Da li ste za to da Srbija postane članica Evropske unije?
DA
60%
[ 3 ]
NE
20%
[ 1 ]
Ne znam
0%
[ 0 ]
Uzdržavam se od glasanja
20%
[ 1 ]
Ukupno Glasova : 5
vlasotincanin Broj 1
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Pon Apr 07, 2008 12:17 am Naslov:
danas.co.yu 5.4.2008 ::
Prof. dr Milan Podunavac, dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu, o ponudi biračima na predstojećim parlamentarnim izborima
Građani biraju između modernizacije i izolacije
[slika]
Srbija je postratno, postdiktatorsko i duboko podeljeno društvo: Prof. dr Milan Podunavac
Slobodan Penezić
Srbija predstojeće majske izbore dočekuje kao država u kojoj su sva fundamentalna pitanja njene političke egzistencije još otvorena. Rezultati izbora će pokazati da li Srbija ima dovoljan politički kapacitet da adekvatno odgovori na ova pitanja ili će ostati u matrici starog režima i političke restauracije - ocenjuje u razgovoru za Danas prof. dr Milan Podunavac, dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Koji su, po vašem mišljenju, osnovni uzroci konstantne političke nestabilnosti u Srbiji, što potvrđuje i nedavni raskol unutar Vlade Srbije i raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora?
- Proces demokratske rekonstitucije Srbije kao države i političke zajednice nakon 2000. odvija se u ambijentu u kojem dominiraju tri negativna nasleđa prošlog režima, koji imaju snažne implikacije i ograničavajuće posledice na proces demokratske i političke konsolidacije Srbije. Prvi je rat. Srbija je po svojim osnovnim obeležjima postratno društvo, a to je nepolitički ambijent koji na duži rok razara osnovne ujedinjavajuće segmente jedne političke zajednice.
Druga važna stvar je da je Srbija postdiktatorsko drušvo. To je uzrokovalo da su u političkom polju ostali snažni politički akteri, poput SRS i SPS, koji po svojim bitnim političkim svojstvima predstavljaju neprijatelje demokratije i koji su u čitavom postoktobarskom periodu koristili demokratske procedure i okvire da bi razarali demokratiju kao tip političkog projekta. Rezultat toga je i da se u ambijentu duboko podeljenog društva, bez minimalnog političkog konsenzusa, politička borba odvijala ne na osnovu političke kompeticije i kalkulabilnosti, već duž ose političkog prijatelja i neprijatelja, što je onemogućavalo Srbiji da se demokratski konsoliduje i rekonstituiše. Rezultat rata i postdiktatorske političke memorije jeste i tehnologija nasleđena iz starog režima, koja vodi permanentnom razaranju i blokiranju političkih institucija. Snaga starog režima se pogotovu pokazala kada je došlo do ubistva premijera Zorana Đinđića i kada je demonstrirano postojanje dualnog političkog poretka i moći. Ne treba zaboraviti da Srbija nosi i obeležje političkog društva, koje je devedesetih godina prošlog veka pretrpelo niz poraza, a rezultat toga je duboka podeljenost i problemi u uspostavljanju bazične političke saglasnosti, što je pretpostavka za organizaciju jednog političkog društva i obezbeđivanje elementarne demokratske stabilnosti.
Koliko Srbija i njeni građani gube trošenjem vremena na nova preispitivanja i stalnim referendumskim izborima na kojima se odlučuje o pitanjima koja su davno morala biti razrešena?
- Srbija je po mnogo čemu forma jedne nedovršene države i nedovršene političke zajednice. Izbori su zato najbolji instrument za pokretanje energije društva kada se ponovo otvaraju pitanja političke egzistencije. Srbiji svakako treba jedna vrsta političke mobilizacije u kojoj će građani, koji su pokazali da osvešćeno misle, doći do odgovora na pitanje koji su to fundamentalni principi naše političke zajednice.
Da li je takva atmosfera i osnovni razlog za raniju nemotivisanost građana da učestvuju u procesima demokratizacije Srbije i da li je rezultat toga i porast popularnosti SRS i nekih stranaka koje su bile deo bivšeg režima?
- Sigurno je da je nakon 2000. propuštena konstutucionalna šansa koju je nova politička klasa dobila da redefiniše kolektivni politički identitet. Rezultat toga je i politička apatija među građanima i porast popularnosti onih aktera koji su predstavljali osu starog režima.
