Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Čet Jun 07, 2007 8:02 pm Naslov:
20) POP I SLUGA
Imao pop slugu, koji je lepo svirao u duduče-frulu. Taj sluga je čuvao koze i kad god ih je terao na pašu one su po celi dan igrale, dok je on svirao u duduče’frulu. Uvek su se uveče vraćale gladne sa paše. Pop je to primetio i rešio se da prati slugu. Pop se sakrio u šipražje. Kad je sluga počeo da svira, sve je zaigralo-koze i popi trnje. Kad se vratio kući ispriča popadiji kako je bilo.
Uveče su pop i popadija terali slugu da svira, ali je ovaj postavio uslove-da se pop popne na tavan i da veže čuturu na leđima, a popadija da se takođe veže grebencima za češljanje kučina-lana, a popadija da se sakrije u vunu u kovčeg. I kad je sluga počeo da svira, svi su se razigrali. Pop kako je skakao-pao je sa tavana i ubio se, a popadija se ubila od grebenci’a popadiče je ostalo i onda se sluga oženio sa popadičetom.
Miroslav Mladenović Mirac
3.jun 2007.god. Vlasotince
21)
DVA TRGOVCA
Bila dva trgovca a jedan od njih imao lepu ženu. jednoga dana opklade se da provere koliko je ta žena bila poštena. Neoženjeni trgovac smišljao je planove kako da pridobije ženu onog drugog.
Bio je zabrinut da neće uspeti u opkladi. Neka baba mu rekla da će mu pomoći da dobije opkladu. Ona je pozvala tu ženu kod sebe, zagrejala vodu i ponudila joj kupanje. Dok se kupala, baba je primetila da ta žena ima beleg na leđima i to prenela trgovcu. Ovaj je to iskoristio da prevari svog kolegu, kazavši mu da je spavao sa njegovom ženom i tako saznao za beleg. Mužu bi žao da zbog preljube ubije svojuenu. Duboko su zašli u planinu, rešili su da se malo odmore. Žena je zaspala, a kad se probudila videla je da je ostala sama. Pronašla je neke jabuke, pojela ih, odmah su joj izašli rogovi. kada bi jela divlje jabuke, rogovi su joj odmah nestajali. danima je lutala, a onda naišla na na carski grad. otišla je na pijacu i prodavala jabuke. naišla je careva kći i htela je da kupi jabuke. Čim je careva kći pojela jabuke izašli su joj rogovi. car je nudio veliku nagradu onome ko je izleči. Izlečivši carevu kćer, pošto joj je dala divlje jabuke, žena je jedino htela kao nagradu čin načelnika u gradu gde je njenog muža . Kada je to dobila naredila je da se baba i i tgovac pogube. Svoga muža pitala je gde mu je žena. priznao joj je- zbog velike ljubavi nije hteo da je pogubi zbog prevare. Ona mu je pokazala beleg i nastavili su daive u srećnom braku do kraja života.
Miroslav Mladenović Mirac
3.jun 2007.g Vlasottince
22) CRTICE SA POPISA
Aprilski popis stanovništva i domaćinstava 2002 godine imao je i svoje vesele strane. Pored popisa stanovništva vršen je i popis kuća i stočnog fonda na selu. U vezi s tim događale su se mnoge interesantne dogodovštine naročito u domaćinstvima koja su u prošlosti imala problema sa otkupom posle Drugog svetskog rata.
Tako je u selu Trupalu, u niškoj opštini popisivač stoke i stanovništva upitao osamdesetogodišnjeg starca:“Koliko imate krava?“ Na to mu je starac ljutito odgovorio:“Da si mi gi ujutro naranija ili napojia, pa da ti kažem kolko gi ima“. Kod starca se pojavio strah, da mu kao kod posleratnog popisa ne oduzmu stoku jer je smatrao da se popis vrši radi toga.
Drugi slučaj se dogodio u selu Svođe. posle povratka ćerkesa posla iz fabrike u vlasotincu, majka je počela rečima:
„Ćero beše popisna komisija i kude nas, i sve sam im rekla -i kolko smo članova, i kvo imamo od stoku. Reko im da imamo jednu kravu i četiri kokoške..“
Ćerka je prekide nervozno’majke a k’d pojedoste petla?
majka joj odgovori iznenađeno i zbunjeno-Ma ćero, pet’l je živ, ali oni me za njega uopšte nesu pitovali, nego samo za kokoške.
Treći slučaj se desio u jednoj radničkoj porodici, doseljenoj iz sela prisjan u vlasotince. Kad je otac došao sposla sin mu se još sa vrata pohvalio:
-tato beše popisna komisija i ja im sve reko, tako da se ne sekirate da ćemo da platimo kaznu, što ni plaše onija iz televiziju da svaka porodica mora da primi popisnu komisiju, a koja toj neučini će se kazni.
Otac priupita sina:
-Pa šta su sve popisuvali?
Na to će sin-Upisaše ni svi u porodicu, kolka je kuća, kuj se od nas s kvo bavi, dal imamo kokoške.
-A ti, kvo im reče, kokoške još nemamo u kokošarnik.
Na to će sin-Ja im tato reko da gi popišu, a mi će gi ionakoj sledeće nedelje kupimo.
-Ubavo sinko, mi gi još i nemamo, i kuj znaje dal će gi i imamo, i ti si gi već prijavio komisiji da gi popiše-zbunio se otac.
Miroslav Mladenović Mirac
3.jun Vlasotince 2007.g
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Pet Jun 08, 2007 4:41 pm Naslov:
23) ŠARENI ŠTAPIĆI
Sećanja nas dece, rođena u bespuću planinskih gudura, često su vezana za lepote i radosti života pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Sećanja vezana, za šarene bonbone i šarene štapiće. Često se petkom-pazarnim danom-gledalo u krošnje, koje su majke nosile na pijacu- da li će iz krošnje vaditi bonbonu ili štapić?
Dobro se sećam kada smo u letnjim danima čuvali ovce, i plandovali ispod stoletne bukve i pored vodenice u potoku Gracka. Često smo skrivenim pogledom gledali koja od žena će nam pružiti nešto iz svoje krošnje.
Kada nije bilo para, majke su nas lagale rečima:“Umro bonbondđija“’-pa nema bombone. Mi smo to prihvatali normalno-ali nismo gubili nadu da će ih biti narednog pazarnog dana. Kada smo poodrasli, kada smo mogli da pešačimo i po više desetina kilometara po vašarima u Vlasotincu, Svođu, Čobancu i drugim okolnim mestima, dobijali smo od majki po nekoliko dinara za šarene bonbone, i za štapiće. Teško je, ne setiti se poznatih bonbonzđija. Među decom bio je najomiljeniji Tisa iz Boljara. Išao je magarićem i tovarom bonbona od sela do sela, od vašara do vašara. Pored njega, u gornjem Povlasinju bili su još poznati Bogdan Stojičić i Vasiljko i Ruska Veljković iz Kruševice..
Čika Bogdan je pored bonbonzđiske radnje imao i klakersko-sodazđisku radnju, a kasnije i kafanu. Deda Vasiljko je imao Majstorsko pismo dobijeno između dva svetska rata. I danas postoji „kamen“ na kome su se u dućanu-bonbonzđiskoj radnji spremale šarene bonbone i „orašlike“ bonbone.
