Poslao: Pet Maj 25, 2007 5:31 pm Naslov: Jelena Janković - ZAUVEK SRPKINJA
znaci pokusali su opet na pokvaren nacin da nam preuzmu sportiste !
evo celog teksta :
Posle osvajanja turnira u Rimu, Jelena Janković je kategorički odbila mogućnost da igra za Sjedinjene Američke Države i bude njihova megazvezda. Poznati američki novinar je rekao Jeleni da bi Amerikanci voleli da je vide kako igra pod njihovom zastavom i da bi bila nova superzvezda, s obzirom na to da u SAD trenutno vlada tenisko zatišje.
Ipak, Jankovićeva je rekla da je veoma ponosna na svoju zemlju i da su Srbi bolji od Amera.
- Ostajem Srpkinja i veoma sam ponosna što naša mala zemlja ima tri igrača u singlu i jednog u dublu u samom vrhu svetskog tenisa. Moja zemlja je mala, veličine Teniske akademije Nika Bolitijerija, ali bolji smo od svih vas - odbrusila je Jelena Janković.
Rim je dva puta bio srećan za Jelenu. Prošle godine srpska teniserka je na istom mestu prekinula crnu seriju od deset uzastopnih eliminacija u prvom kolu i odlučila da ne prekine sa bavljenjem sportom. Pre dva dana je na istom mestu osvojila turnir bez izgubljenog seta, inkasirala 182.000 dolara i popela se na četvrto mesto WTA liste.
- Pre godinu dana, tačno u ovo vreme, malo je nedostajalo da tenisu kažem zbogom zauvek, a onda sam otišla u Rim i sve je počelo da se menja. Tada sam posle velike krize krenula da pobeđujem. U prvom kolu dobila sam Lihovcevu, stigla sam do četvrtfinala i počela da vraćam samopouzdanje - priseća se Jankovićeva, koja je pred prošlogodišnje takmičenje u italijanskoj prestonici bila 34. na WTA listi.
Džej Džej je bacanje novčića u čuvenu fontanu Di Trevi donelo sreću i ostvarila joj se želja da osvoji 430 bodova, kojima je pretekla Ameli Morezmo na WTA listi.
- Turnir u Rimu i sam grad zauvek će imati posebno mesto u mom srcu! Odmah po dolasku iz Berlina u Rim, pre sedam dana, imala sam snimanja za razne TV stanice, ekipa ESPN snimila je moj trening, zatim su išli sa mnom u šoping po Rimu, a kad smo stigli do čuvene fontane Di Trevi, ubacila sam novčić u nju i zamislila želju, a to je da osvojim turnir, i evo, želja mi se ostvarila - priča Jankovićeva.
Od početka kalendarske godine J.J. je igrala na 13 turnira i tri osvojila: Oklend, Čarlston i Rim, od čega su poslednja dva iz prve serije. Jelena je trenutno prva na listi WTA trke, a jedina teniserka koja je pored nje u dosadašnjem delu sezone osvojila tri titule je Belgijanka Žastin Enan.
- Fenomenalan je osećaj biti četvrta teniserka sveta. Mnogo toga se promenilo sada u mom životu, ali ja sam ostala ista - tvrdi 22-godišnja Beograđanka. _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Nema samo Srbija postjugoslovenski identitetski problem, daleko od toga. On je samo ovde najakutniji, jer se od njega predugo bežalo
--------------------------------------------------------------------------------
piše:
Teofil
Pančić
Prvo smo to čuli na televiziji, sve se krsteć’ desnicom i levicom, a onda smo isto čitali i u ponekim novinama: Ana Ivanović, Jelena Janković i Novak Đoković su najuspešniji igrači u istoriji srpskog tenisa. Je l’? Možda je tome i tako, ali ako se dogovorimo kad je to počela "istorija srpskog tenisa": pretprošlog četvrtka oko pola dva? sredinom februara? jesenas, jednog kišnog dana, dok je vetar nosio opalo lišće niz senjačke ulice? Drugim rečima, da li se to "srpski tenis" rodio onda kada je Srbija ponovo postala samostalna država (a tome jedva da ima godinu dana) ili je on ipak možda nešto stariji od nje? Ako je ovo prvo slučaj, onda sam isto tako i ja – koji ne umem ni da držim reket kako treba – u nekom trenutku ‘ladno mogao da budem "najuspešniji igrač u istoriji srpskog tenisa", naprosto zato što ta istorija onda uopšte i ne postoji, nego krećemo od nule, ovo nam je prva sezona ikada, pa si nužno "najuspešniji" taman i da si na 4.869.107. mestu ATP liste. A ako nije tako, kako je onda? I govorim li ja ovde o tenisu ili o nečemu drugom, mnogo važnijem?
Jedan je upućeni, a razložno gnevni čitalac "Danasa" protestovao zato što je list od kojeg se to, valjda, ipak ne bi očekivalo, ležerno preuzeo ovu već ušančenu frazu. Dotični gospodin (Milojko Tubić) podsetio je, naime, na fakat da je Novosađanka i višegodišnja "aktivistkinja" Teniskog kluba Vojvodina i Teniskog saveza Srbije Monika Seleš osvojila osam grend slem turnira, bila prva na WTA listi, dva puta proglašena najboljom sportistkinjom sveta i, uopšte, postigla štošta što je svim drugim našim teniserskim zemljacima i zemljakinjama i dalje nedostižno (ne mora da znači, naravno, da će tako i ostati). Kako je onda moguće da su je mnogi ovih dana tako olako prevideli, da su je spontano izlučili iz "istorije srpskog tenisa", kao nekakvo strano telo? Tubić podozreva da se možda radi o etničkoj (mađarskoj, ergo "nesrpskoj") pripadnosti Selešove. Nema sumnje da u Srbiji ima sasvim dovoljno ludaka kojima bi ovo bio dostojan argument, ali biće da se ovde ipak ne radi o tome. Pre će biti da se radi o jednoj dubokoj zbunjenosti iliti krizi identiteta, utoliko dubljoj što je, izgleda, sasvim neprepoznata. Naravno, ne radi se o identitetu Monike S, nego o "našem", o identitetu zemlje Srbije i njenih građana u ovoj postjugoslovenskoj konstelaciji.
