Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Pet Jun 15, 2007 10:01 am Naslov:
-nastaviće se-
PRIČA O UČI
-nastavak-
Zbunjenost uče pored stola u kafani, odjednom prekinu glas uštirkanog gospodina sa kravatom, koji se pozdravi sa kafedžijom, a bogami ljubazno i sa učom. Onako nadmeno se predstavi-ja sam direktor škole. Noge su uči odsekoše. kako li će sad. Lakše mu beše sinoć sa seljacima. direktor škole malo omekša glas, a potraži i jednu ljutu. Ponudi i uči. Sa zahvalnošću ga odbi uča, pa zadrži hladno držanje za sebe, jer nije znao ni kako da se ponaša prema svome predpostavljenome, ni prema starijem kolegi. U početku čisto inspektorski pogledi, stav i držanje direktora malo pokoleba uču, ali kada direktor popi još jednu ljutu-naglo se promeni njegovo držanje i prema uči i prema kafedžiji. Ta ljutost direktora škole nije odražavala njegov karakter, već loše raspoloženje u porodici sa ženom-kako sam kaže ujela ga rano guja na sobajle, pa je i sam morao rano da ustane i prepešači toliko kilometara-a tebi mladi kolega se izvinjavam što sam te ovako rano isprepadao. Znam da ti nije lako i ja sam nekada bio mlad i tako počinjao kao i ti, ali verujem u tvoju mladost, tvoj entuzijazam. U početku dok se malo snađeš oko smeštaja i sa decom-biće sve dobro, završi svoju misao direktor škole i popi još jednu ljutu. direktor naširoko objasni kakvo je stanje u selu, kako nema prostorija za održavanje nastave, kako se dnevnik čuva u kafani. I sam uča je predhodno sve uvideo i bolje se upoznao sa situacijom nego što je direktor izložio. E sada moj kolega hajde da krenemo na prvi čas-reče direktor, eto deca sa roditeljima pristižu. Pozive smo im na vreme poslali i obavestili ih o tvom dolasku-završi direktor. Uča je samo potvrđivao glavom pred direktorom škole, uz prisustvo kafedžije, ali misli su mu bile okrenute prema decdi i prema dnevniku koji je stajao u šank u kafani. Nikako nije mogaoda shvati da šljivovica i pedagogija mogu da idu zajedno jedno s drugim. Direktor nastavi-znam kolega, sve je ovo neobično-kao da je uhvatio učine misli. –Tu nam je najsigurnije mesto. i sam vidiš da je ovo prolazno planinsko mesto. za sada kafana nam je najsigurnije mesto za dnevnik-reče direktor uči. O tome su i novine pisale, ali mi sa tobom učo moramo da se izborimo za bolje uslove rada, za novu školu, za novog učenika, za novog čoveka u selo -Vidiš kolega tvoj zadatak nije lak ali nebrini tu ćeti pomoći celo selo-a i mi iz škole, a sada treba da pristigne i presednik opštine-završi svoju savetodavnu misao direktor škole.
Stvarno u tom trenutku sa belom kosom i širokih ramena, sav ozaren u licu-pristigao je presednik opštine uz pratnju šefa mesne kancelarije. Kafana sada izmeni oblik, jer važan gost zauze čelno mesto i njemu se ponudi šljivovica, kao znak dobrodošlice svih prisutnih u kafani. Onda uz meze i piće započe pravi sastanak i dogovor o početku rada škole i uče. Nikako uča nije mogao da shvati da će takav početak u njegovoj profesiji početi u jednoj seoskoj kafani, koja je u tom trenutku bila zamena pravim školskim prostorijama za rad sa decom.
Uča ožarenog lica, u znak poštovanja prema svojim predpostavljenim, prepusti im da prvi izađu iz kafane i u tili korak svi zajedno pređoše most koji je spajao dve teritorije susednih opština-do bojadžiske radnje, u kojoj je sada smeštena škola. sitan detalj je promakao uči, da je ova škola teritorijalno podeljena između dve nerazvijene opštine. Šljivovica koju je uča popio uz prisustvo pre4sednika opštine-takav je red da se popije u prilikama za srećan početak, toliko ga razbuktala, da je od crvenila počeo da ubrzava brzinu reči, pa mu je zasmetalo da se kao takav pojavi ispred dece kao njihov prosvetitelj. To su ti maniri bolojševičke škole, koja je morala da daje kalupe ljudi prema onima na vlasti. Ako se nisi ponašao čak i u piću izgubio bi veoma lako autoritet vlasti. ako, koji je i tekako bio važan za početak učinog rada sa decom. To su bile zablude od kojih će uča kasnije se veoma teško osloboditi, jer one su bile tadašnja stvarnost života i rada u školi. No, šljivovica nekada može i da razbistri mozak, pa se u jednom trenutku kod uče izgubi taj početni strah i posle besednog govora presednika opštine i direktora škole-najzad slobodoumno, bez ikakvog ustezanja uzeo reč uča:
-draga deco, dragi roditelji, direktore i presedniče opštine-došao sam u ovaj zabiti kraj da učim da živim, došao sam da učim sebe i oko sebe-decu i vas roditelje. svi ćemo zajednički da istrajemo na tom teškom putu. Za sada toliko i sada uđite u ovu improvizovanu učionicu i počnimo sa prvim časom upoznavanja.
U tom trenutku svečanosti-kafedžija svečano predade dnevnik uči. Sa znojavim rukama uča je uzeo školski dnevnik i uspravnim korakom krenuo prema vratima bojadžiske radnje. Ali nekako u učinim koracima se osetila neka nesigurnost od početka njegovog susreta sa roditeljima i njihovom decom. Direktor je primetio učinu nesigurnost, pa ga ohrabri rečima:“ kolega, samo napred“-Kuda to napred-pomisli uča u tom trenutku. korak je bio tako spor, da mu se učinila čitava večnost. Znao je uča, da od tog prvog koraka zavisi njegov đivot, realizacija misli i ideja koje su mu prolazile kroz glavu.
