Poslao: Ned Avg 19, 2007 11:07 am Naslov: Iz mog ugla
Od pretproslog petka sam počeo sa emisijom "Iz mog ugla", a da bi ste imali u uvid o čemu se radi postaviću teme koje sam obrađivao, uglavnom su bačeni komentari na događaje iz zemlje koje vadim iz dnevnih novina, pošto u firmu niko ne zna da popravi i umreži računare pa nemam internet u radio, a ja sam ostavio svoje mejlove da učestvuju svi normalni, iskoristio bi ovaj, inače meni, najbolji forum ( malo samo se šlihtam) da kupim, mislim pokupim još interesantnih komentara. Emisije su snimljene samo su malko pogolome oko 20 Mb u MP3-formatu, pa ako oćete mogu i one da se postave, tj. da gi Bamby postavi, da čujete. Inače komentari su "bez pardona", sve ko mislim, ako sam mogao da lajem javno 95-96, mogu i sd, jer sd je demokratija..ha..ha...
komentare mozete slati i na
Kod:
johnymanfred@gmail.com
_________________ "napravio sam pajp, dosta mi je muke, nemogu da rolam jer me bole ruke.."
Ovo su textovi emisija, mozda nisu naredjani kako treba al...
Da predjemo na neke vedrije teme,ako ih mozemo tako nazvati.
Da smo mi neko sredjeno drustvo, neka normalna drzava sada se ne bi dogadjale stvari koje se inace dogadjaju.Kada bi nas covek, radnik, biznismen, mada bi izostavio ove poslednje, imao pristojnu mesecnu nadoknadu za svoj trud i rad, svakako da bi mogao sebi da priusti jednom nedeljno odlazak kod psihoanaliticara, gde bi u miru i potpunom razumevanju mogao da iznese svoje probleme sa posla, iz porodice, sa ulice i slicno. Medjutim sta nas covek radi, posto su mu primanja niska i apsolutno nikad zzagarantovana, a standard zivota se je sveo na ,blago receno, suicidna razmisljanja, sto se vidi iz predhodnog clanka, on lepo ode do proverenog komsije, pozajmi pare, normalno ne rekavsi za sta mu trebaju, i ode kod prve vracare na glasu da joj da te pozajmljene novce, koje inace nece moci da vrati od prve plate, i da sazna jos koliko dugo ce ziveti kako vec zivi.
Sve ovo pricam zbog jednog naslova iz jednih dnevnih novina, a naslov je sledeci:
“ Bezeci od stvarnosti, spas traze u magiji”, podnaslov: U sta sve nasi gradjani veruju i kome se obracaju kako bi resili sve zivotne probleme”
Citiram dalje: Kriza koja je devedesetih godina potresla Srbiju, prema misljenju strucnjaka ostavila je duboki trag na ljudsku psihu i navikla Srbe da utehu i nadu za teske situACIJE U SVOM ZIVOTU TRAZE u raznim alternativama.
U daljem tekstu se navodi da smo izgubili svoj identitet tokom teskih godina, a da do danas nismo uspeli da stvorimo novi.
E sad bih ja nesto pitao te strucnjake, sociologe i antropologe da mi objasne ko je naterao i naviknuo Srpski zivalj da spas trazi u alternativnim metodama nasih vidovnjaka.
Zar nije bilo, ako se secate, a sigurno se secate devedesetih najgledanije upravo to o cemu oni sad nama drze besedu. Setimo se samo pojedinih televiziskih kanala koji su favorizovali te samozvane vraceve, citace tarota, bioenergeticare, i slicno. Setimo se vidovite Zorke (koju uhapsise u toku sablje, ako se nevaram zbog neplacenog poreza, recimo), Kleopatre (koja ili koji pobeze u republiku Srpsku i dalje radi, cinimi se na OBN-u), vidovitog Bate (zbog koga su, a to znam sigurno, organizovali autobuske ture do Banja luke), onda setimo se Tarabica, onog dede, ne mogu da se setim imena, sto je ziveo ispod neke planincine i sto prorece dolazak coveka iz Kostunica, setimo se onog lika sto je gostovao na Palmi i non stop vrteo burmu na prstu govoreci: Javlja mi se, javlja mi se...
Setimo se bar oni koji su dovoljno stari, osamdesetih, da li je tada bilo zastupljeno u toj meri verovanje u to da nam je komsija napravio madjije, da nam je komsika, tetka, strina, ujna ili ko zna ko bacio ili stavio mrtvu zabu u dvoriste da kako bi rekli ta kuca nikad ne odskoci i da zivalj iz te kuce propada i skapava kako skapava ta mrtva zaba.... nije toga bilo dragi moji, a zasto nije, u to vreme nas zivalj Srpski je pristojno ziveo, putovao po svetu, vozio kola, gradio kuce, kupovao te magijske zajebancije kao suvenire na svojim proputovanjima, e onda je sve stalo devedesetih. Ljudi su potrosili svoje devizne rezerve na puko prezivljavanje, mediji su bombardovali i onako vec sludjeni narod raznim budalastinama, prorocima i vidovnjacima i vrsili takav vid torture citavu deceniju, e onda je doslo do promena i svi ti gore navedeni su raskrinkani kao proroci iz rezije bivseg sistema, sto i ima logike, ali narod i dalje kuburi i tesko zivi i sigurno je jedna vracarica ili jedan vidovnjak jeftiniji od tamo nekog psihoanaliticara koji te slusa, ali ti nista ne kaze.
Niko nikoga ne tera da posecuje te ljude, a ljudi kao ljudi traze samo povoljnu rec da cuju i nema veze ako se to ne ostvari jer ta dobra rec im stvara nadu u neko bolje vreme koje ce doci kat tad, a to znaju i najgori medju najgorim vidovnjacima.
Englezi igraju kriket, ameri i japanci igraju golf, kinezi pustaju zmajeve, mi eto posecujemo vracare. Svako ima po neki hobi, a cinimi se da je nas najjeftiniji.
