nesu djindjica utepali zatoj sto je neki svetac i cudotvorac, nego zatoj sto se zamerija na nekuga na kuga neje trebaja i tolko...
tvrdim da bi isti djavo bija i da je ziv, sve bi isto bilo, nego sd toj koriste ko izgovor za nenormalno sporu tranziciju i sopstvenu nesposobnost... _________________
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Ned Apr 08, 2007 8:46 pm Naslov:
blic.co.yu ::
Letovanje van zemlje za mnoge građane je prava mora
Za vizu potreban novac i dobri živci
Autor: Miroslava Cvejić | 07.04.2007 - 11:02
April je za mnoge pravo vreme za razmišljanje kuda putovati na letnji odmor. Za one koji žele u inostranstvo, sem novca potrebni su dobri živci i strpljenje jer treba obezbediti vize. Upravo iz ovog razloga i ove godine će mnogi odustati od putovanja sopstvenim automobilom, a komplikovanu papirološku proceduru i čekanje u redovima prepustiti agencijama.
Agencije uglavnom vade vize za svoje klijente, ali ono o čemu treba voditi računa jeste to da mnogi turoperateri naglašavaju da ne snose odgovornost ukoliko turista ne dobije vizu. Da nevolja bude veća, kada zahtev za vizu bude odbijen, klijentima se najčešće vraća svega desetak odsto od uplaćenog aranžmana. Zato je savet svima da pre nego što odluče u kojoj će agenciji uplatiti aranžman, dobro prouče koliko novaca agencija vraća u ovakvim slučajevima. Pored toga, aranžmane treba uplaćivati u poznatim agencijama, jer se događa da zbog nemarnosti nesolidnih turističkih biroa putnik tek na granici sazna da mu pasoš nije viziran.
Viza nije potrebna za Tunis, Hrvatsku i za Crnu Goru. U Egiptu i Turskoj ona se uzima na aerodromu, odnosno na granici. Loša vest je da su od ove godine vize potrebne i za letovanje u Bugarskoj, a dobra vest je da su one besplatne, mada se za njihovo dobijanje plaća putno osiguranje.
Vize su potrebne i za Grčku, Italiju, Španiju, Francusku i to šengenske vize. Upućeni kažu da je najlakše dobiti grčku, a zatim i italijansku vizu, a da je najteže obezbediti špansku. Zato se građanima koji putuju svojim kolima savetuje da za ulazak u Španiju pokušaju da obezbede italijansku, pre nego špansku vizu. Koliko je procedura za Španiju komplikovana svedoči činjenica da su pojedine agencije ukinule aranžmane za ovu zemlju jer se događalo da su odbijane kompletne ture.
Gotovo sve zemlje uvele su i obavezno zakazivanje termina za predaju dokumenata, a to zadovoljstvo često i košta. Grčka, Španija, Francuska i Italija su zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma i, ukoliko dobijete vize ovih država, možete da putujete u većinu zemalja starih članica EU, sem u Veliku Britaniju. Ukoliko ste dobili grčku grupnu vizu, s njom možete putovati samo u Grčku.
TURSKA
Za Tursku je važno znati da se viza uzima na granici tako što se prvo na posebnom šalteru kupuje markica koja staje 15 evra, a zatim se zalepi na praznoj stranici u pasošu. Tek sa tom markicom odlazi se kod policajca koji preko nje udara pečat sa datumom ulaska u zemlju. Veoma je važno voditi računa da pečat ide preko markice, jer se po izlasku iz zemlje mogu dogoditi razne nerpijatnosti, ukoliko je pečat potpuno promašio markicu.
EGIPAT
Viza se uzima na aerodromu i staje 14 evra.
