Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Sub Dec 01, 2007 1:09 am Naslov:
Politika online, 29.11.2007 ::
„Це-маркет” изгледа суђен Мишковићу
Куповина мањинског пакета акција, које не обезбеђују право на управљање, не исплати се никоме, осим „Делти”, сматрају економисти
Miškovićeve trgovačke marže
30. novembar 2007. | 07:42 | Izvor: B92
Beograd -- B92 istraživao kolika je razlika u cenama pojedinih proizvoda u Deltinim prodavnicama i kod konkurencije.
Posle priloga u prekjučerašnjim vestima B92 o velikim maržama u Deltinim prodavnicama, koje su dostavili dobavljači, javili su se i građani koji su nezadovoljni velikim razlikama u cenama u Deltinim prodavnicama i minimarketima koji nisu u vlasništvu Miroslava Miškovića.
Novinar B92 je istraživanje počeo u jednoj pekari, gde je jogurt platio 40 dinara, da bi zatim potražio isti taj artikal u prodavnici Miroslava Miškovića. U C marketu je cena tog jogurta 49 dinara. U obližnjem minimarketu novinar nalazi jogurt 10 dinara jeftiniji nego u Deltinim prodavnicama. Rečeno je da je nabavna cena jogurta 37 dinara, što znači da Delta zarađuje 12 dinara po jogurtu.
"Građani bi trebalo da sledeći put dobro razmisle gde će i šta da kupe ako su razlike u ceni između Deltinih i ostalih prodavnica velike, ali opet tu dolazimo do priča da Delta ima prodavnice svude u Beogradu, pa je pitanje gde će oni moći da kupuju jeftinije", kaže Obradović, glavni urednik magazina Moja posla.
"Možda treba napraviti neko jako udruženje za zaštitu potrošača, pa da ono ukazuju na te previsoke marže ili da se sačeka izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije jer, ako oni utvrde da Delta ima monopol, onda država mora da kazni tu kompaniju", kaže Obradović.
Za sada se ne zna kada će Komisija za zaštitu konkurencije završiti izveštaj i predočiti ga javnosti i Vladi.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Ned Dec 02, 2007 11:53 pm Naslov:
kurir, 2.12.2007 ::
MLEKO OD JUČE JEDAN EVRO
„Denjub fuds“, koji je prvi povisio cene, na tržištu mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji ima udeo između 30 i 35 odsto
BEOGRAD - Kompanija „Imlek“, Mlekara „Subotica“ i Novosadska mlekara povisile su juče velikoprodajne cene mleka i mlečnih proizvoda.
Prema cenovnicima dostavljenim trgovcima u Srbiji, „Imlek“ je povisio velikoprodajnu cenu litra svežeg mleka za 5,5 dinara (na 52 dinara), dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti sa 59 na 63 dinara, a litar jogurta za četiri dinara (na 66 dinara).
Maloprodajna cena litra pasterizovanog mleka s porezom na dodatu vrednost (PDV) i maržom od 10 odsto od juče je u prodavnicama oko 62 dinara, a litar dugotrajnog mleka prodaje se za oko 80 dinara.
(...)
Intervju Aleksandar Stevanović
Monopolisti nam uzmu 500 evra godišnje
Autor: Katarina Preradović | 02.12.2007 - 00:59
Trgovačke marže u hipermarketima u Srbiji su od dva do četiri puta su veće nego u EU. Dok se kod nas marže u megamarketima kreću oko 30 odsto, u zemljama EU su od 8 do 18 odsto - kaže u razgovoru za „Blic“ ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
- Zato su osnovni proizvodi kod nas daleko skuplji nego u Zapadnoj Evropi. To nikako nije normalno, jer su plate kod nas 350 evra a tamo 1.500-2.000 evra. Tu nešto opako ne štima, znači maloprodaja nam zida značajan deo cena.
„Blic“ je napravio istraživanje o cenama Srbiji i Nemačkoj. Kod nas je sve od 20 do 30 odsto skuplje. Kako je to moguće?