U klupama-skamijama, od istesane bukovine, moglo je da stano samo deca, dok rodtelji i gosti su stajali sa strane. Zidovi su mirisali na boje i lakove kojima je predhodno radio majstor bojadžija. Plafon je bio raspadnut na nekoliko dela. Na seoskom stolu od grubog drveta-umesto katedre, beše postavljen šaren ćilim, navezen raznoraznim lepim šarama. ali jedan detalj je dirnuo uču. nekoliko devojčica je iz prvih redova uz osmeh i radoznalim očima, prinesože i pokloniše uči buket poljskog cveća. Nabrzinu se nađoše i nekoliko čaša sa vodom u kojima uča sa osmehom i velikim zadovoljstvom postavi cveće, pomirisa i kao da uzdahnu jednu novu prirodnu snagu tog mladog prirodnog bogatstva ove velelepne planinske sredine. Razdražiše mu se sva čula koja se tog trenutka otvoriše prema tim mladim buketima cveća koji su stajali na stolu i u đačkim klupama. Taj osećaj se jednom doživljava u životu. To je san svakog mladog učitelja, da ga prvi dan njegovog službovanja deca dočekuju pravim prirodnim cvećem, sa onih istih planinskih livada, na kojima se i on kao dete igrao i sanjao kako će prvog svog dana u školu svom učitelju pokloniti sveće sa šarenih livada.
Poklon cveća-cveću, taj san se uči ostvario. počeo je učin dan sa cvećem. Sećao se tog trenutka uča svoje učionice, sećao se svetnih livada i bezbrižnog igranja dece na planinskim livadama. Opijen mirisom buketa poljskog cveća-odveo je uču u dane njegovog detinjstva, njegovo druženje sa vršnjacima u školskim klupama, popu ovih u kojima sada sede neka druga razdragana deca. Zbog tog opojnog mirisa, umalo da uča zaboravi da je u tom trenutku pred jednim teškim zadatkom-pred decom i pred društvom. Naravno da je u tom trenutku obavezno na zidu postavljena uramljena slika tadašnjeg presednika države Druga Tita. Uča u tom trenutku odjednom poče da se smeje detinjasto, sa blagim osmehom, tako da i u licima dece odjednom nestade straha. Deca su postala vedrija, nastao je žagor među roditeljima i prisutnima. Neki su bili za tvrdu i gvozdenu disciplinu. Čuo se i ovakav glas-kakav je ovo uča, kad nema stra, tuj nema rabota, ovaj neće ništa da uradi sas našu decu.
kako je uča prozivao i raspitivao se ponaosob za svako dete –šta najviše voli u školi, kakve igre voli, koji predmet najviše voli, šta mu je najteže u radu, kako je kod kuće, kako sa roditeljima, kakvo je stanje u porodici, kako se treba poštovati i voleti svako u porodici, kako se treba poštovati i voleti priroda, čovek, životinje i sve što nas okružuje-polako je i među prisutnima žagor prestajao i odjednom nastao tajac među roditeljima i gostima.
Stariji su samo paqžljivo slušali i odobravali sve ono što je uča pribrano, tiho i sa punim oduševljenjem govorio. Čak ni presednik opštine nenaviknut na ovakav način izlaganja i ovolikog zadržavanja je više puta pljeskanjem rukama odobravao učine reči, a to su učinili i ostali prisutni na početku rada uče. Na licu direktora škole se pojavio široki osmeh, jer je postao svestan da je dobio dragulj nad draguljima u pogledu obrazovanja i vaspitanja dece, a bogami i zbog rejtinga kod svog predpostavljenog u opštini. Toliko mu je uča načinio zadovoljstva, da je zaboravio na svoje muke koje je imao kada je pošao od svoje kuće. Znači prvi i najveći ispit pred decom uča je položio-to se videlo na licima dece i svih prisutnih u zavreloj atmosferi u bojadžiskoj radnji. Životni ispiti se polažu u svakim novim situacijama. To će baš uča osetiti u kasnijem njegovom radu. Jer vlast je nekada surovija od sbake ljubavi prema svom pozivu i prema deci. ona će znati da uništava i guta uču, pa i njegovu decu koju je tako voleo i s kojom je uvek u životu i radu delio i dobro i zlo.
7.09.1990.godine
Prošao je taj dan upoznavanja sa sredinom, sa učenicima i sa obavezama. To je bio dan pun zebnje, nadanja i straha da se nešto nre pogreši. A moglo je da se pogreši. Ne pred decom. Pred predpostavljenim iz opštine, pred direktorom. tako je mislio uča. Posle neopisive gužve i vrvanja misli u njegovoj glavi, uča se ponovo vrati u kafani. A kamo bi i otišao. To je bilo mesto za razmišljanje. mesto gde se odlučivalo šta će i kako će šta uraditi. Posle izvesnog vremena upoznao se sa najbližim u sellu, naravno i sa seoskim poštarom i medecinskom sestrom. struje nije bilo. telefona nije bilo. Jedino je putem pisama i štampom, uča komunicirao sa svetom.
14.jun 2007.g Vlasotince Miroslav –Mirko Mladenović Mirac
-nastaviće se-
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Sub Jun 16, 2007 3:13 pm Naslov:
-nastaviće se-
PRIČA O UČI
Posle izvesnog vremena događa se jedna neprijatna stvar. prostorije za školu otkazuje bojadžija. Nabavlja se privremeno šator. Nastava se izvodi u šatoru. Dolazi još jedan kolega uči-zajedno se hrane u kafani. Spavali su zajedno u jednom gvozdenom krevetu, bez struje i bez ogreva u stanu. Povremeno su uzimali od gazde petrolejku, kad je bila potrebna za večernje s3edeljke sa prijateljima iz sela. Puni entuzijazma dva mlada učitelja bez mnogo problema, daju prve lekcije iz života-svojim učenicima, na jedan neobičan način. Na način koji su samo oni i njihova dečica naučili iz konkretnog života. taj đivot se odvijao pod šatorima. Kako se učilo i pisalo. Toga se uvek kasnijih godina života i rada, uča uvek rado seća. Dva učenika su držala tablu-dok je treći pisao. Kredom se pisalo, a krpom brisalo. Dečica su bila mirna kao ovčice. Nijedno od njih da trepne, dok se radilo pod šatorom. Svako je hteo da upije šta to govori uča. Za njih je bio i mater i otac i mali bog. tako su nekada deca u međusobnom razgovoru pričala o svom uči. poštovali su ga sa posebnom naklonošću što im se svojim ponašanjem više približavao od njihovih roditelja, od drugova i drugarica-bio im je više nego pravi prijatelj. Posebno se isticao jedan mali simpatični plavooki dečačić, kome nije trebalo ni pričati na časovima. kao da je unapred sve znao. priroda ga je obdarila da bude darovit. Odskakao je u radu i ponašanju od ostalih dečaka i devojčica. uča ga je posebno voleo što je u njega video budućeg lekara, profesora ili inžinjera. naravno da je taj dečačić, kao i čitava generacija iz šatorskog odeljenja-kako su sami sebe zvali, daleko dogurala u školovanju. Stekli su visoka znanja i zvanja u odabranim životnim profesijama.