Javlja mi se...
........................................................................................................
Mozda ste primetili da uporno izbegavam da komentarisem takozvanu Crnu hroniku, morbidno je pricati o tome, a paradoks je sto upravo to prodaje novinska dnevna izdanja, sto bi rekao gospodin Branimir Stulic: “Ljudi vole katastrofe to ih zblizuje...” i opet me sve to nagoni da pomislim koliko je ova nacija nasa oguglala na tragedije koje se dogadjaju svakodnevno ma kakve one bile. Ali ne mogu da shvatim kakvi su to ljudi koji mogu na naslovnici staviti sliku unakazenih ljudskih tela, kakvi su to novinari koji mogu do tacnina opisati u kakvim mukama je neko skoncao, pa cak mu i navesti poslednje reci, da li oni znaju da sve te zrtve imaju porodice, roditelje, decu koja citaju te tekstove htejuci to ili ne... gde nam je nestala etika poslovanja, gde smo to izgubili moralna nacela, da li smo uopste osecali brigu za bliznjim svojima, ne znam i ne zelim da znam, a plasi me sve to, jer morate se sloziti sa mnom da toliki broj ubistava, samoubistava, saobracajnih nesreca, pljacki, incesta, nasilja u porodicama, silovanja, otmica, alkoholizma, narkomanije, na ovako malom prostoru je alarmantno.
I kad god se povede rec o tome, gde plovi ovaj brod, nasi eminentni statisticari, psiholozi, psihoanaliticari i ostali koji bi trebali da se u praksi pozabave bolescu nacije, oni jednostavno izgostuju na nekoj od mnogobrojnih TV stanica, izcitiraju neke delove iz njihovih strucnih literatura, okrive famozne devedesete, zahvale se na gostovanju i odleprsaju svojim domovima od po 200 i vise kvadrata, da na miru popiju viski iz pedeset i neke vidno potreseni.
Na kraju u nekom od sutrasnjih izdanja mozete procitati njihove predhodne veceri iznesene velike misli, videti njihove slike u belim mantilima, njihova smrknuta lica koja bez reci salju poruku prezira svim potencijalnim ubicama i samoubicama, pljackasima, silovateljima i ostalim bolesnim umovima, ali ne mozete videti niti procitati nijedan redak gde isti ti u belim mantilima pozivaju ljude da se jave i da im pruze pomoc bez novcane nadoknade.
Kolika je kazna za ubistvo s predumsljajem, kolikaje kazna za silovanje, za incest, za pedofiliju, za pljacku, za narko dileraj.... premala, ubijes coveka u afektu ili iz zadovoljstva ili slucajno, odlezis par godina koje ti skrate zbog dobrog vladanja i ponovo setas ulicama i ponovo si spreman na sve to, jer ucinis li to jednom vec drugi put bice ti to kao dobar dan.
A nadlezne ustanove vec deceniju i jace lezerno okrecu glavu na drugu stranu, govore da su nemocni, govore da su im male plate da bi radili toliko puno, govore da nekim ljudima ne mogu pomoci i tako se ogradjuju od svih tih zlocina koji su uoceni ali nikad i spreceni.
Uvek se zgrozim kad nakon nekog zlocina ili nesrece, neke nadlezne institucije daju izjavu da je taj i taj pojedinac jos od ranije poznat policiji sa slicnim ili istim ispadima, da je taj neko od ranije poznat psihijatriji po svojim ispadima da je taj neko vec danas ubio, silovao, opljackao i kozna sta uradio ponovo i ponovo i ponovo... i ponavljace sve dok nekom sa strane ne pukne i ne stane mu na put.
Famozne devedesete jesu glavni krivac, jer svi ti ulicni momci, koji su preziveli, sa kajlama, utokama, besnim limuzinama su dobili decu i vaspitavaju ih upravo onako kako su oni ziveli, brzo i opasno, apropo tome secam se jednog vica kada klinac dolazi iz skole sa djackom knjizicom punom jedinica, a otac mu pokaze najnovije izdanje plejboja i pita sincica, jeli mali jel ti znas ko spava sa ovim tetama, ne znam, odlikasi sine, odlikasi, e vidite sad ponovite celu pricu samo umesto odlikasa stavite mafijase.
Necu da mom detetu bude uzor, kako je vec zovu u nekim casopisima, srpska majka Ceca Raznatovic, necu da mom detetu bude uzor Jelena Karleusa, Sejo Kalac, Aca Lukas, Olja Crnogorac, Goga Sekulic, i sva ta svita Srpskog Jet Set-a... koja upravo velica sve najgore sto nas snalazi ovih godina, jer sve te osobe i jos mnoge cija imena ne zelim da znam su imale kriminalne ispade, bile povezane sa ljudima, il kako ih zovu kod nas kontraverznim biznismenima, koji su nepravedno osudjivani i hapseni i proganjani i naravno na kraju pustani uz duzna izvinjenja.
Mozda ce te pomisliti da sam malo odlutao od teme”Crna hronika”, ne nisam i ovo je crna hronika, od njih i njihovih nacina zivota deca uce, deca se tako ponasaju, oblace i prestaju da razmisljaju svojom glavom, a koja im kasnije sluzi samo za sminku, pirsing, frizuru i slicno.
Mucno je gledati kako ti se dete pretvara u pit bula, mucno za neke dok druga strana koja je brojnija i jaca sa ponosom moze da kaze da sve to, njegovo dete ,cini jacim i da je to jedini nacin da uspes u zivotu, sto i ima istine u sebi u ovoj Srbiji, a iskreno se nadam da ce u nekoj blizoj buducnosti biti nepovratno povracen sistem vrednosti koji smo pokopali davnih devedesetih.
Ovde kod nas, a i sire kad hoces nekog da ponizis ti mu vise ne kazes budalo, degeneriku, debilu, vec mu u lice saspes jednu od aktuelnih nazovimo uvreda, sta je ti si kao neki naucnik, mnogo si pametan, a nisi ni lud ni i jak...
