Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Čet Apr 19, 2007 9:04 pm Naslov:
@bamby: retoričko pitanje.
Politika online ::
ТЕМА ДАНА: СИВА ЕКОНОМИЈА Милион људи запослено на улици
У нелегалном сектору привреде раде и деца, и старци, и фризерке, и доктори наука. Држава, ипак, највећи кривац
F-O-T-O-G-R-A-F-I-J-A
Драгица Стојимановић каже да су општинари и државни чиновници њене најверније муштерије(фото Ж. Јовановић)
Драгица Стојимановић (49) више од двадесет година хлеб зарађује у зони „сиве економије”. По занимању је шверцерка, радно место јој је дуж читавог београдског Булевара краља Александра, а радни сто – покретна картонска кутија. Њене колеге су, каже, различитог старосног и образовног састава – од деце до стараца, од фризерки до доктора наука. На улици, где су стицајем околности „запослени”, радно време траје од јутра, па све док не „налети” тржишна инспекција и док се стампедо импровизованих тезги не сјури ка Вуковом споменику.
Није се много премишљала када је пре двадесет година донела одлуку да шверц постане њено животно опредељење. Нередовна и мала плата у „Клузу”, пет чланова породице, које је требало прехранити, и гомила неплаћених рачуна били су више него довољан разлог да се одрекне радне књижице и изађе на улицу.
– Улица нас је научила свему. Кад се крене трбухом за крухом не бира се начин да се дође до пара. Не смета ни киша, ни жега, ни мраз, ни јурњава. Једна моја „колегиница” има 80 година и продаје на улици, јер не може да преживи месец са пензијом од шест хиљада динара – каже Драгица, која се, за разлику од њених сапатника, не боји да јавно говори о свом занимању.
До података о тој тамној страни српске привреде тешко се долази, јер их је веома тешко прикупити и измерити.
Резултати анкете о „сивој економији”, коју је Економски институт спровео у децембру 2000. године на узорку већем од 3.800 испитаника, указивали су да је у „сивом сектору” било ангажовано најмање милион људи. Уколико се овом броју дода и категорија самозапослених, који су радили на улици, у кући или на другим местима, без регистроване фирме, онда укупан број актера „сиве привреде” достиже цифру од близу милион и двеста хиљада динара.
Данило Шуковић, председник Центра за економска истраживања при Институту друштвених наука, сумња да се ова бројка, без обзира на то што датира из 2000. године, много променила. Према његовим проценама, око 35 до 40 одсто укупне вредности производње која се оствари за годину дана „прогутају” сиви токови.
– Увођење ПДВ-а и фискалних рачуна је, без сумње, мало смањило нелегално пословање у такозваној сивој зони, али је оно још увек једна од великих бољки домаће економије. Последице таквог пословања велике су. Неко ко ради на улици не плаћа ПДВ и најмање за 18 одсто штети државу и све буџетске кориснике. Такође, тиме се ствара нелојална конкуренција и руше фер правила игре. Они који послују легално због тога имају велики проблем – истиче Шуковић.
Он објашњава да за овакву ситуацију не треба кривити некога ко на тезги препродаје одећу. Овде је, како истиче, држава једини кривац. Систем се није довољно отворио за инвестиције и није обезбедио довољно радних места нити јасна правила игре – каже Шуковић који, међутим, у сивој економији види и добар расадник способних кадрова.
– Ти људи би били одлични радници, јер су веома прилагодљиви и жилаво се боре за егзистенцију. Самим тим што су се упустили у тако нешто, они су показали предузимљивост и способност – истиче Шуковић.
А. Николић
--------------------------------------------------------------------------
Рад на црно у опадању
Послодавац би увек да ушићари, а радник само да дође до корице хлеба.
Стога су потписивање бланко уговора и рад на црно још увек наша свакодневица. Из Министарства рада добили смо информацију да су током 2005. године по службеној дужности извршена укупно 60.003 надзора. У раду на црно затечено је 28.735 радника, а после обављеног инспекцијског надзора накнадно су закључена 21.563 уговора о раду. У прошлој години у раду на црно затечено је 16.205 лица, али је од њих 11.324 успело да дође до сталног радног места. За прва три месеца ове године инспектори су пронашли 2.584 непријављена радника, од којих је 2.013 ускоро дошло до радне књижице.
Нелегални рад је, према мишљењу републичких инспектора, најраспрострањенији у трговини, угоститељству и грађевинарству, на које се посебно обраћа пажња због угрожености радника и неодговарајућег осигурања. Неке друге области чини се да су у запећку, али биће, ипак, да су понегде и послодавци довитљивији.