Četvrtkom je bio pijačan dan. Sa planinskih sela se sjatila mladež da vidi tog novopečenog uču. Starog su već upoznali. Mahom na raskršću dve planinske reke se prodavalo sve i svašta. Trgovalo se mahom stokom i moravskom paprikom i kupusom. A tu se sastajalo i staro i mlado. Mladi, da bih se upoznali, da bi koja lepa cura se zagledala u naše uče, a stari da bi sve naosobom iskazali-šta ima koja novost u selo, ko se skim posvađao, ko se skim udaje ili ženi- A tu se na toj utrini-koja je više ličila na peskovitu plažu, pazarilo, prodavalo, udavalo i ženilo. U kafanama se mahom ulazilo kada se stvar završi oko prodaje stoke ili pogodbe za pečalbu. Ovo je biopečalbarski kraj. U rano proleće se pogađalo za zidarske i ciglarske poslove, za pijačne i vašarske dane se trošilo, dok u jesenjim danima posle svršavanja pečalbarskim poslovima, se pilo i veselilo do kasno u noć.
Škola pod šatorom-zabeležile su dnevne novine. trebalo je praviti novu školu. Uča je svojski zapeo. Išao je od kuće do kuće, od sela do sela-koja su bila raštrkana po planinskim visovima. Trebalo je ubeđivati neke još neprosvećene gorštake, da nova škola će značiti kao prozor u jedan novi svet. teško je bilo. Pružani su i otpori, kao strah od nešto novog u životu. naravno posle mnogih ubeđivanja, sve je leglo na svoje mesto. Počela je prava seoska akcija. U radnoj snazi i stočarskoj zaprezi, gorštaci su dali svoj udeo da se napravi nova škola. tu je uča provodio neprospavane noći, da bi se došlo do nove škole. a onda kada je trebalo da se dele nagrade i odlikovanja, onda su ona pripala onima koji su tada bili bliži vlasti, kao i nekim sitnim potrčkalama iz sela- koja su služila kao podaništvo prvo seoskoj, a zatim i opštinskoj birokratiji.
No, uča nije nikako mogao da postane ničiji podanik-ničija prodana duša u borbi za vlast u selo i oipštini. počinju da nailaze i sukobi. U početku im se odupire a zatim nalazio utehu u ljubavfnim avanturama sa seoskim devojkama, a bogme i u kafani. Tu u toj kafani, gde je uča mislio da će mu poslužiti kao odskočna daska za dalji rad-postala je kočnica, kao mučilište, kao jedino mesto gde može da se na jednoj muči sa rakijom šljivovicom-a na drugoj strani da nađe lek onome što ga je bolo i peklo, što nije mogao da se suprostavi toj pohlepnoj vlasti, koja je u stanju da gura sve pred sobom, pa čak i žive ljude. pohlepa za vlašću-jača je od svega što mpostoji na ovom svetu-uvideo je uča. zato je rešio da menja taj svet, na kome je živeo- a živeo je kako je sam osetio-lažno, osetio se prevaren i u jednom trenutku našao u beznađe. Kafana mu je bila kao poslednja stanica života. kako je sve ta sitna vlastoljubiva birokratija manipulisala sa običnim ljudima, sa čestitim svetom, da bih preko vlasti upravljala i sa ljudskim životima, sa njihovim životnim sudbinama.
14.jun 2007.goduine Vlasotince Miroslav-Mirko Mladenović Mirac
-nastaviće se-
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Ned Jun 17, 2007 6:25 am Naslov:
Analogija umesto odgovora
sr.wikipedia.org/wiki/Vojislav_Šešelj ::
Када је Шешељу било 17 година, као признање за изузетно залагање на радној акцији после земљотреса у Бања Луци, примљен је у Савез комуниста [1]. Касније је одбацио комунистичку идеологију, постао дисидент и критичар комунистичког режима.
(...)
Међународни кривични суд за бившу Југославију (Хашки Трибунал) оптужио је у јануару 2003. Војислава Шешеља да је подстицао злочинe против човечности
(...)