(...)
Kakva će biti evropska perspektiva Srbije, ako vladajuću koaliciju nakon izbora 11. maja budu predvodili radikali?
- Takvo formiranje bloka imalo bi nekoliko negativnih učinaka, kao što je ograničavanje procesa demokratske konsolidacije Srbije. Jasno je da bi njihova pobeda Srbiju vodila u jednu formu izolacije, jer je to i deo političkog projekta SRS, čiji sastavni deo su ideja samodovoljnosti Srbije i strah od Evrope. To je put ka izolaciji i promeni naše političke orijentacije, distanciranja od evropskog političkog prostora i okretanja ka izraženijoj proruskoj perspektivi.
Kako pomoći građanima da razumeju značaj procesa evropskih integracija i demokratskih procesa uopšte i motivisati ih da učestvuju u njima?
- Građanima treba slati jasne poruke i sada je prilika da se one artikulišu, pre svega unutar ovog demokratskog bloka, koji ima obavezu da svoju matricu ponudi na jasniji i artikulisaniji način. Mora se negovati poverenje u građane i njihove političke vrline. Ne sme se zaboraviti da je došlo do formiranja političke kulture otpora prema razaranju demokratskih procesa i nastanka razvijene senzibilnosti kada se oblikuju ključne alternative za političko društvo. Srbija je u stanju konstitucionalne politike i zato je odgovornost stranaka velika, njhovo poverenje u građane mora biti adekvatno jer institucije i javne slobode društva vrede onoliko koliko ih takvim učine njegovi građani.
Koliki je zapravo značaj ulaska u Evropsku uniju i kako to približiti građanima na pravi način?
- Poruke građanima moraju biti jasno artikulisane, a postoje tri nivoa tih poruka. Najdublji jeste politička ideja Evrope i građanima treba pokazati šta ona znači jer je za Srbiju izuzetno važna zbog vrednosti na kojima počiva, kao što su individualizam, vladavina prava, tolerancija... Drugi nivo je pragmatični i odnosi se na praktičan značaj našeg približavanja Uniji sa aspekta ekonomije, nauke i obrazovanja, kulture... Ti učinci su ogromni i svako vidi da su države koje su deo evropskog političkog korpusa po svim performansama daleko ispred onih koji to nisu. Simbolički je takođe bitno da budemo deo Unije, jer smo često opravdano, ali i neopravdano dobijali negativan predznak u evropskoj zajednici. Srbija je oduvek imala snažno proliberalno nasleđe koje se sada nedovoljno vidi, a ulaskom u Uniju bi se distancirali od negativnih obeležja ukorenjenih u našem društvu.
Predstojeći parlamentarni izbori su označeni kao prekretnica na evropskom putu Srbije. Koliko je važna uloga Unije i poruke koje će ona slati Srbiji do 11.maja za nastavak procesa demokratizacije Srbije?
- To je izuzetno značajan faktor za dinamiku predstojećih izbora. Poruke Unije moraju biti snažnije i jasnije prema demokratskom jezgru Srbije, jer su dosad bile mlake i dvosmislene. Unija mora pokazati da ima poverenja u kapacitete modernizacijske klase Srbije.
(...)
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Uto Apr 08, 2008 12:51 am Naslov:
Pogled preko plota,
geografski blizu,
ali ipak miljama daleko od nas
idu punom parom na putu ka EU
Radio antena M, Podgorica ::
Bat: Realna aplikacija Crne Gore do 1. juna
Petak, 4.04.2008
Podgorica - Crna Gora realno može aplicirati za status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji tokom predsjedavanja Slovenije do 1. juna, ocijenila je za Antenu M ekspert Instituta EU za bezbjednosne studije Džudi Bat.
''U Briselu sam stekla utisak da neki ljudi podržavaju takav potez Crne Gore'', rekla je Bat, ali je ukazala da bi bilo poželjno da Vlada u Podgorici prethodno usvoji program Nacionalne integracije zemlje.
