Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Pet Dec 15, 2006 12:05 pm Naslov: Kuda ides, Srbijo?
Vostani serbie
Kuda ideš, Srbijo?
Nataša B. Odalović
Budan građanin, odlučan da bojkotuje predstojeće izbore, pogrešno nazvan "spavačem", svoj protest ne adresira niti jednoj stranci - a svaka se, opet pogrešno, oseća lično uvređenom, jedna, pak, više od svih ostalih zajedno - već sistemu koji, kako god da se pre ili posle izborno utali s kim, ostaje nepromenjen. Zašto? Zato što taljenje i dilovanje nisu dobre radne preporuke za valjanu državnu politiku, ali jesu za šibicarenje sa velikim ulozima.
Taj i takav, dakle, šibicarski sistem napravio je poligon za crnu hroniku kakva nije zabeležena u zemlji Srbiji, čini mi se, vekovima unazad. Statistike su zastrašujuće kad je reč o broju porodičnih ubistava, zlostavljanja dece, pojava nasilništva i različitih izopačenosti kod osnovaca, o adolescentima da ne govorim, samoubistava, nesolidarnosti sa onima koji umiru od gladi, koji nemaju struju, ogrev... Kuda ideš, Srbijo, ali stvarno?
I kako smo došli dovde?
Pre nekoliko dana gledala sam na TV film "Gde cveta limun žut", koji su toliko "ispljuvali" što po nekim medijima, što i meni lično moji prijatelji, a nije mi bilo teško da se "primim" budući da sam i sama apriori neraspoložena prema Šotrinom opusu. No, nakon gledanja tvrdim da bi ovaj film trebalo prikazivati svakog meseca po jednom. Zaboravite koji su motivi, neslaganje sa autorom, moguće političke manipulacije. Usredsredimo se na sadržaj: istorija zaboravljenih vrednosti. Znam, recimo, i da je obavezno odvođenje dece na "gledanje" ovog filma verovatno samo jedan u nizu promašaja, jer u ovakvom okruženju koje od dece pravi to što sam gore navela, svaka "obavezna lektira" bez duge i sveobuhvatne prethodne analize, psiho-analize, autentične istorije i uopšte apsolutne reorganizacije i obnove školstva, izaziva samo kontraefekat. Uprkos tome, ostajem pri izrečenoj oceni. Jasno, moglo se na temu biblijskog stradanja i vaskrsavanja Srbije u Prvom svetskom ratu, da se htelo, napraviti milion puta bolji, kvalitetniji i skuplji film. Moglo je, ali nije. Ovaj je možda napravljen navrat-nanos, možda i za dnevnopolitičku upotrebu, ali jedini koji je kao takav napravljen danas, kada je moralna obnova ovoj zemlji potrebna koliko i vazduh. Ima jedna rečenica u ovom patetičnom filmu (dajte mi istinsku tragediju plus herojstvo, a da nisu patetični, nema toga, uostalom film je više dokument a manje pledira da bude umetničko delo) citirana iz nekog engleskog ili francuskog časopisa toga vremena.To je svedočenje stanovnika Krfa o tome da nikada takvu vojsku nisu videli, iako su ih mnoge pohodile, vojsku koja nije uzela ništa tuđe, koja ništa nije tražila, koja se ponašala kako dolikuje duhovnoj aristokratiji i koja je samo čekala da se vrati u svoju domovinu. Takvu smo vojsku imali, i takve svetonazore.
Dakle, kuda ideš, Srbijo, i kako smo stigli dovde?
Znam da je popularnije pisati duhovite kolumne, kojima će se naslađivati ova ili ona Srbija. Znam da je najnepopularnije napisati evo upravo ovo što je pred vama. Pa, ovo je, je li, gotovo isto toliko anahrono i nazadnjački i dostojno podsmeha kao što se godinama smejemo "smehotresnom" odabiru carstva nebeskog od strane Kneza Lazara? A kada smo počeli da se smejemo tome? Doskora sam mislila - od onda kada je došlo Miloševićevo nevreme i krilatica "nebeski narod", koju sam u negativnom kontekstu, i sama, valjda stotinu puta napisala sa gnušanjem. Ali, netačno je da smo pod Miloševićem počeli da se sprdamo sa ovim (ne?) vrednostima. Pre Miloševića, moja generacija iz istorije učila je bezmalo samo Drugi svetski rat, do tančina. Znali smo svaku ofanzivu kao da smo lično učestvovali. I to je OK. Ali, nije nikako OK to što smo sve pre toga morali da ne znamo. Od Prvog svetskog rata učili smo samo povod, i ništa više. Kosovo smo kojekako "savlađivali" na časovima maternjeg jezika, kasnije književnosti, to je valjda bilo dovoljno benigno za tadašnji režim. Obnoviti vrednosti koje su temelj svega što je najbolje i najplemenitije u prošlosti jednog naroda, e da bi se te vrednosti suprotstavile padu i urušavanju tog naroda danas, to je obaveza svake politike koja želi Srbiju u Evropi.
Jer samo današnja Srbija nije u Evropi. Ova Srbija crnih hronika, klanova i koalicija.
Tradicija, ta reč od koje se toliko plaše svi "moderni" lideri današnje Srbije, zapravo je jedino čega se ne moramo stideti pred svetom i pred sobom. Bez idealizacije, sa sve Sterijom, Nušićem, Zmajem. Tradicija je podložna kritici, ali pre kritike - kapu dole!! Ne može kriminalac da kritikuje tradiciju jedne države, jer tada imamo moralno obogaljenu decu kojima su silikonske pevaljke uzor, a videli ste ovih dana: od takvih uzora do dečijeg prostituisanja samo je korak.
Kuda ide Srbija ako je svoju decu naučila da se stide najboljih, da preziru najsvetije, da se dive najgorima? Kuda ćemo ako poverujemo toj strašnoj laži da smo niotkuda došli i da smo od nikakvih?
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
