Praktično zubno lekarstvo i naučna medicina došli su do izvesnih iskustava, koja možemo koristiti kako za čuvanje, lečenje i održavanje svojih zuba, bez obzira na njihove nasleđene osobine, tako i za poboljšanje kvaliteta zuba svoga potomstva. Korišćenje ovih iskustava ima za kulturnog čoveka značaj koji ima svakodnevno uzimanje hrane. Kao što svaki deo tela negujemo i lečimo na odrđen način, tako treba da postupamo i sa zubima.
Brigu o održavanju zdravih zuba treba da vodi prvenstveno svaki pojedinac. To se može postići ako se u ishrani izbegavaju ona jela koja potpomažu pojavu karioznih oštećenja zuba i ako se zubi brižljivo i svakodnevno neguju.
Jela koja pogoduju širenju karijesa jesu: šećer, slatkiši, čokolada, beli hleb, kolači, slatka jela i zaslađena pića. Naročito treba izbegavati u svakodnevnoj ishrani uzimanje slatkiša između glavnih obroka, a takođe i hranu koja se lepi za zube.
Pranje zuba je, prvenstveno, brižljivo uklanjanje svih ostataka hrane i naslaga sa zuba. Čišćenje i pranje zuba treba da bude svakodnevna potreba i zdravstvena obaveza. Pri ovom poslu treba posebnu pažnju pokloniti čistoći četkice za pranje zuba, kao i načinu i vremenu kada treba čistiti zube.
Važan je oblik četkice i kvalitet čekinja. Glava četkice ne sme da bude prevelika i treba da ima pogodan oblik da bi njene čekinje mogle lako dopreti do svih mesta u ustima. Dovoljna su dva do tri reda snopića čekinja, koji se među sobom ne dodiruju.
Lepljive naslage na zubima i ostaci hrane, koje treba bezuslovno otkloniti, nalaze se najčešće na tri mesta: u olucima (fisurama) žvatnih površina kutnjaka i pretkutnjaka, u zubnim međuprostorima i na vratu zuba.
Kad se ova mesta pažljivo očiste, smatra se da su i sve ostale površine zuba istovremeno očišćene. Žvatne površine kutnjaka i pretkutnjaka mogu se dobro oprati jednostavnim trljanjem zubnom četkicom. Ali zubni međuprostori ne mogu se na taj način očistiti; tu treba zubnu četkicu tako namestiti da nekoliko čekinja uđe u međuprostor, a onda se četkica povlači od desni prema žvatnoj površini zuba. Pri pranju zuba četkicom treba znati sledeće: žvatne površine zuba čiste se povlačenjem četkice napred i natrag; četkica čisti zubne međuprostore i vrat zuba pokretanjem odozgo nadole u gornjoj, a odozdo nagore u donjoj vilici; četkaju se i bočne zubne površine, kako spolja tako i iznutra. Zubnu četkicu treba posle upotrebe dobro očistiti. Tuđa četkica ne sme se upotrebljavati. Svaka četkica čuva se odvojeno.
Pri pranju zuba četkica se stavlja na rub desni i snažno povlači prema zubu. Ovo se čini posebno za gornje i posebno za donje zube. Odomaćen je običaj da se zubi peru izjutra, što, u stvari, ima više estetski nego zdravstveni značaj. Međutim, daleko veći značaj ima pranje zuba uveče, pre spavanja. Mlečna kiselina nastaje u ustima raspadanjem ostataka hrane i izaziva truljenje i oboljenje zuba. Noć je najduži vremenski razmak u kome se taj proces može u potpunosti da obavi. Zato je večernje pranje zuba neophodno za sprečavanje štetnog uticaja mlečne kiseline na zube. Nikad jutarnje pranje zuba nije u stanju da popravi štetu koja u ustima nastaje u toku noći zbog toga što zubi nisu oprani uveče.
Zato je bolje da se zubi peru posle svakog jela, a naročito posle uzimanja slatkiša. Već i samo ispiranje zuba vodom je od koristi.
Redovno zubno lekarska kontrola počinje kod dece već u drugoj ili trećoj godini života, a može i ranije.
Naše zube čuva uredno pranje, a ne "čudotvorno dejstvo" zubnih pasta, kao što se to obično reklamira.
Jedanput godišnje treba obavezno otići zubnom lekaru radi pregleda zuba, bez obzira na to da li zubi bole ili ne, jer bolesni zubi ne bole uvek.
U naše vreme ljudi najčešće pate od raspadanja i razaranja zubnog tkiva; to je ono što mi nazivamo kvar (karijes) zuba. Ova bolest se ispoljava na taj način što se gleđ krune na pojedinim mestima razmekša i postepeno raspada. Na mestu gde se gleđ krune raspadne stvara se kvar, i gleđ se tokom vremena, ako se kvar zuba ne leči, odrubljava i bolest dopre do same srži.
