Poslao: Pet Apr 22, 2005 1:31 pm Naslov: Erotske price
Momo Kapor "Una", roman
Odlomak
Una ne skida očiju s kaluđera, trudeći se hipnotičkom koncentracijom da mu ubaci bludne misli u lepo skrojenu glavu, čija valovita kosa pada na mantiju. Kad god je pogleda, sačekuje ga jezero pritajene žudnje i vlažne usne koje oblizuje jezikom. Neskrivena obećanja. Očigledno, taj pogled ga zbunjuje i on bledi. Prsti mu podrhtavaju (više nije onako odmeren i gospodstven kao na početku predugog ručka, koji još traje mada je već uveliko prošao dan, a tama se spustila nad dolinu), ali nešto ga vuče da je još jedanput pogleda i da se uveri da možda greši, da je to sve proizvod zabune njegove vrele krvi. "Kako bih se menjao sa ovim živahnim gradskim čovekom, kad bi to bilo moguće, što slobodno vodi sa sobom i svoju devojku (očigledno je da nisu bračni par), kako bih se samo menjao večeras! Izmoliću sto očenaša da me izbave od lukavog!"
"Kako bih se samo menjao sa ovim mladićem" misli profesor, "za njegov asketski život u nekoj ćeliji belih zidova, gde bih, najzad, mogao da na miru saberem svoje rasute dane i da ih ponovo slepim u celinu pomoću tišine i osamljenosti; da ustajem sa suncem, čitam, okopavam posle svega svoj vrt kao Candide, da pijem svežu izvorsku vodu, hranim se biljkama bez pesticida... Zavidim mu na skrušenosti i skromnosti. Kako je on daleko od elektronske gužve, od ambicija, zavisti, prežderavanja, bludničenja, koje se podrazumeva posle dezerta i didžestiva, izvan večite besmislene trke i neizvesnosti..."
"Kako mu zavidim," misli kaluđer "na ovoj devojci - đavolu, koja me iskušava u mojoj nesreći i posećuje noćima u postelji, tražeći da je uzmem!"
"Kako bi bilo dobro sa obojicom!" - misli Una, menjajući treću kasetu. - "Jedan koji je rafiniran, i drugi divlji; sa njima bih bila potpuna, a još potpunija kad bi se, možda, našla i neka žena! Bilo bi super!"
Iguman Dimitrije ne učestvuje u razgovoru za stolom. Kad ga nešto zapitaju, on se izvine; kaže da mu je sluh jako oštećen. Povremeno, izdaje zapovesti starici i Muti, koji poslužuju. Piletinu jede narodski, prstima, i briše se kockastim ubrusom.mladi kaluđer otmeno barata nožem i viljuškom, kao da mu nije do jela. Mada, očigledno, prezire priprostog igumana, ne može da sakrije da je počašćen što je pozvan za svećanu trpezu sa ovim uglednim gradskim gostima. Reči, samo reči, reči...Ovi ljudi što tako vešto obrću i melju učene reči, nikada neče spoznati suštinu Boga. Oholi su i stalo im je da nadmudre jedan drugog.
Uni se spava. Opio je planinski vazduh i ružičasto manastirsko vino iz starinskih čaša. Razgovor polako zamire. Ljudi za stolom tonu sve češće u oaze tišne. Iguman spava na stolici, glave zabačene na naslon, pa govore polušapatom da ga ne probude. Povremeno, on se trgne, pogleda svoje goste, pa opet zapadne u starački polusan, lagan kao mrena. Profesor govori gadeći se sve više reči: zašto od svega, po svaku cenu, praviti sistem? Njegove teorije, na koje je kolko do juče bio ponosan, odjedanput gube svaku vrednost pred licima ovih poštenih sveštenika, izgubljenih u jednom od poslednjih bastiona pravoslavlja, niz čije se zidove cede vosak, vlaga i vreme.
Uni telo klizi niz stolicu; ona sada gotovo leži, nudeći vrhove svojih dojki pod providnim, mrežastim puloverom pogledu mladog kaluđera. "Taj prokleti, široki sto! Još samo malo i mogla bih da ga dodirnem čizmama da nije tako daleko. Baš me zanima kako bi to primio?"
Sada više nema govora o povratku; dok su oni sedeli i pričali, spustila se neprozirna magla kakva katkad iznenada obavije ovaj kraj. Moraće da prenoće. Hvala Bogu, u Konaku ima dvadesetak soba. Služavka će im pripremiti postelje. Ovde se, na žalost, rano leže, kaže iguman Dimitrije, koji se probudio; leže se, naime, sa prvim mrakom, a ustaje sa petlovima.
Soba je hladna, plahte grube i mirišu po nekim travama. Svlače se i dodiruju, osluškujući govor domaćina i njegove korake po popločanom hodniku. Profesorova ruka je na golom Uninom stomaku, prsti na rubu čestara. Vole se. Žmureći, Una zamišlja svog kaluđera na profesorovom mestu. - Daj, jače, jače!-jeca i cvili. - Sada mirno. Stani! Ne, prekidaj! - Profesor zamišlja Unu kako zamišlja kaluđera umesto njega i sveti joj se. Ja sam, ipak, profesionalac, dete! Samleću te, da znaš! Je li ti lepo? Oh, jeste, jeste. Da, da, da, da!
Kaluđer čuje prigušene krike dok u postelji, po ko zna koji put, prelistava luksuzno izdanje Borisa Godunova, poklon upravnika Bogoslovije za "odličan uspeh i primerno vladanje u školskoj 1978/79. godini. Zagorsk."
Još samo ovo poslednje predanje
I letopis će biti svršen moj.
Ispunih dužnost Bogom danu mi...
- Sad ovako! Okreni se...Tako. Je li ti dobro?
Ne odredi me Gospod uzalud
I ne nauči veštom pisanju
Da budem svedok mnogih godina,
A duhovnik će nekad revnjivi
Pronaći ovaj bezimeni trud...
- Misliš da je kupatilo desno? Gde? Odmah iza onih vrata?
- Ogrni se nečim.
- Zašto? Svi spavaju...