Рад на црно постоји у свим областима. Стога смо и увели дежурни телефон на који угрожени и неадекватно третирани радници могу током 24 сата да пријаве свог послодавца. Јавља се много грађана, има доста и анонимних пријава, које ипак узимамо у обзир и у много случајева наилазимо на кршење Закона, речено нам је у Инспекцији рада.
Инспектори рада откривали су случајеве у којима су послодавац и радник бланко потписивали уговоре о раду без елемената предвиђених чланом 33. Закона о раду. Када инспектор утврди да постоји такав уговор, а да послодавац није пријавио радника за обавезно социјално осигурање, сматра се да је запослени затечен у раду на црно. Тада инспектор својим решењем налаже послодавцу да закључи уговор о раду на неодређено време са даном ступања на рад и да радника пријави за обавезно социјално осигурање која ће носити исти датум. Истовремено инспектор рада подноси захтев за покретање прекршајног поступка надлежним органима. Казне се крећу од 400.000 до милион динара.
Трговина је инспекцији престала да задаје велике главобоље, јер су средином прошле године инспектори извршили екипни поход, односно контролу мегамаркета и продавница. Сада је број затечених радника на црно у трговинама какве су, рецимо, Делта-макси, Родић МБ или Це маркет – занемарљив „а то нам даје сатисфакцију”, кажу у сектору Инспекције рада.
Александар Поповић, начелник Инспекције рада Пирот, такође, примећује да се број радника без потребних дозвола смањује. У 2005. на територији Пиротског округа затечено је 315 лица да раде „на црно”, док је прошле године било 184 непријављених радника.
Надзор је појачан ове године у 11 општина Јужнобачког округа и на подручју општине Нови Сад. Према речима Љиљане Стојшић, начелника Одељења инспекције рада за Јужнобачки округ, у прва три месеца извршене су 2.384 контроле, а у раду на црно затечено је 175 радника, односно од 8 до 10 одсто мање него у истом периоду прошле године. Највише радника „на црно” има у пекарама, занатским, угоститељским и столарским радњама, док је у летњим месецима, посебно на градилиштима, много и радника из иностранства, пре свега из бивших југословенских република.
– Грађевинарство је, међутим, делатност где радници долазе и одлазе и има их много– објашњава Стојшић и додаје: – у одређеном периоду затекнемо радника на градилишту, одредимо казне и прописане мере, али када се вратимо у контролу, тих радника више нема, јер је изградња већ завршена. У летњим месецима најкритичнија област ипак је угоститељство, јер се много младих, студената и ђака пријављује за једномесечни или двомесечни рад не би ли зарадили новац за летовање.
Снежана Богдановић
[објављено: 19.04.2007.]
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
ma apsolutno se slazem da je prethodna vlast bila uzhasna, toj nema kvo da prichamo, al kazhi mi dal je u redu da taj amerika kazhnjava narod, a ne miloshevica...
sas sankcije i bombardovanje li su kaznili miloshevica el narod?
e sd, miloshevic je isto mnogo kriv shto je bija tvrdoglav i shto neje bija dobar prognozer i taktichar ko shto je recimo bija tito... da smo lizali dupe na amerikanci od pochetak, ne bi bili ni ratovi, ni sankcije, nishta, a opet bi si doshli na isto...
a isto je chinjenica i da su ni tija amerikanci sas ostali saveznici bombardovali u 2. svetski rat, iako smo bili saveznici sas nji i cinjenica je da nam nesu prijatelji jos otkako je tito umreja... _________________
aj sd ti meni lepo objasni kakvo znachi lustracija.
eve, u vujakliju pishe "svechano chishcenje od grehova, chishcenje zrtvom, posveta; razgledanje, razmatranje"
kad se utepaju takoj s neku rech chisto da ispadnu pametni, a onda shto je najjache josh postane moderna taj rech pa gu onda svi shto vishe koriste...
ne vikam za tebe, nego za politichari i za ostali shto se eksponiraju na televizor o_O _________________
ima onaj prejak slucaj kad su se svi nasi fudbalski treneri bili zarazili sas rech "kompetentan" i onda jednom kad su pitali slavoljuba muslina, cuvenog osvajaca kupljenih titula ( ), da prokomentarise zvezdinu taktiku, a on ladno provali:"pa ne znam, ja mislim da nisam kompetentan da o tome govorim" _________________
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Ned Apr 22, 2007 5:19 pm Naslov:
Nusproizvod_Inhalacije ::
aj sd ti meni lepo objasni kakvo znachi lustracija. :?