Ispitivanja na iskopanim starim lobanjama pokazuju da su ljudi davnih vremena imali znatno bolje zube i da je raspadanje zuba bilo ređe. Pretpostavlja se da je to dolazilo otuda što su ljudi tog vremena jeli tvrđu hranu, koja je povoljno uticala na razvijanje i održavanje zuba. Ljudima se preporučuje pojačano žvakanje i ponekad namerno uzimanje čvršće hrane, kao što je sveže voće, povrće i slično. Na taj način zubi postaju jači i bolje se održavaju.
Kako dolazi do kvarenja zuba i u čemu se ono sastoji?
Naša hrana sadrži belančevine, kojih ima u mesu i jajima, zatim skrob koji nalazimo u hlebu, testu, krompiru, šećeru i dr., i masti (životinjske i biljne). Pored toga, našem organizmu su potrebne razne mineralne soli i vitamini, koje dobijamo korišćenjem voća, salate, kupusa i drugog povrća. Za raspadanje i kvar zuba od značaja je upotreba skroba u hrani, ali pri tom još značajniju ulogu igra prisustvo raznih klica u ustima.
Svaki čovek ima u svojim ustima milione klica - bakterija, od kojih su jedne štetne, a druge korisne. Pod naročitim uslovima i bakterije koje su inače korisne mogu da budu štetne po ljudsko zdravlje. Tako bakterije koje izazivaju kvar zuba zapale zubnu srž i korenove i, prelazeći preko otvora zubnog korena u krvotok, izazivaju na udaljnim mestima u organizmu razna teška oboljenja: zapaljenje zglobova, oštećenje srca, bubrega, slepog creva i oboljenja očiju.
Kiseline su jedan od neposrednih uzroka što nam zubi stradaju od kvara. Kvar se, dakle, javlja i razvija na taj način što mlečna kiselina nagriza zubnu gleđ, koja se polako raspada i nestaje. Kada nestane zubne gleđi, onda je na redu propadanje zubne kosti (dentina), koja je mekša od gleđi pa se i lakše ošteti. Zubno tkivo bez gleđi, u kome su i živci, izloženo je spoljnim nepovoljnim uticajima. Čovek tada oseća na zubu hladno i toplo, oseća bol na dodir slatke i kisele hrane.
Ako se već pri ovoj maloj osetljivosti zuba ne preduzmu mere za negovo lečenje, proces truljenja zubnog tkiva prodire sve dublje prema zubnoj srži. Tada obično nastaju jači bolovi, ali i slabiji izgledi za lečenje ovakvog zuba.
U trulom tkivu bakterije se vrlo brzo razmnožavaju i zahvataju zubnu srž (živac). Zubna srž se upali i tada nastaju poznati bolovi - zubobolja. Upaljena zubna srž se ne može izlečiti. U najboljem slučaju lekar je umrtvljuje, vadi, čisti i puni kanal i plombira šupljinu.
Ako belesnik uprkos jakoj zubobolji ne potraži lekara, može nastupiti vrlo ozbiljna posledica. Ovo se naročito dešava ako bolovi sami od sebe prestanu. To se dešava dosta često, i bolesnik misli da je ozdravio i da mu više nije potrebna lekarska pomoć. U trulim ostacima nalazi se bezbroj klica bolesti koje se zbog pogodne sredine još u većoj meri namnože, prodiru kroz vrh korena i prelaze na njegovu spoljnu površinu, gde se nalazi pozubnica i pokosnica. Pod uticajem ovih klica nastaje sada upala pozubnice i pokosnice. U ovom stanju bolesti čovek ne može da žvaće, a ima osećaj kao da mu je zub porastao. U ovakvom slučaju obično se stvara i gnojna oteklina, a pojavljuje se i temperatura. Gnoj se može širiti u raznim pravcima, a može probiti vilicu i stvoriti poznatu fistulu. Katkad se dešava da se fistula pojavi i na spoljnoj strani lica. Još je mnogo gore ako se gnoj širi u viličnoj kosti te izazove dugotrajno zapaljenje vilicei okolnog tkiva. Ovakvo stanje može postati i opasno po život. Najopasnije je ako gnoj prodre u krvne sudove, jer može da izazove trovanje organizma, pa i smrt.
Zubobolja je jedno od najčešćih oboljenja. Mali je broj ljudi koji nisu patili od nje. Zato se za zubna oboljenja može tvrditi da su opšta pojava u našem narodu.
Mnoga zubna oboljenja mogu biti sprečena ili svedena na manju meru ako se oboleli zubi blagovremeno leče.
Novija naučna ispitivanja dokazala su da su zubne bolesti skriveni uzročnici mnogih vrlo teških oboljenja ostalih organa čoveka. Na osnovu ovih ispitivanja, danas možemo slobodno reći da nema nijednog dela čovečjeg organizma čije oboljenje ne bi mogao da izazove bolestan zub.
