Vlastimir i Tomislav) i Milivoje -(sinovi: Blagoje, Cira, Vitomir, Josim, Vukasin)-familija mladenovic, zive u predancu i vlasotince, slave Svetog DJordju, dok druge u medjak slave i Sveti Randjel, a neke i Sveti Nikolu(javorci).Baba DJuka i Mladen su ziveli pre toga u mahali levenove(Lenovo) kod groblja u Gornjem Dejanu, pa je po Mladenu i familija dobila prezime Mladenovic, koje nahom su posle koliba naseljene u potesu Ramniste, a pre toga su ziveli u kolibama u Cukaru, kod reke Bistrice, gde su doskora postojali ostaci koliba.
IZ Dejana su Jovanovi sinovi: Stanca, Stojan (sindzirdzija) i  Stanko (Cavdarovac). Stanca se doselio u Ivje, a njegovi sinovi su: Zlatan i Stanko,  a zlatanovi sinovi: Nikola i Dragutin (koji nije imao decu i prisvajao je decu), a stankovi sinovi: Raka i Vladimir, a rakini sinovi:Dragoslav (odselili se u Vlasotince) i Vojislav, a vladimirov sin je Stanoje-svi u Ivje se prezivaju Stancici.
Stojan (sindzirdzija) se dosleio u Ramniste. Stojanov sin je bio Zlatko i Trajko.  Zlatkov sin:Stojan (versula) a njegovi sinovi Jordan (nije imao dece)  i drugi je poginuo kao granicar posle Drugog svetskog rata (deca ostala sirocici)-zenu mu obio grom u kuci uz ognjiste. Trajkov sin krista-njegovi sinovi:Cedomir, Dikomir, Ljubomir-svi se prezivaju Stojanovic.Cadarovci su ziveli u Dolinu, a Stanko se iselio. Familija Stojana-Cadarovca je od  Dulan-Birovci iz G.Dejana( a „birov“ je onaj covek koji je imao jak glas i isao od brda do brda i saopstavao najvaznije odluke seoskog kmeta) i doselio se u Predancu 1875. godine.
Kara (na turskom znaci „crn“) Mladen u Dejanu imao sinove: Jovana, Stojana, Miljka, a Jovan sinove: DJoru (prizetio se u DJorsjine i po njemu mahala dobila naziv DJordjine), pavla i Zlatka, -a miljko sinove: Stanoju, Petroniju, Savroniju-a pavle sinove: Milosa, a Milos je imao 12 sinova, pa se ta familija zaselila u G.dejanu, DJordjinu i Predanci, od kojih su postale familije: DJordjevici, Miljkovici, pavlovici, Zlatkovici, Stanojevici. Mladenov sin Stojan zvani „krpuz“(kao dete  imao glavu kao lubenica, a na turskom „krpuz“ znaci lubenica) ziveli u reku Bistricu u valjavicu i vodenicu-sa ocem jovanom i dedom mladenom. A Stojanovi sinovi su bili: Cvetko i ilija, a Cvetkovi sinovi: Petar-ilijini sinovi: Pejca i Rajko-a rajkovi sinovi: Dobrosav i Vladimir, a rajkov sin milorad. Vladimirovi sinovi: Stojadin, Ilija i jos jedan koji je bolovao od turbekulozu.Dobrosovi sinovi: Danilo, Stojan, Stanija-svi se prezivaju Ilici, a ziveli su u reku i u Ivje, bili vodenicari i valjaci. Familija Marjana DJordjevica  (sinovi:Milorad , Milutin i Milan (odeljen u Backu) -Miloradovi sinovi Josim, Vitomir i Gradimir-a Milutinovi sinvi: Ratko, Luka i Toza-odseljeni u B. Maglic)-takodje su od „krpuzovci“ familije.
u Bagrovit su se doselili Koca i Ilija iz Igriste (Zlaticevo-G.Dejan), kao braca od cice Stance i Stojana-Sindzirdzije, a od Kocine familije su: Nikola Mladenovic i jos jedan odseljen brat, dok na ilijinom imanju su se doselili iz Javorja Nesa i Ratko Petkovic.
Zapis iz 1975.gdine, po kazivanju deda Vladimira Ilica (1882.g).
13.novembar 2006. g  Vlasotince Miroslav Mladenovic, lokalni etnolog
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #239 poslato: Новембар 142006, 01:33:11 13:33, »