...pa uljanicu ko ja užeći
I stresti s knjiga prah od vekova,
Prepisivati istu reč,
Da pravoslavni sete se unuci
Sudbine drevne roda ruskoga...
- Hej, hladno je! Pokrij nas...
- Tiše, sve se čuje!
Kaluđer Pavle sad kleči u uglu ispod krsta i moli se Gospodu, da ga oslobodi iskušenja. Doktor Drašković hrče. Čuju se sove i psi. I neki noćni avion kako grmeći preleće planinu. _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Priča o bajnoj Smaragdi i o Ališaru, Slavinome sinu
Odlomak iz tristadevedesete noći
Tada ga car uze za ruku i reče mu:
"Mnogo mi se sviđaš, o momče! Lep si u licu, a ja milujem lepolike. Sagni se i najpre mi noge istrljaj." I Ališar se saže i stade caru noge trljati.
Posle izvesnog vremena car mu reče: "A sada mi trljaj listove i butine."
I Ališar, Slavin sin, prionu da caru trlja listove i butine. I beše zapanjen i u isti mah zadivljen kada ih nađe nežne i gipke i belinom tako bele da im nije bilo premca. I on govoraše u sebi: "Međer su bela bedra u careva! I gle, nemaju ni jedne jedine dlačice na sebi!"
U tom času Smaragda (car) mu reče:
"O momčuljče-lepotanče sa rukama tako hitrim u veštini trljačkoj, produži svoje pokrete do moga pupka, prelazeći preko same srede."
Ali se Ališar izneneda zaustavi u svom trljanju i u prevelikoj zebnji izreče: "Izvini me gospodaru, ali ne umem da vršim trljačinu iznad bedara. Sve što znadoh to s tobom i učinih."
Na te reči Smaragda (car) uze govoriti veoma rasrđenim glasom i zavika: "Šta učini da od Alaha nađeš! Usuđuješ se da mi odrekneš poslušnost! Alaha mi, ako se samo malo uzjoguniš, ova će ti noć biti kobna i glave će ti doći. Pohitaj da mi se povinuješ i želju da mi zadovoljiš. A ja ću, s moje strane, od tebe da načinim mog prvog miljenika i naimenovaću te emirom nad emirima i velikim čelnikom nad vojvodama mojih vojski!"
Ališar upita: "Ne shvatam sasvim razgovetno šta hoćeš, o care? Šta sam dužan činiti pa da te poslušam? Smaragda (car) odogovri: "Odreši svoje šalvare i lezi ničice!"
Ališar zavika: "To nisam činio otkako sam živ! Ako, dakle, hoćeš da me prisiliš, da se s tim pomirim, zatražiću od tebe računa na danVaskrsa. Nego ti mene lepo pusti da izađem odavde i da se vratim na moj vilajet."
Ali Smaragda nastavi sa još većom srdžbom u glasu: "Naređujem ti da skineš šalvare i da legneš licem ničice, inače će ti ovog časa odleteti glava! Nego hodi, o momče, i pospavaj samnom! Nećeš se pokajati."
Tada Ališar sav očajan ne mogade ino, i pokori se. On spusti šalvare i leže licem ničice. A Smaragda ga smesta uze u naručje i popevši se na nj prući se koliko je dug preko Ališara.
Kada je Ališar osetio kako ga je car s tolikom neobuzdanošću zajašio preko leđa, on reče sam sebi: "Razbucaće me, tu mi spasa nema!" Ali ubrzo oseti lahorno nešto i mazno što ga milovaše poput svile i kadife, nešto prenežno, ali u isti mah i oblo, čiji je dodir bio mek kao pavlaka ali i čvrst, i on reče sam sebi: "Vala ovaj car ima kožu privlačniju, što je igde žena na svetu!"
I on očekivaše čas trepetni.
Ali nakon čitavog jednog sata što je u tom stavu proboravio ne oseti ničega ni grozovitog, ni što bi ga poput svrdla proburazilo, on vide kako se car odjedared skida sa njegovih leđa, pa se ispruži nauzako pored njega. I on pomisli: "Blagosloven da je Alah što nije dozvolio da mu se okrajak uspravi! Šta bi inače bilo od mene da je do toga došlo!"
I on dahnu dušom, a car mu prozbori: "Znaj, o Ališare, da mi je okrajak svikao i obikao da se diže samo kad mu se prstima pripomogne. Prema tome imaš prstima da ga spomogneš inače na tebi nema glave. Deder! Pruži ruku!"
I jednako ležeći na leđima, Smaragda dočepa ruku Ališara, sina Slavinog, i postavi je ljupko na okruglinu njene pripovetke. A Ališar, dodirnuvši samo, oseti oblinu uzdignutu kao da se na presto kakav ispela, i pretili kao da je kakva kokica, i vreliju no guša gugutkina, i žarkiju no srce strašću izgarano; i ta okruglina topila se prosto: slatka li je, bela li je, golema li je! I odjedared, on je oseti kako se ispod njegovih prstiju propinje kao mazga dirnuta u nozdrve, ili kao magarac koji je mamuzom udaren posred sredine leđa!
Kada je to opipao, Ališar, na granici zgranutosti, pomisli u svojoj duši: "Ovaj car ima pukotinu, tu sumnje nije! To je čudo najčudnovatnije od svih čudesa i čudotvorstva!" I Ališar, obodren tim pronalaskom koji ga je lišavao i poslednjih zebnji i oklevanja, odjedared, što se okrajka tiče, đipi u vis do krajnje granice izdiga!
Elem, Smaragda samo je čekala na taj čas. I odjednom ona pršte u smeh, što ju je grlo donosilo, i tako gromoglasan da bi pala na leđa da već nije ležala nauzako. I ona reče Ališaru: "Otkud to da ti ne poznaješ svoje robinje, o gospodaru moj ljubljeni?"
A Ališar još nije shvatao i on je upita: "Koja robinja i koji gospodar, o care našeg doba?"
Ona pak odgovori: "O Ališare, ja sam Smaragda, tvoja robinjica! Zar me po svim ovim znamenjima ne poznade?"
Na te reči Ališar se zagleda u cara nešto pažljivije i prepoznade u njemu svoju ljubljenu Smaragdu. On je uze u naručje i pritište je ljubiti sa najavećim izlivima radosti.