U samom Vlasotincu bilo je nekoliko poslastičara, gde su se mogle kupovati bonbone, lizala, slatki šareni štapići mirisne orasnice, ušećerene jabuke. No, danas njih više nema, ni u selu ni u gradu. Tako su radnje gde su prodavane ove lepe slatke stvari otišle u zaborav. Umesto njih postavljene su „biznis“ radnje, kockarnice, video igrice ili bilijari. Retko ko da uopšte i misli na onu bezbrižnu prošlost-gde se radosno gledalo u svo to šarenilo.
Miroslav Mladenović Mirac
3.jun 2007.godine Vlasotince
24) RODUTELJI I DECA
Često puta dok idem iz seoske škole u slu D.Lomnica’Šišava, usput me poveze neko od roditelja dece koje učim u školi. Nekada su roditelji znatiželjni koliko i kako uče njihova deca i da li su poslušni. Naravno, nekada im kažem i surovu istinu, a roditeljima nije svejedno. Šta ćemo takva su nam deca, neka i ulici prepuštena-pa niti uče, puše, piju, skitakžju do kasno u noć. Nekada ih pohvalim, uputim, pokušavam da utičem na njih vaspitno kako da steknu dobre kulturne i radne navike. Ima roditelja koji su ponosni i srećni što sam im dobro učio decu i da su u srednjoj školi odlični učenici i dobra deca. Bilo je da su mi neki roditelji čak nudili i materijalnu pomoć jer je mnogo njih uspešnih bizmismena, naročito u oblasti građevine i trgovine.
To je sve lepo, čovek se oseća ponosno što je izabrao profesiju prosvetnog radnika, ali se dogadjaju velike oluje, kiše, snegovi i vejavice i niko ne može da te poveze, ostaneš sam na vetrometini, a mnogo kola prođe putem. Onda se nekada upitam-gde je vreme kada se svakom priskakalo u pomoć. Pohlepa, egoizam, sebičnjaštvo’to je surova realnost. profesija prosvetnog radnika nije poštovana a čini mi se4 da će i u dogledno vreme još biti tako. svi oni voze neki kršljak-polomljena kola, a pisac ovih redova vozi bicikl-to je ĆnagradaĆ za rad u prosveti-pred penzijom sam.
Ali jedino, negde među brđanima planinskih sela Gunjetina, Lipovica, komarica-ima još ljudi koji u polovnom automobilu zastanu i kažu:“ ajde prijatelju, ulazi da te povezem“. Kad se usput raspitam, niti me poznaju, niti imaju decu u školi-kažu da je ljudski povesti putnika koji ide pešice po kiši i snegu. tako je bilo i ovog prolećnog kišovitog dana, pa sam zato odmah seo i na pisaćoj mašini napisao ćlanak o tim dobrim, ali retkim planinskim gorštacima, koji me podsećaju na moj život u planini, primali putnike-namernike ili one zalutale koji su prilikom prodaje korita, vretena, katrana-svraćali na konak-davali im večeru, pa makar to bili i cigani. Takvo moje vaspitanje je obeležilo ceo moj radni vek. To sam pokušao sve vreme da prenesem i na svoje đake, da je čovek najveća vrednost, da ga treba poštovati.
Navešću i da u brdsko-planinskom delu deca i roditelji imaju pozitivan stav i prema školi, naročito deca iz Lipovice, Skrapeža, Sredora, Crne bare, ali naročito deca iz sela lipovice. Kad roditelji dolaze u školu da pitaju za svoju decu, kakvi su učenici i kako se ponašaju to rade stidljivo, učtivo, sa velikom pažnjom slušaju šta im razredni starešina kaže. Iz drugih sela ponekad su roditelji bahati, ulaze na sred časa, raspravljaju se. Naravno da takvo ponašanje prenose i na svoju decu koja su bahata, neodmerena, loše vaspitana, često i bez radnih navika, jer slede roditelje koji imaju druge životne vrednosti-nego što škola daje. Eto zbog onih prvih i roditelja i đaka, nekada kada se želi da se „digne“ ruka od rada i prosvete, čovek kao prosvetni radnik postane ispunjen smislom života i postojanja-iako nema ni egzistenciju, ni dovoljno para za život. Zbog takvih roditelja i dece treba se nadati da će se mnoge stavri promeniti.
20.maj 2005.godine Miroslav Mladenović Mirac
4.jun 2007.godine vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Sub Jun 09, 2007 11:58 am Naslov:
KRČMA U PLANINI
Nekada u vreme pod turcima, od Vlasotinca preko Kruševice, Tupanskog del-Borinog Dola, preko Svođa, Tegošnice, Krivog Dela, preko Tumbe, prema Carigradu-postojao turski drum, kojim su se kretali karavani sa konjima. Drugi put-turski drum, vodio je na relaciji: Vlasotince-Del-Cemernik-Božica i dalje. Treći od Grdelice preko Dedine Bare
i preko Mlačišta izbijao na Čemernik i Božicu- dok četvrti preko Dela i Čemernika, a peti Grdeličke klisure preko Crne trave i Plane dalje za Carigrad-a a iz Trna se išlo za Vlasotince preko Plane, Crne Trave sela Brod i Čobanca,silazilo preko Lopučkih mehana do Vlasotince.
Svuda usput je bio odmor karavana, pa su tako u mahalama: Kruševice, Kamenjara, Svođa, Gornjeg Oraha, Lopušnje, Mlačista i drugih planinskih mesta bili turski hanovi-potom mehane-koje su kasnije dobile naziv seoskih krčmi odnosno kafane. Tako su i danas ostali nazivi: Deščanova mehana(Tumba) , Mlačiške mehane Lopuška mehana, Stankova mehana, Čobanska mehana na Čobancu, Pudina mehana, a tako je i na samom planinskom Delu postojala mehana, a mesto je poznato i po pesmi o mnogim hajducima iz ovoga crnotravsko vlasotinačkog kraja. Poznato je da su pored reke Vlasine kod sela Svođa i Oraha postojala dva turska hana, Dimitrijev han(Tumba), Gilin han(Kalna), a i u grdeličkoj klisuri turski han (Dedina Bara) o kome postoje i narodne pesme.
U narodu su hanovi postali zaborav posle oslobođenja od turaka, a mehane su postale u sećanju prilikom pominjanja mesta po kojima su donbile naziv, pa se češće pominnju radi lakšeg izgovaranja kao mejane. Danas su reči han i mejane zamenjene rečima Krčma ili Kafana.