I to je crna hronika, najcrnja jer upravo ti sto su u svom siromastvu uma nesposobni da prihvate civilizovane norme ponasanja, upravo ti nama serviraju nacin zivota, vrstu muzike koju slusaju, stilove koje kupe iz skandala, sveta i ostalih novinskih izdanja sa gologuzim naslovnicama... tragicno ne pre bih rekao tragikomicno, samo sto nam nije do smeha...
Od ponedeljka se razvlace naslovi o tragicno-poginulom klincu u Beogradskom ZOO vrtu, od ponedeljka se razvlace fotografije unakazenog tela, da bi juce sve dnevne novine objavile razlicite naslove, ali bukvalno razlicite, opet ne hajuci za osecanja bliznjih...
Mozda cu malo da parafraziram naslove, jer nisam hteo da kupim jucerasnja izdanja bas zbog toga, Bio clan sekte, ubili ga drugovi, ubistvo ili pijanstvo, srpski rulet odneo prvu zrtvu, bio je narkoman, i slicno, nisam imao zelje ni volje da procitam ni jedan clanak o tome, ali sve ovo me vraca na sam pocetak price, koliko je ovaj narod oguglao na sve to, jer posecenost ZOO vrtu je porasla za 60%, konstantna guzva oko kaveza sa medvedima, ljudi dovode svoje porodice da vide Misu i Masu i patiku nesrecnog mladica, roditelji objasnjavaju svojoj deci sta se desilo, cuvari pricaju po ceo dan autenticne price iz svog ugla, a pre neki dan su se zalili kako ne mogu da oteraju obesne mladice koji provaljuju u ZOO vrt i uznemiravaju zivotinje... Ko je ovde lud, a ko zbunjen?
Molim i preklinjem sve one koji imalo imaju savesti da podignu svoj glas, da se cuju, da kazu nesto pametno, nesto sto bi pomoglo da se vise ovakakve i slicne stvari ne dogadjaju, da kazu glasno, a da ne iskoriste svoj glas u politicke svrhe...
Sbijo imas li jos u sebi casnih, postenih i normalnih gradjana...
Telefon za prijavu korupcije
u daljem tekstu: ministarstvo rada otvorilo posebnu liniju za prijavu podmitljivih inspektora...
o ovome sta reci... ako pozovete kajacete se, ako ne pozovete kajacete se... to je danas sasvim drugacije formulisano, mi nemamo vise korumpiranih inspektora, lekara, sluzbenika, i ostalih persona koji su na drzavnom jaslu, imaju sigurna mesecna primanja i to im je nedovoljno, da dragi moji oni danas ne primaju mito vec ih ljudi cascavaju, ali kako niko ne casti nekog od nas, znate ono , kao vi setate gradom i neko vam pridje odvede vas u kafanu da vas nahrani i napiji i pritom vam pokloni svezanj neke monete u znak na dugo secanje i iskreno divljenje vasoj personi....
ako pozovete kajacete se, ako ne pozovete nece niko kasnije da vas maltretira i ko nam garantuje da nakon prijave, posto morate da ostavite sve svoje podatke i kasnije svedocite na sudu nece niko da vam osvetli dvoriste molotoljevim koktelom... ali nedajte se obeshrabriti, svaki rat je imao svoje zrtve i heroje....
Sto setice novih politickih afera, evo zapala mi je za oko jedna sitnija iz danasnjih novina, naime protiv ministra prosvete i sporta je pokrenuta istraga o nenamnskim sitnijim troskovima novca iz nacionalnog investicionog plana, digla se prasina za samo par miliona evra....
Moj komentar na to je sledeci, a mozda se vi i ne slozite s tim, ako se na slazete javite mi...
u ona mutnija vremena, kazem mutnija zato sto i ova nisu nesto bistra, kad god bi neko nekome zasmetao u nekom poslu koji donosi ne par nego par, ali desetina miliona,milijardi i ostalih cifara sa puno nula, taj neko bi jednostavno nestao sa lica zemlje, istraga bi tapkala u mestu, pocinioci bi ostali nepoznati i tako redom, e sad posto nam je evropa izvadila kljuc iz svojih vrata pa mozemo da gvirnemo kroz kljucaonicu evrope dok nas oni posmatraju budnim okom, mi vise ne radimo takve stvari, mi sada samo civilizovano optuzimo i civilizovano pokrenemo istragu, koja tapka u mestu, pocinioci i saucesnici se imenuju, ali i nestanu i tako redom kao i u ona prosla vremena, no da ne lajem previse... mozda i meni neko baci u avliju par miliona evra pa me optuzi za proneveru od nacionalne bezbednosti, ali ja sam ukapirao kako sve to funkcionise pa u avliji svojoj cuvam dodza (domaca obicna dzukela) koga tamo negde zovu lav, a mi ga vikamo zucko.
To bi bilo na zalost sve za danas, izvinjavam se ako je kratko, ali sto bi rekle zene duzina nikada nije bila bitna..
Da ne zaboravimo i nezaobilazne politicare, politicke dogadjaje i po neki glas iz naroda.