A Smaragda ga upita: "A sad, misliš se i dalje odupirati?"
A Ališar, mesto ikakvog odgovora, nasrnu na nju kao lav na ovcu, pa prepoznavši put, on sunu ovčarski štap u torbak sa namirnicama, i pohrli napred ne brinući se što je staza uzana. I došavši do nakraj puta, on ostade dugo uspravan i krut, kao kapidžibaša te kapije i imam tog mihraba.
A ona, sa svoje strane, nije ga napuštala ni za debljinu koliko s prsta, pa se s njima dizala, i njim se na kolena sprezala, strmoglavljivala se i uspravljala, i dahtala i svaki njegov pokret i nju je nosio. I milošta odgovaraše milošti, a vrtlogu vrtlog, i svakovrsna začikivanja i zadirkivanja, kačiperstva i sladosna prevejanstva. I oni odgovarahu jedno drugom takvim uzdasima i takvim kricima, da ono dvoje malih evnuha, privučeni cikom i podvriskivanjem, uzdigoše zavesu da vide nije li caru od potrebe dvorba njihova. I pred njihovim zgraženim očima pomoli se prizor gde njihov car leži nauznačke, a pokriva ga prisno sobom ono momče, u raznoraznim stavovima uzvitlanim, gde se na brktanje odgovara brektanjem, na juriš-potezanjem koplja, na isplet uresa iz mramora-udarom dleta, a na potrese-trešnjom... _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Prva Robertova želja - kad je počeo da misli o takvim stvarima - bila je da se ušunja noću u Muzej voštanih figura i vodi ljubav s voštanim damama. Ipak, to je izgledalo isuviše opasno. Ograničio se na vođenje ljubavi sa statuama i manekenima u svojim seksualnim fantazijama i tako živeo u svetu mašte.
Jednog dana, kad je stao kolima ispred semafora, pogledao je u ulaz neke radnje. Bila je to jedna od onih radnji koje prodaju sve i svašta - ploče, taburete, knjige, sitne gluposti, smeće. Video ju je kako stoji u dugoj crvenoj haljini. Nosila je naočare bez okvira, bila je lepo građena; dostojanstvena i seksi, kakve su nekad bile. Prava otmena kurva. Onda se upalilo zeleno pa je morao da vozi dalje.
Parkirao je nedaleko odatle i peške se vratio do radnje. Stao je napolju kod kioska s novinama i posmatrao je. Čak su i oči izgledale stvarno, a usta su bila veoma strasna, neznatno napućena.
Robert uđe i pogleda raf sa pločama. Sad joj je bio bliži i krišom ju je merkao. Ne, nisu više pravili takve. Imala je čak i visoke štikle.
Prodavačica mu priđe. "Mogu li vam pomoći?"
"Samo razgledam."
"Ako išta želite, slobodno mi recite."
"Razume se."
Robert je prišao lutki. Nije bilo etikete sa cenom. Pitao se da li je na prodaju. Vratio se do rafa sa pločama, uzeo jeftin album i platio ga prodavačici.
Kad je sledeći put obišao radnju, lutka je još bila tu. Robert se malo promuvao, kupio pepeljaru u obliku sklupčane zmije, zatim izašao.
Kad se treći put našao u radnji, upita devojku: "Da li je maneken na prodaju?"
"Maneken?"
"Da, maneken."
"Hoćete li da je kupite?"
"Da, vi prodajete stvari, zar ne? Da li je maneken na prodaju?"
"Samo trenutak, gospodine."
Devojka je otišla iza zavese. Zavesa se razmaknu i pojavi se neki stari Jevrejin. Na košulji su mu nedostajala poslednja dva dugmeta, video se dlakavi trbuh. Ljubazno je delovao.
"Hoćete manekena, gospodine?"
"Da, ako je na prodaju."
"Pa...u stvari nije. Vidite, to je neka vrsta eksponata, kao štos."
"Hoću da je kupim."
"Pa, da vidimo..." Matori Jevrejin priđe lutki i poče da je opipava, dodirujući haljinu, ruke. "Da vidimo...mislim da bih mogao da vam dam ovu...stvar za sedamnesti i po dolara."
" Uzimam je." Robert izvadi dvadeseticu. Prodavac izbroja kusur.
"Nedostajeće mi", rekao je. "Ponekad izgleda gotovo stvarna. Da je umotam?"
"Ne, uzeću je takvu."
Robert podiže lutku i odnese je do kola. Položio je na zadnje sedište. Ušao je i vozio do svog stana. Srećom, nije bilo nikoga u okolini kada je stigao, i on je neprimećeno unese. Stao je nasred sobe i posmatrao je.
"Stela", rekao je. "Stela, kurvo!"
Prišao je i opalio joj šamar.. onda je dočepao njenu glavu i poljubio je. Dobar poljubac. Penis poče da mu se kruti kad je zazvonio telefon. "Halo", javio se.
"Roberte?"
"Aha. Ja sam."
"Ovde Hari."
"Kako si, Hari?"
"Dobro, šta mi ti radiš?"
"Ništa."
"Mislio sam da svratim. Doneću pivo."
"Važi."
Spustio je slušalicu, podigao lutku i odneo je u plakar. Gurnuo je u dubinu plakara i zatvorio ga.
Hari nije imao bog zna šta da kaže. Sedeo je sa svojom limenkom piva. "Kako je Laura?" upita.
"O", reče Robert, "svršeno je između mene i Laure."
"Šta se desilo?"
"Večiti vamp. Stalno na sceni. Bila je nezajažljiva. Nabacivala se gde god stigne - u prodavnici, na ulici, u baru, svuda i svakome. Uopšte joj nije bilo važno ko je, samo da je muškarac. Napalila se čak i na tipa koji je okrenuo pogrešan broj. Dojadilo mi."
"Sad si sam?"
"Ne, imam drugu. Brenda. Upoznao si je."
"A, da. Brenda. Nije loša."
Hari je sedeo i pio pivo. On nikad nije imao žensku, ali je uvek pričao o njima. Bilo je nečeg odvratnog u vezi sa njim. Robert nije obodrio konverzaciju, pa se Hari ubrzo pokupio. Robert otvori plakar i izvadi Stelu.