Krčma-kafana, je bila pokrivena ćeramidom i šindrom. Kada je nastalo bolje vreme kupljeno je još nekoliko stolova, koji su postavljeni ispred krčme. Stolovi su bili prekriveni kockastim čaršavima, a stolice napravljene od bukovine. U krčmi su radili kafedžija, njegova žena i ćerka. Cilko je bio umiljat čovek. Svakome je davao piće na veresiju i sve beležio u tefter. Njegova đena je je takođe svojom umiljatošću umela da privuče mušterije. Na zidu je visila petrolejka-lampa. kada bi se više popilo, namerno bi je gađali tako da bi nastala opšta tuča. Nekada su i danju letele pivske flaše, te su se naplaćivali računi bilo pojedinačno ili grupno. naravno da je svojom umiljatom prirodom Cilko uspevao da smiri sve, pa je često svima naručivao besplatno piće-po celu turu. Naravno da se sve to kad se izgubi kontrola u pijančenju sve naplaćivalo. U početku se sluđila samo domaća rakija, kako ljuta tako i grejana u toku zime, kao i vino koje se nabaljalo iz privatnih podruma. naravno, u posalednje vreme više se služilo pivo. U proleće se odlazilo u pečalbu. u selu bi ostajali samo seoski pop, šumar, poštar, vodeničar, po koji seoski uča, kao i trgovac. U toku leta krčma je takoreći bila prazna, sem u vremenu seoskih vašara i pijačnog dana u nedelji. ali kada dođe jesen, ona prava, kada se dunđeri, tesari, zidari, ciglari, pinteri, dlakari i drugi zanatlije vrate iz pečalbe, sve postaje đivo u krčmi. Kada zavlada studen u planini, krčma je bila jedino sastajalište. Onda se odvijao pravi život. Naravno da u njoj ženska čeljad nije zalazila. Ali kada se počelo sa školovanjem ženske dece, onda su srednjoškolske i studentkinje počele da zalaze u krčmu. išle su babar sa mladićima koji su takođe bili školarsci. Devojke su pile bezalkoholna pića, ali zbog jakih patrijahalnih normi smatralo se da je svaka devojka ili žena koja uđe u krčmu laka, pa se zaziralo od njih.
Prave kafe nije bilo u krčmi, pila se divka, često spravljena od raži. ona se prvo pekla pod vršnjik, a onda tucala i mlela. Kasnije se negde krišom nabavljala prava kafa, s akojom su se treznili u kasne sate, a treznilo se i kiselim kupusom, crnim lukom i zejtinom. ponajčešće se treznilo rasolnicom iz kaca, sa kojom se zimi spravljao kiseli .
kupus.
U planinskoj krčmi kao konobarica radila Cilka, lepa krčmareva kći. Znalo se da se kaže da kada radi mlada krčmarica biće veselo, popiće se mnogo, pevaće se do zore. mnogo je njih koji su sa planine silazili, prodavali naramke drva, planinski krompir, pa ostajali do zore i sve proćerdali.
Neki zaljubljenici u mladu crnokosu krčmaricu ostavljali su i celeletovine koje su mukotrpno zarađivali u pečalbi. a crnokosa krčmarica, lepa kao vila, zanosila je često i oženjene, svojom lepotom. Oči su joj bile kao badem, grudi kao dve jabuke, telo vitko kao jela u planini, usta puna i nežna. O njoj se sanjalo i lumpovalo do zore.
Stari krčmar Cilko i njegova žena dobro su to primećivali pa su često i koristili da se koja para više. Ali, sve to ima i drugu stranu priše. Po selima su počele svađe, pa se počelo pričati i pripovedati svašta. krčmar cilko je uvideo da kao domaćin mora odmah da reaguje. Uplašio se za sudbinu svoje ćerke pa je odmah ta mlada krčmarica poslata kod rodbine u Krajinu, tamo u Vlaško. kažu da se tamo zaljubila i udala, ali su se i dalje pevale pesme o mladoj krčmarici.
pevane su razne pesme: Ima jedna krčma u planini, Krčmarice mlada, U maloj krčmi sedim sam za stolom...
naravno da je u krčmu došla druga krčmarica. i ona je bila lepa, služila je, nosila mini suknju, belu kecelju, usta je mazala karminom, kosu je pravila u pundđu, ali nije mogla da zanese mladež i stare kao krčmarica staroga krčmara Cilka.
Dok je služila vinom, rakijom, pivom, uživala je što se pevalo i veselilo dokasno u noć.
Ponekad se muzika slušala, kada su nastali gramofoni na baterije, sa gramofonskih plaoča tada popularnih narodnih pevača.
U vreme vašarskih dana, u krčmama su svirali harmonikaši, a retko trubači. u krčmi su se krčmila stada, u njoj se ludovalo, pilo do zore, u njoj se lečila tuga za izgubljenom vfoljenom ili za neosvojenom ljubavlju.
Mogle su se videti razne slike iz života, kako, recimo, mlad čovek, sa čašom šljivove rakije sedi sam za stolom, pijucka negde odsutan mislima, samo ćuti i pije do iznemoglosti. onda naruči muziku, sam ili sa društvom i tako lumpuje do zore.
tako se u krčmi lečila bolna duša mladosti, koja se nikada nece ponoviti. Mladost je prošla, a i krčmr u planini više nema. Ali, ostala su sećanja jedne mladosti, mladih krčmarica, zadimljenih krčmi u kojima se đivelo, ludovalo, pevalo, tugovalo, radovalo i živelo za neko drugo vreme.
Miroslav Mladenović Mirac
4.jun 2007.g Vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Ned Jun 10, 2007 10:50 am Naslov:
) MAGACIONER I POPADIJA
Posle rata u jedno planinsko selo magacioner je švrljao sa popadijom. Niću kada pop je odlazio u druga sela, magacioner je na švaleraj dolazio kod popadije. Tako jedne noci pođe magcioner kod popadije, ali se te noći neplabirano pop pre vremena vratio kući.. magacioner je lupao na prozor da mu popadija otvori, ali umesto popadije na prozor se pojavi pop. Videvši da se našao u nebranom grožđu, magacioner uzviknu:“Pope uvatiše me“. Pop će na to-kako bre te uvatiše? magacioner onako pribrano-ma 100 iljade manjak imam u prodavnicu, a na to će popadija-Pope daj idi donesi tih 100 iljada dinara i daj mu, znaš da je to naš čovek i nije u redu da ide u apsu zbog tih para. Pop ode i donese i dade ih u ruke magacioneru. Tako on uze pare i ode. tako popu em odoše pare i pride uz popadiju, koju je magacioner bio već prisvojio kao svoju ženu. tako se i danas kaže:“ em ti dado ženu, pa uz nju još i pride u parama“-gde ide june tuj ide i juže-kaže stara narodna izreka.
Miroslav Mladenović Mirac
5.jun 20007.g, Vlasotince
27) PARTIJA I CRKVA
Nekada u vreme komunizma ljudi su se dovijali da bi se zaposlili ili zadržali radno mesto. Glavni uslov je bila partiska podobnost, pa se zato prvo išlo u partiju saveza komunista, pa onda tražio posao. Mnogi su imali razne nevolje pa je ulazak u savez komunista bila zaštita na poslu ili porodici. Partiska pripadnost je značila zaštitu od svakojakih neperdvidivih situacija u životu. Jjedan od uslova da se iskaže i pokaže lojalnost partiji, kao i vernost njenoj ideologiji-bilo je iskazivanje odbojnosti prema crkvi, kao „opijumu narodnih masa“ i uopšte prema religiji i popovima. Tako jedan profesor opštenarodne odbrane , poreklom iz četniške porodice, da bi posato član partije, morao je da ispuni partiski zadatak i noću poskida sve crepove na gradskoj crkvi. Tako su tada partija i crkva bili dva različita sveta. Posle mnogo godina, kada je propao komunistički sistem, stari profesor se često viđao na crkvenim svečanostima, kako se krsti i moli Bogu, naravno bez crvene partiske knjižice.Sada su partija i crkva na istoj strani, a starom profesoru je laknulo.
