Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3680 Lokacija: centar
Poslao: Sub Apr 21, 2007 2:30 am Naslov:
danas.co.yu, 21-22.4.2007 ::
U nedelju se obeležava Dan planete Zemlje
Srbiji nedostaje više desetina ekoloških zakona
Beograd - U procesu pristupanja Evropskoj uniji usklađivanje zakonodavstva Srbije u oblasti zaštite životne sredine nalazi se na drugom mestu, odmah iza poljoprivrede.
Prema rečima predsednice nevladine organizacije "Ambasadori životne sredine" Anđelke Mihajlov, procenjuje se da se 20 do 30 odsto zakonske regulative u procesu pristupanja EU odnosi na sektor životne sredine.
Iz tog sektora Vlada Srbije dostavila je Narodnoj skupštini 11 predloga zakona: pet u oblasti zaštite životne sredine i šest zakona o ratifikaciji međunarodnih konvencija. Vladi predstoji razmatranje devet nacrta zakona. Naime, u proceduri pred razmatranjem su još četiri, u finalnoj izradi tri i u fazi pripreme dva nacrta zakona. Započela je priprema ratifikacije još pet međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine kojima Srbija nije pristupila.
- Zakonima o ratifikaciji konvencija predlaže se implementacija međunarodnih obaveza koje proizlaze iz zaključenih međunarodnih ugovora u sistemu Ujedinjenih nacija, posebno UNECE i Saveta Evrope - objašnjava za Danas direktor Uprave za zaštitu životne sredine Miroslav Nikčević.
Vlada je prošle godine utvrdila predloge posebnih zakona u oblasti zaštite životne sredine. To su zakoni o upravljanju otpadom, o zaštiti od nejonizujućeg zračenja, o zaštiti vazduha, o izmeni Zakona o zaštiti životne sredine, zakon o sprovođenju Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju (OPCW Konvencija). Osim toga, šest zakona o ratifikaciji međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine Vlada je oktobra 2006. dostavila Narodnoj skupštini na usvajanje. Ti zakoni predviđaju ratifikaciju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (ESPOO konvencija), Konvencije o migratornim vrstama divljih životinja (Bonska konvencija), Konvenciju o očuvanju evropske divljači i prirodnih staništa (Bernska konvencija), Okvirnu konvencija o zaštiti i održivom razvoju Karpata (Karpatska konvencija), Konvenciju Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama s teškom sušom i/ili dezertifikacijom, kao i ratifikaciju čuvenog Kjoto Protokola uz Konvenciju o klimatskim promenama.
Takođe, u pripremi su nacrti zakona o ratifikaciji međunarodnih ugovora: Protokola o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Konvencije o udesima s efektima u prekograničnom kontekstu, Arhuske konvencije, Roterdamske konvencije, kao i POPS konvencije o perzistentnim organskim zagađujućim materijama.
Mihajlov navodi da se od 2002. u Skupštini Srbije uvek nalazi set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, ali da se "uvek guraju na kraj". Mihajlov ocenjuje kako je zakon o ratifikaciji Kjoto Protokola trenutno najvažniji i da ga hitno treba usvojiti, "što zavisi od nove vlade i skupštine". Osim toga, prema njenim rečima, trebalo bi usvojiti i između 30 i 40 zakona kako bi se regulativa uskladila s EU.
Kako naglašava direktor Uprave za zaštitu životne sredine Miroslav Nikčević, pripremljeni su za dostavljanje Vladi zakon o održivom korišćenju i zaštiti ribljeg fonda i zakon o dopunama i izmenama Zakona o nacionalnim parkovima, dok se u postupku pribavljanja mišljenja od nadležnih organa nalazi zakon o zaštiti prirode i zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini. U finalnoj fazi izrade nalaze se nacrti zakona o upravljanju hemikalijama i zakona o biocidima. Takođe, u pripremi su nacrti zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, zakona o geologiji i zakona o zaštiti i unapređivanju zelenih površina.
- Državni prioritet treba da bude i povećanje procenta prirodnih područja pod zaštitom, kako bi umesto sadašnjih 6,15 odsto bilo zaštićeno 10 odsto teritorije Srbije. Osim toga, da bi se stanje popravilo neophodna je dosledna primena zakona u svim sferama i redovno sistemsko finansiranje - zaključuje Maja Radosavljević iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije. S. Stamenić
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3776 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Ned Apr 29, 2007 1:23 pm Naslov:
Citat:
Najtopliji i najsuvlji april od 1901. godine
stana - 29. april 2007.
Stručnjaci Nemačke meteorološke službe saopštili su da će ovaj mesec biti najtopliji, ali i najsuvlji i najsunčaniji april od početka sistematskih meteoroloških merenja 1901. godine. Već sada su temperature, broj sunčanih sati i niska količina padavina na većini mesta u zemlji postigli rekordne vrednosti, a meteorolozi su saopštili da se vreme neće menjati do kraja meseca. Najavljeno je da će za vikend i za praznik rada, 1. maj u Nemačkoj vladati julske temperature od 24 do 30 stepeni. Istovremeno je Savez nemačkih poljoprivrednika ukazao da bi u ovoj sezoni mogao da bude upropašćen rod mnogih kultura, pre svega žitarica, od kojih one posejane u proleće, zbog nedostatka kiše, nisu još ni počele da niču.