"Kurvo ženska!" reče. "Varala si me, a?"
Stela je ćutala. Stajala je pred njim, tako nehajna i ukočena. On joj opali šamar. Nema te žene pod suncem koja će tek tako varati Boba Vilkinsona.
"Pizdo! Jebala bi se i sa klincem u obdaništu kad bi mu se digao, a?"
Ponovo je ošamario, onda je dočepa i poljubi. Ljubio je i ljubio. Zatim je zavukao ruke pod njenu suknju. Bila je lepo građena, baš lepo građena. Podsetila ga je na profesorku algebre iz srednje škole. Stela nije imala gaće na sebi.
"Kurvo nad kurvama", rekao je, "ko ti je skinuo gaće?"
Penis mu je bio priljubljen uz nju. Nije bilo uvertire. Robert je bio strahovito popaljen. Zavukao ga je među njene butine. Bilo je glatko i tesno. Nabadao je. Na trenutakse osetio manje idiotski, i on poče da je ljubi niz vrat, krešući je.
Robert je oprao Stelu krpom za sudove, smestio je u plakar iza kaputa, zatvorio plakar i čak uspeo da ulovi poslednju četvrtinu meča detroistskih Lavova protiv losanđelskih Ovnova na televiziji.
Vremenom, Robertu je išlo sve bolje. Popravio je neke detalje. Kupio je Steli nekoliko pari gaćica, pojas za čarape, najlonke, narukvicu.
Kupio joj je i minđuše, i bio je prilično šokiran kada je uvideo da njegova ljubav uopšte nema uši. Svejedno je prikačio minđuše lepljivom trakom.
U njihovom odnosu bilo je mnogih prednosti - nije morao da je izvodi na večere, na zabave, na glupe filmove; sve te prizemne ovozemaljske stvari koje toliko znače običnoj ženi, međutim, bilo je svađa, čak i sa lutkom. Nije bila pričljiva, ali je bio siguran da mu je jednom prilikom rekla: "Ti si najveći ljubavnik od svih. Onaj matori Jevrejin je dosadno vodio ljubav. Ti vodiš ljubav dušom, Roberte."
Da, bilo je prednosti. Ona nije bila kao druge žene koje je upoznao u životu. Nije insistirala da vodi ljubav u nezgodno vreme. Mogao je da je jebe kad on hoće. I nije dobijala menzis. Stalno ju je jebao. Odrezao je malo kose s njene glave i zalepio joj između butina.
Veza je počela na seksualnoj bazi, ali se on postepeno zaljubljivao u nju, osećao je kako se to dešava. Pomislio je da ode psihijatru, zatim rešio da ne ide. Posle svega, zar je neophodno voleti stvarno ljudsko biće? To nikad ne traje dugo. Previše je razlika među polovima, i ono što počne kao ljubav suviše često završi kao rat.
Osim toga nije morao da leži sa Stelom u krevetu i sluša priče o svim njenim bivšim ljubavnicima. Kako je Karl imao golemu patku, ali nije hteo da radi one stvari. A Luj je tako dobro plesao, Luj bolje da je postao baletan umesto što prodaje osiguranje. I kako je Marti stvarno umeo da ljubi. Znao je da uveže jezike. I tako dalje. I tome slično. Kakve govnarije. Dobro, i Stela je pomenula matorog Ješu. Ali samo jednom.
Robert je bio oko dve nedelje sa Stelom kad se javila Brenda.
"Kaži, Brenda?" rekao je.
"Roberte, ne javljaš mi se."
"Bio sam u velikoj gužvi, Brenda. Unapredili su me u šefa odseka, pa sam morao masu stvari da sređujem na poslu."
"Tako znači?"
"Da."
"Roberte, nešto tu ne štima..."
"Kako to misliš?"
"Znam ti po glasu. Nešto tu ne štima. Šta je to Roberte? Neka druga žena?"
"Nije baš."
"Šta to znači, nije baš?"
"O Isuse!"
"Šta je to? Šta je to? Roberte, nešto tu ne štima. Dolazim kod tebe."
"Sve je u savršenom redu, Brenda."
"Kurvin sine, meni kriješ! Nešto se dešava. Dolazim kod tebe! Odmah!"
Brenda prekide vezu, a Robert priđe Steli, podiže je i gurnu u plakar, duboko u ćošak. Skinuo je kaput s vešalice i okačio ga preko Stele. Onda je seo i čekao.
Brenda otvori vrata i banu unutra. "Dobro, šta se dešava? Šta?"
"Slušaj, dušo", rekao je, "sve je u redu. Smiri se."
Brenda je bila lepo građena. Sise su joj pomalo visile, ali imala je zgodne noge i prekrasno dupe. Oči su joj imale neki paničan, izgubljeni pogled. Nikada ne bi uspeo da joj izleči oči od toga. Ponekad bi joj, posle vođenja ljubavi, oči ispunio kratkotrajni mir, ali nikad ne bi potrajao.
"Nisi me čak ni poljubio!"
Robert se podiže sa fotelje i poljubi Brendu.
"Isuse, zar je to poljubac! Šta je to?", reče ona."Šta se ovde dešava? Govori!"
"Ništa, baš ništa..."
"Ako mi ne kažeš, vrištaću!"
"Kažem ti, ništa se ne dešava."
Brenda vrisnu. Prišla je prozoru i vrištala. Moglo se čuti u čitavom kraju. Onda je prestala.
"Za ime boga, Brenda, nemoj opet. Molim te, molim!"
"Opet ću! I opet! Govori šta ne štima, Roberte, ili ću opet!"
"U redu", rekao je. "Čekaj."
Robert priđe plakaru, podiže kaput sa Stele i izvadi je napolje.
"Šta je to?" upita Brenda. "Šta je to?"
"Maneken."
"Maneken, Misliš..."
"Mislim, zaljubljen sam u nju."
"Gospode! Misliš na to? Tu stvar? Tu stvar?"
"Da."
"Pretpostavljam da je nosiš u krevet? I da joj radiš... da radiš sa tom stvari?"