Miroslav Mladenović Mirac
5.jun 2007.g Vlasotince
28)SVINJA PROSIPALA KANTU MASTI
Nekada u komunističkom vremenu bilo je teško da se zaposli dete radnika i seljaka u društvenim preduzećima bez neke debele „veze“ ili bez „ujku“ na visokom partiskom ili državnom položaju u opštini ili nekom preduzeću.. Tako jedan seljak iz jednog planinskog sela, odluči da putem mita okuša sreću da zaposli svoga sina-koga je mukotrpno iškolovao uz pečalbarski rad. Dođe nekako do „glavne veze“-direktora i odnese kantu svinjske masti. prošlo vreme konkursa i seljak odluči da ponovo ode do direktora i vidi da li mu je sin bio primljen na konkursu. Siđe seljak sa planine pešice, prešavši više desetina kilometara u jednom pravcu, onako sav prašljiv u gumenim pirotskim opancima-do preduzeća. Onako snebivajući se, malo stidljivo, počuka nekolikoputa na vrata sekretarice-koja odgovori:“napred, uđite..“. seljak se malo pribra, pa onako ispod pogleda, upita sekretaricu-mogu li do direktora, izusti kroz glas onako stidljivo. Sekretarica onako ljutito-ajde pogledaj kakav si, beži bre seljačino napolje, vidiš da je direktor u poslu. Idi u hodnik i čekaj na red-ljutito reče sekretarica. Onako postiđen, seljak-pečalbar, ponizno izađe napolju u hodnik prostorije preduzeća. Nije se predavao. Ode u kafanu na jednu ljutu, pa se usili i onako sav razjaren upade bez lupanja kod sekretarice-besno vičući na glas:“dokle bre da ja čekam, krave će mi doma polipšu gladne, svinje nenaranjen, ovce nepuštene na pašu, stoka će mi polipše, dok ja čekam na red.“. Sekretarica uvide da nema šale, pa seljaka-pečalbara najavi kod direktora na razgovor. seljak se malo pribra, onako gorštački se uspravi, uredi malo kosu, zategnu planinsko gunjče, podiže rastrgnute pantalone. pomislio je-brate nema šale-ide se kod direktora. skide kapu, odmereno lupnu na vrata-posle potvrdnog odgovora od direktora-uđe u njegovu kancelariju.
-Dobar dan-reče seljak, onako lomeći ruke, sda ozarenim licem da će čuti dobre vesti od direktora oko zapošljavanja njegovog sina. mučna tišina nastanu. Direktor onako nonšalantno podiže glavu i seljaku reče-od zaposlenja sina nema ništa, šta možemo, došla svinja i prosipala kantu masti, što si mi je dao. seljak-gorštak, shvati u čemi je stvar, sve mu bi jasno. onako zbunjen izađe iz kancelarije bez pozdrava i shvati da je neko dao viče od njega za zapošljavanje, pa mu je tako sin ostao bez zaposlenjea. Polako bezvoljno stavi kapu na glavu i posvrši neke rabote uz put u gradu, pa putem uz brdašce beli breg, psovao je sve po spisku redom. ništa nije vredelo. samo je sebi malo davao oduška. znači bez mito se ništa nemože-mrmljao je u bradu serljak sam za sebe glasno, dok je sebi skraćivao muke do povrataka u planinu. Tako je i danas ostala izreka-reče mu uz Beli breg.
Miroslav mladenović Mirac
5.jun 2007.g. Vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Pon Jun 11, 2007 11:35 am Naslov:
VOZ I KARTE
Bila dva brata Vasiljko i Toza iz sela Kruševice. Jedan je bio otresitiji, bonbondžija a ciglar sa svojim bratem negde u selima Šumadije. Tako u vreme letnjeg vasara gorešnjaka se dolazilo iz pečalbe svojim kućama. Vasiljko je dobro sa svojom babom Ruskom prodajom bonbona „orašliki“-dobro prolazio u pazaru po letnjim vašarima. Toza je mahom bi govedar i ovčar, nikada se nije ženio i ostao je da živi da Vasiljkom u porodici. Bio je poslušan i nikada se nisu sporečkali. bili su zajedno i internaciji za vreme drugog svetskog rata u ropstvo u Bugarskoj. Bili su dobri majstori ciglari, ali Toza je bio nepismen i teško je shvatao čak i vojnička pravila u vreme kraljevske vojske, kada su mu na levoj nozi vezivali seno, a na desnoj slamu, kako bih upamtio koja je leva a koja desna noga-pa je narednik umesto „leva, desna“-komandovao:“seno, slama“.Tako kad su ljudi nepismeni mnoge nevolje dolaze same od sebe. Tako dokm su jednog letnjeg julskog dana po vrućini čekali voz iz jednog šumadiskog sela-vraćajući se iz pečalbe za letnji vašar gorešnjak 26.jula, Vasiljko je kupio dve vozne karte i zamolio Tozu da ga povikne ako slučajno voz naiđe, dok on ode u poljski klozert na želeđničkoj stanici. dok je Vasiljko obavljao fiziološke potrebe, voz je naišao na stanici, primio putnike i otišao. Kad je Vasiljko došao iz klozeta na stanicu, zatekao je Tozu kako drži vozne karte u ruku i čeka. Upitao ga-Tozo ide li voz-a on će na to :“Bato ma voz otide“-na to će vasiljko-ma brljčo što me nesi zval za voz. Na to će Toza-ma bato važno je ada su tuj karte a voz neka ide. vasiljko je bio blage naravi, nasmeši se bratu, počuka ga po ramenu i reče-ajde ćedojde drugi voz, ovaj ispustimo, idemo da čerkamo na stanicu po redu vožnje. posle mnogo čekanja u čekaonici sa drvenim klupama, pečalbari su otspavali i jednu partiju i noću ipak stigli vozom sa drvenim sedištima do Leskovca, a odatle za svoje rodno selo i za vašar. Dugovreme su svoju dogodovštinu pričali od vašara do vašara, od pečalbe do pečalbe svake godine.
Miroslav Mladenović Mirac
5.jun 2007.g Vlasotince
30) PRAVDA I KRIVDA
Bila dva brata i stalno sun se svađali-sta je bolje Pravda ili Krivda. jedan je govorio da je Pravda bolja, a drugi Krivda. I tako su krenuli u svet-da vide dali je bolje Pravda ili Krivda. Išli su tako, išli i putem sreli nekog đavola, koji j rekao da je Krivda bolja.Onda brat što je rekao da je krivda bolja izvadi oči svom bratu koji je rekao da je Pravda bolja.. Tako brat ćorav, bez očiju išao je i zalutao u neku šumu. U šumi seo na panj, da se odmori. Nekođavolče ga videlo i reksao mu ode do tog izvora i da se umije tom vodim i odma će progledati. taj brat je našao taj lekoviti izvor, umijo se vodom. Posle malog vremena on je progledao. Kad je đavolče otišlo kući, đavoli su ga kaznili, što je odao tajnu nepoznatom čoveku. Vraćajući se srećan kući, prešao je preko mosta i načao torbu punu zlata. Otišao je kući, obnovio svoju kuću i postao srećan i bogat, a njegov brat je ostao do veka siromah.