DODATAK;SELO DEJAN(Gornji Dejan, Donji dejan, Predanca, DJordjine i Zlaticevo)-
Prvo naseljavanje srba u Dejan-preko luke, pored reke vlasine, sa leve i desne strane reke, preko garina, pa doraseljavanjem u vise pravaca danasnjeg G.Dejan, D.dejana, Predance, zlaticeva i DJordjina, Bila Progona-odvijao se putem stocarenja. Prve kolibe su se sastajale samo od najednostavnijeg materijala, pokrivena sa papratom i zemljom, a na sredini kolibe se nalazilo ognjiste, oko koga se spavalo na posteljini od rucne izrade, a pocetku na kozu od ovaca i koza. Prema kazivanju deda vladimiria iz Predance, rodjenog 1882.godine-godine 1975, a prema zapisu Miroslava Mladenovica-u  planinskom zaseoku Ivje mahale Predance (Dejan), Stanca je napravio kucu-Busenjacu. ovako se pravila. napravi se u zemlju prostorija u vidu u vidu pravougaonika pravougaonika i pokrije busenjem (zemlja sa korenom trave na dve vode) se pokrije, sa otvorom za ulaz i mali otvor za svetlost. Takve  kuce se secala i baba natalija Stancic i Vladimil  ilic iz male Ivje. Sve familije u Predancu su zivele u u kolibama, koje us  pravili stocari, koji su ziveli u Donjem i Gornjem dejanu, a neki su se doseljavali direkno sa Kosova prako sela Boljare (Kosovski boljari).
Prva kuca u Predancu sagradjena je 1885 godine u Dolinu-Cadarovci (iz D.Dejana) i takodje Stanko i Zlatan su iste godine sagradili kucu zetu marjanu u ramniste (Milutinova kuca- postojala je do 80. godina 20. veka, u  Ramniste-Predanca) , pokrivena slamom, a sagradio je Stojan Sindzirdzija (pravio sindzire-majstor), koja je 1913 godine pokrivena ceremidom. Interesantno je da u planinskim selim ovoga kraja, poput Lopusnje, Javorja, Kozila, ravne gore-sve do posle drugog svetskog rata kuce su bile pokrivene slamom.
A kasnije je bio u upotrebi i biber crep koji se pravio u Predancu i prodavao po okolnim selima u vlasotinacko-crnotravskom kraju.
Posle busenjaca, prve kuce su bile cakmare u Predancu i okolnim selima ovog dela povlasinja u planinskom kraju Vlasotinca , pravile su se od pruca i blata, a kasnije kovanice, koje su kratkotrajnije (od drveta i greda i baskija-izdeljane letve grubog oblika od bukovine). na prozorima u tom vremenu –umesto prozorskog stakla na prozorima je stavljana hartija za ulazak svetslosti u kucu. Stare kuce su bile niske, streje velike, sobe male-bez odzaka, a vatra se lozila na sredini kuce. Kasnije je Arsa(Gmitrinci-DJukinci-familija Mladenovic) u „Pi“ malu napravio kucu cakmaru, pokrivenu slamom. Ostaci ovih kuca u ovom kraju-Gornjeg Povlasinja, je bilo sve do sedamdesetih godina 20. veka. Deda Vladimir je pricao da  pamti  kao dete, kako su pravili obicne kolibe za zivot porodica-dugacke 14 metara, zidine od platna omazane blatom, a odozgo lese (od leskovine ispletena vratanca) ispletene-pa pokrivene slamom, a prozor (obicna rupa od blata), a vrata od lesu- lesa je ispleteno pruce u obliku pravougaonika, a spavalo se na zemlju, na slamu ili na ragozu (ispletena od remenja slame razene).