"Da."
"O..."
Onda Brenda zaista vrisnu. Samo je stajala i vrištala. Robert pomisli da nikad neće prestati. Najednom, bacila se na lutku i počela da je grebe i udara. Lutka se sruši i tresnu o zid. Brenda istrča napolje, uskoči u kola i divlje ih pokrenu. Grunula je u ivicu parkiranog vozila, ostvrnula sa i odjurila.
Robert je prišao Steli. Glava joj se bila odlomila i otkotrljala pod fotelju. Na podu su bili tragovi kao od krede. Jedna je ruka visila za sebe, polomljena, dve žice štrčale su iz ramena. Robert sede u fotelju. Samo je sedeo. Onda je ustao i prošao u kupatilo, stajao je na minut, zatim se vratio. Stajao je u hodniku i lepo video glavu ispod fotelje. Počeo je da jeca. Bilo je užasno. Nije znao šta da učini. Sećao se kako je pokopao svoju majku i oca. Ali ovo je bilo drukčije. Samo je stajao u hodniku, jecao je i čekao. Oba Stelina oka bila su otvorena. Oči su joj bile nehajne i mirne. Zurile su u njega. _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Prišao sam joj i upustio se u razgovor. Pokazalo se da je ona supruga poznatog funkcionera i da stanuje u gradu. Poslepodne još nije prošlo a već me je bila pozvala na večeru u svoj dom.
Kuća je bila impozantna a večera bez greške. Domaćica se ponašala vrlo prirodno, jednako pažljiva prema članovima porodice kao i gostima, a ipak kao da je bila nekako odsutna. Učinilo mi se da mi je dobacila pogled u kome je bilo nagoveštaja dubljeg zanimanja pa zaželeh da to proverim. Nameravao sam da sutradan otputujem iz tog grada i sad sam imao jedinu priliku.
Upravo se bila okrenula od para koji se oprostio i s čašom u ruci stajala pokraj police sa knjigama. Odglumljeno nemarno rekoh joj da bih se s njom voleo naći nasamo, jer se ne mogu osloboditi vizija koje je probudila u meni.
Predložio sam sastanak u glavnom gradu susedne zemlje, gde sam sutradan otputovao. Zaustila je da mi odgovori kad nam priđe nekoliko gostiju. Okrenula se k njima ali mi je prethodno pružila svoju čašu kao da je moja, tiho izgovorivši ime hotela u kojem će mi se pridružiti.
Idućih nekoliko dana stalno sam mislio na nju, prisećajući se svakog trenutka u njezinoj blizini. Razmišljao sam o tome koji su od muškaraca prisutnih na večeri mogli biti njeni ljubavnici i o različitim situacijama u kojima se podavala. Što sam o njoj više mislio, to sam se više brinuo o našem prvom susretu...
...
...oboje smo bili nagi. Nisam ništa želeo više doli da budem opušten kad sam s njom. Ali i sama pomisao na to što možda od mene očekuje gušila je moje uzbuđenje. Gotovo kao da bih morao da prestanem da mislim da bi moje telo moglo da da sve od sebe.
Ipak nisam uspeo da prikrijem taj nedostatak, jer se njoj učinilo da se moja žudnja odražava samo u jednom mom delu, delu koji se odjednom vrlo smanjio. Optuživala je sebe da joj nedostaje veštine da me zadovolji. Njeno razočaranje i uzrujanost su sve više rasli. Odenuo sam se i otišao. Hodao sam ulicama i pokušavao da shvatim šta se zbilo, doneo sam odluku kako ću joj, kada se nađemo, objasniti svoju nepriliku; bojao sam se da razgovor ne odbije kao puko opravdanje za ponovni jalovi pokušaj zbližavanja.
Na ulici pristupih nekoj ženi: lice joj je bilo debelo našminkano a telesni oblici prikriveni loše skrojenom haljinom. Nakon kraćeg razgovora pristala je da pođe samnom.
U sobi mi je pomogla pri svlačenju i tad me, još u haljini, počela milovati. U njenom dodiru bilo je nečeg poznatog; njenim prstima kao da je upravljala struja što teče pod mojom kožem. Da sam sebe hteo milovati vlastitim rukama, isto bih ih tako vodio.
Pogledao sam još jednom njenu haljinu i naglo saznao da je moja partnerka muškarac. Raspoloženje mi se smesta izmenilo. Osetio sam ćežnju za užitkom i predavanjem, ali i to da sam previše spremno prihvaćen te da je odjednom postalo sve vrlo predvidivo. Mogli smo postići samo to da jedan drugog podsećamo na same sebe... _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Živorad Lazić: Tuđa žena, roman
odlomak: Ljubav da mi učiniš
- Ej, komšija Gitariću, pozva me Milka, - dođi da mi osečeš caklo za prozor. Ubi me promaja.
- Evo dolazim, odazovem se.
Uzmem caklosekač i za njom u sobu. Pridržava prozorski ram i gurka se uza me. Osetim da cilja na određenu stvar.
Pored velikog slavskog astala najednom je zagrlim i poljubim. Dopusti da se malo posigram, pa me odgurnu, zakopča reklu i reče:
- Šta ti, bre, oćeš od mene?
- Ljubav da mi učiniš kako znaš i umeš!
Ona dlanovima nežno - žic! žic! po obrazima.
Ja ono, a Milka se izmačinje.
- Sad me se mani! Naiće Žoja na ručak.
Probudim se usred noći. Okrećem se ko da ležim na žeravici. Glava nikako da nađe mesto na jastuku.
Ustanem i izađem u avliju. Prođem kroz šljivar i stignem do njezinog plota. Zrikavci i jedna tica. Učini mi se da neko duva i stenje u krovinjaku ili jež lovi bube.
Svanjiva. Požurim na voz, ispečen od nesna.
Kosi detelinu - na mobu.
Zviznem iz Arsinog kukuruza. Dođe zakičena crvenim turčinkom. Zajapurena. Nausnice joj orošene znojem.
- Jesi li se umorila? Na, pružim veliku čokoladu "soko-štark".
Odvi zlatan omot. Gricka, a ja je ljubim.
