Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Sre Sep 10, 2008 12:20 am Naslov:
Delta u zajedničkoj DSS-NS-ofanzivi
medijska podrška: Ljiljana Smajlović-Antievropljanka
Nakon ratifikacije SSP u Skupštini Srbije i raznoraznog javnog lobiranja Deltinih političara da ona kao nema monopol, monopolista Delta ređa red za redom svoje aktiviste u pokušaju da zaustavi peščani sat koji su poslanici pokrenuli ratifikacijom SSP-a.
DSS i Nova Srbija kao dosadašnji zaštitnici Deltine imperije su jedini pod nekakvim izgovorima bili protiv SSP-a i predstojeće eliminacije burazerskog monopolizma u Srbiji. To naravno važi u slučaju da se SSP u Srbiji ispravno sprovodi i da se ne sabotira evropski put Srbije.
Čak se pokazalo da je i Toma ex-Radikal pozdravio potpisivanje SSP-a. To sve podstica sumnju da ima direktnih veza između Delta korporacije i Vojislava Koštunice odnosno Velimira Ilića.
Nije tajna da je Vojislav Koštunica lično odobrio Deltin monopol (kupovinu C marketa).
Trenutno u medijima preovladava inflacija glasila koja brane Deltine metode burazersko-monopolskog poslovanja. U to se i uključuje Koštuničino desno krilo, Ljiljana Smajlović-Antievropljanka.
Autorski tekst sugeriše čitaocu da DELTA etički ispravno posluje (najnoviji podaci, od juče ujutru 7:00č, dostavljeni portiru Politike). Tako možete da ga odštampate i da ga koristite kao toaletni papir (DELTA ima male marže u maloprodaji, ha ha) .
Jedino je ona agencijska vest (TANJUG-a) korektna (vidi crveno markiran tekst).
politika.rs ::
Мистерија српских маржи
Професор Стипе Ловрета тврди да су зараде трговаца на нивоу европских, директор „Делта Максија” одбија да каже колико она износи у највећој српској трговини, док председник Покрета за заштиту потрошача пита зашто је српско уље у Македонији јефтиније него у Србији
Српски трговци не зарађују ништа више него њихове европске колеге. Трговачке марже, приходи из којих трговци плаћају и све своје трошкове, у Србији у просеку износе 24,3 одсто, што је нешто више од просека Европске уније, показало је истраживање доктора Стипе Ловрете, професора Економског факултета, који је потписао Стратегију и политику развоја трговине која је пре два дана представљена у Привредној комори Србије. Тврдње да су марже у Србији три пута веће од европских, према наводима професора Ловрете, немају везе са реалношћу.
Аутора ове стратегије питали смо на основу чега је дошао до таквих резултата кад у последње време његове колеге економисти врло често истичу како се оне, у просеку крећу од 25 до 45 процената.
– То су најзваничнији подаци које ова земља има. Извор је Центар за бонитет Народне банке Србије и он добија информације на основу званичних финансијских показатеља из трговинских предузећа – истакао је Ловрета.
Према тим подацима, марже у трговинама на велико износе 26,24 одсто, док у трговинама на мало износе 20,13 одсто. Ова разлика је, како се напомиње, последица високих трошкова проузрокованих великим бројем посредника у трговини на велико, али и веће концентрације у малопродаји. У земљама развијене тржишне привреде, посебно у Европској унији, ситуација је обрнута. Било како било, упоредна анализа показује да су марже у трговини на велико код нас више него у Европи, али су зато ниже кад је реч о малопродаји.
– То значи да марже нису пресудно утицале, како су то истицали поједини аналитичари из одређених разлога без студиозне анализе, на недавни висок пораст цена, нарочито хране у малопродаји Србије – наводи се у Стратегији и додаје да се произвођачи жале на високе цене сировина, а тргови на скупе набавке.
Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, јуче је довео у питање истраживање професора Ловрете. Он признаје да на ту тему није радио никакве анализе, али је пратећи малопродајне цене дошао до другачијих података.
– Ако марже у Србији нису високе, зашто се онда дешава да су наши производи у иностранству јефтинији него у Србији. Тренутно се налазим на Охриду и овде литар уља из српских уљара кошта 87 денара, што прерачунато у нашу националну валуту износи 108,5 динара. То је опет ниже него код нас, без обзира на скорашње појефтињење на 115 динара за литар – казао је Богосављевић.
Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, такође не верује у објективност података који су изнети у Стратегији.
– То је нетачно! Марже у западној Европи су знатно ниже него код нас. У Мађарској, на пример, износе седам до 12 одсто. Код нас се на неким производима крећу и до 50 процената – још једном је поновио свој став Прокопијевић.