Nadležne vlasti u skoro svim saveznim pokrajinama izdale su i upozorenja vezana za opasnost od požara. U Bavarskoj je već pre nekoliko dana oko 1.000 vatrogasaca bilo angažovano na gašenju požara u šumi blizu granice sa Austrijom.
Čak je i Nemačka železnica saopštila da su prvi požari koji izbijaju u šipražjima pokraj tračnica počeli da ometaju redovan saobraćaj.
Istovremeno, Nemci ne moraju da strahuju da će neuobičajeno rani početak toplog vremena dovesti do nestašice pijaće vode. Snabdevači su saopštili da nemačke federalne jedinice danas raspolažu ne samo dovoljnim rezervama vode već i da su one bolje međusobno povezane.
Pored toga, potrošnja vode je danas, zahvaljujući modernoj tehnici, ionako bitno manja nego ranije. U nekim delovima zemlje je i za 25% niža u odnosu na 1990. godinu.
Nemačka meteorološka služba je ove sedmice objavila godišnji izveštaj o klimi u kojem je još jednom upozoreno da je „promena klime činjenica” i da je već sada „sigurno da će promena klime imati trajni uticaj na naše visoko industrijalizovano društvo”. Na osnovu merenja od 1901, godišnja prosečna temperatura u Nemačkoj porasla je za 0,9 stepeni.
Pri tome je decenija od 1990. do 1999. godine bila najtoplija u čitavom 20. veku. Sve godine od 2000. bile su takođe bitno toplije od proseka. Čak 11 od poslednjih 15 zima bilo je toplije od proseka.
Kao ključni razlog za globalnu promenu klime navodi se povećana emisija štetnih gasova, kao što su ugljen-dioksid, metan i diazot-monoksid. (RTS)
_________________ success is a journey not a destination...
Njujork -- Smrtonosni toplotni talasi mogli bi postati ustaljena pojava, ukoliko bude nastavljen trend ispuštanja gasova.
Broj vrelih dana na Mediteranu, odnosno delovima Evrope, Afrike i Bliskog Istoka, bi pojačavanjem efekta staklene bašte mogao da poraste između 200 i 500 odsto, pri čemu bi najgore prošla Francuska u kojoj bi ubitačni talas toplote bio desetak puta nadmašen u odnosu na crnu statistiku zabeleženu u toj zemlji 2003, saopšteno je u američkom časopisu Geofizička istraživanja.
Geofizičari, međutim, smatraju da bi ozbiljno smanjivanje stope ispuštanja gasova u atmosferu moglo umanjiti posledice zagrevanja za oko 50 odsto, ali da posledice globalnog zagrevanja uključuju i dramatičan rast letnjih temperatura, kao pre četiri godine kada je samo u Francuskoj umrlo 15.000, a u Italiji 3.000 osoba.
"Retki događaji, poput toplotnog talasa 2003. godine, će postati mnogo češći kako se koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bude povećavala. Takve temperature postaće pravilo i ekstremne vremenske prilike će biti strašnije nego bilo kada", rekao je Noa Difenbah sa Univerziteta Perđu u američkoj saveznoj državi Indijana.
Prema Difenbahu, klimatske promene će prouzrokovati stanje u kojem će današnji najtopliji letnji dani u budućnosti biti najsvežiji, jer će površina planete biti sve suvlja što će dovesti do smanjenja vlažnosti i samim tim manjeg prirodnog hlađenja.
Osim opasnosti za ljudske živote, te promene imaće posledice i po ekonomije 21 države u mediteranskom regionu.
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3680 Lokacija: centar
Poslao: Pon Sep 17, 2007 1:34 am Naslov:
danas.co.yu, 17.9.2007 ::
Šansa za ekološke nevladine organizacije
U oktobru Beograd očekuje ministarska konferencija o zaštiti životne sredine, a Urstad smatra da je to odlična prilika za Srbiju i njene nevladine organizacije koje se bave tom temom. Urstad je naglasio da će Misija OEBS učiniti sve što može kako bi podržala nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine, jer su ta pitanja od vitalnog značaja za društvo u Srbiji. "Ovde u Srbiji imate jasne izazove kada je reč o zagađenju vazduha, odlaganju otpadnih voda i čvrstog otpada. Postoje mnoga pitanja koja se moraju rešiti i ova konferencija će baciti svetlo na brojna pitanja zaštite životne sredine, a Srbija će aktivno učestvovati", zaključio je Urstad.