13.novembar 2006. Vlasotince Miroslav Mladenovic, lokalni etnolog


DODATAK;SELO DEJAN-PREDANCA
Planinska mahala Predanca je zaseljena jos u srednjem veku stocarima iz Dejana , koji su ovde krcili sumu, cuvali stoku, a bilo je i rudarenje u vremenu pod turcima, paq u predancu ima ostataka-rovina i vada prema kozilskoj reci i selu ravni del, a ima i ostataka slajke, kao i uvale-malog jezerca pod nazivom „Pi’-na turskom , gde se ruda fizicki odvajala od zemlje, ispiranje vodom koja je na „sopama“(bukove  polucevi) dovodjena iz reke bistrice i potoka Gracka.
Predanca kao naselje  postojalo u 19. veku, a  5 kuca je postojalo negde 1897 godine, ali pre toga se zivelo u kolibama i u vodenicama i valjavici pored reke Bistrice.
Postoje  male:spasinci( medjak, preslap), ravniste, pi(djukinci-gmitrinci). ivje(krpuzovi),bagrovit-gde su naseljavali stocari iz Dejana, Zlaticeva i Javorja.
U Predancu  18-19 veku se doselio  Spasoje, a njegov sin Stanoje 1830 godine  iz Dejana i napravio kolibu na kuciste (medjak-danasnja kuca Vukasina Mladenovica) i stara kuca save andrejevica (zapis  iz 1975.godine). Njihovi sinovi:Andreja i petar su kasnije zasnovali familije-a Peta i u medjak i preslap a andreja u Medjak. Stanoje je bio brat Stanka iz Zimoviste (mahala u G.Dejan), a treci brat Stanija se odselio u Crkvicu. Od Petrove familije su DJordjija, Milan i Bogdan, a DJordjina familija:Pavle, Sretko(odseljen u Maglic Backi) i Todor-zive u Vlasotince, a od Bgdana:Krista-a Milanovi sinovi: Lazar i Dimitrije(sinovi: Dusan, Blagoje i Aleksandar). randjelovi sinovi trajko i Bozidar-prezime  Andrejevic (zive u Vlasotince), a Petrova familija Petrovici i Jovanovici.
DJUKINCI(Gmitrinci) su dobili naziv po baba DJuki (Miljkova sestra-Miljkovci iz DJorsjina, koja je imala sedam sinova: Stojan,Ilija, Stanija, Lepoja, DJoka,Mihail, Milija. Stojanova zena (Brankov otac-a odselio se u Sokobanju) se zvala Ilinka iz Gare, Stanija (prizetio se u Popazikinci-selo jakovljevo), DJoka, Lepoja i Mikail. Lepoje je bio sreski pandur, a njegova familija drzi ducan kod mihajla ramnodelca u vlasotince (danasnja lenkina radnja za dugmad i bizenterije-zapis iz 1980. godine). Stojanov sin Branko se odselio u Soko Banju, a pre toga ziveo je u ramniste u kolibu i posle napravili kucu u „Pi“-gde je kucu sagradio Svetozar Ilic, a u deda Stojanovu kolibu   su se sakupljali i hranili hajduci kada su jatakovali u ovom kraju. U Predancu su ostala dva sina: Ilija i Milija. Ilijini sinovi:Cvetko, Arsa, Mladen, Stanoja. Arsa nije imao dece pa je prizetio Svetozara Stojanovica (a ovaj je oriveo i brata Damnjana i setru Desimirku i majku iz Javorja), dok su Stanojini sinovi:Milan, Tihomir i Vojislav, a Milanovi sinovi:Svetozar i mihajlo-prezivaju se Ilici i Mladenovici.Svi su  skoro odseljeni u vlasotince. Arsina cerka pejka je usvojila od sestre iz DJordjine Vlajka  Stankovic (sin Jovan) i od sestre u iz Mankiceva  Vlastimira Mitic-zive u Predancu i Vlasotince. Damnjanova familija:cerka Marica, Zorica i Ikonija-prizetak Blagoje Mladenovic, od koga vodi poreklo i  etnolog i hronicar svoga rodnog kraja Miroslav Mladenovic. Damnjan Stojanovic je 1940 godine nesretno poginuo od bukve, aq bio je najbolji dundjer u ovom kraju-cak i  pismen u tom vremenu, a posedovao je i svoju biblioteku.
 Milijini sinovi: Gavril-njegovi sinoviKrista(sa sinovima se odselio u Backu),  Jordan(sinovi: Slavko, Vlastimir i Tomislav) i Milivoje -(sinovi: Blagoje, Cira, Vitomir, Josim, Vukasin)-familija mladenovic, zive u predancu i vlasotince, slave Svetog DJordju, dok druge u medjak slave i Sveti Randjel, a neke i Sveti Nikolu(javorci).Baba DJuka i Mladen su ziveli pre toga u mahali levenove(Lenovo) kod groblja u Gornjem Dejanu, pa je po Mladenu i familija dobila prezime Mladenovic, koje nahom su posle koliba naseljene u potesu Ramniste, a pre toga su ziveli u kolibama u Cukaru, kod reke Bistrice, gde su doskora postojali ostaci koliba.
IZ Dejana su Jovanovi sinovi: Stanca, Stojan (sindzirdzija) i  Stanko (Cavdarovac). Stanca se doselio u Ivje, a njegovi sinovi su: Zlatan i Stanko,  a zlatanovi sinovi: Nikola i Dragutin (koji nije imao decu i prisvajao je decu), a stankovi sinovi: Raka i Vladimir, a rakini sinovi:Dragoslav (odselili se u Vlasotince) i Vojislav, a vladimirov sin je Stanoje-svi u Ivje se prezivaju Stancici.
Stojan (sindzirdzija) se dosleio u Ramniste. Stojanov sin je bio Zlatko i Trajko.  Zlatkov sin:Stojan (versula) a njegovi sinovi Jordan (nije imao dece)  i drugi je poginuo kao granicar posle Drugog svetskog rata (deca ostala sirocici)-zenu mu obio grom u kuci uz ognjiste. Trajkov sin krista-njegovi sinovi:Cedomir, Dikomir, Ljubomir-svi se prezivaju Stojanovic.Cadarovci su ziveli u Dolinu, a Stanko se iselio. Familija Stojana-Cadarovca je od  Dulan-Birovci iz G.Dejana( a „birov“ je onaj covek koji je imao jak glas i isao od brda do brda i saopstavao najvaznije odluke seoskog kmeta) i doselio se u Predancu 1875. godine.
Kara (na turskom znaci „crn“) Mladen u Dejanu imao sinove: Jovana, Stojana, Miljka, a Jovan sinove: DJoru (prizetio se u DJorsjine i po njemu mahala dobila naziv DJordjine), pavla i Zlatka, -a miljko sinove: Stanoju, Petroniju, Savroniju-a pavle sinove: Milosa, a Milos je imao 12 sinova, pa se ta familija zaselila u G.dejanu, DJordjinu i Predanci, od kojih su postale familije: DJordjevici, Miljkovici, pavlovici, Zlatkovici, Stanojevici. Mladenov sin Stojan zvani „krpuz“(kao dete  imao glavu kao lubenica, a na turskom „krpuz“ znaci lubenica) ziveli u reku Bistricu u valjavicu i vodenicu-sa ocem jovanom i dedom mladenom. A Stojanovi sinovi su bili: Cvetko i ilija, a Cvetkovi sinovi: Petar-ilijini sinovi: Pejca i Rajko-a rajkovi sinovi: Dobrosav i Vladimir, a rajkov sin milorad. Vladimirovi sinovi: Stojadin, Ilija i jos jedan koji je bolovao od turbekulozu.Dobrosovi sinovi: Danilo, Stojan, Stanija-svi se prezivaju Ilici, a ziveli su u reku i u Ivje, bili vodenicari i valjaci. Familija Marjana DJordjevica  (sinovi:Milorad , Milutin i Milan (odeljen u Backu) -Miloradovi sinovi Josim, Vitomir i Gradimir-a Milutinovi sinvi: Ratko, Luka i Toza-odseljeni u B. Maglic)-takodje su od „krpuzovci“ familije.
u Bagrovit su se doselili Koca i Ilija iz Igriste (Zlaticevo-G.Dejan), kao braca od cice Stance i Stojana-Sindzirdzije, a od Kocine familije su: Nikola Mladenovic i jos jedan odseljen brat, dok na ilijinom imanju su se doselili iz Javorja Nesa i Ratko Petkovic.
Zapis iz 1975.gdine, po kazivanju deda Vladimira Ilica (1882.g).
13.novembar 2006. g  Vlasotince Miroslav Mladenovic, lokalni etnolog
Sačuvana
bamby
Administrator
爱经
*****

Karma: -998
Van mreže Van mreže

Poruke: 14889



Pogledaj profil WWW
« Odgovor #240 poslato: Новембар 152006, 10:29:56 10:29, »



Sačuvana

Bukovski, vrati nam edit!
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #241 poslato: Новембар 152006, 12:39:23 12:39, »

