Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Čet Okt 04, 2007 11:09 am Naslov:
BIOGAS
Da bi se jedna četvoročlana porodica snabdevala električnom engergijom proizvedenom od BIOGASA potrebno je (za jednu godinu):
4 krave ili
20 svinje ili
2200m² kukuruzne njive
Kako funkcioniše produkcija BIOGASA?
U silosima se stavljaju fekalni i drugi otpad. Tome se dodaju bakterije i onda se prirodnim procesom stvara gas koji se sagoreva. Time se klasičnom metodom proizvodi struja generatorom. Investicija se amortizira u periodu od 4 do 7 godina.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Sre Dec 05, 2007 11:22 pm Naslov:
Nemačka: Nove kuće samo sa ekološkom energijom
Nemačka vlada je danas usvojila zakon po kojim sve posle 31.12.2008 izgrađene kuće moraju najmanje 14% svoje energije da dobavljaju od ekološko ispravnih izvora. To pre svega znači da će mnogi objekti imati solarne kolektore na krovovima dok će ostali da koriste Biogas. _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Čet Jul 03, 2008 11:18 am Naslov:
alo ::
Alo! istražuje: Srbija ima veliki potencijal za korišćenje solarne energije Kada Sunce pravi novac
Četvrtak - 03.07.2008
Osim istinskih radoholičara, svako bi želeo da zarađuje, pri tom ne radeći ništa. Ovakav scenario je moguć ukoliko je kapital pametno uložen u proizvodnju energije iz obnovljivih resursa, jer će Sunce još dugo sijati, vetar duvati, a voda teći.
Solarna tehnologija je apsolutni svetski hit, ali je kod nas, i pored ogromnog potencijala, potpuno zanemarena.
Rastuće cene fosilnih goriva podstakle su nekoliko zemalja da pokrenu istraživanja u smeru korišćenja solarne energije. Prema nedavnoj studiji „Energija vetra i Sunca u Srbiji“ Instituta za multidisciplinarna istraživanja, Srbija ima veliki potencijal za iskorišćavanje solarne energije.
- Najniže vrednosti zračenja za Srbiju, navedene u mapi, odgovaraju najvišim vrednostima zračenja merenim u Austriji i Nemačkoj, a to su vodeće zemlje u korišćenju energije sunčevog zračenja - ističe dr Vladimir Srdanović sa tog instituta.
Prema tom atlasu solarnog zračenja, moguće je na svakom kvadratu godišnje u Srbiji dobiti 1.400 kilovata struje. Ako jedno domaćinstvo bez grejanja troši 300-350 kilovata mesečno, njima je potrebno oko tri kvadrata fototermalnih solarnih panela za zadovoljenje potreba.
- Istraživanjem smo došli do toga da je potencijal za ukupnu proizvodnju 27.400 gigavat-sati električne energije godišnje, što je oko 370 miliona evra - kaže Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra za obnovljive izvore energije.
Moderna tehnologija poznaje dva tipa korišćenja solarne energije, fototermalni i fotonaponski. Prvi predviđa da se energija Sunca koristi za zagrevanje vode. Prema analizama Ministarstva za energetiku, kompletna kućna instalacija ovih panela košta malo više od 2.000 evra. Ona smanjuje individualne račune za struju, ali i potrošnju u elektroenergetskom sistemu zemlje. Kada je uvidela njihov značaj, Španija je uvela zakonsku obavezu da sve nove zgrade moraju da imaju ugrađene solarne panele. Inače, sunčana Barselona ima samo malo veći solarni potencijal od Beograda.
Fotonaponska (fotovoltaična) energija, koja predviđa pretvaranje solarne u električnu energiju, apsolutni je hit u razvijenom svetu. U njenoj primeni vode Nemci i Španci. To je trenutno najnovija tehnologija, ali i najskuplja.
- Da bi se napravila elektrana od jednog megavata, neophodno je uložiti šest miliona evra, ali su njene prednosti evidentne. Kada se fotonaponska elektrana napokon izgradi, njoj nisu potrebni radnici, već samo minimalno održavanje. Njihov vek trajanja je 25 godina - objašnjava Stojadinović.