Sto se tice nase politicke scene, dovoljno je samo pogledati naslovne strane novina i izgubiti odmah volju da kupis iste, ali postoje siroke narodne mase koje prate zbivanja na politickoj sceni, kojima je bitno da li ce neko biti osumnjicen, nagradjen (namerno sam rekao prvo osumnjicen pa onda nagradjen) zbog toga sto,koliko sam ja mogao da primetim, kod nas prvo nekog osumnjice za nesto, a onda se malo razvlace po sudovima i tek na kraju taj neko sto je osumnjicen za nesto bude nagradjen nekom visom titulom ili funkcijom zbog svojih zasluga za narod, recimo. Meni to dodje isto kao i scena u grandu, da pojasnim, kada cujete ,navodim primer, recimo Sejo Kalaca kako peva neku pesmu od Bajage i onda otvori svoju dusu pa nam saopsti da je on u stvari roker u dusi, ali narodna pesma mu je ostala u srcu i peva je upravo zbog toga da ne bi zaboravio svoje detinjstvo ispod Igmana, tako i nasi sa politicke scene... koliko diplomiranih politikologa ima nas politicki vrh i lokalni vrhovcici. Malo, ali to nije bitno za nasu scenu i pricu, navikli smo jos od vremena kada nas je vodio metalostrugar, pa bankar, pa ne zelim vise da se secam.... ali sve ovo sam pricao zbog jednog clanka gde su ministri odredjenih resursa, nakon reizbornosti ladno presli u druge resurse i uspesno ih vode iako sadasnja njihova ministarska mesta nemaju nikakve veze sa predhodnim zadacima....
O zar se i to moze, ocigledno je da se moze, ali kako neko ko se je cetiri godina bavio, recimo turizmom, moze posle toga da ladno zapliva u prosveti ili u spoljnoj trgovini. Ja zaista ne znam.
Sto bi rekao moj cale, koji je zanatlija i nije politicar, sinko mozes biti majstor samo u jednom poslu, onog trenutka kad se izjasnis da podjednako dobro radis pet zanata, od tog trenutka si amater.
Nisam mogao a da se ne nasmejem izjavi gdina Dacica koja glasi ovako: Politicari iz vladajuce koalicije pricaju da ce SPS uci u vladu da bi tako plasili jedni druge”. Sta je pesnik hteo da kaze ovim, ili pak jos gore, sta ako je izjava tacna. Ko se koga plasi, dok se oni igraju skrivalica i plasilica, narod gleda i cudom se cudi.
“Srbija moze u EU 2012 godine” kaze sef vladine kancelarije za pridruzivanje evropskoj uniji gospodja Tanja Miscevic, ali samo ako ispunimo obavezu prema Haskom tribunalu.
Mi smo kao sve probleme resili, samo je ostalo da povatamo ljude sa spiska i evropo evo nas. Ako niste znali, nas standard je po evropskom standardu, nase plate i prava radnika su po evropskom standardu, nas kvalitet proizvodnje i zivota je po evropskom standardu, nasa briga o ocuvanju prirodne sredine je po evropskom standardu, iskorenili smo korupciju i mito po ugledu na evropu, sindikalne organizacije su po evropskom standardu i ne mogu vise da se setim svega sto evropa postuje, a i mi zajedno sa njom...
ja bih licno bio srecan kad bi moja petogodisnja cerkica tamo i nekad sa svojih dvadeset i cetiri pet godine postala gradjanin evropske unije...
Nemojte da mislite da sam skeptik, ali kolika je prosecna plata u srbiji, ustvari u severnim delovima nase zemlje plate i nisu tako lose, ali kolika je prosecna plata juga srbije, kako ce mo mi nadoknaditi razliku u primanjima za pet godina koja bi iznosila cirka 50 000 dinara i na taj nacin ispostovali evropski standard. To mi dodje nekako bajkovito, jer ako mi koji radimo i zivimo na jugu nase dezele, od sadasnjih pet, sest, sedam ili deset hiljada za pet godina dodjemo do plate od sezdeset hiljada, pa mi ce mo onda moci da idemo na more i to ne na rate nego kes...
Ma nema veze, sve su to napori koje mi nemozemo ni da naslutimo koliki su, nasih politicara da nas odvedu u bolje sutra, malo.
Apsurd je upravo sto nam o kvalitetu zivota, nacinu zivota, o potrosackim korpama (koje su svakim danom sve manje i skuplje), o mogucim poslovnim ulaganjima (sigurno ste naleteli na onu kolumnu: kako poceti biznis i sta je najisplativije za ulaganje gde nam tamo neko savetuje kako da ulozimo 20 000 hiljada evra koje nemamo u poso koji ce se isplatiti za par godina), o zdravom zivotu i pravilnoj ishrani ( jedite sveze voce i povrce, i obogatite svoju trpezu bar tri puta nedeljno crvenim mesom, a nikako da pomenu i da kazu kad su zadnji put oni jeli klot pasulj, normalno zaprzen ako imate brasna i aleve)... pricaju upravo oni koji zbog svojih drzavnickih obaveza ne vide kako im narod zivi.
Sta reci : Srecan ti put do Evrope Srbijo, a kad stignes obavezno se javi i posalji nam garantno pismo da dodjemo i mi.
Svi ste culi za nadolazeca poskupljenja, poskupece nam hleb, meso, druge zivotne namirnice kao i struja... Procitacu vam clanak o tome kako ce vlada da zastiti narod od skupoce.
Poskupljenja su najavljena zbog toga sto nam je ovogodisnji rod zitarica prepolovljen zbog susnog perioda, zbog toga sto su farmeri desetkovali svoje farme iz razloga sto je otkupna cena zive mere pala do neisplativog, a samim tim posto je opala ponuda tovljenika na trzistu porasle nam cene mesa po kasapnicama, ili je sve to odradjeno,sto se tice mesa i mesnih preradjevina, kao i one godine kada nam domace svinje nisu vise bile dobre pa smo ih uvozili iz ko zna odakle, a sto se tice poskupljenja struje, ako ste primetili nasa elektroprivreda vec nekoliko stotina godina unazad posluje na ivici bede i egzistencije, i uvek nam fali po nekoliko tona kilovata, hm koliko ima uposljenih u elektro privredi, kad bi svi oni ujahali bicikle i zavrteli pedale taman bi proizveli dovoljno struje za jedno omanje selo...
E sad da vidimo kako ce to Vlada da nas spasi, citiram:
“Predsednik Srbije Borislav Tadic predlozio je Vladi da hitno napravi program zastite najsiromasnijih gradjana kako bi poskupljenja sto manje uticala na njihov i ovako veoma ugrozen zivotni standard”.