С друге стране, професор Ловрета упућује на званичне податке Еуростата, званичне статистике Европске уније. Тако марже у америчком „Вол Марту” износе 21, у француском „Карфуру” 21,1, а у немачком „Метроу” 22,2 одсто.
Рајко Мандић, директор „Делта Максија”, одбио је да каже колике су просечне марже у највећој српској трговини, јер је то пословна тајна и то ниједан трговац, каже наш саговорник, неће открити.
– Могу да истакнем да су испод просека који износи 24,3 одсто. Уосталом то се види и по ценама. Наравно, треба правити разлику и у формату трговине. Наши трошкови нису исти у „Темпу” и у неком „Мини Максију” у центру града. Наравно, већи су тамо где је скупљи закуп објекта и транспорт – казао је Филиповић.
Аница Николић
-----------------------------------------------------------
Притисци на Комисију
Према Закону о заштити конкуренције, Комисија за заштиту конкуренције једина је државна институција надлежна да утврђује постојање доминантног, односно монополског положаја на тржишту, као и његову евентуалну злоупотребу, на основу критеријума и правила прописаних у том закону, саопштио је јуче Савет Комисије за заштиту конкуренције. „Изјава или оцена било ког појединца нема правну тежину и може се протумачити као покушај притиска на Комисију за заштиту конкуренције и Врховни суд Србије, пред којим су у току спорови по тужбама поднетим поводом одлука Комисије", оценио је Савет поводом иступања у јавности државних званичника и експерата у којима се дају оцене о тржишној позицији појединих српских компанија.
Како је оцењено, „изјаве дате медијима отежавају објективно и непристрасно решавање спорова, истицањем у први план само појединих релевантних чињеница".
Делотворна примена одредаба Закона о заштити конкуренције нужан је услов за прикључење Србије Европској унији.
Заштита равноправне тржишне утакмице, која се постиже применом закона, помаже опстанак на тржишту и јачање тржишне позиције фирмама које се боре за потрошаче јевтинијом, квалитетнијом и разноврснијом понудом робе и услуга.
Ефективном применом правила конкуренције домаће компаније се оспособљавају за сурову утакмицу на међународном тржишту и подстиче се јачање домаће економије.
Стога доследна примена Закона о заштити конкуренције не иде на штету већ, напротив, у корист српских компанија и српске привреде у целини, наведено је у саопштењу.
Танјуг
[објављено: 10/09/2008]
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Čet Sep 11, 2008 11:42 pm Naslov:
danas.co.rs 11.9.2008 ::
Da li je srpsko tržište imuno na zloupotrebe dominantnog položaja
Konkurencija, noćna mora za monopoliste
Autor: M Janjić
Beograd - U trgovini Srbije nema monopola - izjavio je nedavno Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga ovih dana, pozivajući se na podatke statističara, koji, kako je rekao, jedini raspolažu kvalifikovanim podacima o prometu. Uz konstataciju da se nikome ne može zabraniti težnja da bude monopolista, ministar ukazuje da bi jedino trebalo sankcionisati zloupotrebu tog položaja.
Nasuprot tome, ekonomisti ukazuju na štetnost monopola i nedostatak konkurencijena tržištu zbog čega su potrošači u Srbiji prisiljeni da neke proizvode, pre svega prehrambene, plaćaju po višim cenama.
Komentarišući izjavu ministra trgovine Dijana Marković- Bajalović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije izjavila je za Danas da je komisija jedina nadležna da utvrđuje postojanje monopolskog položaja na tržištu, kao i to da li neko zloupotrebljava tu poziciju.
Ona podseća da je Komisija za zaštitu konkurencije utvrđivala samo položaj maloprodajnog lanca Delta na beogradskom tržištu, a ne položaj te kompanije na tržištu Srbije, pa je izjava ministra Milosavljevića utoliko spornija. Naša sagovornica ističe da je Delta svakako najveći trgovački lanac na malo prehrambenim proizvodima i izrazila nadu da će izmenama Zakona o zaštiti konkurencije Komisija dobiti veća ovlašćenja, ali i jednostavniji pristup podacima neophodnim za odlučivanje.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište izjavio je za Danas da postoji monopol kad je rečo maloprodaji prehrambenih namirnica u Beogradu, uz napomenu da Zavod za statistiku ne raspolaže relevantnim podacima, na osnovu kojih može da se utvrdi da li neka kompanija ima monopolski položaj ili ne. Takve ocene bi, smatra on, mogla da daje samo Komisija za zaštitu konkurencije, "koja i pored manjkavosti zakonskih odredbi zna da radi svoj posao".