Položim je u brazdu. Dopusti se da je diram. Pođe ruka pod suknju. Odgurnu me i skoči.
- Nemoj sad, Gitariću, kad te molim. Poznaće kosci da nisam išla u kukuruz poradi sebe, nego zbog lolanja. Tu mi je i brat Pavle, reče Milka i sakri čokoladu u džep pod keceljom.
- Dođi večeras ušljivar. Čekaću te kod bršljana.
- Neću moći. Moram mobičarima nešto prirediti da povečeraju.
- Izađi kad odu kući.
- Biće, čiča! Budi strpljen. Ima vremena za našu ljubav.
Još jedared se poljubimo duboko i ja odem.
- Gitariću, treba mi pruće da vežem detelinu u snoplje. Platići ti šta košta.
- Ajdmo da nasečemo koliko ti volja. Sam neću pa da mi platiš zlatom.
Ona mi pripreti prstom.
- Idi ti prvi, ja ću malo poslen.
Uzmem najoštrije vinogradske makaze i u vrbljak. Nasečem skoro sto prutova, a nje nema pa nema. Rešim da sve pruće pokršim, ako ne dođe,
U tom je spazim da obilazi vrzinu motreći ima li koga u našoj blizini. Sakrijem se u pavitnjak. Ona svirne, ja - bu! Ona vrisnu:
- Ju, što me upudi! Jebo te otac!
Pokažem joj na gomilu pruća.
- Sedni lečka da ti se srce povrati iz peta!
Milka se nasmeja i sede. Obuhvatim je oko pasa i jako je privučem uzase. Ljubim je i otkopčavam reklu, a ona se brani:
- Joj naiće neko, bojim se, bre, pa ja sam udata žena!
- Nema nikog, ludo. Sve sam ispito!
- Uvek neko vidi. Zgreši usred mrkle noći, znaj - neko će opaziti.
Izvučem gužvu para i tutnem joj u šaku. Ona uzme i strpa u džep.
Dade mi da je ljubim i dosta i svukud. Zagrli me i ustima mi zapali i vrat i uši i sve. Dadosmo jedno drugom jezike.
Leže na pruće i prestade da se brani. Ja joj zađoh među noge i ona poče plakati:
- Joj, joj, šta mi to radiš? Joj nemoj, ako boga znaš! Uh doboga. Nemoj, molim te! Pusti me, ljubim te! Joj meni! Ne, uh, joj!
Prvo čujem - krešti detlić! Onda me ona pomilova po leđima:
- Čiča, probudi se! Treba mi još pruća. _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Led?
Hvala, nije neophodno.
Posmatrao sam taj mali podijum osvetljen s tri reflektora na koji je trebalo da se Lynn popne.
U boji? Upitao sam Gordona više se zezajući.
Da, klimnuo je glavom. Osetljiv film, dodao je.
Osetljiv film, dodao je.
Osetljiv film, to me je dotuklo. Taj film je bio oseteljiv koliko i ulazna vrata nekog javnog klozeta. Mr. Džouuunz je otpio nešto iz čaše nazdravljajući mi. Još nisam video tu lovu. Šta ako Lynn ne dobije ni cent? Ja bih se dobro nasmejao, ali šta bi ona uradila? Pridružila mi se? Nije postojao nikakav ugovor, ništa napisano, samo neko nazdravljanje između mene i melezijane.
Lynn je ušla u sobu. Prošla je kroz stranicu časopisa koji sam držao u rukama. Namerno je otvorila ogrtač, kao bi ukazala ovim tipovima da joj se žuri i da ne želi da gubi vreme skidajući sa sebe deo po deo.
Zdravo, rekla je snimatelju, ti si Harry, zar ne?
Ne, opet je on ozbiljno odgovorio. Gordon.
On je Gordon, rekao sam Lynn, kako bih je zaustavio u ovom zezanju.
Mr. Jones, zvani Džouuunz, pošao je ka improvizovanom podijumu.
Dođi, rekao je.
Lynn je prišla. Imala je cipele na nogama. Čedno je izgledala. Sela je na stolicu. Namignula mi je. Okrenuo sam stranicu časopisa i ona je još sedela tamo.
Evo šta je posredi, rekao je snimatelj.
Izvadio je jednu plastičnu patku i dao je Lynn.
Mr. Jones je skinuo sako. Ovo je bila predstava za njega, to je bilo jasno. Nozdrve su mu se raširile. Hoću pravu stvar, rekao je. Nikakvo zezanje. Kamera će ići u krupan plan dok svršavaš, nastavio je. Bez foliranja, molim te.
Prići ćeš, rekao je Gordon.
Lynn je isprljala svoju haljinu na proslavi u školi, rekla je njena majka. Sladoledom. Lynn je imala kike i držala je za ruku svoju stariju sestru. Imala je veliku tamnu mrlju od sladoleda na svojoj beloj haljini. Lynn je isprljala svoju haljinu na proslavi u školi...
Prići ćeš, rekao je Gordon, negde iz dubine. Ja slikam praznu stolicu i neke stvari okolo, ti dolaziš i sedaš. Na moj znak. Zakopčana si do grla tako da niko ne pretpostavlja da si gola ispod. Glumiš dosadu i otkopčavaš ogrtač. Nadrkaš grudi pre toga. Hoću da vidim prave bradavice. Hoću da slikam svaku bradavicu posebno, da se razumemo. Probaj da vidim.
Lynn je isprljala svoju haljinu na proslavi u školi. Više je nećemo puštati da ide na proslave jer ona ne zna da pazi na svoje stvari. Možemo li mi Lynn da tebi kupujemo haljinu svakog dana? Možemo li? Lynn prelazi rukom preko grudi. Desnom. Bradavice joj rastu.
Gordon je iza kamere, dosta zadovoljan.
Tako, viče, to je to!
Onda svrši, kaže joj Gordon. Nemaš potrebe da ne svršiš. Kao da se ti i ja tucamo.
Ona se nasmeja, ali bez glasa. Samo razvuče usne u osmeh.