Proizvodnja fotonaponske energije je isplativa samo uz posebne državne stimulacije, „feed in“ tarife. One se primenjuju svuda u Evropi, i to samo za energiju dobijenu iz obnovljivih resursa. Energija iz obnovljivih izvora znatno je skuplja nego proizvodnja iz fosilnih goriva, ali nema zagađenja.
Ukoliko bi se domaćinstvo odlučilo da napravi svoju solarnu fotovoltaičku centralu, to bi bilo rizično, jer je nivo investiranja oko šest evra po vatu.
- Ako želiš 10 kilovati, što je snaga koja je prosek domaćinstva, investicija je oko 66.000 evra. Ova energija je za biznis. Ne zanosite se, osim ako niste milioneri - poručuje Stojadinović i dodaje da se očekuje pad cene solarne tehnologije (PV).
Kod obnovljivih resursa pravilo je da država ne učestvuje, nego da podstiče. Cilj je stvaranje primamljivih uslova kako bi privatni sektor investirao. Iako u Zakonu o energetici iz 2004. godine stoji da energetska politika Srbije predviđa „stvaranje uslova za stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije“, te stimulativne mere do danas ne postoje. Ukoliko se ipak jednom pojave, možda će neko zaista sedeti pod suncobranom na plaži i sa digitronom u ruci.
Obaveza države
Prema najavljenim izmenama zakona, ukoliko neko poseduje malu hidroelektranu, solarnu elektranu ili vetrenjaču EPS će biti u obavezi da svu proizvedenu energiju otkupi. Ugovor sa državom neće biti obavezan, a ko ga potpiše u tih 12 godina zagarantovano dobija „feed in“ tarife.
Cene po kilovatu (u evrocentima)
Hidroelektrane 3
Termoelektrane 4-5
Energija vetra 7-8
Solarna energija 50
B. Radović
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Uto Sep 02, 2008 8:37 am Naslov:
Citat:
Polovina energije mogla bi se proizvesti iz obnovljivih prirodnih izvora
Srbija može da pravi struju od sunca, biomase, vode i vetra
Autor: Dragana Đurić | 01.09.2008. - 06:00
Srbija bi polovinu energije mogla da proizvodi iz obnovljivih izvora energije, ali se trenutno godišnje iskoristi 18 odsto potencijala tih izvora. Najveći udeo mogla bi imati biomasa, od koje bi se moglo proizvoditi oko četvrtine ukupne energije u Srbiji, a velika količina energije može se dobiti i od hidroenergije, sunca i vetra.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, u Srbiji bi godišnje iz obnovljivih izvora energije moglo da se proizvede 4,89 miliona tona ekvivalentne nafte (ten), dok je u prošloj godini ukupna proizvodnja energije iznosila 8,79 tena. Prelaz na obnovljive izvore građani Srbije ne bi osetili kroz cenu energije, koja bi ostala ista, ali bi država, čak i uz dotirane cene, imala višestruke koristi.
- Cena koja bi bila plaćena proizvođaču energije iz obnovljivih izvora, prema procenama Svetske banke i Evropske agencije za rekonstrukciju, bila bi skoro dvostruko veća nego sadašnja. Međutim, država mora biti spremna da dotira razvoj ovog vida proizvodnje zbog velikog broja pozitivnih efekata, počevši od energetske stabilnosti, supstitucije uvoznih energenata i zaštite životne sredine. Do 2020. godine, prema Kjoto protokolu, imamo obavezu da smanjimo emisiju gasova koji dovode do efekta staklene bašte za čak 20 odsto, a ovo je jedini način da to uradimo - smatra Vladan Karamarković, pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku zadužen za opštu energetiku. On dodaje da bi to omogućilo i bolji razvoj domaćih proizvodnih programa, pogotovo u mašinogradnji.