Оптужен је да је "говорима и изјавама допринео да се код извршиоца створи одлука да почине наведене злочине"
Zamolio bih autora PRIČE O UČI da priloge sa autobiografskim karakterom ne publikuje više. _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Ned Jun 17, 2007 8:37 am Naslov:
oDGOOR VLASOTINCANINU>nemoj viSe da se blamiras i iy sleposti mr\nje pises na temu knji\evnosti svakojake gluposti,a vidim da si skinu i moje narodne recepte ya EU Vlasotince, sto pokazuje isklju'ivost i mr\nju prema druga;ijem misljenju. Ti nema\ pojma sta se stvarno doga]a i u Vlasaotince i Srbiji i samo pisanjem i preepisivanjemse tu'ih yakona i propisa se neide u Evropu. ovim si naneo veliku stetu mojoj sredini i iderjama koje tek treba da se kroy mukotrpne reforme u Srbiji stvori proces de3mokratiyacije drustva i svega ostalog akli sa punim stomakom i bey eksplotacije i robovanja gaydama i ubistvima i progona jos ne'emo mo'i ya jos 50 godina u Evropu. Ovo sam napisao ne zbog tebe li;no nego ybog profesionalnosti svoje profesije. Molbu ti nemogu uslisiti jer bilo bi pametnije da skines Seselja i sve one gluposti sto si napisao sa Liki*a i ovo obrisi kada se pro;ita javno) i evo ti ;lanak iy Nase Borbe i republikje iy 1998.godine o Seeselju i Borki Vu;i' kada je bila hrabrost pisati o njima a vi ste svi bili u misje rupe i sada kada je ;ovek u Hagu*isto se radi ya pokojnog DJin'dcc'a)/zele da profitiraju i u novcu i politici. Ina;e pro;ita'es pristojno pri;u do kraja i ona je napisana 1990.godine kada swam se diyao iy mrtvih posle nervnog slom, a mnogi iy moje serdine mi se yahvaljuju i ;itaju sto pisem i o tome i ya wikipediju/;ak dobijam iy nema;ke pohvale od yemljaka rodom iy vlasotina;kog kraja. U;itv poydrav. Uca 17.jun 2007.g
Dosta je bilo
Idi na stranu 1, 2 Sledeci
Vlasotince cafe forum -> Politika
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu
miracyu
forumska legenda
Pridružio: Feb 01, 2006
Poruke: 558
Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Uto Feb 21, 2006 5:33 am Naslov: Dosta je bilo
DOSTA JE BILO je objavljen clanak 1-15.11.1998.godine u listu REPUBLIKA;
-Ako jeverovati g. Vojislavu Seselju i gospodji Borki Vucic, za nas srbe, sto se sankcija tice, gotovo da nema problema. IZDRZACEMO.
Sto je situacija po narod teza i gora to su "utesitelji' brojniji i glasniji. vojvoda i bankarka su u pravu. Pa zar to, pre nekoliko godina, celom svetu u oci i u inat, nije rekao i nas presednik g. Milosevic? Pa zar se i politika prema ostatku sveta ne vodi tako kao da su nam sankcije dobrodosle? I jesu. za gore pomenute i jos neke pored njih. a koliko cinizma u toj prici ima, drugo je pitanje. Oni teraju svoje: cvrsto drze vlast u rukama, bogate se a nama pricaju bajke o nasem ponosu, rodoljublju, patriotizmu, herojstvu. i to im pali. Blokada uma, primitivizam, politicka tupavost, neinformisanost, nedostatak elementarnih pojmova o vrednostima i prednostima demokratije za sve sfere zivota.
U toj demagoskoj, ubilackoj frazi "izdrzacemo', vojvoda, bankarka i drugi grobari svoga naroda lako nalaze opravdanje za njenu upotrebu. prvo, ko nas je prebrojao pre rata u kojem nismo ucestvovali, a ko ce nas prebrojavati sada ili posle ovih najnovih i ko zna kolikih i kakvih jos sakcija, da bismo videli i saznali koliko nas je nestalo? drugo, ko ce utvrditi koliko je umrlo od gladi i nemastine? trece, ko ce utvrditi koliko je umrlo zbog neblagovremenog, neadekvatnog lecenja, nedostatka lekova i zdravstvene zastite uopste. cetvrto, ko ce utvrditi koliko je ljudi izvrsilo samoubistvo, pamecu poremetilo, psihicki obolelo od stresova i hronicne nemastine i patnje- a time i zivot skratilo ili okoncalo. Peto, ko ce utvrditi (da nece mozda drzavna statistika?) koliko je vise umrlo nego se rodilo i kakve je dramaticne promene dozivela demografska slika Srbije? Niko! a onda je lako reci "izdrzacemo'! Nacija ce srpska, i sve druge manje, na ovim prostorima opstati, ziveti, znaci, pa sa te i takve demagoske tacke gledista svako moze reci "izdrzacemo'. ali, da li svi, kao sav ostali svet u civilizovanoj evropi, kojoj, barem geograski, pripadamo, ili desetkovani, oboleli, obogaljeni, opljackani i ogoleli? kad vrhunski politicki cinici "tese' narod parolom "izdrzacemo", morali bi najpre da odgovore na ova pitanja, ali ne lazima i obmanama nego cinjenicama. sebe neka ne uzimaju u obzir. Morao bi ovaj narod, ma koliko bio obmanivan, da smogne snage i pameti da svim ovakvim utesiteljima kaze:" NE, DOSTA JE BILO! Pogledajte vase stomake, podbule (prljave) obraze, naduvene novcanike, bankovne racune u inostranstvu, vile i automobile, raskos u kojem zivite nezasluzeno, pogledajte sta rade vasi sinovi i kceri, jesu li mozda bez posla i plate, bez stana i namestaja, jesu li mozda pobegli u beli svet trbuhom za kruhom, jesu li mozda na nekom od kriznih zarista, ili, ne daj Boze, u ratu, a pogledajte nas, nas jad i cemer, nase besane noci, nasu bedu i suze, nas strah od vasih ludovanja, nasu nezbrinutu decu, beznadje nase mladosti. pogledajte, pa ako imate dusu i malo savesti i neceg ljudskog u sebi imate-ne4stanite, bilo kda, za sva vremena. pre nego mi svi nestanemo.