Miroslav Mladenivić Mirac
5.jun 2007.godine Vlasotince
31) SILAZAK BOGA SA NEBA
zalutao je neki deda. smračilo se i nije imao gde da prespava. Otišao je kod neke ljude, koji su bili veoma bogati. Izašla je snaja i deda je pitao može li da kod njih prespava. ona je rekla-takvog prljavog i pocepanog nikada te nebi primila u kuću. On je išao i naišao kod nekih siromašnih ljudi. opet je izašla snajka sa dva deteta i piato je može li da prespava. ona je rekla da može da prespava s mile volje, ali nema hleb da jede. kad su ušli u sobu, seli su i popričali malo. deca su pomogla majci stave najnovije stvari što su imali-da deda prespava. Pre nego da odu na spavanje žena je rekla da nemože galadan da ode na spavanje. Deda je rekao da napuni tepsiju sa blatom i da stavi da se ispeče. Ona je rekla kako čemo da jedemo blato. Posle malog vremena deda je rekao da poglleda da li se hleb ispekao. kad je pogledala, videla je belu pogaču. deca, žena i deda lepo su večerali i otišli na spavanje. sutradan deda se je puno zahvaljivao i otišao svojim putem. Za nekoliko dana muž je došao sa posla, doneo puno para, krave, svinje, ovce i sve mu je počelo da se množi. naparvili su veliku kuću i puno su zagazdeli. Bili su najveći gazde u okolini, a ovi bogataši su se osiromašili. Žena mu je umrla, on se propio i hleba nisu imali da jedu.
Miroslav Mladenović Mirac
5.jun 2007.g Vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Uto Jun 12, 2007 9:34 am Naslov:
CRNOBARSKA PRIČA
Crnobarski ovčar čuvao ovce i koze na kolibe i poneo sa sobom sirenje, pa ga nakačio na buku. Ali naiđe kuče i pojelo sirenje. kad je videl ovčar da nema sirenje, uvati kuče i poče da ga tepa, a kuče je cvilelo, urlalo od muke i počelo da sere surduci. Štapom ga je udaral i naglas se dral:“ ne ko onoj, nego iseri sirenje na velije, amoje sirenje neje takvo , nego iseri ga na velije, jel si ga pojel sas velije“. Ovu istinitu priču ispričao je bonbondžija Vasiljko iz Kruševice.
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
33)KUM I DETE
Tako došao kum kod kumašina u posetu-goste, u toku zimskih meseci na selo, da malo proćaskaju o svakodnevnim brigama. Pošto se živelo u nemaštini-oskudici, kumašinka je kumu popržila jedno jedino jaje u tiganju za ručak-da bi ga ugostila. dete kumašina-malo kumče, plakalo je, kad je videlo jaje u tiganju spremeljeno za kuma. kad je majka uvidela kako tužno plače njeno dete za poprženim jajetom u tiganju-nekako se snađe i ovako uteši svoje dete:“Ćuti, ćuti nemoj da plačeš, p akum neje ala da pojede celo jajce“. Naravno da je kum shvatio poruku, našao se u nedoumici, zahvalio se na ručak, zatim ustao i odmah otišao kući. tako je dete prestalo više da plače za to jedno jedino jaje u tiganju.
Miroslav Mladenović Mirac
6.jun 2007.g Vlasotince
34) ZET I BABA
Bila neka žena mnogo lenja. Uvek mužu uveče pred spavanje govorila:“ajde muže, ja rano da legnem a ti rano da ustaneš“. Ništa nije htela da radi u ruke i otišao muž kod babu-taštu, na savet, a ona mu rekla:“uzmi jednu sirovicu, pa udri izduž, nizduž i popreko, pa će da ona stigne na daleko“.Zet poslušao babu-taštu, i učini sve to, ali ona pobeže svojoj majci. Naravno majka je odmah istera da si ide kod muža, da se odmah vrati kod njenog zeta. Ćerka vide nema kud, pa se vrati svome mužu, pa se popravila kao žena, obavljala sve polsove kod svoga muža i više nije bila lenja.
Miroslav Mladenović Mirac
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Uto Jun 12, 2007 3:08 pm Naslov:
LENJA ŽENA
bila jedna lenja žena, nije tkala i po celi dan ležala na nabrdila i tako spavala. NJen muž je celog dana nosio drva na ramena iz planine ikad god se vraćao, zatekao je tako kako spava.
-Šta je bre ženo, kad god se vratim iz planine, ti uvek spavaš, što ne tkaješ, što radiš-ljutio se muž na ženu. No, ona se uvek pravdala, kako eto celog dana samo tkaje i od zamora se ko bajagi tako uspava. Muž da bi se uverio da je ona lenja žena, priseti se, pa uzme saveljku i ponese je sa sobom. Kad se vratio iz drva, on je ponovo zatekao svoju ženu kako spava na nabrdila razboja za tkanje.. tada muž ženi reče:“Ženo gde ti je saveljka“-a ona mu odgovori:“savelj, develj, s’g sunu te nema, tuj beše“. tada je muž dobro premlatio-istujao, a žena nije više smeča da člaže muža. Popravila se i više nije bila lenja žena.
Miroslav Mladenović Mirac
Vlasotince 6.jun 2007.g
36)PREVARA DUKATIMA
Neka žena se uvek pravila da je bolesna, pa je švaler-ljubvanik, uvek tada dolazio kod nju. Vikala mužu-mlogo sam bolna, čula sam za lek: „lipovi orasi“. Poslala mužaq da nabere lipovi orasi, a u međuvremenu švaler-ljubavnik je bio kod nju, a muž je doneo lipovi orasi, pa se sakrio na tavan. tada je žena pevala:“ Pratila sam ga, pratila u lipovi orasi“-a muž sa tavana je odgovorio:“čujte mi, čujte mi, moji lepi tovari“.
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
37)ĆERKA I PASTORKINJA
Umre mužu žena i ostala je samo jedna ćerka. Muž se oženi drugom ženom, koja sa sobom je dovela i svoju ćerku. tako jednog dana maćeha prati pastorkinju i svoju ćerku na vodu da operu vunu, tako da ćerka opere belo a pastorkinja crno runo -od ovce vuna. Ćerka je oprala belo runo, pa ga donela doma, a pastorku je zla maćehija vratila ponovo na pranje, da od crne vune ispere belu vunu-od crnog runa ispere belo runo. Pošto ju je mačeha više puta vraćala na pranje runa, onda je pastorka stalno prala vunu i plačeći dozivala u pomoć svoju umrlu majku rečima:“pomozi mila male, da od crnu vunu isperem belu vunu, a za ovuj muku me pratila zla maćija i tera me da od crno runo isperem belo a njenu ćerku tera da pere samo belo runo“. Tada je pored pastorku prošao sedi starac sa bradom i upitao pastorku:“zašto stalno plačeš kad pereš vunu“-a ona je odgovorila:“ pratila me maćija, da od crnu vunu isperem belu vunu“. Starac joj odgovori:“ idi moje dete kući, odnesi vunu maćiji-maćehi i kaži da dođe kod mene. Pastorka ga posluša, ali kada je vratila ponovo crnu vunu, maćija-maćeha je pretukla zašto od crnu nije isprala belu vunu. Kad je maćeha otišla kod tog sedog starca, nije znala da odgovori zašto je terala samo pastrkinju da od crne vune, pranjem napravi belu vunu. Taj starac je bio Bog, pa naredi da se maćeha kazni, a pastrkinja nagradi.
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
38)LENJA ĆERKA
U toku leta najka sa čerkom je sakupljala letinu na njivi. Majka je ćerku karala –terala, da sakuplja svo klasje od pšenice. Ćerka je bila lenja i izgovarala se:“ majko ja ću da se ujesen udajem, baba će da umre, kuče će da lipše i za tebe će da ima“. Međutim, kad je došla zima-baba nije umrla, ćerka se nije udala i kuče nije lipsalo-pa je nestao hleb. ćerka je kukala a majka joj je vikala:“ U ćerko, koliki ti je glas“-a ćerka je odgovareala:“ lele majko kude je taj klas“.