Danas sam dobila na poklon prsluče od svile, rekla je Lynn dečaku koji je držao za ruku. Mogu li da ga vidim? upitao je dečak. To niko ne sme da vidi, rekla je ona. To su zabranjene stvari. Zbog čega mi dopusštaš da te držim za ruku? nastavio je dečak. To nije ništa strašno.
Odlično, kaže Gordon, sad počinješ da masturbiraš. Lynn spušta ruku dole, pokazuje sebe u prvom planu raskrečivši noge. Onda pruži ruku ka improvizovanom baru i odande uzima veštački dildo. Zabija ga u sebe, želevši da što pre završi sve ovo, činilo se. Vidim je kako se unosi u to unutra-napolje s nekom plastičnom spravicom, vidim je kako zatvara oči pokušavajući da proživi sve to i doživi orgazam. Otpijem džin koji mi zapali sav duvan u ustima.
Boleće me, reče Lynn dečaku. Budi pažljiv. Dečak nije ništa rekao. Ležali su na travi, njeno prsluče od svile je bilo pored njegovih nogu. Kako se to radi? upitala je Lynn. Dečak nije znao šta da joj odogovori. Instiktivni joj je raširio noge.
Obećaj mi, rekla je Lynn, obećaj mi da ćeš me uvek voleti. Dečak nije ništa odgovorio.
Kako ona izgleda u boji, na tom osetljivom filmu? Gordon drži desnu ruku na zumu, ulazi s vremena na vreme u krupno. On nju tuca. S tom kamerom. Ustani, kaže joj, sipaj piće i tek onda nastavi.
Lynn se ne pomoče. Radi desnom rukom, očiju ztvorenih, dišući ubrzano.
Prestani! viče Gordon, videvši da mu traka ističe. Ona ne otvara oči. Ne reaguje. U nekom podrumu smo na Florin bulevaru. Gordon pušta neku muziku, pritisnuvši prekidač na podu, ispred kamere. OOOOOOHHH, urla Isac Hayes iz zvučnika.
Vidiš, nije te bolelo, rekao je dečak. Lynn je spavala na travi i nije čula dečaka. Pokri se, rekao je on. Opasno je gledati te. Pokrio je Lynn svojim džemperom. Onda je uzeo njeno prsluče od svile i počeo da razgleda. Zbog čega devojke nose ovo? upitao se. Lynn je spavala i nije mogla da mu odgovori.
Lynn je blizu da svrši, vidim joj to na licu. Skuplja usne i pravi grimase.
Otvori se, viče Gordon.
Lynn se raširi koliko može. Ulazi s tom plastikom u sebe oslonivši se drugom rukom na šank. Onda skine taj frotirski ogrtač i spusti ga na pod. Svi je tucamo, u tome je taj utisak. I ja, i Gordon i mr. Džouuunz, i hiljade posmatrača koji će kupiti ulaznicu da bi videli Lynn kako masturbira na ovoj stolici. Svi će da svrše u trenutku kad ona svrši. Sedeće u nekom bioskopu, i prvom redu, onanisaće zajedno sa njom.
Lynn se sada probudila i gleda u dečaka. Oh, nemoj nikad da me ostaviš, rekla je to i zagrlila ga čvrsto. Ne posle ovoga. Dečak nije ništa rekao. Video je krv na njenim butinama. Odakle to? začudio se. Da li me voliš? upitala ga je. Odakle ta krv? dečak je pokazao rukom. Ja ne volim da gledam krv. UUUUUUUUUUUHHHH, viće Lynn, na-i-la-zi mi! Mr. Jones se nasmeje. Gordon izoštrava kameru. Saaad ću, viče Lynn, saaad ću da svršim...
Uvija se na toj stolici potpuno gola, praveći sebi prazan prostor za tih dva soma dolara.
Snimaj mi pičku, viče Gordonu, jer ja svršavam...ja to više ne mogu da zaustavim.
Ne folira dok sedi na toj stolici okrećući glavu levo i desno, svršavajući kao da joj je ovo jedino tucanje u životu. Vidim kako Mr. Jones ustaje i posmatra Lynn kako se uvija, jecajući nešto i radeći rukom sve sporije i sporije. Na kraju se Lynn umiri, još uvek zatvorenih očiju, nogu raširenih na crvenoj stolici.
Odakle ta krv? ponovo je upitao dečak. To tako mora da bude, odogorila mu je. Dečak je ustao, navukao svoj džemper i pošao.
Kuda ćeš? Lynn ga je uplašeno upitala. Odlazim, rako je on, ne mogu da gledam krv.
Odlično, viče Gordon, izvadi to sad iz sebe.
Lynn izvuče tu plastiku i poče da je liže. Znam da je stvarno svršila jer još ne otvara oči, ukočena je, skupi se u embrio na kraju.
JOOOOOY, peva Isac Hayes.
Onda se sve umiri, Lynn otovori oči i Gordon zaustavi kameru. Gleda me. Shvata šta je uradila, ali ne oseća krivicu, gleda me širom raširenih zenica. Onda ustane navuče ogrtač i kaže
Nije bilo loše, a?
Sjajno, dobacuje Mr. Džouuuns, pljeskajući rukama.
je*i se, kaže mu Lynn, ja sam stvarno svršila.
Dobro snimljeno? pita Jones snimatelja.
Bez greške, odgovara Gordon, SVE se videlo.
Lynn odlazi u kupatilo. Otpijam do kraja džin iz čaše, mr. Jones stvarno izgleda zadovoljan.
Koliko je trajalo? pita.
Devet minuta, odgovara Gordon. Moglo je malo duže.
Dobro je obavila posao, kažem melezijani. Nije mogla bolje.
Otkud znaš? pita on.
Pa, digla mi se patka, odgovaram.
Stvarno mi se bila digla patka. Bezmalo neprimetno, dok se Lynn uvijala na stolici, u jednom trenutku kad je Gordon krenuo zumom ukrupno.
Da, rekao je Jones. Ti si svarno SAMO njen prijatelj.
Lynn se vraća u sobu.
Kasno je, kaže.
Znam da moram da ustanem iz ove fotelje i da budem uz nju. Sada se radilo o najzabavnijem delu.
Izgubila si 1.100 dolara, kaže melika.