Prosečna trgovačka marža u Evropi je 18 odsto za sve vidove trgovine. Ako govorimo o maloprodaji, marže se kreću od 16 do 18 odsto, dok se u radnjama tipa hipermarketa i megamarketa u Evropi te marže kreću oko osam odsto. Štaviše, oni smatraju da su u hipermarketima marže koje se izražavaju sa dve cifre prilično nepristojne. Realno, kod nas su te marže oko 30 odsto.
Pojavio se i podatak da je kod nas rabat na hleb i peciva oko 30 odsto.
Rabat od 30 odsto vam daje maržu od 42,3 odsto. Na to treba dodati troškove marketinga, kesa, koje naravno nisu besplatne… Dakle, marža na hleb kod nas je 45 odsto, što je najblaže rečeno enormna cifra. Na hlebu se barem dosad nje zarađivalo, on je služio da navučete mušteriju da uz njega kupi još pet, šest proizvoda. Sada se očito, uz maržu od 45 odsto, i na hlebu zarađuje.
Koliko bi prosečna porodica mogla da uštedi na hrani i higijeni da nije monopola?
U Beogradu imamo 1,7 miliona ljudi, odnosno pola miliona domaćinstava, i prosečan dohodak po domaćinstvu je oko 700 evra. Porodica barem polovinu tog iznosa troši za prehranu, hemiju, koje možete naći u hipermarketima. Nek samo polovinu toga kupuju u hipermarketima, to znači da tamo ostave 175 evra mesečno. Pretpostavimo da su marže 30 odsto, to je oko 52 evra. Da je prisutna i neka strana kompanija, koja ima maržu od osam odsto, na marže bismo ostavili 12 evra. Razlika između 52 i 12 je ono što vam monopolista uzima. To znači da bi prosečna porodica mogla da uštedi oko 40 evra mesečno da nema monopola, ili blizu 500 evra godišnje. To možda nije mnogo, ali zašto bi oni dali taj iznos bilo kome, kad mogu da ga potroše na letovanje, belu tehniku, šta bilo.
Kako naterati trgovce da spuste marže?
Problem se jedino može rešiti dolaskom konkurencije. Treba se zapitati ko je oterao „Merkator“ kada je hteo da preuzme „C market“. Tada su potegnuti svi mogući argumenti, od toga da je narod nezadovoljan do toga da ne treba Slovenci da nam sole pamet. Vlada je time poslala poruku i „Kori“, i „Tesku“ i „Čempionu“ i svim velikim lancima koji su došli u Istočnu Evropu i doneli konkurenciju - nemojte dolaziti, mi nismo tržište za vas.
Ali iz Vlade uvek tvrde da postoji konkurencija, kao i da su svi veliki igrači dobrodošli.
Ako Vlada pod konkurencijom podrazumeva i mog komšiju koji ima radnju u zgradi sa 15 artikala, onda postoji konkurencija. Jasno je da to nije prava konkurencija, kao ni kiosk na uglu. Ako „Merkator“ u celoj Srbiji ima dva objekta u Beogradu, dva u Novom Sadu i još negde poneki, a „C market“ na stotine objekata, onda nema prave konkurencije. Imate taj „Intereks“, ali to je jedan objekat, „Idea“ ima dva objekta, „Rodić“ poneki, sve je to malo u odnosu na „Deltin“ dominantan položaj. Strani lanci ne dolaze jer su dobro informisani šta ih ovde čeka. Od svih investicija koje su stigle u Srbiju većina je uključivala neki dil s Vladom, gde ste vi dobijali posebne pogodnosti, najčešće tako što vam u paketu prodaju i kompaniju i tržište. Dakle, ovde sve ide tako uz neku nagodbu s Vladom. Neke kompanije su spremne na takav rizik, ali većina ozbiljnih neće u takvim zemljama da posluje.
Zašto Vlada štiti monopoliste?
Verujem da se privatne kompanije štite zato što finansiraju stranke. Možda se tu krije odgovor. Ako vi nekog bespoštedno branite, onda imate neki interes. Valjda će Vlada da odgovori zašto se tako ponaša. Drugi odgovor je neznanje i nestručnost Vlade.
Može li Antimonopolska komisija da zaustavi monopoliste?