DODATAK SELO DEJAN(Gornji dejan, Donji dejan, Zlaticevo, DJordjine i Predanca)
U zajednici porodica sela odnosi su vladali na osnovu usvojenih obicaja i pravila zivota jedne grupe ili zajednice, koju su smatrali najprikladnijom i najpravednijim za medjusobne odnose i postojanja te zajednice. U moralnoj svesti ljudi odrzavali sve svoje drustvene potrebe, kao vise iznad licnih potreba i nagona. tako su formirani i prva zakonita pravila ponasanja i odnosa unutar zajednice. U vreme turaka zakone je formirala turska vlast, ali su srbi imali svoje predstavnike vlasti oko parnicenja oko zemlje. Interesantno je da je u okviru patrijahalne zajednice, rec starijih bila svetinja u odnosu prema mladjima. Smatralo se da su stariji mudriji, iskusniji u svakodnevnim poslovima oko obrade zemlje ili resavanju nekih licnih porodicnih problema. Staresina zadruge (to je bila velika porodica nekada i oko 50 clanova) je bio taj ko se starao o sporvodjenju moralnih normi u okviru porodica, a medju staresinama zadruga u selima su stvarane moralne norme-nepisani zakoni, po kojima su se vladale porodice u okviru sela. Staresina zadruge je bio covek, sa posebnim ljudskim karakteristikama-ugledan domacin, radan, posten, odmeren, mudar, pravican, emotivan-voli svoju porodicu. U secanju kao deteta, ovog zapisa iz 1975. godine, loklanog etnologa Miroslava Mladenovica-dejanca po rodjenju i zivota u patrijahalnoj zajednici-negde sezdesetih godina 20. veka,- u mahali Predanca  kao seoski i zadruzni staresina bio je Stojan-Versula(Stojanovic). Svima iz siromasnih porodica je bio drag covek, narocito piscu ovog zapisa ostao je u secanju po mudrosti i veselosti, kao i guslarskom pevanju na guslama o junackim pesmama o hajducima. Svako iz sela je odlazio na savet kod njega, bilo kada se udavalo ili zenilo ili donosile vazne porodicne odluke, ali i bio je kao seoski sudija u pogledu svadja oko medja ili nekih seoskih svadja. Presudjivao je pravicno i uvazavao sve ljude i niko se nije ljutio na njegove odluke. Tako su ostala secanja kada se u njegovoj kuci proslavljala nova godina i kada je dolazilo do svadja i tuca u pijankama, onda on samo podigne stap uvis-svi zacute, a on ce recima-deco moja, ovako i ovako. Svi zacute-pa u glas tako je cika, teco, bata, Stojane. Svaka svadja se prekida i nastaje veselje kao da se nista i nije dogoddilo. Eto kakav je to bio moralni autoritet staresine porodice i sela. Interesantn su bili i njegoi saveti prilikom „gledanja“ devojke i momka-prijatelja. Uvek je pitao mlade da li svole-a kada je dobijao potvrdnu odluku-obrusio je njihovim roditeljima recima-nedirajte decu, ona se vole i sta tu mi mozemo prijatelju kad se deca vole i nek si se uznu.
Pored stocarstva u gornjem povlasinju-selima:Dejanu, Javorju, Kozilu, Zlaticevu, Ravnom Delu, Jakovljevu-sejalo se i zito i sadio krompir, a u nizim predelima i kukuruz ispod 800 metara nadmorske visine. Od  strmna zita sejao se ovas, raz, jecam, a i domaca psenica ispod 800 metara nadmorske visine. Zelo se srpom, zbirale rukoljske, denule u krstinama i vrlo na gumno. U stra vremena iskljucivo konjima, a kasnije i pomocu goveda na gumno oko stozeta (to je kolac nabijen na sredini gumna-okruglog oblika, oko koga se okrece stoka i vrse). U Predancu, Ravni Del, Dejanu, Jakovljevu, Zlaticevu se sezdesetih godina vrlo kravama(jedino konjem u Predancu u maalu Ivje) a u Javorju, Kozilu konjima se vrlo. U mnogim selima ovoga kraja i dan danas se pamte mesta-turska gumna, gde su turci vrli zito i uzimali desetak, a zito-tursko, sto im pripada u  G.Dejanu, vrlo se na Del (kod danasnje trafostanice-izmedju G.Dejana i Zlaticeva). Turska gumna su zabelezena i u ostalim selima sa desne strane reke Vlasine  Gornjeg Povlasinja-Krusevici, Borinom Dolu, D.Dejanu , Svodju i drugim. Zito se nosilo  posle vrsidbe prvo ocistilo vejanjem rucno pomocu drvene lopate na vetar od pleve, potom pomocu reseta (od lima napravljena i izbusena) odvajalo zito od kukolja i potom nosilo u vodenicama-potocarama  da se melje. Od razi se mesio crni hleb, cesto je bio sa osiljkama, a pravljen je i ovsen hleb. Kad a je bilo vreme gladi u vreme pod turcima, bugarima i nemcima-mesio se hleb i od krompira i od semenki tikvi (bundeva).. Omesen hleb se u pocetku pekao u pepelu ognjista, a potom kraj ognjista u kuci, stavljao u crepuljama ispod vrsnjika. Crepulje su okrugle i napravljene od gline, a vrsnjik je napravljen kod cigana poluokruglog oblika od lima, s adrskom, sirokog otvora-pravili sun ih kovaci i limari cigani. Polse sejanja domace psenice, pocele su da se mese i pogace i stavljane  u tepsijama ili manjim crepuljama na tronusku. Na ognjistu se varilo mleko, kao i hrana za stoku u velikom kotlu okacenom na verigama odzaka-mlad paprat za svinje. Od mleka su izradjivani sir, surutka, a i maslo se buckalo u buckama . Svetiljki nije bilo, pa se  koristila duderkka-osusena stabljika konoplje, od koje su se pak pravila vlakna i tkale kosulje, cerge i pravile pantalone i suknje.  Sve do sezdesetih godina 20. veka u svim selima se zivelo veoma siromasno, svi su se koristili za osvetljenje nocu pomocu gasarceta (polukupasta-limena kutija, na vrhu sa upaljacem od pamuka, a unutra se stavljao petrolej-gas). Lampu si imale retke bogate porodice, a koristila se samo za slavu ili neko veselje. tako postoji secanje da se pleh muzika-sviracima trubacima  na svadbama placalo onoliko koliko su mogli svojom svitrkjom da ugase lampu sa petrolejom(gasom).
Zapis iz 1975 godine,  Miroslav Mladenovic
14novembar 2006. godine Vlasotince
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #242 poslato: Новембар 152006, 03:11:23 15:11, »