GRČKA
Termin za podnošenje zahteva za vizu zakazuje se na 0903/15-15-15. Poziv treba obaviti s fiksnog telefona i košta 18 dinara po minuti. Kol centar radi od 7 do 18 sati, od ponedeljka do petka. Od dokumenata je potrebno podneti pasoš sa rokom važenja od najmanje šest meseci, molbu popunjenu na srpskom na latinici i dve slike. Molba se može skinuti i sa sajta. Za zaposlene je potrebno doneti potvrdu o zaposlenosti, radnu knjižicu na uvid, dokaz o hotelskoj rezervaciji i povratnu kartu. Ukoliko idete kolima, na uvid je potrebno doneti saobraćajnu dozvolu i međunarodno osiguranje vozila, kao i putničko osiguranje. Viza košta 35 evra, ali ako se uzima grupna preko agencije ona staje deset evra. Sajt grčke ambasade je www.greekemb.co.yu. Adresa konzulata je Strahinjića Bana 76 u Beogradu i Mike Paligorića 18a u Nišu. Telefon konzularne sekcije 011/3341-507.
BUGARSKA
Vize za Bugarsku su besplatne, ali je potrebno platiti putničko osiguranje. Za dobijanje vize potrebno je predati pasoš, fotokopiju pasoša, dve fotografije sa belom pozadinom, putno osiguranje, potvrdu hotelske rezervacije. Viza se čeka najduže sedam radnih dana. Adresa konzulata je Hadži Milentijeva 69 u Beogradu. Telefoni konzulata su 011/3446-443, 011/3446-455.
ITALIJA
Termin za podnošenje dokumenata zakazuje se na telefon 0903/12-12-12, služba radi od 7 do 15 sati svakog radnog dana. Zainteresovane stranke treba da dođu na odeljenje za vize lično i da pripreme popunjeni formular štampanim slovima latinice, jednu fotografiju formata za pasoš, pasoš koji mora važiti još najmanje tri meseca od datuma isticanja tražene vize i fotokopiju pasoša i svih stranica sa vizama i pečatima. Za stalno zaposlene potrebna je potvrda o zaposlenju iz firme gde rade i mora biti naveden datum zasnivanja radnog odnosa, radno mesto i mesečna primanja, rešenje o godišnjem odmoru, a može biti od značaja i dokumentacija koja se odnosi na prethodne radne odnose. Potrebno je doneti na uvid radnu i zdravstvenu knjižicu, obrasce M1-M2, uverenje o upisu u matičnu evidenciju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Za učenike i studente potrebna je potvrda iz škole, fakulteta, a na uvid treba dostaviti i đačku knjižicu ili indeks, kao i zdravstvenu knjižicu. Takođe je potrebno doneti izvod iz matične knjige rođenih i dokumentaciju o zanimanju oba roditelja. Za maloletne je neophodna pismena izjava saglasnosti za putovanje oba roditelja, osoba kojoj je dete povereno mora da potpiše formalno prihvatanje odgovornosti. Ukoliko putujete kolima i imate samo rezervaciju hotela, u ambasadi je potrebno pokazati finansijska sredstva za putovanje, ukoliko ih nemate na bankovnom računu, treba ih pokazati lično. Ukoliko putujete u paru, za deset dana boravka u Italiji potrebno je pokazati oko 300, a za 20 dana oko 500 evra, plus novac za plaćanje hotelske sobe za onoliko noćenja koliko ste rezervisali. Informacije o vizama na njihovom sajtu su na engleskom, italijanskom, francuskom i španskom jeziku, a na srpskom ih nema. Adresa sajta je www.ambbelgrado.esteri.it. Adresa konzulata je Birčaninova 9 u Beogradu. Telefon ambasade je 011/3066-100.