Ne treba nama ta komisija, već mnogo konkurencije i ulazaka u Srbiju, bez mešanja Vlade. Kada bismo imali konkurenciju, Komisija bi možda jednom, dvaput godišnje imala nekog posla.
Da li će „Delta“ platiti kaznu zbog monopola?
Kazna se kreće od tri do 10 odsto godišnjeg prihoda. Ako “Delta” ima maržu za koju oni kažu da je 20 odsto, a verovatno je bitno veća, i ako plate maksimalnih 10 odsto, ostaje im marža od 10 odsto, koja nije mala i opet je veća nego u EU. Dakle, nije poenta da im se zarezuju kazne, jer će i pored toga oni odlično poslovati, pa će nam još i povećati maržu. Opet ćemo mi kao potrošači da platimo iz svojih džepova tu kaznu. Dobar potez bi bio da se promeni zakon, tako da se firma monopolista, koja uporno krši zakon, može razbiti na više malih firmi. To bi za početak bilo dobro, ali nije trajno rešenje, jer ako te firme kontroliše isti holding, neće biti dobro. Dakle, vraćamo se na priču o tome da Vlada treba da pusti velike igrače da uđu na tržište Srbije.
Osim ovog monopola, koji nas najviše boli, koji još monopol vidite kao štetan?
NIS je šampion u neefikasnosti, lošoj usluzi, a monopolista je. To je katastrofa od kompanije koja nam proizvodi štetu u svakom segmentu svog poslovanja. Država ga potpomaže time što NIS ima monopol na uvoz nafte.
Kakvu štetu od toga trpe građani?
Prvo, NIS nije u stanju da se izbori sa fluktuacijama cena nafte. Svoju neefikasnost preko cena prevaljuje na građane. Druga stvar, NIS i dalje prima subvencije, dakle, mi ga finansiramo kao poreski obveznici. Imate još primera monopola. RATEL mi se nameće kao tema, jer ima monopol na distribuciju internet signala. To telo u ovom momentu sprečava privatnike da uvedu internet koji bi nas približio Evropi, i da umesto 1 mega imamo 50 mega u sekundi i da unapredimo poslovanje i život. Imate EDB koji vara svoje građane, kojima kaže dajte nam vaša brojila, mi ćemo da se brinemo o njima. Oni tako svakoj firmi koja želi da uđe na to tržište nameću trošak koji je jednak ceni brojila.
Napolju odmor za džep
- Idite u samoposlugu u Mađarskoj ili Bugarskoj i videćete da je većina stvari jeftinija. Idite u Bosnu, koja je 2000. bila enormno skuplja od Srbije, sada nam je tamo sve jeftino. Očekujete da u Nemačkoj „nutela“ košta koliko i u Srbiji, a vidite da je to tamo mnogo jeftinije. „Milka“ je mnogo jeftinija u EU nego u Srbiji.
Svi prehrambeni proizvodi su jeftiniji u zemljama EU, od mleka, ulja pa nadalje. Kad odem tamo, to je pravi odmor za džep.
Marketi (...)*
U Nemačkoj imate nekoliko velikih lanaca, od kojih je jedan, „Aldi“, (...)* tamo je sve jeftino. Mi takav lanac nemamo. U Nemačkoj takođe imate lanac koji prodaje jeftinu odeću i obuću. Tamo su cipele pet evra, a obučete se od glave do pete za 10 evra. U Srbiji nemate takvu mogućnost. Slobodno tržište bi nam dalo rešenje za svakoga.
Ceo tekst OVDE *=novinarske gluposti koje nemaju veze sa činjenicama, kad neko priča nešto apsolutno bez veze sa realnosti onda ne vredi toga ni čitati. Drugim rečima zlonamerne novinarske izmišljotine.
Hoćete cene i supermarkete, pa da gledate malo?
Evo vam linkovi za Nemačku pa upoređujte malo.
ALDI
Lanac je u Nemačkoj podeljen na ALDI sever i ALDI jug. U Austriji se zove Hofer.