Ne mogu da se suzdrzim, kao prvo procentualno koliko stanovnika ove zemlje zivi na ivici bede, kako odvojiti siromasne od vise siromasnih, kako ubediti tradicionalno ponosnog Srbina da kupi hlab jeftinije od njegovog komsije, sta ce reci ljudi, i dok se oformi specijalna komisija koja ce da napravi program zastite sirotinje, a koja ce verovatno biti sastavljena od sest clanova radnog tela, od pet clanova upravnog odbora, od tri clana koordinacionih tela, od komisije koja bi vrsila ispitivanje javnog mjenja, od predsednika upravnog odbora, od sefa koordinacionog tela, od eminentnih strucnjaka koji ce nadgledati rad svih gore nabrojenih tela... koliko ce tela dobiti nova radna mesta koja ce placati upravo ta sirotinja koju teze da zastite.
I ko je zapravo taj Vlada koji ce nam pomoci, pitao sam svog komsiju Vladu, on mi je rekao da nije umesan u to...
Ne mogu a da vam ne skrenem paznju na dramu koja se je odvijala proslog vikenda, naime radi se o pokusaju samoubistva mladica iz Beograda. Ako niste imali prilike da procitate nesto vise iz dnevnih casopisa tih dana , ja cu vam ukratko prepricati dogadjaj sa bulevara Kralja Aleksandra br.58 11000 Beograd.
Kako se navodi, sve je pocelo u subotu u 21 sat kada je Milan (u daljem izlaganju mladic) otisao u stan poznanika, popeo se na terasu na poslednjem spratu i zapretio da ce da skoci. 16 sati je trajala drama na simsu sedmog sprata u centru Beograda, da bi u nedelju oko 12 i 30 i 13 sati, nesrecni mladic bio savladan i sprecen da okonca svoj zivot skokom sa zgrade.
U jednom od dnevnih novina od ponedeljka se navodi odmah na pocetku da je mladic dusevni bolesnik, sto meni kao citaocu u startu stvara sliku o coveku koji stoji na simsu zgrade htejuci da se ubije, a tek kasnije u daljem tekstu dobijamo na uvid da je mladic ucesnik, bez malo svih ratova koji su se vodili na ovim prostorima, da je bio u bosni i na kosovu, da je video i preziveo ko zna sta, da je dobio otkaz iz firme gde je radio, da je bio lecen, da se niko nikada iz vrha zemlje zbog koje je ratovao nije pitao, ni upitao kako je tolikim Milanima u ovoj Srbiji.
U sledecem izdanju,tj. Dnevnom izdanju od utorka se i dalje pise o nesrecnom mladicu koji je pokusao samoubistvo, naslov kao vrata “ODBACENI”, u daljem tekstu se navodi da Srbija ne vodi racuna o 300 000 ljudi koji su oboleli od “vijetnamskog sindroma” i da su oni prepusteni sami sebi. Eto vidite to je istina, to je istinitija istina i od prognoze koju nam
svakodnevno serviraju kad-tad i pogodivsi je.
Da li ste vi svesni koliko je to procentualno puno u odnosu na broj stanovnika ove zemlje, da li ste vi svesni koliko aneksiozno-depresivnih osoba koje su sklone svemu i svacemu hoda nasim ulicama. Taj Milan, nije rodjen kao dusevno oboleo, njemu je to poklonila zemlja za koju se je borio, a ista ta zemlja mu je uskratila sve na sta je taj milan i jos tristahiljada drugih Milana imalo prava.
Govorili su nam, a kazem nama zato sto sam i ja okusio ratni kolac, dabogda im preseo, da ce sve sto nam sleduje doci samo po sebi, ako se vratimo. E pa vratili smo se mi Milani koji smo preziveli i dobili kosmare, nocne more, povisene pritiske, lekove za smirenje, lekove za pritiske, tikove, dijagnoze raznih psihijatriskih ustanova po ovoj nasoj zemlji Srbiji.
I ne mogu , a da ne pomenem da dok je trajala drama oko spasavanja redova Rajana, gomila klinaca, tinejdzera ili kako bi mi ovde rekli zivana, je ladno otvorila kladionicu uplacujuci novac na konacan ishod drame. Poslednja prognoza na koju su tipovali je bila da ce mladic skociti do 16 sati. Sta reci na to, zasto ne objave koji su to klinci, cija su to deca...
I za kraj
Nisu u pitanju 300 000 obolelih Srba od vijetnamskog sindroma, u pitanju je najmanje trimiliona potomaka kojih na zalost nece biti, jer sto bi rekli nasi ljudi: Ni jedna majka nema cerku za bacanje...
Jos jedna stvar mi je privukla paznju, a kako i ne bi kad se takodje provlaci nedelju dana po dnevnim casopisima:
“Ilicev posao ili prevara veka”, “Autoput posao ili prevara veka”, “Velja Ilic vuce za nos celu Srbiju”, “ Ilic: Ugovor cist kao sunce”, Parce od koncesije”, “Objavicemo i aneks od koncesije”, “Kostunica ljut na Ilica”, i petak: “Vlada objavljuje celu koncesiju”...
Ne bih da Vas zamaram citatima iz svih tih novinskih izdanja, verovatno ste ih citali ili jednostavno preskocili, zaobisli, zazmurili na gomilu izrecenih opravdanja, obrazlozenja, izjava, ne dorecenih izjava i svih onih nepotrebno ispricanih reci koje pune clanke, a nista ne kazu... papir trpi sve, ali zasto je trebalo da se celokupna javnost, ili bar deo, pogadja sa jednim covekom o tome sto je ustavno reseno... dati na uvid sve ono sto javnost treba da zna...
On, je verovatno iznad svega, a najvise me nervira to sto, devedesetih imali smo jednog javnog “ON”od koga su svi ucili zanat, dok u sadasnjem vremenu imamo mnogo njih koji se ponasaju kao “ON”, i svi su postali “On”, i svi se pitaju i grebu i svi polazu pravo na sve sto je bitno za nas, a nas ne pitaju jer mi nismo stigli do zvanja zvanog “On”...