NAPOMENA:Nada i vera za promenama me nije izdala, ni onda kada se gladovalo ni onda kada se nije smelo javno misliti, ni sada kada nam je svima t5esko sto se od 2000.godine OKTOBARSKE DEMOKRATSKE REVOLUCIJE NIJE NISTA SUSTINSKI PROMENILO, ali se zato i pise o PROSLOSTI da se mnogi podsete gde su i sta to danas RADE. Smatram da i danas treba jednom nekima rte4ci DOSTA JE BILO, kao Vojvodi seselju, koji je danas haski optuzenik zajedno sa Nasim presednikom milosevicem u Hagu, a ostala skalamerija se UDOBNO smestila u skupstinskim klupama parlamenta, a neki lagodno se baskare od racuna ionostranih banaka od opljackanog novca, dok TATIN SIN MARKO SA MAMOM NEGDE PISU DNEVNIK U DALEKOJ NAMA BRATSKOJ RUSIJI, koga ce citaju generacije u 22.veku.(M.M)
20.februar 2006.godine
Vlasotince Miroslav Mladenovic, nastavnik
Vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Ned Jun 17, 2007 8:39 am Naslov:
-nastaviće se-
PRIСA O UСI
Dovoljnoje da da se na partiskom sastanku jedan suprostavi nekoj diskusiji šefu mesne kancelarije ili sekretarupartiske organizacije, pa da taj bude elminisan iz života sela . šef mesne kancelarije je uvek radio po zadatku vlasti. nekada je i sam bio žrtva same vlasti, a nekada je morao i drugo da žrtvuje u selo zbog kako je često sam govorio-višim interesima. Dok sekretar partiske organizacije sela, bio je jedan zdepast čovečina, kažu iz rata-a da ni pušku nije opalio u ratu. Živeo je od nekakvih marifetluka preprodajom stoke, pa nije ni išao u pečalbu, ali je bio u stanju kako kažu svakog da omađiaru u selo. imao je i svoje ljude u opštini. Ljudi poput ovih nepismenih planinskih gorštaka su se mnogo plašili vlasti. Ona im je odlučivala o svemu u selo. Dovoljno je bilo da ih po partiskoj liniji pozovu u opštini, pa da ih snađe neki beljaj u životu. Nekada je i milicija završaqvla u ime vlasti za neke gospodare vlasti. Pendrecima se zaplašivalo i kada treba da se ustukne pred rudu kako više puta se govorilo u selo. Za životnu egzistenciju je svako strepeo. Taj sekretar se družio sa preduzimačima, koji su tada imali ekonomsku moć u selima i sekretar im je ugađao kod poreskih organa oko plaćanja poreza, a od njih dobijao uslugu za uslugu’u vidu poveće sume novca, a za sve je bilo u dovoljnoj meri. Potkradala se i država u prikrivanju pore4za i prijavljivanju zaposlenih kod privatnih preduzimača. tako se odjednom stvorio bogati sloj privilegovanih polupismenih ljudi-u selo, a bogme i u vlasti opštine. taj sekretar partije je palio i žario selom. kako je on govorio tako je moralo da bude. Njegova reč je bila svetinja. Kod ljudi je bio strah i batina. Služio se kako se često puta u selo govorilo-špijunskim metoda. prvo je ispitivao naivne i iskrene seljake o posedovanju nečega neprijavljenog, po pitanju plaćanja državnih dažbina-da bi im kasnije naplaćivao danak da nebi ih neko drugi otkrio, što se4 ogrešuju od zakonskih propisa. Naravno često puta je onako samouvereno govorio-nebrini ništa, baja će sve to srediti kod svojih u opštini, samo ti treba da mi uradiš to i to...
rešio uča da kafana ne bude prva i poslednja stanica njegovog života. Nije se plašio birokratije. Počeo je da izokviruje van birokratskog okvira, u kome je bio okružen sa svih strana. Morao je nekako da se izvlači iz paukove mreže, koju je tada bila splela seoska i opštinsja birokratija. a zašto je birokratija pleka mrežu-zato što je uča uvek stajao na strani nemoćnih, istinoljubivih, pravednih i siromašnih. Uvek je štitio one nepismene i polupismene koji su stradali pred najezdom seoske i opštinske birokratije. Nije želeo da se izdvaja svojim statusom iznad običnog planinskog gorštaka. sam je odrastao u planinskom zaseoku, pa je na osnovu životnog vaspitanja u planini trebalo svakome pomagati u nevolji. Znači da je sam sebe smatrao jednakim i ravnim kako se to kaže u planini, sa svima s kojima je živeo i radio. Nikako nije mogao da shvati da ljudi mogu da budu zli, sebični-a nekada i zveri. To se eto ipak desilo i to na na početku mladalačkog zanosa, kada je želeo da stvara, da svoj mladalački zanos i energiju poklanja ljudima, a da od njih nezahteva nikakav dar’poklon, niti u novcu, niti u kakvim drugim vrstama dobiti. nije mogao uča da shvati da se ljudi mogu kupovati raznoraznim odlikovanjima, raznoraznim lopovlucima, svakojakih prevara i marifetluka-i to samo da su bliži vlasti.
A uvideo je da gde je bila vlast, tu su bile i razne privilegije materijalnog i društvenog statusa. Sve mu je bilo jasno, samo mu nije bilo jasno kako je mogao tako sa zabludama da gleda u svoja prva nadanjaq, u svoje prve želje.Kako je mogao tako sebe da prevari. kako je mogao tako sebi da dozvoli da padne kao jeftina roba na pijaci, gde se na površini pokazuje kvalitet, a na kraju ispadne trulež. taj trulež je uča kasno uvideo.
Svake večeri uča je sdeo sa svojim kolegama u kafani i mislio, mislio....
Tako donese zaključak da se bori za sve što je napredno. Za sve što je progresivno, humano i ljudsko. Neće se miriti sa postojećim stanjem, da birokratija ovlada njegovim duhom. Prvo što je počeo-sakupljanje narodnih umotvorevina. počeo sa sakupljanjem starih izvornih pesama, legendi i starih predmeta, kako bih ostavio trag pokolenjima o životu svoga vremena. Stare predmete je čuvao u svom najlonskom džaku, a pisane pesme koje je zapisivao od starijih ljudi, kao i istoriografsku građu iz minulih vekova-ostavljao je po strani, sa nadom kada naiđu nekada bolja vremena-mislio je uča, to će da se publikuje u nekom od zbornika, kao ostavština iz prošlosti.
Kod samih gorštaka sakupljanje etnografske i istoriografske građe, imalo je veliko interesovanje. naročito se trudio da pronađe stare solunce, koji su mu pričali o učešću na solunskom frontu, o golgotama srpske vojske preko prelaska Albanije, a nije izostalo ni kazivanje o srpskim ustanicima, o hajdučijama u ovom kraju, o veličini tih ljudi koji su branili svoju kulturu, svoj jezik i slobodu da se opstane u teškim ratovima sa turcima i nemcima-I i II svetskom ratu. Pričali su i o zlodelima nekadašnjih bugarskih zavojevača u predhosnim ratovima, a posebno su bile interensantne priče izbeglica pod njihovom vlašću.