FRANCUSKA
Zakazivanje sastanka za podnošenje zahteva za vizu vrši se isključivo u vremenu od 7 do 14 sati preko 0903/123-123. Zahtev za vizu treba da sadrži sva originalna dokumenta na uvid kao i po jednu fotokopiju svakog dokumenta (originali se odmah vraćaju podnosiocu zahteva). Sva dokumenta treba da budu prevedena na francuski ili engleski jezik. Ako je predata dokumentacija kompletna, potrebna su najmanje tri radna dana za izdavanje vize. Ovi troškovi se ne vraćaju u slučaju odbijanja vize. Podnosilac dobija priznanicu koja se daje na uvid prilikom podizanja pasoša. Potrebno je podneti formular popunjen na francuskom ili engleskom jeziku uz dve fotografije skorijeg datuma. Potrebne su fotokopije stranica pasoša sa ličnim podacima i sa do sada odobrenim šengenskim vizama. Pasoš mora važiti najmanje tri meseca posle datuma isteka tražene vize. Za zaposlene potrebno je podneti dokaze o profesionalnom ili socijalnom statusu podnosioca zahteva (radna i zdravstvena knjižica, potvrda o radnom odnosu sa naznačenim iznosom plate ili profesionalna legitimacija. Nužna je i potvrđena rezervacija hotela u slučaju privatne ili porodične posete, dokazi i o profesionalnom i finansijskom statusu domaćina (tri zadnje plate, prijava poreza o prihodu), rezervacija putne karte ili fotokopija dokumenata auta. Sajt adresa ambasade je www.ambafrance-yu.org. Adresa konzulata je Pariska 11 u Beogradu. Telefon konzulata 011/3023-507.
ŠPANIJA
Termin za predaju dokumenata utvrđuje se na telefon 0903/125-125. Od 9.00 do 11.30 stranke treba da obave uplatu odgovarajuće takse za vizu. Podizanje pasoša je u 14.30. Obrazac zahteva za vizu popunjen na španskom, engleskom ili francuskom jeziku (original i jedna fotokopija). Zahtev neće biti uzet u razmatranje ukoliko obrazac nije u celosti popunjen. Potrebno je podneti jednu skoriju fotografiju, veličine kao za ličnu kartu sa belom pozadinom Pored pasoša potrebno je predati i jednu fotokopiju prve dve stranice, a putna isprava mora da bude važeća još najmanje jedan dan po završetku planiranog boravka u Španiji. Ukoliko je pasoš nedavno izdat, potrebno je podneti i prethodni. Takođe, potrebno je podneti ličnu kartu izdatu u Srbiji i jednu fotokopiju. Neophodna je i potvrda o rezervaciji hotela u Španiji i to sa pečatom i potpisom hotela. Na uvid treba dati i rezervaciju povratne karte prevoznog sredstva kojim se putuje u Španiju. Predaja vize obaviće se uz prethodni uvid u original karte. U slučaju da putuje kolima, stranka treba da podnese dokumenta za kola. Zaposleni podnose radnu knjižicu (original i fotokopiju), potvrdu poslodavca, original i prevod, u kojoj treba da bude navedeno tačno radno mesto, dužina staža, mesečna primanja i broj slobodnih dana na koje zaposleni ima pravo. U pomenutoj potvrdi treba da bude jasno navedena adresa i broj telefona poslodavca, kao i ime, prezime i zvanje osobe koja je potpisuje (ni u kom slučaju ne može da bude sam podnosilac zahteva). Takođe, potrebno je podneti i potvrdu iz fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje. Uz sve traže na uvid i podatke da li stranka poseduje ili iznajmljuje stan, kao i fotokopiju. Za studente i maloletna lica potrebno je podneti original i fotokopiju indeksa ili đačke knjižice, uverenje izdato od strane fakulteta, srednje ili osnovne škole, u kome je navedena godina ili razred koji pohađa podnosilac zahteva. Zatim, pismo roditelja ili staratelja u kome potvrđuju da izdržavaju podnosioca zahteva. Uverenje o primanjima i radno-socijalnom statusu roditelja ili staratelja. Ukoliko se radi o maloletnoj deci koja ne putuju u pratnji roditelja ili staratelja, potrebno je odobrenje istih (obrazac se dobija u ovoj ambasadi), overeno u ambasadi. Adresa ambasade je Vojvode Šupljikca 40 u Beogradu. Adresa sajta je www.spanija.org.yu. Brojevi telefona ambasade 011/3440-131, 011/3440-132, 011/3440-133, 011/3440-134, 011/3440-135.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Sre Apr 11, 2007 7:49 pm Naslov:
Citat:
Odlaganje sporazuma s EU
11. april 2007. | 07:22 -> 18:44 | Izvor: B92
Brisel -- Srbija danas nije parafirala sporazum o viznim olakšicama i readmisiji s EU u Briselu. Potpisivanje ipak u septembru.