Naš sagovornik ukazuje na negativno delovanje tzv. državnih monopola. Naftna industrija Srbije "obilato" koristi svoj monopolski položaj, ali se, po svemu sudeći, ni posle privatizacije ništa neće promeniti jer će NIS kupiti najverovatnije slična kompanija. Prema tome rešenje treba tražiti u jačanju konkurencije, jer bi u slučaju da je uvoz nafte slobodan, monopol NIS bio nevažna stvar - tvrdi Stevanović, dodajući da je dolazak svake nove trgovačke kuće iz sveta korak napred, odnosno "raj za potrošače" ali i noćna mora za firme sa dominatnim položajem na tržištu.
Sudeći prema izjavi Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta monopoli u trgovini su realnost, koju je, međutim, teško dokazati statističkim podacima.
- Monopoli su realnost i u drugim delatnostima, ali su najizraženiji u javnim komunalnim preduzećima, elektroprivredi, telekomunikacijama, poštanskom saobraćaju,...Ta preduzeća bi trebalo što pre privatizovati i dozvoliti ulazak drugih firmi na tržište. Ako postoje visoki profiti i marže to će biti dobar motiv za jačanje konkurencije i dolazak drugih firmi - kaže Nikolić.
Pritisak na antimonopolsku komisiju
Izjava ili ocena bilo kog pojedinca, u ovom slučaju ministra trgovine, o postojanju monopola nema pravnu težinu i može se tumačiti kao pokušaj pritiska na Komisiju za zaštitu konkurencije i Vrhovni sud Srbije, pred kojim su u toku sporovi po tužbama podnetim povodom naših odluka. Ova i slične izjave otežavaju objektivno i nepristrasno rešavanje sporova, jer u prvi plan ističu samo neke od relevantnih činjenica - izjavila je za Danas Dijana Marković- Bajalović, podsećajući da se Komisija za zaštitu konkurencije bavila položajem Delte i koncentracijom kapitala u vreme kada je ta kompanija kupila C market.
Poželjni i nepoželjni monopolisti
Izjava ministra trgovine pokazuje nepoznavanje svetske prakse. Ministar je, naime, rekao da slična komisija postoji i u Americi, i da su odluke te komisije "iznad predsednika države". Činjenica je, međutim, da odluku o tome da li je neka kompanija u Americi monopolista donose sudovi, vodeći se procenom da li je postojanje nekog monopola dobro za američku privredu ili ne, jer postojanje monopola, pogotovo ako su efikasni, nije zabranjeno. Problem je, međutim, što monopoli koji postoje na srpskom tržištu nisu efikasni. To se posebno odnosi na državne monopole, a Zakon o zaštiti konkurencije se, uprkos tome, ne bavi državnim monopolima - izjavio je za Danas Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
BEOGRAD - Šef poslaničke grupe "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić izjavio je sinoć da su vlasnik kompanije "Delta" Milorad Mišković i biznismen Milan Beko finansirali jednu emisiju i jedno iznajmljivanje prevoza Srpskoj radikalnoj stranci u kampanji za majske izbore.
Nikolić je rekao da mu je lider radikala Vojislav Šešelj, kome se sudi u Haškom tribunalu, naložio da traži novac za izbornu kampanju "na sve strane", a upitan da li to znači da je išao kod Miškovića i Beka, odgovorio je da to znači da se čuo sa desetak ljudi a ne samo sa njima.
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Sre Sep 17, 2008 1:03 am Naslov:
blic.co.yu ::
Teral: Srbija treba da ukine monopole!
Autor: Beta | 16.09.2008. - 17:16
Ambasador Francuske u Beogradu Žan-Fransoa Teral ocenio je danas da bi Srbija trebalo da poboljša imidž i spreči monopolsko ponašanje kako bi privukla investitore i poboljšala ekonomske odnose sa Evropskom unijom.
Teral je na sastanku sekcije za Francusku u Privrednoj komori Srbije kazao da investitorima uliva poverenje to što Srbija ima proevropsku vladu, to da je premijer stručnjak za ekonomiju i da je ostvaren napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Ambasador je kazao da je od francuskih firmi koje posluju u Srbiji dobio informacije da imaju problem da pristupe srpskom tržištu, da u Srbiji ima i narušavanja konkurencije i monopolskog ponašanja.
"U Srbiji postoji i problem povezanosti politike i preduzeća", kazao je Teral i dodao da bi mogao da navede primere, ali da to neće učiniti.
On je kazao da smatra da je "postmiloševićevski period" sporih reformi u Srbiji prošao, da je Srbija sada na putu ka Evropskoj uniji i da neće skretati sa tog puta.
Srbija je, kako je naveo Teral, najznačajnija zemlja u regionu za Francusku između ostalog zbog ekonomskih potencijala i geografskog položaja, a saradnja između Srbije i Francuske dobra.
On je istakao da u Srbiji posluje mnogo francuskih firmi, među kojima su i najveći svetski proizvođač pneumatika Mišelin (Mićelin), najveći svetski proizvođač cementa Lafarž i građevinska kompanija Vinči preko Intermosta.