ALDI sever
http://www.aldi-nord.de
Za specijalne ponude idite na ALDI aktuell (stranice se svake nedelje dinamično menjaju tako da ne može sa spolja da se linkuju)
U čemu je stvar:
ALDI i LIDL ne prodaju proizvode pod imenom robne marke nego od proizvođača kupuju te ISTE proizvode u velikim količinama i stavljaju im svoju sopstvenu marku. Time proizvod može da ponude po malim cenama. Druga stvar je da ti lanci prodaju velike kontigente i da zarađuju na kontigentima, a ne na visokoj marži. Ko hoće da posluje sa njima mora da je u stanju da im ponudi velike količine robe. Treća stvar je da ljudi vole da kupuju kvalitet za male pare. To se zove diskonter. _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Sre Dec 05, 2007 2:47 am Naslov:
B92 ::
Bez anketnog odbora o "Delti"
3. decembar 2007. | 14:46 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije odbili predlog LDP-a da se u dnevni red uvrsti formiranje anketnog odbora o kompaniji "Delta".
To je izazvalo negodovanje poslanika te stranke i verbalni duel sa poslanicima SRS, zbog čega je predsedavajući Miloljub Albijanić odredio pauzu. Za predlog LDP-a izjasnila su se 24 poslanika, 117 ih je bilo protiv, a nije glasao 71 od 212 prisutnih poslanika.
U seriji javljanja povodom povrede poslovnika, poslanici LDP-a ponovili su optužbe na račun kompanije "Delta" i njenog predsednika Miroslava Miškovića.
Odbijanjem da raspravlja o razlozima za formiranje anketnog odbora parlament je učinio veliku štetu i time poslao poruku da nema snage da se suoči sa ozbiljnim pitanjima koja se tiču građana, ocenio je šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović.
"Parlament nas je prisilio da podršku za ovu inicijativu potražimo izvan parlamenta", rekao je Jovanović najavljujući da će ta stranka krenuti u prikupljanje potpisa građana koji će biti obavezujući za otvaranje ove rasprave.
On je kazao da je "društvo je dobilo jasnu poruku da su monopoli i zavlačenje ruke u džep posledica političke nemoći, privatizacija institucija i distanciranja od obaveza pred kojima ne smemo da se povlačimo".
Skupština je danas uvojila zakone o predsedniku i o izborima za predsednika Republike čime je zaključena prethodna sednica, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Pon Dec 10, 2007 5:16 am Naslov:
blic.co.yu ::
LDP prikupio potpise za skupštinsku raspravu o "Delti"
Autor: Tanjug | 09.12.2007 - 15:10
Liberalno-demokratska partija (LDP) prikupila je dovoljno potpisa za pokretanje narodne inicijative za stavljanje rasprave o poslovanju kompanije "Delta" na dnevni red Skupštine Srbije, saopšteno je danas na konferenciji za novinare te stranke.
Poslanik LDP u Skupštini Srbije Ivan Andrić rekao je da je prikupljanje potpisa građana organizovano u svim opštinama u kojima stranka ima odbore, i da će građani koji su zainteresovani za parlamentarnu raspravu o "Delti" moći da inicijativu podrže i narednih nekoliko dana.
Inicijativa, iako je pokrenuo LDP, prema Andrićevim rečima, prevazilazi okvire stranačkog pitanja.
"To dokazuje i činjenica da je, na primer, u Trgovištu inicijativu podržalo četiri puta više građana nego što LDP ima članova u toj opštini", kazao je Andrić.
On je dodao da će o narodnoj inicijativi za raspravi o poslovanju "Delte", odnosno o stavljanju te teme na dnevni red parlamenta, morati da se izjasne poslanici, i da očekuje da će vladajuća koalicija podržati inicijativu.
Član predsedništva LDP Zoran Ostojić rekao je da su pre dve sedmice "iz Vašingtona i Brisela" predsedniku i premijeru Srbije stigla pisma kojima se poručuje da Srbija "ne može da računa na strane investicije dok se u njoj tolerišu monopolisti".
"To je možda momenat koji će vladajuću koaliciju prelomiti da promeni mišljenje", rekao je Ostojić.