Biomasa
Prema podacima Ministarstva za rudarstvo i energetiku, od biomase bi se mogla proizvoditi čak četvrtina ukupne proizvedene energije u Srbiji. Energetski potencijal biomase u poljoprivredi procenjuje se u ratarstvu na oko tri miliona tona, a u voćarstvu i vinogradarstvu oko 1,1 milion tona. Potencijal ovog energenta iz šumarstva takođe nije zanemarljiv, jer je nacionalnim planom predviđeno da za dve godine 31,5 odsto teritorije Srbije bude prekriveno šumama. U našoj zemlji postoji mogućnost gajenja tzv. energetskih šuma na oko 200.000 hektara neobrađenog zemljišta, na kojem bi se mogle zasaditi brzorastuće šume (topola) koje bi se dalje koristile u energetske svrhe.
- Istraživanja su pokazala da bi se godišnje mogli ostvariti prinosi od 15 do 20 tona drvne biomase po hektaru, odnosno između tri i četiri miliona tona drvne biomase - navodi Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike.
Upotreba biomase u Srbiji već je našla primenu u zagrevanju domaćinstava korišćenjem briketa i paleta od biomase. Vrednost investicije koja bi omogućila proizvodnju električne energije iz biomase procenjuje se na oko 50 miliona evra.
Hidroenergija
Hidroenergija u ukupnoj proizvodnji električne energije u našoj zemlji učestvuje sa 32 odsto, a hidropotencijal se crpi iz 63 velike brane. Međutim, svega 70 odsto hidropotencijala u Srbiji je iskorišćeno, a čak oko 60 odsto instalisane snage hidroelektrana ima prosečnu starost 40 godina, dok su pojedine hiroelektrane starije i od 50 godina.
- Za izgradnju malih hidroelektrana snage do 10 MW vlada veliko interesovanje investitora, a procena je da u Srbiji ima 900 potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana, čiji je kapacitet oko 500 MW. Procenjena dobit svih potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji iznosila bi oko 50 miliona evra godišnje, što predstavlja motiv za buduće investitore koji nameravaju da ulažu u tu oblast - objašnjava Stojadinović. On dodaje da se najvećim delom taj potencijal nalazi na slivu Morave, na Drini i Limu, kao i na Dunavu.
Predviđeno je da energetske dozvole za gradnju hidroelektrana izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, ali je za hidroelektrane snage ispod jednog MW dovoljna samo saglasnost opštine.
Vetar
Iz energije vetra Srbija bi godišnje mogla da proizvodi 2,3 milijarde kilovat-časova, od čega bi zaradila oko 120 miliona evra. Za ekonomičnu proizvodnju električne energije vetrogeneratorom potrebna je minimalna srednja godišnja brzina vetra od pet metara u sekundi, na visini od 50 metara iznad tla.
- Potrebno je izraditi atlas vetrova Srbije kako bi bio utvrđen precizan plan lokacija na kojima će se graditi vetrogeneratori. Trenutno su aktuelni projekti vetroparka „Dolovo“ kod Pančeva, sa 25 vetrogeneratora snage po 850 kW, „Bela Crkva“ (u opštini Vršac) ukupne snage 100 MW, „Inđija“ sa 20 MW kao i projekat vetroparka „Kovin“, koji je u začetku. Lokacije sa najvećom prosečnom godišnjom brzinom vetra u Srbiji su planinski vrh Midžor, sa prosečnom brzinom vetra od 7,66 metara u sekundi, Suva planina 6,46 metara, Vršački breg 6,27, Tupižnica 6,25 metara, Krepoljin 6,18 metara i Deli Jovan 6,13 metara u sekundi - priča Stojadinović.
Sunce
Kada je u pitanju solarna energija, prema podacima Ministarstva energetike, prosečno sunčevo zračenje u Srbiji je za oko 40 odsto veće od evropskog proseka i iznosi 1,4 kWh godišnje po metru kvadratnom. Enegija koju sunce tokom godine emituje na jednom metru kvadratnog krova kuće u Srbiji jednaka je energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte, a najveći potencijal za korišćenje solarne enegije postoji u Nišu, Kuršumliji i Vranju.