DODATAK;SELO DEJAN I SVODJE SA OKOLINOM (Gornje Povlasinje)
Za obrokom-ruckom ili vecerom, krace za obedom se prvo sedalo na tronoskama za sovrom (napravljena od drveta ovalnog oblika) i to po staresinstvu patrijahalnog nacina zivljenja. Prema patrijahalnom odnosu u porodici deca su se zgugurila u cosku dok su stariji obedovali, pa tek sto ostane onda su deca nastupla aza sovrom. mahom se jelo iz jedne zemljane (a nekada iz drvene)-panice -dok su bogatiji jeli iz panica (drvenih ili zemljanih), svaki posebno za sovrom , a kusalo se drvenim kasikama, potom aluminiskim. Siromasi su kusali svi jednom kasikom-muz i zena, pa baba i deda i onda deca, kaze se da su „posparali“. Spavalo su tu pored ognjista na ragozi, cesto na slamu  a pokrivke su bile u pocetku od koze  ovce, a potom od tkanog materijala od konoplje ili vune-cerge koje su izatkane na razboju. Prvo se vuna prela na kudeljama (preslicama) a potom se ta vuna (koja se vlacila kod vlacara) ispredena, mota na motovilce u predju, koja se nosi kod bojadzije da se oboji ili se pak se bojilapomnocu orahovine ili jasikovine-samostalno, pa se tako mota u klupcetija (klube) i mota na cevkama, koje se stavljaju u saveljke i snjim se u razboj tkalo. Na razboj su tkane tkanine (od konoplja-grsnice, u vidu kucina se urade na Trlici)-prtene, pa su od njih pravljene kosulje i letnje gace za muskarce, a od vunene tkanine su pravljene (prvo se vuna ispere, odnese izatkano vuneno platno da se izvalja u valjavicu, ali pre toga se to na kudelji isprede i izatkaje na razboju) klasnje-grubo sukno, za pantalone i kaput, a i za grube zenske vutare(suknje)-a tkale su se i cerge-pokrivaci, prilikom spavanja na ragozu, a potom  kada se spavalo na slamarici sa slamom na drvenim krevetima. U Zapisu iz 1975. godine deda Vladimir (1882. godine rodjen), zapisa Miroslava Mladenovica, lokalnog etnologa-njegov  paqradeda Stojan Krpuz je imao dva razboja i nabrdila, na kojima  se tkale klasnje (vu8neno sukno). Negde sezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka u ovom kraju, narocito u brdsko planinskom delu gornjeg povlasinja, mnogo se tkalo na razbojima i postojala su mnoga nabrdila, osnove i razni oblici sara cergi-cilima za pokrivku, kao dar devojkama za udaju, jer su taj dar spremale i  njihove majke i devojke pred udaju.
U vremenu izmedju dva svetska rata i posle drugog svetskog rata, pocetkom i u drugoj polovini  20. veka, mladez u gornjem povlasinju se zabavljala raznoliko: na igrankama verskih praznika i na druge nacine. Na sirne nedelje (verski praznik) se pravili vitlovi (na velikom stubu staljana su dva ukrstena drveta sa drzacima, na kojima su sedeli momak i devojka) za voznju-preteca kasnijim vrteskama-ringispila na vasarima. U toku  s kraja jeseni i u toku zimskih meseci, momci su isli po drva u branistima bukove sume . Devojke su sakupljale granje i nosile uvrzak na ledjima, vezan juzetom, a momci su se takmicili sa „naramkom“-povecr mlado oblo stablo noseno na ramenu. tamo u sumi su iskazivali simpatije jedni prema drugimja, radjale se nove ljubavi, sakupljali drva, salili se i pevalo se. Posle zavrsetka letnjih radova u polju, krajem avgusta i pocetkom jeseni, u selima su se organizovale sedenjek (prela). Devojke i mlade zene i cak i babe su prele, pevalo se i salilo na sedenkama. Tu su se unapred donosila drva i palila vatra negde na krstoputini sela, gde su se okupljali nocu momci i devojke iz sela, a dolazili su momci i iz drugih sela, gde su se trazile devojke za udaju i momci za zenidbu. Na sedenjke su dolazila i deca-ucenici kasnije sezdesetih godina i sa  starijim zenama se pravili meckari (prelicotine), koji su kobajagi plasili devojke i zene, a oni su zasmejavali prisutne na sedenjku, tako sto su imitirali ili starije zene ili muskarce sela. Naravno prelicotina(meckar) je bio ogaraven crnim ugljenom od ugljenja sa ognjista, obucen i tako preelicen da se nekada i nije mogao prepoznati. I pisac ovog zapisa je bio „uspesan“ meckar(prelicotina) u mladosti na sedenjkama kao   decak u osmogodisnjoj skoli u svom rodnom selu. Naeravno  u podlozenoj vatri je pecen krompir, klasje od kukuruza, a nekada se islo i u „kradju“ jabuka i podarivalo devojkama-kao znak udvaranja i simpatisanja.
Deca su se zabavljala raznim igrama-cuvajuci stoku, oponasajuci odrasle, a najcesca igra ovcara-dece, bio je dzilit. iskopa se rupa, stavi se jedno drvo zaostreno sa obe strane-„baba“, stapom se to drvo baca sto dalje od rupe. Tamo ako ga decak ili devojcica uhvate, onda oni igraju, a  ako ga ispuste, onda tim drvetom se gadja stap (tojaga) postavljena na rupi. Zavisno od broja puta udara tojagom(stapom0 se broji:jedna baba, deset babe i tako se igra do 101 babu. Mala deca su se najcesce igrala izradom od sasinjki vodenica-kada padne kisa, na malim nabujalim potocicima, a i  igrom oponasanja mlade neveste i momka, muza i zene, kao i pravljenjem  banice kolaca od blata..  Deca uz cuvanje stoke najvise su se igrala-„ljuskala’ na pavitu, dok je stoka plandovala ili mirovala na pasu.
Stariji ljudi u toku zimskih meseci, slobodno vreme su ispunjavali raneci stoku, kao i svakodnevno donosenje drva-naramaka, na ledjima iz branista i po najvecem snegu iz branista. Oni nisu spremali drva za zimu, jer su bili pecalbari. Ujutru su cesto jedni druge zvali na grejanu rakiju , a i kada se oteli krava obavezno se pila  â€žkrcma“. Cesto se zimi pravio kacamak, i to sa slaninom i to je bio „dobar“ dan za sve ukucane. Bilo je i sedenjki zimskih po kucama, gde su zene prele, a muzi su vrtkali ili su drzali predju da se mota predja, vadio se kisel kupus, sir, pila grejana rakija, pevalo i salilo, vodio vedar zivot, pun radosti i veselja. Zdrav duh  naroda ovoga kraja, nadoknadjivao je zivot u materijalnoj nemastini.
U jesenjim danima je pecena i rakija od sljiva sitnica(dzenerika), belica, divljih krusaka, jesenjki sljiva (pozegaca), divljih jabuka, a negde i dudovaca. Prvo su kazani bili primitivniji od drvenog kapaka i drvene kace, a potom sa kapakom pravljen od gline i najzad sve od lima. Rakija je pecena  kao „meka’ a potom prepicana kao „ljuta“-za svadbe, udadbe i slave, a „meka“ se pila za svaki dan ujutru  kad se ustajalo. Kasnije su ljudi prepicali i pili ljutu rakiju, jer je meka puna kiseline i nije zdr4ava za organizam, dok je ljuta rakija koriscena i kao lek protivu viskoe temperature, ai za ’prociscavanje“ organizma i za apetit. Umerenost u picu i jelu je i tajna dugovecnosti, pa su mnogi doziveli i devetu deceniju zivota u planini, a bilo je i onih sa 100 godina zivota. Rakija se stavljala u buricima i u pocetku tocila „ajdukom“ (casa sa drskom-koja je vrsta tikve-bundeve), povuce se rakija iz bureta na gornji otvor, a na cev s donje strane se drzi prst i tako tocila rakija iz bureta u flase-da bi se potom tocila pomocu gumenpg creva. U ovom kraju su mnogi poput krusevcana, dejancana, predancaraca  i drugih seljana -bili poznati po dobroj rakiji.
Zapis iz 1975 godine, Miroslav Mladenovic
15.novembar 2006 godine, Miroslav Mladenovic, lokalni etnolog iistoricar
Sačuvana
vlasotincanin
Global Moderator
爱经
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 6121