cela vest OVDE _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Ovej što se razlože za 10 godine, toj su šišići od, tuj do pola kilo. Ovej što se razlažu 50 godine toj su onej goleme pivske, od 2,5 l, a ovej 100 godine, toj su balončiki od 5 litra, s vodu. _________________
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3776 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pet Nov 09, 2007 12:46 am Naslov:
Citat:
Ukoliko se ne zaustavi današnji trend globalnog zagrevanja
Čekaju nas jezivi „topli ratovi“
Čak 2,7 milijardi ljudi iz 46 zemalja sveta rizikuje da izgine u oružanim konfliktima, izazvanim globalnim otopljavanjem. Još 56 država nalazi se u opasnosti od političke destabilizacije, upozoravaju britanski naučnici. Klimatske promene neosporno utiču na prirodne resurse, ali nema mesta plašenju ljudi ratovima, smatraju ruski eksperti. I Srbija na „mapi rizika“. Holandiji preti opasnost da bude potopljena
Svoju bojazan klimatolozi Internešnel Alerta izneli su u izveštaju „Klima konflikata“ koji će biti objavljen ove nedelje.
Po mišljenju istraživača, više nego stotini zemalja preti politički haos i masovna migracija kao rezultat katastrofalnog globalnog zagrevanja.
Britanski naučnici došli su do zaključka da klimatske promene izazivaju eroziju zemljišta, podizanje nivoa svetskih okeana, otapanje lednika i pojačanje oluja, što će dovesti do novog razbuktavanja vojnih dejstava i socijalnih potresa u većem delu Afrike, Azije i Južne Amerike. Čak i Evropa se nalazi u rizičnoj zoni.
„Klimatske promene stvaraju preduslove za krvave konflikte, koji, sa svoje strane, umanjuju blagostanje društva i njegovu sposobnost da se suprotstavi posledicama klimatskih promena“, kaže se u izveštaju.
Gore od svega toga je da će države trpeti deficit resursa i nedostatak stabilnosti, što će ih ometati da izađu na kraj s globalnim otopljavanjem, dodaje generalni sekretar organizacije Den Smit.
„Od povećanja nivoa svetskih okeana stradaće Holandija“, rekao je on u intervjuu Observeru. - Samo što u toj zemlji ima dovoljno resursa za efikasna delovanja, nju ne ugrožavaju vojni sukobi.
U mnogim drugim zemljama situacija je mnogo gora. Tako, po podacima naučnika, Peru se snabdeva pijaćom vodom u suštini od otapanja lednika. Ali, do 2015. godine globalno otopljavanje uništiće praktično sve lednike, deficit pijaće vode pogodiće 27 miliona stanovnika.
Druga opasnost nadvila se nad Bangladešom. Tamo, po podacima Internešnel Alerta, zbog klimatskih promena migracija već danas dovodi do krvavih sukoba.
Letnje suše zajedno sa povećanim bujicama u priobalnim zonama, koje su izazvane sve strašnijim ciklonima, uništavaju poljoprivredna dobra.
Smatra se da je većina evropskih zemalja u današnje vreme dovoljno stabilna, da iziđe na kraj sa globalnim otopljavanjem. Izuzetak čine balkanske zemlje.
Na primer, politička situacija u Srbiji i Crnoj Gori se zbog posledica rata pogoršala. Zavisno od toga koliko temperature budu rasle, količina zemlje, povoljne za obradu, smanjivaće se, prenaseljenost će voditi ka nasilju koje vlasti neće biti u stanju da obuzdaju, prenosi Gardijan.
Britanski istraživači su uvereni da se klimatske promene odnose i na Rusiju.
„Kontrola Moskve nad Rusijom u celosti neće biti bez gubitaka“, kaže Smit. - Smanjivanje obradivih površina u nekim regionima dovešće do lokalnih ustanaka kakvi se danas mogu smatrati u Čečeniji.
Ruski eksperti su u sličnim situacijama oprezniji. Po mišljenju zamenika direktora Instituta globalne klime i ekologije Ruskog hidrometeorološkog zavoda Jurija Anohina, klimatske promene neosporno utiču na prirodne resurse, ali nema mesta plašenju ljudi ratovima.
„Nastojim i dalje da se uzdržavam od sličnih ocena svođenja: naravno, klimatske promene odražavaju se na vodi, zemlji, nešto se iscrpljuje, nešto se povećava, ali nikakav opšti pokazatelj još niko nije pronašao. Ali o ratovima govoriti - to je previše“, rekao je listu Vzgljad Anohin.
Rukovodilac programa „Klima i energetika“ Ruskog svemirskog fonda „Divlje
prirode“ Aleksej Kokorin objasnio je listu Vzgljad da preuveličavanja britanskih kolega pokreće želja da privuku pažnju tom problemu.
„Ako globalna izmena temperature ne uspe da se zadrži na nivou od dva stepena, to će dovesti do ozbiljnih suša od Portugalije do istočnih granica Kazahstana, stradaće Afrika i Indija. Zaista, to može uticati na nekoliko milijardi ljudi“, smatra Kokorin.
Iako je o ratovima govoriti zasad preterano, prinudna migracija - to je sasvim razumno. Ako štetna isparenja takozvanih „gasova staklene bašte“ ne budu dvostruko smanjena, već za nekoliko desetina godina to će zapretiti masovni
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
napiši im komentar sledeći gore naveden link ...