Francuski ambasador je najavio da će u Beogradu biti organizovan Francuski tehnološki salon, da će na proleće u Srbiju doći delegacija udruženja velikih preduzeća Medef i da će se pojačati aktivnost Privredne komore Pariza u Srbiji.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izneo je podatak da je u prvih sedam meseci 2008. godine Srbija u Francusku izvezla 226,9 miliona dolara robe, a uvezla 496,2 miliona dolara, što znači da je deficit bio 269,3 miliona dolara.
Prema podacima PKS, u istom periodu 2007. godine deficit je iznosio 145,17 miliona dolara.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Čet Sep 18, 2008 1:38 am Naslov:
blic.co.yu ::
Posle nikolićevog priznanja ko ih je finansirao
Tužilac mora da ispita veze tajkuna i stranaka
Autor: M. Maleš | Foto:FoNet | 17.09.2008. - 19:19
Nakon izjave Tomislava Nikolića da su biznismeni Mišković i Beko finansirali predizbornu kampanju Srpske radikalne stranke, postalo je jasno da ni javni tužilac niti Republička izborna komisija ne rade svoj posao kako treba. Javni tužilac zato što nije pokrenuo istragu zbog osnovane sumnje da je u ovom slučaju počinjeno krivično delo za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a RIK jer nije izvršio detaljne provere izveštaja koje su mu dostavile stranke nakon parlamentarnih izbora, a što spada u zakonsku obaveze ove komisije.
Ćutanje tužilaštva je čudno jer se zna da je upravo Nikolić svojevremeno potpisao izveštaj o finansiranju kampanje za parlamentarne majske izbore. U tom izveštaju se tvrdi da stranka nije imala donatore. Pre nekoliko dana, on je javno rekao da su stranku finansijski pomagali Mišković i Beko. S obzirom na to da u izveštaju toga nema u pitanju je falsifikovanje službene isprave, za šta je predviđena kazna do pet godina zatvora.
Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka i RIK je bio dužan da 90 dana od predaje izveštaja stranaka izvrši provere podataka koji su u njima navedeni, a programski direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić kaže da nije čuo da je RIK to ikada učinio.
Predsednica RIK-a Sonja Brkić odbila je danas da odgovori na pitanje da li bi RIK, posle Nikolićevog priznanja, trebalo podrobnije da ispita izveštaj radikala, ali i izveštaje ostalih stranaka. Ona je samo potvrdila da „podataka o kojima je govorio Nikolić - nije bilo u izveštaju“ i dodala da će „RIK o toj temi, možda, raspravljati na jednoj od narednih sednica“.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Čet Sep 18, 2008 3:13 am Naslov:
Tajkuni kao sponzori Nikolićeve stranke?
Ime Napred Srbijo će očigledno ustupiti Miodrag Kostić, dok se za prostorije brine Đorđe Nicović. Ko pogleda donji citirani tekst videće da se radi o dvojici biznismena koji bi kao najveći zemljoposednici imali maksimalnu direktnu korist od poljoprivrednih fondova Evropske unije. (Vidi prvi i drugi od petorice veličanstvenih.)
danas.co.rs 18.9.2008 ::
Danas bi trebalo da zazvone novi telefoni u Čika Ljubinoj 8, gde će biti sedište nove partije, a Aleksandar Vučić već piše statut
Dve trećine odbora radikala kod Nikolića
Autor: M.R.Milenković
Beograd, Novi Sad - - Konture nove stranke koju će predvoditi Tomislav Nikolić uveliko se naziru, a u toku je i štampanje pristupnica. Izvor Danasa tvrdi da je izvesno da se u nazivu stranke neće pominjati reč radikali i da će se ona najverovatnije zvati Napred Srbijo, odnosno Napred Srbija.
(...)
Nova stranka biće registrovana najkasnije za dve nedelje. Danas bi trebalo da zazvone i telefoni u Čika Ljubinoj 8, gde će biti njeno sedište, a već su povezani kompjuteri i faks-mašine. Centrala partije biće na trećem spratu i prostiraće se na oko 300 kvadrata, koje su Nikolićeve pristalice zakupile od biznismena Đorđa Nicovića. Na tom prostoru biće i pres-sala, velika soba za sastanke i kabineti za najviđenije stranačke funkcionere.
Na vrhu liste srpskih latifundista sa 30.000 hektara nalazi se Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe. On je vlasnik šest kombinata i obrađuje oko 24.000 hektara (od toga 13.000 u državnom vlasništvu) jer mu je, prema odredbama Zakona o zemljištu, lokalna samouprava već oduzela 6.000 državnih hektara, a verovatno će izgubiti i pravo na korišćenje još 2.000 hektara. U stopu ga prati Đorđe Nicović, kupac PIK Bečej koji sa još dva poljoprivredna
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