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #243 poslato: Новембар 182006, 02:42:06 02:42, »

Profo,
pozdrav i hvala na razumevanju. Trenutno gledam tekst za Boljare:
Ovo ne razumem baš. Jel može malo da se pojasni.
Citat
Gospodar u potok je sedeo, onaj kojije sedeo uy turcina Bega, pa
pitao gospodara kako da nazovemo ovo mesto-begov adjutant bio, a gospodar je rekao-ovo selo æe da krstiš prema gospodaru, pa je njegov adjutant krstio Boljare.

I još jedna stvar koju nisam baš shvatio:
Citat
Boljare je bilo mesto gde su se krèmila vina za planinski krompir.
Sačuvana

Obavestenje: vlasotincanin@yahoo.com nije moja email adresa
bamby
Administrator
爱经
*****

Karma: -998
Van mreže Van mreže

Poruke: 14889



Pogledaj profil WWW
« Odgovor #244 poslato: Новембар 182006, 04:25:39 04:25, »

Citat
Boljare je bilo mesto gde su se krèmila vina za planinski krompir.


Ja tebe vino, ti mene krompir.

p.s. Odnos 3 kg krompir = 1 L vina (Uèo, ispravi me ako grešim)
Sačuvana

Bukovski, vrati nam edit!
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #245 poslato: Новембар 182006, 09:27:07 09:27, »

Citat
Profo,
pozdrav i hvala na razumevanju. Trenutno gledam tekst za Boljare:
Ovo ne razumem baš. Jel može malo da se pojasni.
Citat:
Gospodar u potok je sedeo, onaj kojije sedeo uy turcina Bega, pa
pitao gospodara kako da nazovemo ovo mesto-begov adjutant bio, a gospodar je rekao-ovo selo æe da krstiš prema gospodaru, pa je njegov adjutant krstio Boljare.

I još jedna stvar koju nisam baš shvatio:
Citat:
Boljare je bilo mesto gde su se krèmila vina za planinski krompir.


 



Citat
Boljare je bilo mesto gde su se krèmila vina za planinski krompir.


Ja tebe vino, ti mene krompir.

p.s. Odnos 3 kg krompir = 1 L vina (Uèo, ispravi me ako grešim)



    




     
DODATAK SA ISPRAVKOM; SELO BOLJARE

Gospodar Beg ziveo je u svojoj kuci u potok, onaj koji je sedeo uz turcina Bega -  bio je begov adjutant - pitao gospodara kako da nazovemo ovo mesto - a gospodar  Beg je rekao - ovo selo æe da krstiÅ¡ prema gospodaru, pa je njegov adjutant krstio Boljare.

Boljare je bilo mesto gde su se krcmila vina za planinski krompir - tri kilograma krompir za jedan litar vina, u razmeni - ja tebi krompir, ti meni vino, koje se kasnije pilo na slavama i svadbama u planinskim selima vlastinacko crnotravskog kraja.

POZDRAV  Mirac Uca. 18.novembar 2006.godine
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #246 poslato: Новембар 182006, 03:08:20 15:08, »