Uča među prosvetnim vlastima nije imao razumevanje-a naravno i kod ljudi na vlasti-pa ni kod svojih kolega u školi. Smatrali su ga neuračunljivim. Čak su se zbivale i neumesne šale na njegov račun, da bez ikakve materijalne nadoknade sakuplja narodne umotvorevine. U tom vremenu je vredelo u sredini samo što se plaćalo u novcu ili u nekoj drugoj materijalnoj dobiti. Uča je nastavljao svoj istraživački rad i nailazio na razumevanje II programa radio beograda, gde je svoje zapise objavljivao na snimljenim kasetama, a za to je dobijao nagrade u vidu knjiga za saradnju u riznici narodnog blaga, na prosvećivanju naroda-kome je i sam pripadao i telom i dušom.
Naravno birokratija je svako ispadanje iz okvira, htela da kontroliše, pa im je zasmetao kontakt uče putem sakupljanja narodnoih umotvorevina sa običnim ljudima-mimo njihovog znanja, kako su često puta mogli da kažu. tako je uča pored neprijatnosti u selo, počeo da ima problema i na poslu.
--nastaviće se-
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Ned Jun 17, 2007 8:48 am Naslov:
BELA RADA:- kašalj i groznice, smiruje bolove i grčeve, čisti krv.
VODOPIJA(plav cvet):- jača stomak, leči katar želudca i skorbut, jetra i slezina, čisti krv i ubrzava izlučivanje mokraće.
ŽALFIJA:- Zapaljenje grla, jača organizam, leči sumanutost, protiv neuroza, čisti desni zuba, utiče na apetit. Čaj od žalfije protiv zaboravnosti, rasejanosti, buncanja, nervoze, drhtanja ruku-a dobro je da se pije u mleko (3x1).
ROTKVICA:- Oboljenje žuči (kod kamenca, peska)
POKOSNICA:-ZAPALJENJE ZGLOBOVA, MELEM ZA RANE I ČIREVE., ČISTI I REGULIŠE PROTOK MOKRAĆE, PROTIV ŠUGE.
TREŠNJA:- dijeta, oboljenje srca i bubrega, reumatizam i poremećaj krvotoka, smeljena protiv stvaranja kamenca.
PŠENICA:- kaša jača želudac, nervna napetost.
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Ned Jun 17, 2007 11:19 am Naslov:
miracyu ::
oDGOOR VLASOTINCANINU>nemoj viSe da se blamiras i iy sleposti mr\nje pises na temu knji\evnosti svakojake gluposti,a vidim da si skinu i moje narodne recepte ya EU Vlasotince, sto pokazuje isklju'ivost i mr\nju prema druga;ijem misljenju.
Neću da se pomirim sa činjenicom da imamo vlasotinačkog Branu Crnčevića!
Tvoj antievropski pamflet možeš da čitaš u Glasu Javnosti. Ono što si pre deset godina pisao je isto kao i navodno "(ne)prijateljstvo" Šešelja i Miloševića.
Ja da te prezentiram kao evropski opredeljenog, a ti da pljuješ po Evropi i njenim tekovinama? I to po dnevnoj štampi! To nema više veze sa drugačijim mišljenjem. Ovo su ti valjda istomišnjenici:
miracyu ::
Ti nema\ pojma sta se stvarno doga]a i u Vlasaotince i Srbiji
A ti kao imaš pojma, pa stavljaš Evropljane ili evropski oredeljene na metu moba? Razmisli samo šta si napisao i kome takvi članci idu u korist.
miracyu ::
samo pisanjem i preepisivanjemse tu'ih yakona i propisa se neide u Evropu.
Koja glupost. Evropski zakoni i propisi važe u celoj EU. Princip: Jedan isti propis u svim državama. Znače svi su ti zakoni isti u svim zemljama članicama. A zna se ko ne bi hteo da vlada pravo u Srbiji.
miracyu ::
ovim si naneo veliku stetu mojoj sredini i iderjama
Za ksenofobičare i antievropljane ne žalim. Nacisti su u Nemačkoj došli na vlast zbog upravo takvih branilaca slobode govora mržnje.
miracyu ::
mnogi iy moje serdine mi se yahvaljuju i ;itaju sto pisem i o tome i ya wikipediju/;ak dobijam iy nema;ke pohvale od yemljaka rodom iy vlasotina;kog kraja.
Vikipedija je slobodna enciklopedija i možeš da tamo pišeš koliko god hoćeš. Samo Vikipedija nije jedna stvar: sredstvo za reklamiranje i samopromociju. Niko ti ne brani da pišeš tamo i da praviš članke. Ali kitiš se i delimično tuđim radom. To znači da nijedan prilog tamo -do sada- nije bio 100% tvoj.
Sistem je takav da se radi o zajedničkoj tvorevini. Nema NI TVOJE NI MOJE. Vikipedijancima nije važno da se kite kako su oni ovo, oni ono. Tebi očigledno jeste.