Razlog je što nije do kraja razrešeno pitanje readmisije državljana Srbije koji su ilegalno u zemljama EU. U izjavi za B92 Tanja Miščević kaže da to što danas nije potpisan sporazum ne znači da postoje neki ozbiljniji problemi.
"Sve smo dogovorili što se tiče viznih olakšica. Sve one o kojima smo govorili su tu, biće dostupne našim građanima i za njih će vize biti besplatne. Readmisija je gotovo u potpunosti izdogovarana", rekla je ona.
"Ostao nam je jedan član, koji nije sporan, već ga je potrebno precizirati, koji se odnosi na državljane trećih država i našu obavezu u odnosu na njih", kaže ona.
"Zajednički dogovor Evropske komisije i nas jeste da se sačekaju dodatne konsultacije sa Vladom Srbije i EK s predstavnicima država članica, kako bismo do kraja meseca u Beogradu imali poslednje razgovore", kaže ona.
Miščevićeva, međutim, naglašava da to što danas nije potpisan sporazum ne predstavlja veliki problem.
"Ovo neće ometati tempo koji postoji, a predviđen je da u septembru dođe do potpisivanja, kako bi sporazum stupio na snagu u januaru. Uklapamo se u rokove, nije veliki problem, još malo dogovaranja i mislim da će onda i nama biti jednostavnije da prihvatimo ovaj sporazum", rekla je Miščevićeva.
Šta sporazum donosi
Sporazumi bi trebalo da stupe na snagu u januaru sledeće godine. Vizne olakšice odnose se na poslovne ljude, studente, đake i srednjoškolce, a EK je pristala da besplatne vize izdaje i pripadnicima verskih zajednica u Srbiji, lekarima i advokatima, deci do šest godina, penzionerima i građanima koji putuju preko određenih turističkih agencija.
Tanja Miščević izjavila je za B92 da se o punoj liberalizaciji viza može razgovarati tek kada Srbija ispuni sve tehničke uslove, a da će sporazumom koji treba da bude potpisan biti olakšana procedura za dobijanje viza većini građana Srbije.
"To podrazumeva vrlo mali broj dokumenata. Govorimo o aplikaciji za vizu, potvrdnom pismu, pozivnom pismu iz EU i potvrdi o pripadnosti određenoj kategoriji na koju se vizne olakšice odnose, kako bi se u roku ne dužem od 10 dana dobila viza", kaže ona.
"Za najveći broj građana viza će biti besplatna, a za svaku sledeću aplikaciju za vizu sve vize bi bile izdavane na duže vreme", objašnjava Tanja Miščević.
Sporazumom o readmisiji Srbija bi trebalo da reguliše status oko 100.000 svojih državljana koji ilegalno žive u zemljama EU. Tanja Miščević kaže da bi to moglo za Srbiju da bude veoma skupo, ali da se može rešiti bilateralnim programima pomoći i podrške.
"To je sporazum o kom Srbija pregovara sa EK, a EK nastupa u ime svih država-članica. Sporazum o readmisiji je zapravo stavljanje u zajednički okvir svih sporazuma o vraćanju naših građana koji ilegalno borave na teritoriji EU, i to je samo institucionalizacija postojeće bilateralne prakse između nas i nekih od članica EU", kaže ona.