ZDRAVICE IZ VLASOTINACKOG KRAJA
U sakupljanju zdravica delom su ucestvovali i ucenici osmogodisnje skole u  selo Krusevica, po zapisu lokalnog etnologa Miroslava Mladenovica-inace tada i sada  prosvetnog radnika .
1. ZDRAVICA (Slavska)-Ajde boze pomogni, sto arno bog neka daje srecu i zdravlje, na cije smo dobro bogu pomoglo. Slavu slavili, slavu nezaboravili, uvek sve srecno i veselo nalazili-jedno drugog pominjali. zabelezila Bogdanovic Gordana, ucenica-kazivac: Slavko kocic, selo Boljare, 1978.godine
2. ZDRAVICA (Svadbena)- Ajde dobro za mnogo sto arno bog neka daje. Srecni zeleni venci, srecni dugovecni da bog nek nam zivi, bog neka ih velica, bog neka im pozivi ocevi i majke, bracu i sestre, babe i dede, ujke  i ujne, tetke i tetinovi, kuma i starog svata-starejka, nek smo zivi i zdravi-svi za mnogo le4ta, nek mi cvetaju kao prolet, nek ni vezu kao  jesen, nek ni ostare, nek ni obele kao stare planine. Nek svakom bog pomogne, a mi cemo ovu zdravicu piti u picu nasim prijateljima i bogovima. Neka nas sve bog cuva i zivi bili za mnogo leta. Zapis iz sela Boljare 1978. godine, kazivac: Kocic Slavko
3. ZDRAVICA (Blagoslov za Mladenci)- Da se omladi suma, da se omladi trava, da se pmlade ovce, da se omlade goveda i da se sve ide na mlado-mlada decica. Ziveli. Bog nam sve dao. Zapis iz sela Krusevice, 1979 godine
4. ZDRAVICA ( Saljiva)- Jedan blagosilja drugog, da bude srecan i dugovecan, da se sa zdravlje ozeni, da mu da bog tri sina i da gi svi tri iskoluje. Jedan da bude doktor, drugi da bude apotekar i treci da bude pop. Doktor da pregledjuje, a potekar da gi truje, a pop da gi oplakuje-a otac ko grobar da gi saranjuje, takoj da si sve pare otidnu u nas dzep. ajd ziveli u zdravje. Zapis iz sela Gunjetina i Skrapez, 199.godine
5. ZDRAVICA (Kumova-svadbarska)- Ajd  pomozi boze, danasnji dan sve pomogne od rada vajda, sto radili-vajdili, srecan dan, srecan rad, srecno veselje, neka su srecni zeleni venci i neka su ziveli mladenci, koji se sastaju od danas pa za navek. neka ostareju kao stare planine, neka obeleju kao beli snegovi, neka cvetaju kao prolece i vezuju kao jesen. neka se slazu kao sneg  i so. Sto im milo, nek im je zivo, a sto im je i drago. Bog neka  im pomogne. Bog neka im pozivi roditelji sa obe strane: ocevi i majke, babe i dede, bracu i sestre, ujke i ujne, tetke i tetinovi, kuma i starog svata-starejka, pa i nji Bog da pocuva. kako ove godine  za svadbu, tako iduce na strizbu, kako ove godine kod ove kuce, tako  drugi put kod nasae. Vecito ovako da se sastajemo, sinovi da zenimo, kceri da udajemo i nikad da se ne kajemo, neka je ziv domacin kuce, veselijega Bog u  u svoj dom pod ovaj krov, sve mu zdravo i veselo bilo sto se donelo, to se popilo, sto ostalo to se neprosipalo, vec drugi put cekalo. Zapis iz sela Krusevica, 1974.godine
6. ZDRAVICA (Svadbarska-Nazdravljanje):
Srecni zeleni venci
ziveli mladenci
da cvetaju kao prolet
da vezuju kao jesen
da se mrze kao sol i leb
kako sad na svadbu
takoj dogodine na strizbu
ovu zdravicu pijemo
za mladost
Zdrav si domacine.
Kazivac Milosevic Tihomir, zapis iz 1976.godine
7. ZDRAVICA (Svadbarska-Otpozdrav):
Vi pijete svi u moje zdravlje
a ja pijem svima vama
u vase zdravlje
neka bude sve vase
zdravo i veselo
dragi gosti ziveli.
Kazivac: Milosevic Tihomir, zapis iz selaq Boljare, 1976. godine
8. ZDRAVICA (Svadbarska -saljiva):
Ziveli mileni, snajku smo doveli
rakiju da pije, svekrvu da bije
obojci da ocukuje od prasinu
i od svekrvinu nosinu
tanjiri da pere
po starci da se dere.
Zapis iz sela Donji Dejan, 1978. godine
9. ZDRAVICA (Svadbena-saljiva):
Ziveli, mileli
snajku smo doveli
po kucu da svrljka
obojci od prasinu
da trljka
obojci od prasinu
da ocukuje
od svekrvinu mesinu
rakiju da pije
svekra da bije.
Kazivac Cekic Krista, selo Boljare, zapis iz 1976. godine
10. ZDRAVICA (Slavska-Nazdravljanje):
Ajd domacine srecna ti slava
srecan bio slavu ne zaboravio
mnogo godina i leta
 neka se rodi psenica belica
i u kuci decica
Zapis iz sela Boljare 1976. godine
11. ZDRAVICA (Slavska-Otpozdrav):
Nek su pune kese u novcu
i veliki torovi ovaca
rmaka, trmaka i mladih krmaka
sve ti zdravo i veselo bilo
bog ti dao sto je tebi milo.
Zapis iz sela Boljare, 1976.godine
12. ZRAVICA (Gostinska):
Ziveli veseli
dusmani se obesili
ko me mrzi
na prsti da lazi
ko nam zlo misli
bog da ga ocisti
zivele koze i jarci
babe i starci
koze niz putinu
babe i dede
niz dolinu.
zapis:Dejan i krusevica, 1977. godine
13. ZDRAVICA (Gostinska):
Oj rakijo, rako
ja te volim jako
ajde rako
meni u gusu
oj rakijo rako
ja cu tebi lako
ja cu tebe u  rnje
a ti mene u trnje.
Zapis selo Dejan(mahala Predanca), 1972.godine, kazivac:DJordjevic Vitomir (1934.g)
14. ZDRAVICA (Gostinska);
Oj rakijo rako
ja te volim jako
a ti mene nikako
kroz lulu si prosla
kod majstora dosla
putovala s neba
stigla gde treba
ziveli osmane
tebi sto ostane
ziveli.
Zapis iz sela Krusevica, 1980. godine, Kazivac Radenkovic cedomir (84.god.)
15. ZDRAVICA(Gostinska)-Ziveli veseli, nek su nam case pune. Slavu da preteramo.  Domacinu sve  da bude puno- puni ambari sas zito, puni torovi sas stoku. Nek je dobra pecalovina, nek nam sve bude zdravo i zivo. Nek nam je domacin ziv i zdrav i cela familija i svi njegovi gosti da su zivi i zdravi. Nek nam je ziv Tito i Jovanka, nek nam se dogodine rodi psenica talijanka. Ajd svima ziveli. Zapis iz sela Gronjeg Povlasinja. 1977. godine