Poslanici Skupštine Srbije odbacili su 3. decembra predlog da se u dnevni red uvrsti inicijativa LDP za formiranje anketnog odbora koji bi se bavio poslovanjem kompanije "Delta".
danas.co.yu ::
Mleko u regionu, uprkos poskupljenju, jeftinije nego u Srbiji
Litar "alpskog" u Sloveniji košta 0,79 evra
Beograd - Litar dugotrajnog mleka u Sloveniji poskupeće početkom 2008. godine na oko 0,9 evra, što je za osam centi više nego u Hrvatskoj, ali jeftinije nego u Srbiji gde je mleko dostiglo cenu od oko jednog evra. Litar dugotrajnog mleka u Hrvatskoj od 1. decembra 2007. košta oko 0,82 evra, dok je u Srbiji istog dana maloprodajna cena povećana za oko 10 odsto na oko 80 dinara (zvanični srednji kurs je 79,49 dinara za evro). Kako javljaju dopisnici Bete, u Sloveniji će početkom 2008. godine "alpsko" mleko sa 3,5 odsto mlečne masti poskupeti na 0,93 evra sa sadašnjih 0,79 evra. Cene "alpskog" mleka u junu su povećane sa 0,68 na 0,72 evra, a u oktobru su dostigle 0,79 evra. Mleko Pomurskih mlekara je do maja ove godine koštalo 0,68 evra, u maju je poskupelo na 0,71 evro, a u oktobru na 0,77 evra, dok se u januaru najavljuje poskupljenje na 0,89 evra. Slične cene i poskupljenja se predviđaju i za druge vrste trajnog mleka. Proizvođači su povećanje cene obrazložili poskupljenjem stočne hrane i goriva i povećanjem trgovačkih marži, a u javnosti vlada mišljenje da razlog za poskupljenja treba tražiti i u dogovoru među prodavcima.
U Hrvatskoj litar svežeg mleka sa 3,2 odsto mlečne masti od 1. decembra košta oko 0,76 evra (5,60 kuna), a litar trajnog mleka sa 2,8 odsto masti 0,82 evra (šest kuna). Proizvođači objašnjavaju da je do poskupljenja došlo zbog povećanja fabričkih premija proizvođačima mleka za 10 odsto, a među razlozima su i povećana cena repromaterijala, energije i odluka Ministarstva poljoprivrede od povećanja otkupne cene mleka. U Hrvatskoj nema monopola na proizvodnju mleka. Litar svežeg pasterizovanog mleka u prodavnicama u Bosni i Hercegovini košta između 62 i 80 evrocenti (1,35 do 1,60 konvertibilnih maraka) u zavisnosti od proizvođača. Domaći proizvodi su jeftiniji od stranih, ali i manje zastupljeni u prodavnicama.
Kompanija Imlek, Mlekara Subotica i Novosadska mlekara povećale su 1. decembra velikoprodajne cene mleka i mlečnih proizvoda treći put u prethodna četiri meseca. Cena litra dugotrajnog mleka u maloprodaji dostigla je u 80 dinara sa porezom za dodatu vrednost. Beta
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Uto Dec 11, 2007 1:39 am Naslov:
blic.co.yu ::
"Delta maksi" zauzima 6,4 odsto tržišta maloprodaje u Srbiji
Autor: Beta | 10.12.2007 - 18:10
Kompanija "Delta maksi" zauzimala je u prvoj polovini 2007. godine 6,4 odsto tržišta maloprodaje u Srbiji, odnosno 11,6 odsto u Beogradu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
(...)
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović kazao je agenciji Beta da se podaci o tržišnom učešću dobijaju na osnovu zvaničnih rezultata poslovanja kompanija, koje se šalju Zavodu.
Šta je trulo u ovoj vesti?
1. Pa naravno statistika na osnovu oficijelnih podataka koje kompanija sama obajvljuje... Kompanija sama obajvljuje cifre i dostavlja ih zavodu za statistiku? Da li se u tim ciframa svrstavaju i one cifre iz sive zone?
2. Da li kompanije na primer zavodu za statistiku dostavljaju podatke s kim su se dogovorile da namešćaju cene? Naravno da ne.
3. Interesantno je ko se sad sve upliće da radi posao komisije za zaštiru konkurencije. Ovo je javno zamazivanje očiju. Komisija uza zaštitu konkurencije iztražuje legalne i nelegane mahinacije kompanija na tržištu. To znači da zavodi i druge institucije nemaju tu ingerenciju. Tačka. Komisija može da se osloni na neke cifre ali ne mora.