Nadam se da me razumete, ja na to ovako gledam, na zapadu,mislim na ekonomski razvijene zemlje iz naseg blizeg i daljeg okruzenja, svako ko ugovori posao po zakonu dobija procentualnu nagradu ili nadoknadu za svoj trud oko sklapanja ugovora o daljoj saradnji, e... sta se ovde zbilo... naime u pitanju je posao koji vredi ohoho, sto bi znacilo da je i procenat ohoho,a sto bi dalje znacilo da je g-din Ilic sklopio saradnju sam i nije hteo da da po jedan griz ostalima iz vlade, pa je neko iz iste vlade alarmirao javnost, e onda su novinari potegli pitanje o tome da se objavi kompletan ugovor, da se zna sve, da javnost bude obavestena o delovanju vlade i nijihovom krejnje postenom odnosu prema stanovnicima ove Srbije, onda se je “On” malo neckao, pa je izazvao drugog po funkciji viseg “ON”, da se naljuti i da u danasnjem izdanju dnevnih casopisa mi gradjani ove zemlje ostvarimo ustavno pravo da vidimo sta su to ON i Oni zakuvali u njihovu korist... ali na oficijalnom sajtu vlade srbije www.srbija.sr.gov.yu, a kako po zadnjim statistickim ispitivanjima internet u Srbiji koristi svaki deseti stanovnik... onda je sve jasno-nejasno.
Zivela ti meni zemljo moja mila, sa njima ili bez njih, ali definitivno sa nama....
PS. Dok su naslovi o ovom potezu g.dina Ilica veliki ko vrata u svim novinama, prosto nemozemo da vidimo one naslove koji su nam jos od ponedeljka najavili poskupljenje svega i svacega, a bitnog za nase bitisanje na ovim prostorima...
Vreme je za jos jedan osvrt na proteklu nedelju, radnu za one koji rade i takodje radnu za mnogobrojne koji ne rade a ubijaju se od posla, a to kazem zato sto danasnji savremeni poslodavci u nasem gradu ,a i sire primaju svoje uposljenike na po tri meseca probnog, sa malom ili nikakvom nadoknadom za rad i bez obaveza osiguranja, a onda druge na tri, pa trece i tako dalje... sto bi mi rekli tri menjas sest kraj.
Nego da se vratimo na minule dogadjaje u prosloj nedelji....
danasnji komentar bi otpoceo jednim sramezljivo malim clankom o nasem gradu, citiram:
“Obnova crkve u Vlasotincu”
u daljem tekstu: Vlada Srbije izdvojila je osam miliona dinara za obnovu crkve Svetog Duha u Vlasotincu, jedne od najstarijih u tom kraju, rekao je predsednik te opstine Srdjan Susulic, radovi na obnovi poceli su jos 2004 god ali jos uvek nisu dovrseni zbog nedostatka novca.
Mozda citaoci ovih dnevnih novina nisu upoznati sa cinjenicom da je ovaj clanak star kao bajati hleb, i da ga je vec zahvatila budj. Koliko se ja secam pocetka obnove te crkve, a secam je se upravo zbog toga sto je na samom pocetku podignuta tolika prasina oko, kao prvo uredjenja dvorista crkve, jer da pojasnim u crkvenom dvoristu su smesteni stari spomenici, sarkofazi i ostale pomen stvari starih i prvih vlasotincana koji su umirali na ovim prostorima, a koje su ladno hteli da izmeste sa svojih mesta i naredjaju oko crkve, e onda su odredjene strukture, ne tako omiljene, uputile zahtev zavodu za ocuvanje spomenika Srbije, koji je u ovom slucaju doneo pravednu odluku... ostavisi mrtve da mrtvuju, a sto ipak nije bio slucaj sa spomen obelezjem kod moravskog mosta, jer su ga lepo srusili i evo prave stariji i bolji spomenik, no ipak to je druga tema, ali da se vratimo obnovi... secam se da je obnova pocela jos kad je SPS struktura bila na vlasti, a nastavljena danasnjim timom vladajuce koalicije i da je jos tad ,kazem ponovo dignuta prasina, oko nekih para koje je obezbedila vlada, a koje su zalutale na putu beograd vlasotince i izgubile se oko nisa, i da je jos tada tadasnji ministar finasija,nase gore list, potegao iz beograda da nadje novce iliti peneze.... i evo posle cetiri godine te pare su nasle put do naseg malog mista, ali, a uvek postoji ali, kako to da uvek zafali novca da se finisiraju radovi na objektima, jer ako se osvrnete na minuli period, mi jos uvek nemamo zavrsenu famoznu vlasotinacku arenu, zasto..., jos uvek je letnja pozornica u grubim radovima, a i to da prokomentarisem, zar nije mogao taj koji je projektovao da je malo zarotira i da ovaj grad dobije dva objekta u jednom, jer ako bi tribine bile okrenute u pravcu placa starog vodovoda, onda bi dobili letnju pozornicu sa dva lica, s jedne strane gde su tribine bi ostala pozornica, dok s druge strane gde urasta u ambroziju plac starog vodovoda mogli smo da dobijemo prvi i jedini letnji bioskop ili ti drajv in, ali niko nas ne pita, i dokle se je stiglo sa obnovom internata, do krova ocigledno...
Vidite to mi nije jasno, ako neko trazi pare za nesto da zavrsi, onda taj neko mora da ima i uradjen finasiski plan koliko treba para za to nesto, a na kraju se uvek ispostavi da se je taj neko malo preracunao, za koji milion recimo...
E i da ne zaboravim, koliko Vas je dragi moji culo da je raspisan konkurs za prijem dva strazara u , e to nesmem da kazem, kad vec nisu ni oni...
I ove godine vremenske prilike nisu bile na nasoj strani... reci ce lokalna samouprava i komisija za organizaciju manifestacije zvane “Vinski bal”.
