Vlasotince Cafe - Vlasotinacki portal - Da se NIKAD ne zaboravi 23.3.1999

23. март 2006. 22:27
Пуних седам година од Агресије НАТО-а
Било је вече, 24. март године 1999, кад су сирене злокобно најавиле да нам небо није слободно. Прве бомбе пале су на Приштину. А цела земља била је мета. У име спречавања хуманитарне катастрофе узлетео је "Милосрдни анђео" и почео да сеје смрт. Седамдесет осам дана и толико ноћи, тачно 11 недеља, убијана су деца, људи, рушене су куће, фабрике, мостови, пруге, болнице, школе. Спаљивана су светилишта, гробови... Тридесет седам пута војно јача, а 670 пута економски снажнија сила ударила је на "невидљивог непријатеља".

Сваки злочин се зове именом жртве, а ово су бројке незаборава: 2.500 погинулих 557 мртвих цивила, много деце 12.500 рањених 5.000 инвалида.

Свака прича потресна је на свој начин, а свакој је име заједничко - смрт.

Алексинац, српска Хирошима. Ноћ ужаса. На људе и њихове куће пало је седам смртоносних пројектила. Нестале су две улице, Душана Тривунца и Вука Караџића. Остао прах и пепео.

Био је други дан Ускрса. Воз 393 на прузи Београд - Солун. У 11.25 сати воз је прошао станицу Лесковац, а само 15 минута касније, у Грделичкој клисури, зауставиле су га гранате. Погинуло је 15, а 35 путника тешко рањено.

Пијаца у Нишу, подне. Од касетних бомби у првом налету погинуло је 14 људи, највише жена с цегерима. Десет пута Ниш је бомбардован, скоро уништено Дуваниште и Булевар Немањића.

Мурино, 30. април. Циљ - мост на Лиму. Оливера Максимовић, Јулијана Брудар и Мирослав Кнежевић били су деца. А могу ли се мртва деца звати колатералном штетом?

Мала Милица Ракић симбол је, ако се жртва тако уопште може звати, страдања све наше деце. Нови Пазар, на кућном прагу убијени отац и син. Двогодишњи Марко Спасић у татином наручју. Дечји кораци заустављени су у Обилићу, Грачаници, на калдрми Новог Сада, на Варваринском мосту. Као да је онај ко му је дао име знао да ће на њега насрнути варварин. Био је 30. мај кад је у трену погинуло десеторо, а рањено седамнаесторо људи. Међу њима и Сања Миленковић, математички геније. Нису јој дали да реши само један задатак - како живот да победи.

Горели су градови, села, родна поља. Мајке су кукале над синовима, мртвим војницима. Близанци Срђан и Бобан Милић из Краљева погинули су на Косову, а само 13 месеци касније од туге им је умро и брат Горан. Нада и Драгољуб остали су да живе, да синове не би обрукали.

У 2.06 часова прекинут је програм на РТС. Они који су били близу и данас се сећају звука бомби које су пале на националну телевизију. Погинуло је шеснаест сниматеља, монтажера, шминкера. Бомбе су удариле и на Авалски торањ висок 202 метра. Гранатирало га је 10 авиона.

Срушена зграда Генералштаба и данас Београђане подсећа на сурову ноћ, када су у више налета авиони пркосили одбрани. Уништено је 6.000 квадратних метара зграде под заштитом државе. Ратко Булатовић из Градског штаба остао је без обе ноге. Пуцало се на касарне, резвоаре са нафтом, горела је кинеска амбасада.

На југ Србије бачено је 10.000 пројектила са три тоне осиромашеног уранијума. У селу Рељан сваки камен је затрован.

Пуцало се на болнице, породилишта! Али су се и тад бебе рађале.

ШТЕТА - 30 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА
Сведена на сурову статистику, једна смрт НАТО је коштала 10,4 милиона долара. За "кампању" против наше земље НАТО је издвојио 6 милијарди долара. За 78 дана на нашу земљу пало је 50.000 разорних пројектила. Косово је за ово време напустило 250.000 Срба, а у њега се доселило 800.000 Албанаца. Нашој земљи нането је 30 милијарди долара штете. Три хиљаде деце остало је без родитеља.