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
39)ĐAVO I MAĆEHA
Poženio se čovek i pridobio još jedno dete- pored još svoje ćerke sa prvom ženom. Tu ćerku-pastorkinju poveo otac u vodenicu i ostavio je rečima:“dete kako znaš sedi tuj, nemoj da doodiš kući“-da se otkače od nju, jer gu mlogo mrzela maćeha. Ali pre toga maćeha pastrkinji je omesila hleba od pepela. U vodenicu pastorkinja je bila sama sa kučetom , sa petlom i sa mačkom-koje je povela kada je sa ocem polazila naput u vodenicu. Kada je u vodenicu večeravala, ona je otkršila komad hleba i dala: na mačku,, kuče i petla, sa izgovorom na glas:“ kakvo mene dali, takvo i vam dajem.“. Noću se pojavio đavo, pustio je vodenični kamen-mlin vodenice da melje. Pastorkinja je povikala:“ zalaj kuco, zapevaj petle, zamauči maco“. Odmah-kuče zalaja, petal zapeva i mačka zamauče-kad sve to je ćuo đavo, odmah je pobegao.. Posle je ona zaspala u vodenicu i prikazalo joj se u snu kazan zlata. Ona ispriča sve šta se dogodilo mladom vodeničaru, kao i da joj se na san prikazao kazan zlata. Mladi vodeničar je bio momak i divio se njenoj hrabrosti, sto je sama spala u vodenicu. Onda se vodeničar očeni sa njom, pa zajedno iskopaše kazan zlata . Lepo se premenjuvala-oblačila, a dala je i jednu kapu zlata i svojoj maćiji-maćehi. maćeha uvidevši kako je njena pastorka se obogatila, spremala je i svoju ćerku da prespava sama u vodenicu. Omesila joj pogaču, noću je mačka mauknula, petal zapojao, kuče zalajalo-kada je sama jela pogaču, a ona je ljutito rekla-ovo nije za vas. Noću naiđe đavol, ništa nije ni sanjala i ništa nije ni zajalalo, ni zapevalo, ni zamučalo. Kuče, mačka i petal su rekli-sama jedeš, sama će da laješ, sama će da maučeš, sama će da pevaš. Niko je nije odbranio od đavola, a on je rastrgnuo na vodenično kolo, pa je takvu ujutru u vodenicu našla njena majka.
Miroslav mladenović mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
40) PRIČA O ĐAVOLU
Izačao đavol iz vode i uhvatio obične ljude u selo. igrali, igrali i odjednom stane đavo špa izgovor:“petak, a čovek je rekao:“subota“-tako su produžili tri puta, a treći put đavo kaže:“ nisi više za nas“
Miroslav Mladenović mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
41)PRIČA O SIROMAHU
Bio jedan siroma čovek, pa kad mu se žena porodila, pođe putem da traži kuma. išao putem i sreo ga neki starac i pitao ga:“kude ideš“-ovaj odgovorio:“ idem da tražim kuma, porodila mi se žena“.
-Mogu da ti ja budem kum-reče starac. Koji si ti-upita čovek. Ja sam Bog-odgovori starac.
Nemožeš ti da budeš, nisi prav. Zašto?-zato što jednom daš, nezna šta ima, a drugi nema ništa. produži putem dalje čovek. Išao, tako išao čovek i sreo nekog drugog dedu. kuda ideš momak-upita taj deda. Čovek je primetio da je to onaj isti starac. ja sam Sveti Ranđel-kaže starac. Znam, reče čovek-kad dođe vreme ti vadiš dušu i siromasima i bohatašima. ja sam siroma, možeš li da mi pomogneš. ja nemogu da ti pomognem-samo gospod pomaže. Čovek proceni da on može da bude prav. sveti ranđel kaže:“mogu da ti pomognem, jer sam sa njim bio u razgovoru“. kako- upita čovek-evo ovako kaže sveti ranđel-mogu da ti dam vid i kad me vidiš, da stojim bolesniku nad nogama, pazari se sa njim koliko mu para možeš uzeti i garantiraj mu život. kad vidiš da bolesniku stojim nad glavu, nemoj da mu uzimaš pare, jer život mu nema. razbolela se ćerka nekog cara, pa car čuvši za tog vračara-naredi da mu se dovede. Pošto nije hteo da dođe, car obraqzuje vojsku, da ga prinudno privedu. Čovek –vračar, video je kumašina kod glave ćerke-Svetog ranđela, pa se ovako obrati caru:“čestiti care, života nema“. Car moleći vračara da će dati nebrojeno blago , da bi spasao život ćerke -navede vračara da mu uzme veliko bogatstvo, jer je njegov kumašin stojao bolesniku nad nogama., pa je značilo da carevoj ćerki ima života. tako se taj čovek vratio od cara veoma bogat kao vračar. Jednog dana razboleo se vračar. Njegov kumašin Sveti ranđel dođe i kod njega. Zar i mjene kume. Naređenje Gospoda reče Sveti ranđel. Kume da me ostaviš da još neki dan da nalo poučim decu. Ostavio ga kumašin. taj čovek spremio neki bunker da niko živ nemože da uđe kod njega. Ušao u prostoriju i lagao da se odmara. Sveti ranđel mu je stajao nad glavom. Kume od kud si došao-pa vidiš li ključ na bravu, tu sam ušao-odgovori Sveti ranđel- Kume pokušaj da uđeš i u flašu. Ušao Sveti ranđel u flašu, tako da je u njoj spavao. Kumašin stavi flašu na rav. dugo prošlo vreme. narod se namnožio. Niko neumire, jer nema Svetog ranđela da im vfadi dušu, onda se sastanu Gospod i Sveti Petar i Sveti Nikola, da reše problem. Pitali su se gfde je Sveti ranđel. Dogovore se da Sveti Ilija stvori veliku grmljavinu i olujne vetrove. Za vreme oluje i velike grmljavine, nekako flaša sa Sveti ranđelom, od potresa padne i razbije se, tako Sveti ranđel pobegne iz flaše i vratio kod njih. Pitao je Gospod i Sveci- vidiš što se narod namnožio, nema ko da im vadi dušu. Opričao im je događaj kako se okumio sa siromahom i kako je postupio sa njim se obogatio. gospod odmah naredi da odmah prvo ide i njemu uzme dušu. Sve Ranđel je odgovorio-idi ti, neću ja.
-To je čiča, završi se priča-
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 23ž007.g Vlasotince
42)PASTORKA I ĆERKA
Služila pastorka-siroče i ćerka na maćiju kod jednog starca. starac je na kraju slugovanja rekao:“izaberite koji oćete kufer“. Maćina ćerka je izabrala najbolji kufer, a pastorka najmanji kufer. Išlo kuče s njim i govorilo:“ av, av, av,.... u pastorku kufer zlato i srebro, a u maćinu ćerku zmije“. Kad su otišle doma, otvorili su kufere, zmije su izašle iz kufera maćine ćerke i izele je, pa je ona odmah umrla.
Miroslav mladenović mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
43)RABADŽIJA I ĐAVO
Išao je rabadžija iz jednog u drugo selo, pa je na putu noću sreo na put popa bez glave, koji se popeo na kola. Tako su se đavo i rabadžija zajedno vozili na zaprežna volovska kola sve do pred nailaska na prve kuće u selo. Ćim su pseta zalajala, odmah su otterala đavola. Tako se rabadžija oslobodio đavola i u to selo je prespavao u mejanu-kafanu .