Pitam se da li je lokalna samouprava negde dala na uvid gradjanima ovog naseg sela plan rada komisije koja je je bila zaduzena za organizovanje samog Vinskog bala i da li negde gradjani mogu dobiti na uvid koliko je sredstava odvojeno i dato i u koju svrhu potroseno za sam Vinski bal..
Ako se svake godine ponavlja ovo sa vremenskim prilikama i ako svake godine se pojedinci vade na kisu i lose uslove, zar nisu do sada mogli da nauce nesto... na greskama se uci – kazu pametni stari, ali ovde su sve sami sujetni sistemski igraci kojima bas i nije stalo do toga da Vlasotince koje neguje ovu manifestaciju jos od davnih sezdesetih, istu pretvori u brend grada, vec je sistematski unistavaju upravo oni koji bi dusu dali za Vlasotince ili za procenat.
Ni bure vise nije bure, na samom ulazu takozvane vinogorske knezevine, na zalost ne stoji vise bure, vec losa imitacija napravljena od lesonita, grad i dalje ukrasavaju zastavicama iz onog perioda kad je Vinski bal znacio nesto, a novogodisnje sijalicke u obliku pahuljica i jelkica su dale veliki doprinos kvazi-lepoti, ha bar su izbacili one kruskaste u boji ili su pak pregorele, a kako ih nema vise po trgovinama morali su da koriste ove koje su i koristili.
Gde je nestalo bure ili bacva, da li je i to neko pozajmio da bi ukrasio svoj vrt, i vesto ga zamenio maketom od lesonita, pa zar mi cija se istorija zasniva na vinu, ciji su stari davnih tridesetih prosloga veka u svojim podrumima zidali bacve, izvozili u susedne zemlje, ne grozdje, vec preradjeno vino na vagone, nemamo ni jednu bacvu ili bure da pozajmimo lokalnoj samoupravi, pa zasto nas nisu pitali, zasto se nisu konsultovali sa gradjanima koji svakako zasluzuju da aktivno ucestvuju i daju svoj doprinos gradskoj manifestaciji – Vinskom balu. Verovatno je eminentna ekipa organizatora zakljucila da mogu sami sve, i bez obzira sto su se sve prosle godine pokazale kao lose u smislu organizacije, isti i dalje sve znaju... skratili su trajanje vinskog bala na dva dana, razvukli su mesto odigravanja same manifestacije od ulaza na kej do ,bez malo, puklog kamena... sam izbor vina i najboljeg vinara je smesten u 100 kvadrata u galeriji u prostoriji koja nikako nije za to, kazu bilo je puno izlagaca sa strane, ali isto tako se prica da nikada manje nije bilo iz samog Vlasotinca (neznam da li je iko i ucestvovao), pored keja stoje dve tri tezge, koje inace i stoje tu, jedna ili dve ckare sa rostiljem i to je sve, a onda predjes jos jedno 500 metara u polumraku i tisini dok ne dodjes do glavne bine, inace nezavrsene letnje pozornice, koja je zablistala u pravom svetlu, jer to je jedino sto je odradjeno kako treba, napokon smo imali profi binu i ozvucenje i najmanji broj ucesnika na njoj.
U paketu su nam ove godine pevali Ivana i Negativ i Ana Bekuta, dva dana, pardon dve veceri dva izvodjaca, a u toku dana nista, mrtvo i sumorno, pa mi se cini da se vasari u nasem gradu bolje organizu i bolju ponudu imaju no glavna gradska manifestacija...
Verujem da je tesko bilo osmisliti citav program, to jest program koji bi popunio tih dva dana slavlja u cast vina i naseg vinogorja. Tesko je to gospodo kad se ne razmislja glavom vec ciframa koje treba upakovati da se sve uklopi i da ponesto pretekne...
Deciji maskenbal u subotu na vece je vise izgledao kao povorka koja u tisini hoda i odaje pocast nekome, no kao deciji maskenbal. Povorka je krenula sa trga Dragoljuba Peskica ili od Kese, mirno i u tisini, bez ikakve muzike, sa povecanim glasovima roditelja i vaspitaca, deca su tiho odhodala kroz grad, prateci praznu kociju u kojoj je trebao da se pored kocijasa verovatno vozi nas knez nase knezevine ili pak lokalni klovn, medjutim u kociji je bio samo kocijas... kisa je glupo padala, ali sve jedno deca su bila vesela, maskirana u kojekakve svoje junake, obucena sareno, nasminkana veselo i nije im smetala kisa, nije ni roditeljima smetala kisa, nije ni vaspitacima smetala kisa, nije ni konju ni kocijasu smetala kisa, ali je smetala knezu, smetala je ljudima kojima nikako nije smela da smeta, zasmetala im je toliko da tu decu, tu mladost naseg grada niko nije docekao na glavnoj bini da ih pozdravi, da im se zahvali sto ce verovatno u narednih par dana biti desetkovani od prehlada i kijavica, da ih popnu na veliku binu, da se deca raduju, da da se deca raduju... Pa zar jedino sto je jos uvek iskreno i neiskvareno nema niko da pozdravi, da ugosti, da im pruzi osecaj da su vazni clanovi ove zajednice... da ih udostoji...
Kad je povorka sa decom stigla do bine, izasli su cigani trubaci i zasvirali ono sto inace sviraju svagog prvog u mesecu kada Boge Mrena primi penziju. Koliko li moze da kosta klovn ili par njih, i koliko li bi to znacilo pokislim malisanima, koliko bi im znacilo da su umesto djurdjevdana ili vec koje druge pleh pesme, culi Branka Kockicu, Mandu, Dragana Lakovica... znacilo bi im, ne bi se malisani vracali pokisli i uplakani sto su ih slagali da ce ucestvovati, a nisu...
Sta je bitnije Vlasotincanima od Vlasotinca... nista, a sta je bitnije lokalnim samozvanim politicarima od Vlasotinca, mnogo sto sta...