4. U Evropi na primer Evropska komisija upadne zajedno sa policijom u objekte kompanija i poslovođa i zaplenjuje sav materijal koji nađe i koji smatra da može da posluži u razotkivanju raznih poslovanja na tržištu. To u zemljama članicama čine i komisije za zaštitu konkurencije. Nema tu ništa firma obajvila kao podatke, ako postoji sumnja da su podaci ulepšani za javnost... _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Uto Dec 11, 2007 1:53 am Naslov:
danas.co.yu, 12.11.2007 ::
Pitanje da li Delta ima dominantan položaj na tržištu još bez odgovora
Prećutni dogovori kriju monopoliste
Beograd - Dilema da li je Delta maloprodaja monopolista na tržištu još uvek nije razrešena iako je Komisija za zaštitu konkurencije donela rešenje kojim se po drugi put odbija pripajanje C marketa trgovinskom lancu te kompanije zbog monopola na tržištu u Beogradu.
Ivana Stanković, načelnik Odeljenja za zaštitu konkurencije u Ministarstvu trgovine izjavila je za Danas da dokazivanje dominantnog položaja nije jednostavan postupak i podsetila da je Zakonom o zaštiti konkurencije precizirano da se monopolistom može smatrati kompanija koja pokriva više od 40 odsto tržišta.
- Problem je, međutim, što je teško dokazati postojanje dominantnog položaja uz udeo manji od pomenutih 40 odsto. Ukoliko je udeo na tržištu veći od propisanog cenzusa teret dokazivanja snosi firma, a u slučaju manjeg udela taj postupak vodi Komisija za zaštitu konkurencije, koja je u obavezi da utvrdi da li je reč o dominantnom položaju ili ne. Komisija je u obavezi da ispita udeo neke firme na tržištu, zatim da ga uporedi sa udelima konkurenata.Treba takođe utvrditi da li postoje prepreke za ulazak sličnih firmi na određeno tržište, i odmeriti snagu potencijalnih konkurenata. Kad je reč o zloupotrebi monopolskog položaja koncentracijom, treba poći od ukupnog godišnjeg prihoda i to je jedan od osnovnih perametara. Postoje tri osnovna oblika narušavanja konkurencije. Prvi na listi su porazumi i dogovori kojima se sprečava ili narušava konkurencija, među kojima su najčešći prećutni dogovori, ali i ugovori. Sledeći mogući prekršaj je zloupotreba dominantnog položaja i najzad koncentracija. Međutim, to ne znači da koncentracija uvek znači dominantan položaj. Dobar primer za to je nedavna integracija dve jedine pivare u Sloveniji, koja nije izazvala nikakvu reakciju nadležnih. Jer, slovenačko tržište je deo tržišta Evropske unije na kome te dve pivare imaju minimalno učešće - kaže Ivana Stanković.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu kaže za Danas da bi Komisija za zaštitu konkurencije prethodno trebalo da utvrdi parametre za određivanje monopolske pozicije. "Činjenica je da monopola ima i u drugim delatnostima, na primer u proizvodnji. Postavlja se i pitanje da li je granica od 40 odsto realna, jer na primer četiri proizvođača mogu da pokrivaju zajedno 40 odsto tržišta, ali da se pri tom dogovaraju oko nastupa na tržištu i diktiraju cene... To je čist monopol", tvrdi Nikolić i podseća da u svetu postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje postojanje monopola u tržišnim privredama koje bi trebalo primeniti i kod nas.
Dijana Marković-Bajalović, predsednik Komisija za zaštitu konkurencije kaže za Danas da je osnovni kriterijum pri određivanju dominantnog položaja udeo na relevantnom tržištu.