Džudi Bat smatra da je dobra odluka crnogorske Vlade da aplicira za status kandidata tokom slovenačkog predsjedavanja. U izjavi za Antenu M, Bat tvrdi da mnogi zvaničnici u Briselu podržavaju Crnu Goru na putu evropskih integracija:
''Slovenija bi očigledno voljela da vidi neke krupne pomake na Balkanu tokom njihovog predsjedavanja Evropskom unijom. Mislim da je Brisel primjenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Crnoj Gori ocijenio kao veoma dobru, tako da, iako je pred Crnom Gorom dug put do učlanjenja u Evropsku uniju, Vlada vrijedno radi i rezultati u primjeni sporazuma su vidljivi, tako da pretpostavljam da je dobar trenutak, da je realno da Crna Gora aplicira za status kandidata tokom predsjedavanja Slovenije. U Briselu sam stekla utisak da neki ljudi podržavaju takav potez Crne Gore.''
Na pitanje da li bi Vlada trebalo prije apliciranja za status kandidata da usvoji Nacionalni program za integracije, Bat naglašava da, ako želimo pozitivan odgovor Evropske komisije, sva dokumentacija mora biti pripremljena:
''Crnogorska Vlada, naravno, mora da bude potpuno pripremljena tako da, kada odluči da aplicira za članstvo, može da pokaže da je uradila sav domaći koji je od nje zahtijevan u toj fazi, da bi Komisija mogla da razmotri aplikaciju. Sljedeća faza je apliciranje Crne Gore. Zemlje članice treba da pozovu Ecropsku komisiju da uradi kompletnu analizu i da da mišljenje o aplikaciji. Tako da, ako želi pozitivan rezultat, Crna Gora mora obezbijediti svu dokumentaciju. Mislim da je ovo znak da je crnogorska Vlada dobro organizovana i da je prepremila svu neophodnu dokumentaciju.''
Džudi Bat ističe da Crna Gora mora uzeti u obzir i činjenicu da proces dobijanja mišljenje Evropske komisije može da potraje. Crnogorska Vlada trebalo bi sljedeće sedmice da usvoji Nacionalni program za integracije. Slijedi javna rasprava 30 dana, nakon čega se dokument vraća Vladi na usvajanje. /Antena M, 10.04/
Čestitamo:
Potpisani Sporazum o Stabilizaciji i Priključivanju (SSP)
primenjuju sa VIDLJIVIM veoma dobrim rezultatima!
A mi?
Radikalno stagniramo i idemo sve u rikverc bez ikakvog sporazuma. _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Uto Apr 08, 2008 11:47 pm Naslov:
Radio Dojče Vele (Deutsche Welle) ::
Region | 08.04.2008
Hrvatska punim jedrima ka EU!
Odlažući primenu zakona o Zaštitno-ribolovnom pojasu na Jadranu, Zagreb i Brisel su ušli u vrlo dinamiču fazu pregovora o pristupanju Hvatske Evropskoj uniji. To je danas potvrdio i evopski komesar za proširenje Oli Ren.
“Hrvatske vlasti i briselska administracija ubrzale su pripreme za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja. Pred Hrvatskom je dobra perspektiva ako relativno nova vlada u Zagrebu nastavi s reformama u ključnim oblastima kao što su pravosudni sistem, javna administracija i borba protiv korupcije”, izjavio je Ren na konferenciji za novinare i dodao: “Ako Hrvatska ostvari predviđenu dinamiku reformi, uvjeren sam da bi značajan progres u pristupnim pregovorima mogao biti dostignut već u ovoj godini. U tom slučaju, Evropska komisija bi naredne jeseni mogla predstaviti vremenski okvir za zaključivanje tehničkog dijela pregovora u toku 2009. godine, pod uslovom da i Hrvatska ostvari preostale uslve za to”, izjavio je Ren.
Nema razloga za zastoj
Na pitanje da li ipak može doći do zastoja u pregovorima zbog blokade od nekih susjednih članica EU, Ren je odgovrio da pregovori sa Hrvatskom ponovo napreduju dobro, te da ne vidi razloge zbog kojih bi moglo doći do zastoja na bilo kojem od pregovaračkih poglavlja koja su trenutno otvorena ili o kojima bi pregovori uskoro mogli početi.
Hrvatski šef diplomatije Jandroković izjavio je da je Hrvaska vlada spremna “već do juna ove godine ispuniti sva evropska mjerila za otvaranje preostalih pregovaračkih poglavlja.”
U Evropskom parlamentu, gdje je hrvatski šef diplomatije takodje danas gostovao, vlada uvjerenje da je Hrvatska u stanju sve predviđene reforme dovršiti do ljeta naredne godine.