E pa Vlasotincani jos jedan u nizu Vinski bal nam prodje u radosti i veselju necijem, do sledeceg bala i sledeceg komentara prijatno i nazdravlje... _________________ "napravio sam pajp, dosta mi je muke, nemogu da rolam jer me bole ruke.."
pal dostavi toj u mp3 na mene ja cu postavim za cas... nije problem... ima milion mesta na net kude se moz postavlja svaka emisija.
A nije lose da otvoris BLOG ili mozda vidimo ako ima mesto na poddomen manfred.vlasotince.com ( imamo jos 100 poddomena a tebi za tekst i sl treba 5-6 mb jer sve ce hostujes/mo na neki free hostizi...
super su procitao sam cak sve sto je veoma retko
samo napred _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
ete nesam ni znaja za ovoj Lepo lepo ako li da turim neki miror linkovi ega zberem za free premium na rapid _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Poslao: Pet Sep 21, 2007 12:23 pm Naslov: Vojne vezbe
Postovani moji dodje nam jos jedan petak, nesto mi se cini da moj izbor dana za emisiju iz mog ugla i nije slucajan, secate se one stare izreke: Docice i tebi crni petak, no da batalimo crnjake i da pocnemo pricu...
Poceli su ponovo da dele pozive rezervnom sastavu.... sta crnje od toga reci, prosto kako vreme prolazi sve vise i vise verujem da sunce tudjeg neba jos dugo ce nas grijat posto ovo nase ne grije.
Onog istoriskog oktobra 2000-te, dok su se partijski pripadnici pojedinih stranaka radovali padu socijalista na celu sa Milosevicem, ja sam se radovao tome da ce napokon prestati da nas vode po ratnim eskurzijama, da ce raspustiti pozivare i sve one koji su nam nosili cestitke vojnih sadrzaja, kad ono mucak...
Kaze mi komsija: Dobio sam poziv na vojnu vezbu... gde – upitah ga; Presevo...
Zasto se vezbe ponovo odrzavaju na granicama, da li se opet sprema ono ... umesto da deci objasnjavamo zasto je jesen prirodna paleta boja i zasto nam mirise na uzrelo voce, mi ce mo cutke ,ne daj Boze, osluskivati svaki zvuk po avlijama u gluvo doba i naslucivati mirise baruta u vazduhu...
“Svesni da se stavovi Beograda o suštinskoj autonomiji i Prištine o nezavisnosti ne mogu približiti, diplomate u međunarodnoj zajednici trenutno razmatraju nove modele za rešavanje problema Kosova. Kako „Blic“ saznaje od izvora bliskog Kontakt grupi, opcija o kojoj se u međunarodnim krugovima najviše razmišlja je da se kosovski problem reši po hongkonškom modelu. Model Hongkonga bio bi, dodaje naš sagovornik, upravo opcija u kojoj su sadržani stavovi obe strane, a tako bi se premostile razlike u stavovima Beograda i Prištine. Takođe, ovaj model bio bi samo prelazno i vremenski oročeno rešenje.”
Da li vas sve ovo sto se dogadja ovih dana vraca u divne devedesete, kad su tamo neki ovde nekom nudili neko resenje, a ovaj ovde neko je to odbio pa smo onda ratovali nezvanicno deset godina dok oni od tuda nas nisu gadjali da se smirimo...
Citiram dalje:
“Najgrublje preslikan model Hongkonga na slučaj Kosova znači da bi rešenje sadržalo elemente za uređenje nalik i stavu Beograda i Prištine. Formalno, granice Srbije ne bi bile promenjene, a Kosovo bi verovatno imalo status koji ne bi značio pun međunarodni subjektivitet. Moglo bi da sklapa ekonomske sporazume i imalo bi pravo učešća u međunarodnim institucijama osim u UN. Kosovo bi imalo sva ovlašćenja koje suverene države imaju na svojoj teritoriji, bilo bi na izvestan način zapravo država u državi sa svim državnim ingerencijama, osim spoljne politike i vojske.
Vlasti Kosova bile bi samostalne u odnosu na Beograd. Administrativno ne bi bilo zavisno od Beograda, imalo bi svog predsednika, premijera, skupštinske i izvršne organe, samostalno upravljanje svojim resursima i budžetom. Međutim, ne bi bilo i nezavisna država.”
Iskreno mislim da je ovo neprihvatljivo resenje za nasu zemlju, da ce nasa ipak biti poslednja... ali sta ce se onda desiti, da li ce se ponoviti devedesete, da li ce se ponoviti sankcije, zabrane, inflacija, jednoumlje, bezumlje, pogibije i stradanja, i sve ono sto je gro njih zaboravilo na precac.
Jednom prilikom koliko se ja secam, rece neko u nasoj vladi da se ukida rezervni sastav, da se vojna obaveza moze sluziti civilno i redovno, da se ide ka profesionalizaciji vojske...
Medjutim koliko sam obavesten, za razliku od nekih, jedino sto se je ukinulo to je ,valjda- da se ogradim od tacnosti informacije, civilno sluzenje vojnog roka. Mora se pod uniformu i pod slemom, a ispod slema mozga nema...
E pa gospodo ako ste resili da aktivirate rezervne jedinice, a pri tom jos uvek niste resili pitanja onih iz devedesetih (kako se suska isplacena je samo trecina dnevnica, nikome do sada nisu priznali tri meseca benificiranog radnog staza, kako su nam pricali kad su nas vodili, koliko fizickih i psihickih invalida je sagledano u zadnjih osam godina), ponavljam ako ste resili onda otidjite do vaseg vojnog odseka, ponesite vojne knjizice i zamolite ciku u maskirnom da vam dodeli vas ratni raspored, zamislite gospodo politicari vojska ima i vas broj uniforme, ali pritom povedit
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
a tebi za tekst i sl treba 5-6 mb jer sve ce hostujes/mo na neki free hostizi...