Izgubila sam ja mnogo više dolazeći ovde. Daj lovu pa da brišemo. Lynn je bila dosta oštra.
Devetsto, kaže Jones, skratila si film za 11 minuta.
U redu, kaže ona. Dvadeset minuta lažnog svršavanja je značajnije od devet minuta pravog. Daj lovu. _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Od gubljenja nevinosti svi smo puno očekivali. Zagaziti u tu vodu, visoko podignute puške, i prijeći rijeku, pa se s druge strane prezrivo osvrnuti na drkadžije što su ostali... Da, to je bilo to!
Dakle, braćo, idemo konačno jebati!
Dvije su stvari definitivno precijenjene: nevinost i gubljenje nevinosti. Stanite načas, razmislite o tome. Prvo, dakle - djevice. Prodavali su ih (lažne, naravno) po bordelima za kilogram zlata, pisali im pjesme, knjige, pjevala je čak neka od njih da "samo jednom prva zora sviće", ma što to značilo, a po mom mišljenju, jedino dobro što su činili s njima kroz povijest jest da su ih tu i tamo žrtvovali kakvom božanstvu. Jer, vjerujte, braćo, bolje nisu ni zaslužile. Što se mene tiče, neka se junferice koprcaju na kamenom stolu!
Sjetite se koliko su nam puta odmakle ruku s pipice nakon što smo se pola sata probijali do nje. Suknje i šortsevi još kako-tako, ali onda dolazi najaseksualniji proizvod koji je (pokvareni) um izmislio - hulahupke. Kako je našim dedekima bilo lijepo! U gradu halteri ili podvezice, na selu pletene bičve, široke gaće i unutra slobodna pičkica. A hulahupke? Nešto poput divovskih kurtona. I zašto su nas uopće puštale da kopamo po njima? Mogle su odmah reći: ja sam TA, ja ne dam i gotovo. OK, idealni primjerak za šrtvu na kamenom stolu, pa ti budi junferica još sto godina.
Stoga, ako se i složite, braćo, da su one same po sebi zlo, od gubljenja naše nevinosti svi smo ipak puno očekivali. Mislim, to je bilo u ono vrijeme nekakvo mitsko mjesto, ultimativni trenutak koji nas svrstava "među redove", među braću, a to nije malo. Zagaziti u tu vodu, visoko podignute puše, i prijeći rijeku, pa se osvrnuti i na drugoj obali s prezirom pogledati sve one drkadžije koji su ostali. Da, to je bilo to! To se pisalo!
San svakoga od nas bila je iskusna treba. Malo starija, ali ne previše, puna razumijevanja (bez suvišnih pitanja) i naravno - prekrasna. To su, otprilike, one cure s kojima u pičkoplačljivim američkim filmovima smotani ali simpatični regruti iz Velikog rata doživljavaju prvo iskustvo. One im se obraćaju sa smiješkom, poljube ih u čelo, a nakon svega još im i operu pimpeke u limenom lavoru, pa sretnici još jednom svrše. Isti ti dečki poslije nađu curu s plavom kosom i bijelim soknama, a onoj prvoj namignu iz auta na kraju filma.
Kao što nas iskustvo uči, takvo što ne postoji. Svi filmovi, osim nekih hrvatskih, lažu. Sanjali smo, dakle, iskusne, i pitali se zašto tamnokosa šetačica dobermana sa Zrinjevca, nakon što smo se usudili obliznuti fiksirajući je zavodnički, poprima izraz kao da je ugledala hrpu govana ili, u najmanju ruku, hodajući prišt. Nije li negdje pisalo da vole mlade muškarce, zar ne zna da smo na vrhuncu spolne moći?
Nekima od vas, edipovska braćo, to se i obistinilo, ali moj primjer zorno prikazuje razliku između mašte i okrutne zbilje.
Zbilo se to u nevinim godinama, ostao sam ljeti sam u Zagrebu; moja je majka, unatoč samoupravnom socijalizmu, a glede moje apsolutne neurednosti, unajmila izvjesnu gospođu da mi jednom tjedno očisti stan. Jutro je, plus trideset, ležim gol u svom krevetu, bunovan i nesvjestan blažene jutarnje erekcije. Zvono. Preko interkoma čujem glas (iskusne) žene, poručim da ću joj otvoriti vrata, a da ja idem još malo odspavati jer sam noćas tulumario. "Naravno, dušo." Rekla je dušo, kaže meni moj pimpek, ali ja ga samo pogladim. Prerano je. I tu se vratim u postelju, u fetus-položaj, zaspim, snivam... U moj san ulazi ženska ruka i blago me uhvati za rame. Ljubavi - šapće glas - ljubavi. Slina vam curi, braćo, priznajte. Ruka klizi niz moja, usput budi rečeno, prekrasno razvijena leđa, uz stalno ponavljanje te slatke riječi. Polako se okrećem, osmijeh mi je na usnama, krmelji u očima, a pimpek se definirao u ku*ac, i pogledam je. Ne, nije to bio san. Stajala je pokraj kreveta, odjevena samo u gaćice, i gledala me požudno. Bila je starija, dapače toliko starija da sam joj mogao biti praunuk, tako je izgledala. Nije to bio san, braćo, nije, nažalost. U ustima je, istina, imala još par zubi, sise su joj završavale tamo gdje su nama jaja; sve u svemu - teta Pehta u hard core verziji.
Smotao sam plahtu oko svoga, sada krhkog, tijela, iskočio iz kreveta i uz tipičan pederski, zrinjevačko-zagrebački krik: gospođo, kaj vam je?!, projurio kraj nje.
Poslije sam shvatio da je u tih par sati koliko sam ja snivao, dotična popila pola litre podgorske rakije, probudio joj se u vrijeme Informbiroa zaspali libido, a ja sam bio najbliža lovina. Ganjali smo se mi još poslije i oko stola, ona mi je pričala svakakve prostote koje su me, kao, trebale popaliti, a ja sam ponavljao svoje: gospođo! gospođo! prijekornim glasom.
Bilo mi je prvi put, samo jednom prva zora sviće. Da, sigurno. Stan nije pospremila.
Da probamo ipak TE s jebenim hulahupkama? _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