Pre potpisivanja, koje je planirano za septembar, sporazume bi trebalo da usvoji i Vlada Srbije.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Pet Apr 13, 2007 11:33 pm Naslov:
B92 ::
Parafirani sporazumi o vizama
13. april 2007. | 17:21 | Izvor: Beta
Zagreb -- Albanija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora parafirale su danas u Zagrebu sporazume o olakšavanju viznog režima i readmisiji sa EU.
Sporazume su parafirali ministri unutrašnjih poslova tih zemalja Bujar Nishani, Tarik Sadović i Jusuf Kalomperović i evropski komesar za pravosuđe, slobodu i bezbednost Franko Fratini, u sklopu regionalnog sastanka ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova članica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP). Hrvatska je ove godine predsedavajuća SEECP-u.
"To je važan politički korak napred... Ministri tri države zapadnog Balkana, zaista možete biti ponosni što ste došli do ovog sporazuma", rekao je Fratini nakon parafiranja sporazuma.
On je naglasio da sporazum u budućnosti donosi sigurnost putnih isprava, korišćenje biometrijskih podataka, poboljšanje viznog režima i readmisiju, te oslobađanje od viza u celom regionu.
Srbija je sporazum o viznim olakšicama i readmisiji sa Evropskom komisijom trebalo da parafira 11. aprila, ali je to odloženo jer nije postignut dogovor o jednoj tački u vezi s readmisijom. U Beogradu se očekuje da bi rešenje moglo da bude pronađeno do kraja aprila.
Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji sa EU još nije parafirala ni Makedonija, ali je zaključila pregovore.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
al mi ga uz k*** i za albanci i crnogorci a pogotovo Hrvati... nek se nose u 3 lepe njihove _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Retoričko prolećno pitanje: ima li negde u svetu države bez Vlade, bez Skupštine, bez Ustavnog suda, bez budžeta, bez ikakve blage ideje o reformama ili investicijama – dobija svoj kratki prolećni odgovor: ima! The country se zove Srbija, trenutno toliko opsednuta kvadraturom kosovskog kruga da se sve ostalo feat. Vlada, Parlament itd. čini besmisleno plitkim glede srpske svete zemlje po kojoj hodaju Albanci Ispravan utisak da je ova država postala rob već odavno (zasluženo) izgubljenog Kosova pojačava se „diplomatskom ofanzivom Srbije“ nakon prve sesije Saveta bezbednosti o budućem (nezavisnom) statusu Kosova.
Ohrabreni priviđenjem Vojislava Koštunice da je na pomenutoj sednici „glasno i jasno odbijen Ahtisarijev predlog“, što osim tehničkog premijera niko drugi nije uočio – ovih su se dana srpski emisari brže-bolje razleteli po svetu, ne bi li zemlje-članice SB ubedili kako je kosovski politički virus toliko zarazan da će, ako ne pripaze, uskoro videti čija to majka crnu vunu prede! Po običaju, mentalno plastičan u acid-slikama bio je nesrećni Vuk Drašković, još uvek ministar inozemnih poslova, bez obzira na priglupu matematičku činjenicu da njegova stranka SPO u Parlamentu ima nula (hrvatski: 0) poslanika; vođen nadahnutim idejama đenerala Draže Mihailovića koji je na Ravnoj Gori lamentirao o budućnosti „crnog kontinenta“, Drašković je rekao: "Cela Afrika je u velikom strahu od Ahtisarijevog plana ako on bude pretočen u rezoluciju po kojoj se nasilno menjaju granice države Srbije, jer u Africi nema nijedne države čije granice ne bi bile u opasnosti".