Istorija "našeg" sporta gotovo je istovetna istoriji Jugoslavije: manje u Kraljevini, više u socijalizmu, svi su "naši" uspesi postignuti pod tim imenom. A onda je 1991. Jugoslavija nestala u dimu i krvi, ali je jedan njen (manji) deo, onaj koji se sastojao od Srbije i Crne Gore, sebi odnekud dao za pravo da se proglasi Jugoslavijom-posle-Jugoslavije i da nastavi kao da, tobože, ništa nije bilo, samu sebe imenujući naslednicom one prave, velike Jugoslavije. Okej, bio je to manevar koji je i po idiotizmu i po bezobrazluku bio slika i prilika sramne i bedne Miloševićeve epohe. Otuda je bilo sasvim "normalno" da su državotvorni sportski komentatori u naše ime bahato prisvajali sve uspehe SFRJ reprezentacija i sportista kao nekako "baš naše" stečevine jer, eto, baš mi nasleđujemo Jugoslaviju i sve njeno. A ko to kaže da je baš mi i samo mi nasleđujemo? Pa, baš mi i samo mi kažemo... Sledeći tu gvozdenu logiku, ispadalo je da su, recimo, i uspesi (isključivo) slovenačkih skijaša pod zastavom SFRJ "naše", a ne slovenačko nasleđe. Dobro, možda im ga i ustupimo, ako nas lepo zamole.
Kako god, i to je čudo neviđeno prošlo, srećno su zaboravljeni i Nepomenik sahranjen pod lipom i njegov ino-ministar Vladimir Jovanović, možda ne kreator, ali svakako glavni putujući promoter groteskne "ideologije kontinuiteta". Potonjeg, doduše, poneko od medijskih mu simpatizera izvuče iz naftalina tu i tamo, tek da nas podseti da je pravo čudo što smo kako-tako preživeli vladavinu takvih likova. Odlaskom Miloševića s vlasti utihnula je i kičasta i uzurpatorska bajka o virtuelnoj srpskocrnogorskoj zajednici kao jedinoj "pravoj" naslednici državno-pravnog kontinuiteta sa SFRJ, ali je sama ta kabinetska beogradsko-podgorička sklepotina nastavila svoj sablasni život, pa su se svi nekako po inerciji i dalje šlepali na odavno deplasirano i duboko nezasluženo ime "Jugoslavija", čak i kad je ono zamenjeno SCG oznakom, koja je barem nominalno bila istinita i korektna. No, trebalo je sačekati da se i to čudo napokon demontira, da Srbija i formalno ostane sama – faktički je to već odavno – pa da ljudima dođe negde blizu svesti da je stara košuljica identiteta odavno zrela za zamenu, a nove nekako uporno nema na vidiku, ili je većina nerada da je obuče, ima problem, nekako joj je tesna, žulja, svrbi, ‘oće plikovi da izađu. Ali, važno je i da se pri tome ne zaboravi da si i u novoj košulji i dalje onaj stari čovek... I u takvom nas stanju zatiče sadašnje vreme, ovo u kojem troje briljantnih mladih tenisera postiže lepe uspehe, preteći da možda jednog dana dosegnu veličinu Monike Seleš, najuspešnije srpske (i jugoslovenske, i vojvođanske, i novosadske, i američke, a bogme i mađarske) teniserke svih vremena.
Nema samo Srbija postjugoslovenski identitetski problem, daleko od toga. On je samo ovde i sada najakutniji, baš zato što se od njega predugo bežalo. A razrešenje tog problema uopšte nije tako teško i bolno: "mi" jesmo i "naše" jeste sve ono što je činilo i čini naše živote, našu prošlost i našu sadašnjost. "Naš" je i Bojan Križaj, ali ga ravnopravno delimo sa drugima, a pogotovu je naša Monika Seleš, devojče koje je udaralo loptu dok smo prolazili novosadskim sokacima. A države, pih, one nastaju i nestaju: jadan je onaj čovek koji dopusti da mu identitet kroji banalna dijalektika njihovog rađanja i umiranja, i da ga svaki put resetuje kako koja gekne, brišući sav prethodni sadržaj!
Pridružio: Apr 14, 2005 Poruke: 542 Lokacija: Beograd
Poslao: Čet Jun 21, 2007 10:57 pm Naslov:
Ja mislim da niko od nji nece promeni drzavljanstvo. Nije sad sve isto ko u ono vreme kad je Monika igrala. A ona je ionako Madjarica.
Dobili bi dosta kad bi promenili drzavljanstvo, mislim materijalno, ali nije to to. Amerikanac nikad nece za nji da navija ko Srbin. Kad je Nole osvojio zadnji turnir pa kad obuce crvenu majicu srce mu je sigurno bilo na mestu. A da je igrao pod "stars and stripes" koje bi obuko? Majicu New York Yankees? I isto bi mu bilo merak a? Malo sutra! _________________ There are 10 kinds of people in the world: Those who understand binary and those who don't.
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