Geotermalna energija
Korišćenje geotermalne energije za grejanje i druge energetske svrhe u početnoj je fazi i veoma je skromno u odnosu na potencijal i resurse.
Ukoliko bi se iskoristio celokupan potencijal postojećih geotermalnih resursa, uštedelo bi se najmanje oko 500.000 kubika tečnog goriva, oko 2,2 miliona tona uglja i oko 600 miliona kubika gasa - objašnjava profesor Mića Martinović, diplomirani inženjer geologije. On navodi da postoji velika zainteresovanost kompanija iz Holandije, Nemačke, Rusije i Danske u direktno ulaganje u korišćenje geotermalne energije u poljoprivredi, odnosno u izgradnju staklenika na površini od preko 300 hektara, uz investiranje od najmanje 200 miliona evra.
Olakšice za investitore
Cena izgradnje male hidroelektrane jačine do jednog megavata iznosi od 700.000 do milion evra. Više od milion evra po megavatu staje podizanje vetrogeneratora, dok je izgradnja postrojenja za proizvodnju energije putem fotonaponskih ćelija najskuplja.
Planiramo da do 1. jula naredne godine donesemo različite podsticajne mere za svaki vid izvora energije da bismo motivisali investitore da grade. Naravno, najveće olakšice biće usvojene baš za najskuplje vidove, odnosno za fotonaponske ćelije - najavljuje Vladan Karamarković.
Upotreba biomase u Beogradu
„Beogradske elektrane“ su započele nekoliko projekata koji se odnose na zamenu upotrebe mazuta, uglja i gasa obnovljivim izvorima energije. Tako, od ove grejne sezone, Toplana „Barajevo“ u Beogradu počinje da proizvodi toplotnu energiju sagorevanjem drvenih peleta, dok će ekološki čisto gorivo „Beoelektrane“ uvesti i u toplane „Sremčica“ i „Senjak“. Početkom ove godine, u okviru Toplane „Konjarnik“ podignuta je zgrada od 220 kvadrata koja se greje i hladi korišćenjem vode iz bunara na dubini od 115 metara. Čukaričani i Rakovičani će kroz dve godine korisiti toplu vodu koja će se dobijati preradom solarne energije u Toplani „Cerak“, a kotlarnica u Krnjači će kao primarno gorivo koristiti sojinu slamu.
Potrebne i nuklearke
Prethodne godine Srbija je potrošila energiju u iznosu od 17 miliona tona ekvivalentne nafte. Čak i ukoliko bi se iskoristili svi potencijali obnovljivih izvora energije, oni ne bi bili dovoljni, s obzirom da se potrošnja iz godine u godinu povećava. Zbog toga je neophodno u skorijoj budućnosti izgraditi nove termoelektrane velike jačine. Takođe, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić smatra da Srbija mora da razmišlja i o izgradnji nuklearnih elektrana pošto je celo naše okruženje, ali i cela Evropa premrežena nuklearkama.
Ovaj ministar mora da je bolestan. Bolesna mu je argumentacija. Kao da Srbija nema dovoljno problema sa osiromašenim uranijumom, nego su joj potrebne i nuklearke. Imjući u vidu već iskazani mentalitet u političko-društvenom sistemu Srbije može se reći da je građanima radijacija zagarantovana. Na drugoj strani se treba pitati kolike li su tek provizije od firmi koje prodaju nuklearnu tehnologiju. Na kraju se postavlja pitanje, gde će nuklearni otpad da se sklađuje? Ispod Kopanika? Ili kod ministra u dvorištu. Sve u svemu veoma loš potez. Dok druge zemlje gledaju kako da se otarase nuklearnog nasleđa, mi bi da ga uvodimo. _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Sva vremena su GMT + 1 sat Idi na stranu Prethodni1, 2
Strana 2 od 2
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