Za Indoneziju je Vuk Drašković verovatno spremio sledeću rečenicu: "Cela Indonezija je u velikom strahu od Ahtisarijevog plana ako on bude pretočen u rezoluciju po kojoj se nasilno menjaju granice države Srbije, jer u Indoneziji nema nijedne države čije granice ne bi bile u opasnosti od kosovskog cunamija“. Kad već pomenusmo cunami, Vukove diplomatske ovce imaće slight problem da objasne svojim indonežanskim domaćinima zašto The Serbia nije, kao sav ostali svet, proglasila Dan žalosti kad se krajem 2005. monstruozni tsunami sručio na kosovska tj. indonežanska ostrva? I zašto je preterivala u pomoći: nekoliko desetina ćebadi i par kutija konzervi – šta znaju Muslimani šta je to svinjski narezak, više je nego što se od Srbije u „onom političkom trenutku“ moglo i očekivati. Danke, Indonezija!
Biće veselo dok „naši“ budu lobirali u arapskom Kataru koji nije ostao odsečen od informacija da je u Beogradu okončano suđenje legendarnoj paravojno/državnoj jedinici „Škorpioni“; snimak egzekucije šest bosanskih Bošnjaka – u filmskoj režiji samih „Škorpiona“ – koji je ostao najbezočnije svedočanstvo srpskog rasističkog zločina, dobio je svoju pravnu ocenu. Dvojica izvršilaca nagrađeni su po 20 godina robije, jedan 13, jedan pet godina, dok je peti optuženi oslobođen. Ove šokantno blage presude za hladnokrvni, monstruozni masakr koji je bio suština „srpske nacionalne stvari“ tokom ratova devedesetih, samo su deo današnjeg karaktera tzv. Srbije u kojoj se i danas smatra da „ratni zločin“ nije ništa strašno. Postupci Vrhovnog suda Srbije koji redovno poništava sve presude za ratni zločin i ponovo ih vraća u proceduru (slučaj Ovčara, recimo) nikako nisu rezultat proceduralne brige: reč je o praktičnoj reviziji istine ili makar o relativizaciji istorije, pa ne čudi da većina Srba „nema živaca“ da sluša o tome šta su Serbski Junaci radili u ratu. Jedan od tih „škorpionskih“ junaka, Aleksandar Medić (pet godina zatvora), stojeći sa puškom iznad vezanog mladića pita ga: „Jesi li prcao u životu?“. Ovaj kaže „ne“, a Medić odgovara „E, nikad i nećeš“. Tako i bi.
Pristalica smrtne kazne u meni neće da razume da je pomenuti Aleksandar Medić za učešće u ovom strašnom zločinu dobio svega pet godina robije; da je nekim slučajem zapišao poster Vojislava Koštunice siguran sam da ne bi dobio manje. Makar zbog ove izjave koja je ključ srpske mržnje i odgonetka na pitanje kakve smo monstrume gajili u pravoslavnom dvorištu – Aleksandar Medić je zaslužio vešanje ili električnu stolicu ili kamenovanje do smrti ili streljanje. Ili sve zajedno.
I kad naša delagacija ode u muslimanski Katar da objasni kako su The Serbs uvek poštovali Albance tako što su ih mrtve raznosili hladnjačama – a mogli su traktorskim prikolicama, ali nisu hteli, jer brinu o ekologiji – ili kako smo brinuli o bosanskim Bošnjacima, moglo bi se desiti da ih neko priupita o Aleksandru Mediću. Preciznije: neko bi trebalo da ih priupita.
Očekujući spektakularne rezultate iz Gane – tamo nam je glavni adut da srpski navijači FK Rad vole Essiena jer igra za FC Chelsea, ali im se ne sviđa jer je crnac i nije pravoslavac – umalo da ne primetim suludo humorističku izjavu francuskog šefa diplomatije Filipa Dust Blazija: usred svekolikih pokušaja da nam se otme petnaest odsto najskuplje srpske reči sa šest slova (Kosovo), usred komplikovanih pregovora o Vladi, usred suđenja domaćim celivanim škorp-herojima, usred diplomatske furke od Paname do Guče, usred vaterpolo tragedije koja je ukopala svaku šansu za promociju Srbije u Australiji, usred očekivanja novog albuma grupe Linkin Park – F.D.Blazi je pozvao Srbiju da „izruči Mladića“!