eve, u vujakliju pishe "svechano chishcenje od grehova, chishcenje zrtvom, posveta; razgledanje, razmatranje"
U nekom smislu i znači 6.oktobar i može da se smatra kao akt "čišćenja društva" sa velikim društveno-političkim a i sociološkim posledicama. Od koga se čisti? Od grehova i grešnika, kolaboratera i profitera, koji su sarađivali sa bivšim režimom i podržavali ga u bilo kom smislu. Kad se suštinski pogleda to je i neka vrsta javnog deklarisanja i otkrivanja ko je sve bio "saradnik" i podržavalac režima u prošlosti. Time bi se svi "bivši" obelodanili (prosveta) i onda bi se videlo tačno ko je sve bio "za njega". Saznao bi onda javno za sve one, koji to sada kriju od drugih.
U diskursu ćemo krenuti prvo sa političkim objašnjenjem te reči. Lustracija znači da na primer svi koji su u nekom smislu bili povezani sa bivšim režimom ne bi smeli da sada imaju društveno-političke funkcije od važnosti.
Radio Slobodna Evropa ::
Subota, 10. februar/veljača 2007
Interview tekst verzija
Preventivno dejstvo lustracije
Slavica BRAJOVIĆ
Sa Vladimirom Vodinelićem, profesorom beogradskog Pravnog fakulteta, vodećim ekspertom u oblasti Građanskog prava i jednim od autora o lustraciji u Srbiji, razgovarali smo o ograničenjima i limitima u primjeni zakona o lustraciji, čije se usvajanje sve glasnije traži u Crnoj Gori.
RSE:Profesore Vodineliću, pošto je u Crnoj Gori tek sad aktuelizovana priča o lustraciji prvi komentari su da je u pitanju revanšizam, „lov na vještice“, drugi, pak, smatraju da je u pitanju zakon koji je neminovan za suočavanje sa prošlošću. Šta bi bila neka najispravnija definicija lustracije?
VODINELIĆ: Lustracija predstavlja jednu meru u čijoj je suštini pokušaj da se postigne preventivno dejstvo, da se spreči da oni koji su u ranijim režimima kršili ljudska prava, prava svojih sugrađana i drugih ljudi ne zauzmu važne političke pozicije u novom režimu. Sprečiti da oni sada ne dobiju priliku da to ponove. To je osnovna svrha lustracije. Lustracija uobičajeno ima dva vida. S jedne strane, ona predstavlja diskvalifikaciju u užem smislu, jer nije drugo nego zabrana onima koji su se ogrešili o ljudska prava u prošlosti da zauzmu neku od važnih funkcija u javnoj vlasti ili, s druge strane, ako su već na toj funkciji onda se uklanjaju sa te funkcije. Međutim, ono što je novi fenomen u postsocijalističkim zemljama jeste lustracija u širem smislu koja se ne sastoji u direktnom sprečavanju takvih da budu na važnijim društvenim položajima, nego se radi o tome da, pošto se individualno za nekoga utvrdi da je kršio ljudska prava, da se on upoznaje sa tim nalazom i kaže mu se da ukoliko bude namerio da nastavi da vrši funkciju koju vrši ili da se kandiduje za funkciju tada će se objaviti taj nalaz. Na njemu je onda da bira hoće li postupiti tako ili će nastaviti da obavlja funkciju ili se kandidovati u kom slučaju će javnost biti upoznata sa time da je on kršio ljudska prava. To je sasvim legitimno jer narod koji se nalazi pred izborima ima pravo da zna za koga će da glasa, a nema tog političkog režima koji je iole demokratski u kome ćete reći da je doista svejedno da li glasate za nekoga ko je okrvavio ruke, kršio ljudska prava ili ne.
RSE: Ovo o čemu ste sad govorili zapravo su ta dva vida lustracije, direktna i indirektna koja upozorava. Recite nešto o vremenskim ograničenjima lustracije, kakva su iskustva drugih?