Iskoristio si moju želju (kao i želju drugih) da Vlasotince ima tamo što više informacija kako bi promovisao sebe. I na kraju si onda krunisao to jednim lepim antievropskim prilogom za Glas Javnosti. Pljuj drugima u oči! _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Ned Jun 17, 2007 12:43 pm Naslov:
nastaviće se-
PRIČA O UČI
To je uči dalo snagu pa se latio pera i počeo da piše i sarađuje u dnevn novinama i časopisima-patako kafana uči nije više bila poslednja stanica njegovog uma-već početak njegovog stvaralačkog rada. No, nije sve tako išlo jednostavno i glatko. Mučili su ga i drugi problemi. Želeo je da se usavršava u nastavi. Učila i nije bilo. Sam je smišljao, pravio nastavna sredstva i primenjivao u nastavi. Osetio je svoj napredak, tako što su mu đaci zauzimali vidna mesta na takmičenjima. Verovao je da rad niko nemože pobediti-da rad može pobediti i birokratiju, ali kasnije se pokazalo da se ni rad nije vrednovao, već podaništvo i poslušnost prema svemoćnoj birokratiji. To će uča osetiti na svojoj koži kasnije kada naiđu teška vremena-da zbog stvaralačkog rada, kao i uverenja, zamalo da strada duhovno-već da mu u životnoj opasnosti bude cela porodica. Dolaze i direktori u školama po volji svemoćnih birokrata. Njih su birali partiski komiteti, a u njihovo ime je odlučivao onaj sa najvećom dozom vlasti opštinske birokratije. Po direktivi svemoćnih se uklanja svaki petao koji pre vremena zakokuriče. Tako je bilo i sa učom. Direktor po nalogu vlasti nikako nije mogao da stane na put jednom slobodoumnom seoskom uči, koji je sa porodicom živeo u veoma teškim uslovima na selo-čistog morala i radnih kvaliteta za rad u nastavi sa decom-nije bilo od strane školskih vlasti nikakvih primedbi. Pa se u takvim prilikama vlast dosetila u veštoj upotrebi kategorije uvedene više u sližbi birokratskih slojeva vlasti-morlano politička podobnost. kada ni to nije uspevalo, onda se pribegava raznim vrstama torture, pa i upotrebe dršavnih institucija, tobože u odbrani viših ciljeva društva-a sve u korist oligarhije na vlasti. tako se dogodilo da se i sudije, lekari, profesori i druge ličnosti-umesto u odbrani pravnih moralnih normi i humanosti, pretvorili u službu gladijatora-željnih ljudskih patnji i stradanja pod njihovom dirigentskom palicom na vlasti. Svako je morao da se ponaša prema normama koje su važile isključivo putem usmenih telefonskih direktiva svemoćnih, a sve ostalo što je pisalo u paragrafima pravnog i ljudskog morala je služilo samo kao pravan zaštite moćnih u odbrani svojih pozicija na vlasti.
Kasnije je uča shvatio da su se među ljudima formirali ljudski karakteri prema jedinstvenom kalupu ponašanja i življenja, kao kolektivistički oblik mišljenja, bez uvažavanja i pravo na sopstveno mišljenje. Obični ljudi su morali da se ponašaju tako kako je moć pojedinaca na vlasti određivao.
Bezobzira na obrazovanje i materijalni položaj, svako je morao isto da misli i isto da čini prema direktivi partije. Uča je kao srednjoškolac zbog svog socijalnog statusa postao po ubeđenju komunista. Verovao je ono što piše u partiskim dokumentima. Njegovo teško detinjstvo, školovanje, mladost i porodični \ivot unemaštini-opredelio ga za ideju socijalne pravde, humanost, slobodu mišljenja, rada i stvaralaštva. Nažalost u kongresnim partiskim dokumentima je stajalo jedno-dok u praksi se radilo sasvim suprotno. Taj raskorak između ideala učinog života, nenjegovog uverenja o pravednosti, poštenja, ikrenosti, radu-na jednoj strani, kao i pljački i bogaćenja birokratskog sloja vlasti na račun radničko seljačkog sloja društva-na drugoj strani.
Stvorilo je kod uče sukob u njemu samom dali se prepuštiti sveopštoj rasprodaji morala ili se boriti za istinske vrednosti života. Nije se prilagođavao vremenu, kako su često znali da ga ukore nekada njegovi kolege na poslu.
Naravno da se sa takvim neposlušnim komunistima-poput uče, najpre sa blagom opomenom kao kaznom postupalo-pokušaja po njima prevaspitati neposlušni član partuje, kao meru na ostale koji da misle kao čelnici po partiskim komitetima-pa ako i to neuspe, onda tek dolaze najteži slučajevi partiske neposlušnosti, koji se stavljaju na stub srama pred celim radnim kolektivom, odnosno čitavom sredinom.
Zbog svog jakog uticaja na sredinu, uča je bio teška kost u grlu mnogim moćnicima do najviših partiskih i državnih organa. O njemu su se vodile rasprave u svim komisijama: saveza komunista, socijalističkog saveza, sindikata, saveza boraca, svim skupštinskim organima.
Tada je krenula lavina moćnika od vrha birokratske piramide vlasti-prema uči, teško je bilo sve to savladati. Direktor u školi, preko partiiskog komiteta, sindikata i zbora radnih ljudi škole, potom preko manipulacije učenicima i roditeljima, zatim upotrebi svih prljavih sredstava vlasti putem lekarske etike-u službi politike moći nad ljudima, naterao je uču u mišju rupu.
Teško je bilo izaći iz takve rupe. svako je morao da učestvuje u hajci-našeg uče, kako bi sebe spasao da se i nešto slično njemu nedogodi na poslu, u porodici. Tu nisu mogle u malim sredinama da važe nikakve Hipokratove zakletve u medicini u službi čoveka. Sve što je postojalo u državi, moralo je služiti u službi i moći najviših na vlasti. NJima se niko nije smeo suprostaviti. LJudi su iz straha za sopstven život, stavljali na papir svoje potpise u službi svemoćnih. tako se u učinom dosijeu nalazio potpis, kojim se želi uništiti njegov i život njegove porodice.
Tako se uča um jednpm teškom vremenu života njegove materijalne nemaštine porodičnog života-ostaje bez posla sa četvoročlanom porodicom.
Supruga nije nigde radila sa kvalifikacijom tekstilne struke, pa se četvoročlana porodica našla na ivici materijalne bede. Živeli su na selo u uslovima, od kojih je svako seoksko domaćinstvo bolje živelo od njihovog načina života. Privatni smeštaj u seoskoj kući, samo je još više otežavao položaj uče u ispunjavanju porodičnih obaveza. Morao je da posle toliko vremena rada u prosveti ponovo radi kao građevinski radnik, morao je iz nužnosti da se vrati na pečalbarski život. U tom vremenu uča kao pečalbarski radnik, svojim prometejskim radovima iz pedagoške i životne prakse-učestvovao je na naučnim skupovima najvišeg ranga. Mislio je da će se nečija neprospavana savest probuditi-da će ga vratiti ponovo u školu među decom, da će mu se vratiti dostojanstvo profesije i njegove ličnosti. Kraće rečeno, mislio je da će se izvršiti moralna rehabilitacija. naravno da se uča i u tome prevario. to će pokazati i vreme koje baš nije bilo povoljno za učin položaj u tadašnjem društvu.