Čovek nije normalan! Da sad izručujemo Mladića koji nam ovog časa treba više nego ikad? Tko će organizovati nove „Škorpione“ i dati im instrukcije, ako krenemo da Kosovo „branimo svim sredstvima“? Tko će nam preneti iskustva blagougodnog bombardovanja Sarajeva po „neselektivnim ciljevima“?
I, konačno, imamo pametnijeg posla nego da se mlatimo s Mladićem. Peru, Katar, Gana, Kongo, Južnoafrička Republika... to je naša budućnost! Jer, ako nam ode Kosovo, ode i planeta Earth!
Afrika je to već shvatila. Još samo da nas Hrvati razumeju!
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Pon Apr 16, 2007 1:30 pm Naslov:
B92, 16.4.2007 ::
Srbi najproterivaniji iz Nemačke
13:02 | Izvor: Beta
Iz Nemačke je prošle godine proterano 13.894 stranaca, a od tog broja 1.884 čine državljani Srbije i Crne Gore.
Građani Srbije i Crne Gore bili su najbrojniji među strancima koji su tokom 2006. godine proterani iz Nemačke, jer više nisu imali pravnu osnovu za produženje boravka.To je navedeno u odgovoru nemačke savezne vlade na parlamentarni upit opozicione stranke Levice o broju i državljanstvu proteranih osoba. Podaci su se tokom 2006. još vodili zajedno za ove dve, sada nezavisne države.
Posle njih najviše proteranih je iz Turske (1.834), potom iz Vijetnama (929), Rumunije (732) i Bugarske (569).
Najviše ljudi proterano je vazdušnim putem, i to preko aerodroma u Frankfurtu, Diseldorfu, Minhenu i Berlinu.
Beogradska avio-kompanija JAT je prošle godine u domovinu prevezla 468 proteranih iz Nemačke.
Način povratka određuje se ugovorima o readmisiji koje sa Berlinom potpisuju druge države.
U trinaest slučajeva su vlasti Srbije i Crne Gore odbile da prime proterane iz Nemačke, ali se u statistici koju je poslanicima predala savezna
vlada ne navodi koji su bili razlozi za to odbijanje.
Problemi vezani za readmisiju gradjana Srbije bili su razlog zbog kojeg Beograd, za razliku od četiri druge balkanske države, nije prošle sedmice sa Evropskom unijom potpisao sporazum o viznim olakšicama.
Nemačka vlada je navela i da je u tri slučaja, od gotovo 14.000 proteranih, zbog protivljenja stranaca primenjeno fizičko nasilje ili su proterivani morali da budu vezani.
Nije saopšteno, međutim, koliko ljudi zbog pružanja otpora ili zdravstvenih problema izazvanih vešću o predstojećem proterivanju, nije moglo da bude vraćeno u zavičaj.
Događa se da stranci koji treba da budu proterani dožive šok, a nije retkost i da piloti odbijaju da u avion prime ljude koji se žestoko otimaju protiveći se prinudnom povratku u domovinu.
U odgovoru nemačke vlade se ne navodi ni koliko je među proteranima onih čiji su zahtevi za dobijanje političkog azila odbijeni.
Pri tome su građani Srbije (i Crne Gore) prošle godine bili najbrojniji i među 21.029 stranaca koji su u Nemačkoj zatražili azil.
Bilo ih je 3.282, a reč je pre svega o Albancima i Romima, dok je udeo Srba oko 2,5 odsto.
Posle dužeg vremena, prošlog meseca državljani Srbije nisu bili na prvom mestu među podnosiocima novih zahteva za azil, a "pretekli" su ih Iračani.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