18.novembar 2006 godine Vlasotince Miroslav Mladenovic, lokalni etnolog i istoricar
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #247 poslato: Новембар 182006, 09:13:02 21:13, »

ZAGONETKE IZ VLASOTINACKOG KRAJA
Po zapisu Miroslava Mladenovica, lokalnog etnologa i istoricara i ucenika osnovne skole “Karadjordje Petrovic” sela Krusevica, Vlasotince
1.   Ko vodu gazi a odecu ne pazi (Zaba)
2.   Mlada sam i zelena, lepa a malena, ko me takne, kune me (Kopriva)
3.   Prosu se biser niz ljudsko polje, gde pade tu ne ostade (Suza)

4.   Sta na sebi zivo meso jede (zapaljena sveca)
5.   Beo konj, zelen rep (Praziluk)
6.   Bele ovce nebo prekrile (Zvezde i nebo)
7.   Deca trce a otac  se jos nije rodio (Dim i vatra)
8.   Bez koze udje, s kozom izadje (Hleb)
9.   Beo pas na kuci lezi (Sneg)
10.    Ziva nije, zemlju rije (Raonik)
11.     Zivo u kuci a na kuci ni vrata ni prozora (Pile u jajetu)
12.    Guravo prase  sve po polje pase (Srp)-ZAPIS ZAGONETKI U VLASOTINCU I OKOLINI
13.   Visok DJema koske nema (Dim)
14.   U goru laje a bez mozga (Sekira)
15.   U padinu laje u goru se cuje (Trlica za konoplje)
16.   Malo grnence-slatko varence(Lesnik)
17.   Crno maleno svu noc cara vara (Buva)
18.   Crn bik svo selo svika (Tupan-bubanj)
19.   Crno na put stalo ime mu je joj (Trn)
20.   Bela njiva mudra glava koja seje (Sito)
21.   Crna stala puno krava, nigde vrata nema a gvozden kljuc otvara (Lubenica)
22.   Crna vrca (kanap) na put cuci nikoj gu nesme dirne (Brobinjak-mrav)
23.   Visoko brdo, neka bega (bezi) a lovac ga pretekao (Tunel)
24.    Sto sinova svaki sin ima kapu a otac nema kapu (Hrast sa zirom)
25.   Cetvorica braca u jednu kosulju (orahova jatka)
26.   Tanak rast a crvena mu glava a sa zeleni sesir se pokriva (Divlja jagoda)
27.   Dok se otac rodi sin po kuci hodi (Kravajce-hleb)-Zapis iz 1984. godine u selo Krusevica
      Kazivac:Smiljka Veljkovic, zapisao Sasa Mladenovic ucenik skole u Krusevici
28.   Cetiri brata se jure, niko nikog ne stize (Kola-volovska zaprezna)
29.   Puna kaca sitnog jaja (Zubi)
30.   Crna vrca (kanap) preko brdo promice (mravi-brobinjci)
31.   Da li volis krv ili sareno tojace (prut )-(Vino i zmija)
32.   Crno mace dupe pece (Kotao)
33.    Puna skola djaka, nigde nema vrata (lubenica)
34.   Sedam brata u jedne gace (Pasulj u mejunku)
35.   Crno malo na put stalo, svakoga diralo (Trn)
36.   Gore nebo, dole zemlja a po sredi sta je4 (Cetvrtak)
37.    U gorici na jednoj nozici (Gljiva)
38.   Cetiri brata pod jednim sesirom (Sto sa nogarkama), zapisao Dinic Ivica, ucenik osnovne skole u selo Krusevica, selo Ravni Del, 1984. godine
39.   Nema majku, svako jutro se radja (Sunce)
40.   Sta uvek ide, a nikad se neumori (Reka)
41.   Jedan dud, na njemu dvanaest grana, na svakoj grani po cetiri gnezda, qa u svakom gnezdu po jedno jaje (Godine, mesec, nedelja i dan)
42.   Cujes ga a nevidis ga (Veatr)
43.   Vidis ga a necujes ga (Magla)
44.   Pije a nejede (Sundjer)
45.   Crven Gaja iz duvku (rupu)  laje (jezik),
46.   Srce od vrce (kanapa) a mesina (stomak) od kucina  (konoplja)-(Vreca-dzak)
47.   Kude crven jezik lize, tu trava ne raste ( Vatra)
48.   U jednu rupu skocis na dvoja vrata izadjes (Pantalone)
49.   Jedan prut sve polje ogradi (Kais za pantalone), zapis 1984. godine, sela:Predanca, Krusevica, Boljare
18.novembar 2006. godine Vlasotince  Miroslav Mladenovic, lokalni etnolog i istoricar
Sačuvana
miracyu
forumska legenda
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 526



Pogledaj profil
« Odgovor #248 poslato: Новембар 192006, 09:35:22 09:35, »

16. ZDRAVICA (Svadbraska-saljiva):
Ziveli mileni
snajku smo doveli
rakiju da pije
svekra da bije
obojci od prasinu
da ocukuje
i od svekrvinu nosinu
tanjiri da pere
po starci da se dere
Oj vince, vince
odakle si vince!?
„Iz Vlasotince“
 Imas li licnu kartu?
„Nemam’
Ajde u gusu.
Oj rakijo rako
ja cu tebe lako
ja cu tebe u rnje
ti ces mene u trnje.
Zapis iz Vlasotinca

18.novembar 2006 godine Vlasotince Miroslav Mladenovic, lokalni etnolog i istoricar
Sačuvana
vlasotincanin
Global Moderator
爱经
*****

Karma: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 6121


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #249 poslato: Новембар 192006, 11:05:27 23:05, »

Profo,
ima li negde da se naðe etimologija reèi Boljare? Boljar?
Sačuvana

Obavestenje: vlasotincanin@yahoo.com nije moja email adresa
Stranice: 1 ... 8 9 [10] 11 12 13
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.15 | SMF © 2006-2009, Simple Machines Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.564 sekundi sa 20 upita.