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
44) VODENIČAR I ĐAVO
bio neki vodeničar, pa lepo svirao. svirao tako vodeničar, kad se odjednom ispred njega pojavi Đavo. tako je đavo rekao vodeničaru, da ga nauči da lepo svira ili će da izgubi glavu. vodeničar je pristao na to, pa su tako obadvojica pošli i uzeli trup i sekiru. Vodeničar je usario u trup sa sekirom. trup se tada otvorio, a đavo je stavio prsti, a vodeničar je izvukao sekiru. tako je trup uhvatio prste đavola, pa je vodeničar nadmudrio đavola.
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
45)CAR I CARICA
Car i carica nisu imali decu, ali je carica mnogo želela da ima decu, pa makar rodila i Zmiju. tako je carica dobila sina, pa je porastao veliki momak i stigao za ženidbu. Otišli su kod drugog cara, našli devojku i oženili ga. Prošlo je malo vremena i svekrva pita snaju:“ snajo kako ti sa zmijom da budeš u drugom stanju“-snaja odgovara:“ majko noću je najčepši momak na svetu, kad iziđe u dvorište, on obuče košulju od zmije i opet nastaje zmija“. Onda je svekrva rekla:“ snaho, sakri ti tu košulju i da kažeš da je to svekrva izgorela“-tada on poče da kune:“ devet godina da nosiš to što imaš u sebe i da me štapom tražiš po celom svetu“.
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
46) PAKOSNA MAĆEHA
Bio jedan čovek, pa imao sina, ali se tom čoveku razboli žena i onda umre. Taj čovek se oženi drugom ženom. Ta zločesta maćeha je terala sina tog čoveka po dušu. Tako jednoga dana se ta maćeha razboli i zatraži od tog čoveka jetru-tako da on zakolje svoga sina i izvadi mu jetru za zlu maćehu. Taj čovek se snašao i uzeo jetru od zaklanog psa. Žena-maćeha je jela jetru i ozdravela, a čovek je morao od zle maćehe da protera svoga sina u šumu.
Miroslav Mladenović Mirac
7 jun 2007,đ.g Vlasotince
47)GLUPAVI MUŽ I PREPREDENA ŽENA
Jedna žena je prela i što je naprela, sve je stavljala u kacu-ali ona je naprela samo jedno vreteno, pa je to uvek pokazivala mužu. Taj muž je bio veoma glupav. Naredila je svome mužu da nađe motovilku da ova vretena smota. Kada je muž otišao u šumu-da bi našao motovilku, njegova žena ga pretekla, otišla tamo i povikala:“ Todore, kuj seče vile motovile, nek ide odma doma, žena će mu umre na devet deteti“.
Muž se uplaši i potrča doma, ali žena ga pretekne kući i pita ga:“ gde su ti motovile“-a muž joj odgovori:“ jao ženo nešto poče da vika u šumu o Todore kuj seče vile motovile nek ide doma odma će mu žena umre na devet deteti“.-a ja se uplaši i dojdo odma doma.
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
48)LENJA DEVOJKA
Bila neka lenja devojka, majka je svakog dana terala da razne poslove u kući i polju. koliko ju je majka terala, ona toliko nije htela da radi. Jesnog dana joj majka reče:“ idi odavde iz kuće-lenja si i više se nevraćaj. devojka pođe u šumu i odjednom ugleda jednu staricu. kad se približi do nje, starica je pita:“ devojko gde si pošla?“- a devojka odgovori:“ isterala me mati iz kuće“-a zašto te isterala-upita je starica. devojka odgovori:“zato što sam lenja“- starica joj reče:“ ajde ti samnom kod mene“. one su otišle i kad su stigle , starica je uvede u jednu sobu i tu je zaključa. Zatim zagreje vrelu vodu, ode kod devojku i popari je. devojka je plakala, a starica joj je rekla:“oćeš li da budešlenja“-a devojka odgovri:“ne, nikada neću biti lenja. tada je starica pusti da ode svojoj kući. Devojka je sve majci ispričaka po redu i rekla je da više nikada neće biti lenja i tako je i bilo.
Miroslav Mladenović mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
49) PRIČA O ŽENI
Neki muž mnogo tukao svoju ženu, a ona mu je stalno zakokrđuvala i na to mu odgovarala:“ nemoj da me tepaš-biješ, panađurtije, pamnađur mi je-oči su na tebe, oči su na mene, birala sam te, biral si me, gledala sam te, gledao si me i više nemoj da me tepaš“. Od tog dana muž je prestao da tuče svoju ženu.
Miroslav Mladenović mirac
7.jun 3007.g Vlasotince
50) LISICA I MLADA NEVESTA
Bila neka svadba, a lisica otišla na svadbu u kuću.gde se mlada nevesta šetala i vikala po lisicu da ne pravi štetu, a lisica je kazala:“ ako me juriš ja ću da kažem mlada nevesta „prdi“-onda ona pojuri lisicu i Lija se ukači na krov i posmatrala je kuvara kako kuva jelo, a zatim se bacila crepom u kotal sa jelom kroz komin-dimnjak.
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 2007. g Vlasotince
51)BABA I PRASE
Baba i deda ranili jedno prase i dok mu na dupe bepoteče maz, neće da ga zakolju. baba bila đavol pa mu pljunula na dupe i zaklali ga sa dedom. Dok su ga pekli, pratila je dedu da sa rešetom donese vodu sa izvora-tako je deda sa rešetom otišao po vodu. Takoj deda nemog’l s’rešeto zavati vodu i ’čelica prošla i kzala mu:“voskom ddo, voskom“. Deda se cel d’n mučil i baba je za toj vreme pojela praase i zaklala kučku. Kad je deda donel vodu, baba se pretvarala da je bolna- da se razbolela i legla u krevet. a deda tražil pečeno meso i baba mu dala meso odkučku.. kad deeda izaš’l napolje i mamil kučku da joj dade koske:“ Šara na ti koske“-a baba mu iz krevet odgovarala:“ kučku mamil, kučku jel-Šaru mamiš, Šaru jedeš“.
Miroslav mladenović mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
52)BABINI MLADENCI
Odkarala baba jarci na planinu na mladenci, bilo pola metra omlađe. pored jarci baba je bila i sa kučetom. padne veliki sneg, baba se skameni, koze i kuče se skamenu od sneg. baba je u snegu ne4kako ustala i vikala:“emci. emci babibi mladenci“.
Miroslav Mladenović Mirac
7.jun 2007.g vlasotince
53)PASTORKA
Poslala maćeha pastorku u valjavicu-vodenicu, daq od crnu vunu pranjem napravi belu vunu.
Ispred vodenice zatekao deda-sedi starac, pastorku kako plače. sedi starac je upita:“ zašto dete plačeč“-ona mu odgovori:“ posloa me maćeha da od crnu vunu napravim belu vunu“. Starac uteši pastorku i reče joj:“ jela mi iskaj i potucaj u kosu“. On gu upita-kvo iskaš, kvo tucaš-a ona odgovori:“ tucam zlato i srebro“. Dabogda sve po tebe đerko išlo i srebro i zlato-reče starac. Tako je pastorka postala veoma bogata i vratila se sa srebrom i zlatom iz vodenice kući kod maćehe. Maćeha uvidela kako se obogatila pastorka, pa i njenoj ćerci dade da od crne vune napravi belu vunu. Na isti način je uradila kao i pastorla, ali kada je starac upitao:“ šta iska, šta tuca po kosi“- ona je odgovorila:“ tucam gnjide i vaške“- a starac je odgovorio:“ da bogda sve po tebe bile gnjide i vaške“. Tako se maćehina ćerka umesto sa zlatom i srebvrom iz vodenice vrati sa gnjidama i vaškama.