- U slučaju Delte sporan je način određivanja relevantnog tržišta, odnosno ko su konkureti tom maloprodajnom lancu. Delta se poziva na udeo koji na tržištu imaju samostalne trgovinske radnje, zelene pijace i druge male prodavnice. Treba podsetiti da Komisija za zaštitu konkurencije radi u skladu sa standardima Evropske unije pa je i rešenje u vezi sa pripajanjem C marketa usklađeno sa praksom EU i zemalja u okruženju. Uprkos tome angažovali smo i eksperte iz te oblasti, koji bi mogli da odgovorno potvrde da li je Komisija postupila ispravno-kaže Dijana Marković -Bajalović. Ona podseća da je Komisija odluku donela na osnovu prikupljenih podataka učesnika na tržištu, zatim pozivajući se na statističke podatke kao što su ukupan prihod, broj maloprodajnih objekata, prihod po kvadratnom metru objekata, veličina poslovnog prostora... M. Janjić
Narušavanje konkurencije:
1. sporazumi i dogovori kojima se sprečava ili narušava konkurencija
2. zloupotreba dominantnog položaja
3. koncentracija _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3875 Lokacija: centar
Poslao: Sre Dec 12, 2007 2:10 am Naslov:
Politika online ::
Монополска рашомонијада
Из Републичког завода за статистику, највећа приватна српска компанија и Комисија за заштиту конкуренције различито тумаче податке о учешћу на тржишту. – Да ли Мирољуб Лабус припрема „Делтину” тужбу
Аутор Новица Коцић
Највећа српска приватна компанија „Делта” и Комисија за заштиту конкуренције настављају да воде оштру полемику у јавности око учешћа империје Мирослава Мишковића у малопродаји хране, пића и цигарета. И док најновији извештај Републичког завода за статистику „Делти” стиже као најјачи аргумент, Комисија маше решењем са другачијим подацима из истог извора. По њима, најјачи српски трговац и те како има разлога за бригу. Споран је, изгледа, појам релевантног тржишта. Комисија га тражи у закону, а „Делта” у фискалним рачунима. Монополска рашомонијада се наставља, као и лицитирање процентима, тако да ће коначну одлуку донети Врховни суд, где ће и бивши вицепремијер Мирољуб Лабус, како „Политика” сазнаје, узети удела у одбрани компаније Мишковића.
Лабус јуче, у телефонском разговору за наш лист, није желео да коментарише евентуалну припрему тужбе компаније „Делта”, баш као ни шеф Мишковићевог правног тима Горан Драганић, али како законски рок за подношење тужбе пред Врховним судом истиче крајем децембра, маратонски спор ће се сигурно наставити.
Из најновијег извештаја Републичког завода за статистику кроз све медије, као главна вест, прострујала је информација да на тржишту малопродаје у Србији „Делта” заузима 6,4 одсто. У промету трговине на мало прехрамбеним производима, пићем и цигаретама малопродаја „Делте” у првих шест месеци ове године заузимала је у Београду 32,5, а на територији Србије 17,2 процента.
Међутим, Комисија за заштиту конкуренције, позивајући се на исти извор, али на податке из 2005. године, дошла је до другачијих процената који су наведени и у последњем решењу којим је забрањено спајање „Примера Це” и „Це маркета”.
Према тим подацима, учесници на тржишту – „Це-маркет”, „Делта макси” (у чијем је саставу и „Темпо”) и „Пекабета”, заједно су у трговини на мало искључиво прехрамбеним производима на територији Београда имали тржишни удео од 40,2 одсто у 2005. години. Са друге стране, у информацији која је објављена пре два дана, пише да је тај исти удео у истом временском периоду на територији Србије био 11,8, а у атару главног града 21,5 одсто.
Како је дошло до ове разлике? Иза ког извештаја стоји Републички завод за статистику, питали смо Драгана Вукмировића, директора ове институције?
– Цифра иза које стојимо се односи на укупан промет трговине на мало која је изражена у динарима. Проценте су рачунали други, упоређујући свој промет са укупним – каже Вукмировић.
У Комисији за заштиту конкуренције објашњавају да се у овом случају разликују схватања у дефиницији – релевантног тржишта.
– Релевантно тржиште производа чини трговина на мало у неспецијализованим продавницама претежно прехрамбене робе и друге робе широке потрошње, у објектима типа самоуслуга, супермаркета и хипермаркета (шифра делатности је 52110). Одатле произлази да је стварни тржишни удео учесника у концентрацији на релевантном тржишту већи од наведених 40,2 одсто на тржишту Београда – каже Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије за зашт
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