• Kada se paradentoza razvije, njene posledice ne mogu da se otklone, zato je bitno na vreme otići zubaru
Ako se naježite svaki put kada pomislite na zubara, za početak imajte na umu da se u usnoj duplji nalazi više bakterija nego što cela planeta Zemlja ima stanovnika.
Bakterije su podeljene u 500 vrsta različitih organizama (bakterija, gljivica i virusa) i nastanjuju se na najrazličitijim mestima u ustima - između zuba, ispod jezika, na desnima. Stoga bi se za održavanje oralne situacije pod kontrolom trebalo pridržavati dva zlatna pravila - redovno odlaziti kod stomatologa i svakodnevno održavati higijenu, savetuju stručnjaci, a mi vam prenosimo šta još kažu na ovu temu:
Glavna funkcija oralne higijene je sprečavanje nastajanja plaka, tanke lepljive naslage bakterija koja se stalno skuplja na zubima. Bakterije u plaku reaguju sa šećerima iz hrane koju jedemo i tako stvaraju kiseline koje napadaju i slabe zubnu gleđ u kojoj se stvaraju šupljine.
U slučaju nakupljanja plaka, bakterije stvaraju toksine koji mogu iritirati desni i oštetiti zube. Rana faza bolesti naziva se gingivitisi može uzrokovati oticanje i krvarenje prilikom pranja četkicom.
Ako se ne leči, gingivitis se može razviti u ozbiljniju bolest koja se naziva paradentoza i koja oštećuje kosti i desni koji podupiru u zub. Kada se jednom paradentoza razvije, njene posledice ne mogu da se otklone, ali se njen razvoj može zaustaviti lečenjem kod stomatologa.
Oralna higijena se prvenstveno odnosi na pranje zuba, korišćenje zubnog konca i dodatnu fluorizaciju koja može biti u obliku vodice za ispiranje usne duplje.
Iako zubne paste prvenstveno služe za osvežavanje daha, one koje u sebi sadrže sastojak ksilitol jačaju zubnu gleđ i na taj način štite od karijesa.
Na stomatološke preglede trebalo bi ići dva puta godišnje. Ako je strah razlog vašeg retkog odlaska kod zubara, ne zaboravite da će upravo redovni pregledi sprečiti ono čega se najviše plašite, a to je bol. Svako odlaganje samo povećava mogućnost upala i dodatnih komplikacija.
Na pregledu će vam stomatolog osim zuba pregledati i desni i eventualno snimiti zube rendgenom kako bi se uverio da nema skrivenih problema.
Ako ste trudni, svakako to napomenite, jer snimanje rendgenskim aparatom za vreme trudnoće nije preporučljivo. Ukoliko nemate nikakvih potencijalnih karijesa, odstraniće kamenac (čvrsti plak), a takođe ih i polirati kako bi odstranio plak i mrlje sa površine zuba.
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 1701 Lokacija: Undersky
Poslao: Sre Okt 01, 2008 7:48 pm Naslov:
Citat:
Novija naučna ispitivanja dokazala su da su zubne bolesti skriveni uzročnici mnogih vrlo teških oboljenja ostalih organa čoveka. Na osnovu ovih ispitivanja, danas možemo slobodno reći da nema nijednog dela čovečjeg organizma čije oboljenje ne bi mogao da izazove bolestan zub.
ja,ja...udara na svi organi pa vi vidite _________________ 'Computer games don't affect kids; I mean if Pac-Man affected us as kids, we'd all be running around in darkened rooms, munching magic pills and listening to repetitive electronic music.'
Jedna zena stvarno umrela od zubi.Vikaju,udarilo na srce :|
U pokvarenim zubima i bolesnim desnima se razvijaju razne bakterije i virusi, od kojih pojedini izazivaju zapaljenje srcane maramice ili zapaljenje arterija i infarkt. Tu je ta veza.
. Još je mnogo gore ako se gnoj širi u viličnoj kosti te izazove dugotrajno zapaljenje vilicei okolnog tkiva. Ovakvo stanje može postati i opasno po život. Najopasnije je ako gnoj prodre u krvne sudove, jer može da izazove trovanje organizma, pa i smrt.
jednostavno organizam se stalno bori protiv stranih tela.ovde,usta su stalno puna raznih bakterija a pljuvacka je tu da nesto neutralise(lizozim i tiocijanatni jon) a nesto da spere do zeluca gde radi hlorovodonicna kiselina.
e sad,ako su kvarni zubi,pa jos neki gnoj...najvise udara na bubrege i srce. _________________ 'Computer games don't affect kids; I mean if Pac-Man affected us as kids, we'd all be running around in darkened rooms, munching magic pills and listening to repetitive electronic music.'
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