-NASTAVIĆE SE-
PRIČA O UČI
Ako je u početku učinog života i rada-kafana bila početna i zadnja stanica đivota, onda u tom periodu odjednom je sudnica postala zadnja stanica života.
Često puta od samih gorštaka je čuo reči:“Ko ide po sudovima, tome se loše piše u životu“. zato je i uča svojim vaspitanjem u porodici imao odbojan odnos prema sudovima. Smatrao je da tome ko ode, taj je prekršio moralne norme same sredine življenja, koje su bile mnogo jače od pravnih normi same države. ali sada se i sam našao u sudnici posle dobijenog otkaza sa radnog mesta u školi.
Čeka uča ispred saudnice. U hodniku sve vri od gužve prede slovom zakona. Ćitajući novine ispod oka, uča prati svaki nervozan korak onih sa pozivom u ruci-koji nestrpljivo čekaju kada će biti prozvani za sudski proces. Ni uči nije svejedno. No, već je oguglao na nameštene saudske procese. Na pozivu se obično piše broj sobe, datum ročišta i vreme početka odluka života. zašto odluka živbota-pa tu se samo ne sudi prema paragrafima. Tu se odigravaju životne drame. U hodniku mahom saslušavaju sudski doušnici. To su sitni pisarčići koji javljaju sudiji o razgovorima koji se bučno vode između stranaka. Nekada se stvori takva graja u hodnicima, pa nekada više liči na vašar.
Čeka tako uča u hodniku sudnice, dok namrgođeni pisar naglas, nekako samouvereno ne prozove njegovo ime i prezime i školu za sudski proces. uča polako sklapa novine, koje su u tom vremenu bile kao jeres za čitanje u toj sredini, i sa nekoliko koraka preskače prag palate pravde. više puta je uča razmišljao o tome. Zašto li se zove ovim imenom kada u njoj se ne deli po pravdi-već prema moći. Tako je i razmišljao kad god je ulazio u sudnicu.
Sudije stalno čeprkaju po papirima, dosijeu-koji je prepun od dugotrajnog suđenja, koje uči traje više godina. U sudnici je veoma važno kako se zauzimaju mesta za sedenje. taj dogovor se završi predhodno u kancelariji sudije.
Školu kao optuženog uvek predstavlja visoki brkajlija i vitka lepušastog izgleda-sekretarica škole. Taj brkajlija je bio proizvod škole boljševičkog tipa, nalik na one brkate iz staljinovog vremena. Njemu u dresiranju ljude’zvere, pomaže sedoglavi cvikeraš-kao njegov predpostavljeni na vlasti višeg ranga. Sekretarica u sudnici je tu sama da donese i prinese papire, koji joj budu servirani od strane direktora-da bi se ispred stola dodavali sudiji. kad se ulazi u sudnici, veoma je važno kome se sudije obraćaju. Ako su blagi prema stranci, znači da se stvar želi svršiti na pomirenju. Ako je oštar ton, to je znak neke savrzlame u sudstvu, a možda i moć stranke da se suprostavi represiji suda i njegovih brkajlija.
Nekada je veoma važan i sedeći stav i pozicija za juriš u sudnici. Često puta se uča zapitao u sudnici-kome li se ovde sudi i zašto se sudi. naš uča omalog izgleda, bistrog pogleda i veselog duha ušao je u ovo vrzino kolo. Ono se plelo sa svih strana. Naviknut uča na planinske vetrove, uča je imao snagu i hrabrost da sedi na mesto gde po unapred određenom scenariju – za nevino osuđene. Uča je to znao. Nije se dao uplašiti.
Sudija snebivajući se okolo, onako mahinato pita-Svi su na okupu? Posebno se uspravi kada se obrati brkajliji:“ Vi imate celu dokumentaciju o neuračunljivosti tuženika“.-na to će brkajlija-direktor žškole, kao iz topa dati odgovor:“Druže sudija, evo napismeno od lekara „- upirući prst u našeg uče, pa na jedan njemu svojstven način počinje da viče po sudnici:“on je sudija lud, imam da ja da je on napismeno skrenuo, da je FANATIČNI POLITIČKI IDEALIST“-DA, DA-promrmlja sudija sam za sebe, sve je jasno.
Potom sudija onako ležerno obraća se tuženiku:“šta mislite na sve to što kaše vaš direktor škole“-nema šta da mislim, obraća se uča sudiji-onako mirno kao da se njega uopšte netiče.
-A kako se ponašaš tako-kao da se tebe netiče, obrusi sudija uči. Sudijin ton je pokazivao njegovo nervozno ponašanje, pa se to primetilo da pored bahatosti, manjkuje i u jezičkom smislu. Uča je primetio prilikom postavljanja pitanja, čak ni rečenicu nije znao da sklopi, pa se videlo da je njegova stručnost i opsteobrazovna komponenta bila na njiniskom nivou.
Uči se nekada nije dozvoljavalo ni da govori, sem kada je brkajlija migom davao znak sudiji-kao znak odobrenja. Naravno brkajlija je uvek vodio računa u kakvim situacijama treba dati odobrenje uči da govori, jer nekada može biti nepredvidive situacije za njega i celokupnu birokratsku mašineriju.
Uča se ovakvim situacijama više puta žesti-tražeći poštovanje najopštih prava čoveka-da može slobodno da govori. Sudija uz još žešćim tempom ga je uvek prekidao. vladavina jednoumlja je bila čak i usudnici. Svi su morali da isto misle i govore, pa i uča. To se čak i u sudnici nastavilo. Uči pored oduzimanja svih prava iz radnog odnosa.oduztea mu je i pravo na lični šivot, na kretanje i postojanje kao živog bića.
U trenutku mukle tišine. u sudnici, sećao se uča svih lepih doživljaja i priznanja koja su mu poklanjana od strane naučnih radnika na naučnim skupovima. Izlagao je uča svoje inovacije o radu sa učenicima iz oblasti nast
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
