svako vece moz grickas suncokret i gledas kvalitetno tepanje kude se ne znaje kuj koga bije i da u isto vreme budes zasipan pivom i staklom, dok se pitas nisi li slucajno u leskovac 8O _________________
Prva revizija - 101 razlog zašto treba živeti u VL.
Тrudio sam se da, uz prepravku, uđe sve što ste napisali. Kad se dođe do sto jednog predloga biće rangirani po kvalitetu i logici. Sve primedbe su dobrodošle.
Не требају ти више од два падежа. Један за сваки дан, један кад дођу гости.
Због недостатка падежа (савршенства језика), странци који дођу да живе у Власотинцу лакше овладају граматиком.
Твом говору се нико не смеје.
Рођен си у Лесковцу а ниси Лесковчанин.
Рођен си у Власотинцу и нормално је да ниси Лесковчанин.
Купање у Власини не кошта ништа.
Од кафане до куће можеш и на трепавицама, нико ти неће ништа рећи.
Најближа милиција je у Београду.
Казну за пролазак кроз црвено у Власотинцу никад нећеш платити.
Казну за пролазак ван пешачког прелаза можеш платити само у два случаја. Кад се одржава балканско првенство у брзом ходању и кад долази председник републике.
Кад неко пљуне у Власотинце, сви Власотинчани се уједињују у крдо, крећу у стампедо и газе га. Интелектом. И физички ако не разуме (због дијалекта) овај први начин.
Питање расне, верске и националне поделе, политичке и сексуалне опредељености, решено је на једноставан начин. У Власотинцу живе само Власотинчани и сељаци (индијанци који силазе са планине).
Власотинчани воле Власотинце највише на свету. Сматрају, међутим, да ко каже да "не постоји ништа лепше", или је луд или никада није прешао мост на Морави.
Треба живети у Власотинцу. Само неки не треба да живе.
Боље је да живиш у Власотинцу него нпр. у Сребреници.
На препоруку Живојина Мишића: "Пук се доцније настанио у Власотинцима, малој врло симпатичној варошици, у којој смо, поред осталог, имали и доста одличног вина. Тамо је, са својим добровољцима, стигао и чувени јунак Коле Рашић. У овој пријатној варошици најомиљенија музика беше велики бубањ који Власотинчани зову гоч. Лупање гоча за нас официре беше знак за збор у дотичној кафаници. Становници необично љубазни и гостопримљиви људи. Неко суво месо на жару и кајмак беху им најомиљеније мезе. Сем смотри по четама недељно једанпут, ништа се друго није радило. Само се веселило и пило. Верујем да се у редовним приликама за читавих пет година није више попило коњака неко за оно неколико дана бављења петог пука у Власотинцима. Команданта пука заступао је капетан Милан Андрејевић, јер је мајор Магдаленић добио неку другу дужност. Из Власотинаца пук се преместио у Лесковац. Тамо беше и штаб дивизије. Већа варош с већим бројем претпостављених старешина прекрати оно наше власотиначко весеље". Војвода Живојин Мишић - Моје успомене, српско-бугарски рат 1885. г.
Цревца на жару.
Добра домаћа ракија.
Кркушка на дурдубака.
Ћевапи.
"Бамбус" у долини.
Трубачи на увце (и остале органе) кад Боге Мрена прими пензију.
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