Miroslav Mladenović mirac
7,jun 2007.g Vlasotince
54) LISICA I VUK
Putovao neki rabadžija i usput sretne umrtvljenu lisicu na put, pa je zatim ubaci u kola, a u kola su bile ribe-koje je terao kući za slavu. Lisica te ribe naniže na vrat i pobegne iz kola, a usput je sretne vuk i upita je:“ Lijo gde si nabavila ribw“-a ona odgovori;“ nahvatala sam ih u vidrošnjak kod vodeničaqra. Pokaže vuku, odvede ga kod vodenice-ispod donjeg vodeničnog točka, stavi mu rep u vodu i naredi vuku da čeka ribe iz vode. kako je bio mraz, vukov rep se zamrzo u vodu, vuk se sekne i otkine rep. onda Lija reši da leči vuka i kaže mu ja ću juriti kokoške a ti će da ukradeš povesmo od konoplje. kad vuk ukrade povesmo, lisica mu od njega stavi rep, onda ona naklade veliku vatru i reče e4 sad ajde da preskačemo preko ove vatre. Ona je preskakala okolo, a vuku je kazala;“ kume vujo, skoči preko sredine“. Vuk je posluša, skoči preko sredine, upali mu se rep sa povesmom konoplja. ponovo Lija ga povela da ga leči u plevu gde su ljudi vrli žito na guvno. Ajde kume vujo valjaj se po plevi pa će da ozdraviš-reče mu lija. Vuk to i učini. Valjao se po plevi, nabije mu se pleva i osiljke u rep, da bi potom se razboleo i uginuo.
Miroslav Mladenović mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
55) POMAKNUŠE ME-NEIZNAKNUŠE ME
Bila jedna veoma razmažena devojka u selo-ali veoma lepa. Roditelji su se brinuli kako će da udadu svoju kćer. tako dva pečalbara, dobra prijatelja su vodili prijateljski razgovor-jedan ima sina a drugi ćerku, pa je red da malo porazgovaraju i o tome da odome svoju decu. Tako dođu iz pečalbe i dogovore se da dovedu decu na gledanje. Tako dođe momak sa svojim ocem kod devojke, koja je sedela uz ognjište i koju su izmakli roditelji da bi se pomerila od tronoške stolice pored ognjišta. Devojkin otac je rekao-bre prijatelju devojka nema nikakvu manu, jedino smo je navikli da je izmacinjamo i primacinjamo uz ognjište. Momkov otac reče-priko ništa nebrini sve ćemo to mi uraditi. Devojka je sa druge strane bez greške, sviđa se i našem momku.vata gu oko, a i devojku vata oko za momkom. Prijateljiše se, napraviše svadbu i poče redovan život u kući. Svekar donese tronošku pored ognjišta i postavi snajku na tronošku i spremi drva da klade oganj na ognjište. Svekar je stavljao drva, vatra se širila, plamen je bio sve veći i veći. Snajka je sedela i govorila:“primaknuše mje, a ne izmaknhuše me“. Svekar je još više ložio vatru na ognjištu. Kada se počela vutara da pali, snajka je odjwdnom ripnula-skočila, i pobegla od tronoške. Od tada snajka više nije tražila primicanje i odmicanje na tronoški pored ognjištra. Otišli svekar, svekrva i mladunci u goste kod prijatelja-koji su se čudili kako više njihova ćerka netraži izmicanje i primicanje pored ognjišta na tronoški stolici. Uz meze kiselog kupusa iz kace i šljivovice, dva prijatelja su veselo se smejala i uživala u sreći svoje dece. Postoji navika-a i oduka, uz šalu reče prijatelj svom prijatelju uz zdravicu za sreću, zdravlje i dobar zivot mladenaca.
Miroslav Mladenović Mirac
7. jun 2007.g Vlasotince
56) PRIČA O ĐOKI RABUDŽINSKOM
Đoka Rabudžinski iz sela Zlatićevo, u vreme krajem 18. i početkom 19 veka-pod turskom vlašću bio je 40 godina turski kmet sve do Niša. O njemu su u vodenicama i valjavicama Gornjeg povlasinja ispričane mnoge priče-naročito o njegovom lukavstvu pred turcima u zaštiti hajduka koji su jatakovali u ovom kraju. Bio je veliki kicoš kada je bio mlad-nosio tosku, japundžu i dizluke. bio je snažnog rasta, krotak i dobročinitelj.
U toku zimskih meseci mnogi hajduci, poput Strelje i hajduk Veljaka Petrovića iz Negotinske krajine, nalazili su jatake-utočiste u rejonu gde je kmetovao Đoka Rabudžinski. Uvek je pomagao hajduke, nosio i sakupljao po selima hranu i zauzimao se za njih čak u Nišu, pa kažu nekada je išao čak i do Carigrada. Sakupljajući porez i desetak, često je delio siromasima, a onda kada je odlazio kod Paše u Nišu, govorio je da su ga opljačkali na Moravu-Na Moravu mi ukradoše pare i bisage baciše u Moravu, a konj se udavi-onda mu turčin odgovori:“ neka smo mi živi, ponovo ćemo mi sakupiti porez-
Deda Đoka je naplaćivao porz na ćupriju reke Vlasine, kod Suknari-uzimao dukat i rezao na raboš. Sve je radio sa rabušem, na njega beležio desetak, porez, dugove i po tome je dobio nadimak Rabudžinski.
Đoku je zastupao Ignjat iz G.Dejana, ali su ga turci ubili, pa onda ga zastupao Milenko badžinski, ali ga ubili kozilci u kozilsku reku u teškoj kavgi oko zemlje pašnjaka-Bukove glave.
Čak se i u istoriografskoj literaturi pominje Đoka rabudžinski-Rabadžija:-sudio kao turski sudija, dao vlast „srbin srbina jahao“ u čitavom leskovačkom kraju. Bezobzira na sve, zlatićevci nisu nikada plaćali desetak i uvek je štitio raju kod turske vlasti u Nišu. Možda ne uvek baš dobro, jer je to ipak velika carevina i imala ogromnu moć vlasti.
Tako turski beg ga uhvati u lažima prilikom pomoći hajducima i tuži ga vlastima u Nišu.-pa je ponovo pokušao svoje izgovore rečima kada je odlazio u Niš-ali nisu mu više verovali-turski paša u Nišu mu je na kraju rastanka rekao:“da se tvoje i moje oči viče nevide“. Vratio se kući, napravio sanduk i otruo se u Zlatićevu. Nije želeo presudu turske vlasti. Naredio je da ga zakopu na tromeđi: svođanske, dejanske i orašačke(jakovljevske) katastarske oblasti. Tako je i sahranjen. Priču o Đoki Rabudžinskom ispričao je valjač i vodeničar Vladimir Ilić(1881.g iz Predanče)
Miroslav -Mirko Mladenović Mirac
7.jun 2007.g Vlasotince
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