Možda referendum u Sloveniji
Istovremeno dok u Briselu ministar Jandroković lobira za ubrzavanje pristupnih pregovora, slovenački premijer i trenutni predsjedavajući EU, Janez Janša, odaslao je poruku iz Ljubljane po kojoj se “ne isključuje mogućnost da Slovenci na posebnom referendumu odlučuju o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju, pogotovo ako do tada ne budu riješena otvorena granična pitanja”, poručio je Janša.
Zekerijah Smajić
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Pet Apr 11, 2008 4:14 am Naslov:
Dobri ste.
Kad neko postavlja ovake videose shvatio je valjda o čemu se radi. Videosi, koje ste postavili, su izražaj samokritike. Ljudi kojima je stalo da njihova zemlja bude još više integrisana u evropsku porodicu su napravili ove videose. Evropljani na ovakve načine "upoznavaju" svoje kolege sa onim šta ih očekuje kada budu putovali u dotičnu zemlju. Vicevi i humor na sopstveni račun nisu ništa naročito u modernoj Evropi.
Prvo bi morali da savladaju alpinizam da se popnu preko gomila smeca koje je strateski rasporedjeno svuda po ulicama, verovatno ako treba da se prave barikade.
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Pet Apr 11, 2008 11:04 pm Naslov:
Nusproizvod_Inhalacije ::
ovoj li kako bi bilo kad evropljani dodju
mmmh. Možda će ipak da nas zaobilaze. Što više se mi njima inatimo, sve veći je ekonomski pritisak unutar EU da se Srbija konačno zaobiđe. Radi se o nekoj vrsti ćorsokaka i crne rupe. Baš onako, kako bi Tomi bio merak. Cene 5-10 puta veće nego u okruženju. Pa neka Boris, Voja, Velja i Miško ucenjuju nekog drugog i grade privatne bizmise, autoputeve i kafiće koliko god hoću, kad iz EU niko neće kod njih ni da kupi... Pažnja, rekao sam ekonomski pritisak!
Mala ilustracija? Evo ...
Ima još dosta primera iz ekonomije, koje neću sad da objašnjavam. I dok se Velja Evropljanima kurčio, nicale su investicije samo nekoliko kilometara sa one strane granice umesto da budu kod nas. Znaš, baš onako da čovek može iz Srbije da ih vidi. Kao u inat domaćim saboterima.
Politika 12.4.2008 ::
Путарине усмеравају шлепере ка суседима
Од Батроваца до Лесковца шлепер плаћа 139, 3 евра, док вињета за шлепер, која важи седам дана, у Бугарској стаје 42, у Румунији 52, а Мађарској 22 евра
(...)
Застој на Коридору - 10
Најкраћа друмска везе између Европе и Босфора као капије Азије води преко Србије. Ту ништа није спорно, али ако се уместо одреднице најкраћа употреби термин најбржа, Србија ће 2010. године имати озбиљан још један озбиљан разлог за забринутост.
Румунија и Бугарска ће тада отворити мост преко Дунава, код Видина, преко којег води траса Паневропског коридора 4. Наиме, та саобраћајница претендује да преузме знатан део саобраћаја са Коридрора-10, који води кроз нашу земљу. Поента је у томе да између Румуније и Бугарске, као чланица Европске уније, више нема граничних прелаза због чега ће Коридор-4 сасвим сигурно постати бржи од нашег Коридора-10.
У том случају, разлог за бригу је претећа опасност да Србију поново заобиђу европски саобраћајни токови. Шта Србија може и мора да учини како би задржала хиљаде камиона и шлепера који сада даноноћно пролазе путем бившег аутопута „братства и јединства”?
Ствар је у томе да је Србија, због саобраћајне политике која је већ годинама фокусирана искључиво на изградњу аутопута од Хоргоша до Пожеге, потпуно занемарила чињеницу да јој недостају десетине километара аутопута од Ниша ка Бугарској – око 80 километара, и од Лесковца у правцу Македоније – 72 километра.
Другим речима, Србија би одмах морала да почне изградњу тих саобраћајница. Када оне буду готове, камиони би од Ниша ка Бугарској, и Лесковца ка Македонији, на пуном профилу аутопута могли да путују знатно брже него сада и тако компензују време које изгубе на граничним прелазима.
А највећа предност Коридора-4 јесте то што на њему неће бити граница – од крајњег севера и запада Европе, све до уласка у Турску.
ceo tekst OVDE _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