VODINELIĆ: Tu su dve dimenzije releventne. Jedno, da li je možda u nekoj sredini prekasno za lustraciju i s druge strane, koliko bi sama lustracija trajala. Što se tiče pitanja da li je prekasno sve zavisi od toga da li u toj sredini još uvek možete postići efekte. Ukoliko se radi o tome da predstoje neki izbori u nekoj sredini biće uvek korisna ukoliko još uvek ima na političkoj sceni onih koji su bilo aktivni ili bi mogli da se aktiviraju, a u prošlosti su kršili ljudska prava. Tada još uvek ima i te kakvog smisla da bude javnost obaveštena koga ima pred sobom, a što se tiče toga koliko lustracija kao proces treba da traje i tu su iskustva vrlo različita. Recimo, od pet godina do petnaest. Što je demokratija, a uvek se radi o sasvim novim i rovitim demokratijama, slabija to ona ima potrebu da duže provodi ovu meru.
RSE: Ko formira tijela koja se bave ovim problemom?
VODINELIĆ: I tu rešenja nisu jednaka. Jedan princip nikako ne bi smeo da bude izigran da prema onima koji su kršili ljudska prava ne smete postupati tako da na kraju se radi o kršenju njihovih prava. Morate napraviti takav postupak u kome će se sa sigurnošću utvrditi da li je neko imao te grehe u prošlosti, dati mu mogućnost da se pravno bori protiv takve odluke i u svakom slučaju obezbediti i sudsku zaštitu, a onda rešenja mogu doista biti raznovrsna.
RSE: Vaša je teza da ni u Srbiji, a ni u ostalim državama bivše Jugoslavije, nije bilo ili nema uslova za adekvatnu primjenu zakona o lustraciji:
VODINELIĆ: Verovatno znate da je Srbija donela Zakon o lustraciji, ali da je taj zakon ostao mrtvo slovo na papiru. Upravo Skupština koja je donela bila je ta koja je osujetila njegovu primenu. Bilo da se radi o Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, bilo kojoj od bivših jugoslovenskih republika, stoji jedan ključni razlog zašto sa lustracijom stvari vrlo sporo idu ili gotovo nikako. Između ovih naših bivših sredina i bilo koje druge postsocijalističke sredine gde je sprovedena lustracija postoji jedna vidna razlika. Mi nismo bili u toj meri autoritarno društvo u kojoj su to bile tamošnje sredine. Osim toga, bar za ove neke nove režime možemo tvrditi da je, pogotovo Srbija, sredina u kojoj teško možete izvesti razliku kod mnogih građana Srbije između toga da li su oni bili žrtve ili su bili počinioci. Počinioci pre u smislu saučesništva, jer je autoritarni režim Slobodana Miloševića imao i te kako široku i dugu podršku, tako da je tu situacija bila bliža nekadašnjem stanju u Nemačkoj za vreme nacizma, jer je i Hitler imao gotovo plebiscitarnu podršku. U ovim drugim zemljama imate kao nožem jasnu razliku između onih koji su krvnici i onih koji su žrtve.
RSE:U Crnoj Gori je situacija donekle komplikovanija, jer nije bilo smjene vlasti što dodatno otežava postupak. Mislite li načelno da je u društvo kao što je crnogorsko uopšte moguće sprovesti lustraciju, ako imamo istu vlast od početka devedesetih?
VODINELIĆ: Lustracija nije ograničena na period devedesetih godina nego se ona usmerava protiv onih koji su u prošlosti kršili ljudska prava i tu uvek naravno postoji neki momenat od koga uzimate relevantnim prošlost. I to bi otprilike za sve naše bivše jugo sredine značilo ’44. godina i formiranje UDB-e. Druga mogućnost jesta da se period veže za 1976. godinu. Te godine, naime, postao je sastavni deo tadašnjeg jugoslovenskog pravnog poretka i Međunarodni pakt o političkim i građanskim pravima i on je uneo jedan standard ljudskih prava, tako da ukoliko u Crnoj Gori imate još uvek na političkoj sceni ljude koji su u nekom od tih perioda kršili ljudska prava, a danas su još uvek na političkoj sceni ili bi mogli na nju da stupe, onda za lustraciju racionalno gledano ima mesta, a drugo je pitanje da li ima uslova da se ona sprovede, a za to je potrebna ona politička volja koje u Srbiji do sada nije bilo. Ukratko, kada je u pitanju realizacija ove ideje ima li te takozvane političke volje koja je ključ za sve.
A evo mali statistički podaci za podsećivanje
danas.co.yu, 18.11.2003 ::
Hronologija predsedničkih izbora u Srbiji od 1990. do 2003.
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
), da prokomentarise zvezdinu taktiku, a on ladno provali:"pa ne znam, ja mislim da nisam kompetentan da o tome govorim"