Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Čet Sep 01, 2005 2:20 am Naslov:
Ovo je pjesma koja će te čekati
iza svakog kuta
iza svakog osmijeha
pjesma koja ne zna prestati biti draga
i samo će te ona prenijeti
preko zvjezdanog praga
i kad mene ne bude
i kad ti oči nekako posive
kad na usne padne list jeseni
kad se raduješ recimo nečem
a u stvari misliš o meni
ova pjesma ima stotinu zadaća
stotinu razloga da se od tebe ne odvaja
ona je tvoj stražar u noći
ja sam joj naredio da te čuva
kad se miris marelica spusti niz ramena
jer znam da je najteže
kad nekoga nema
a znaš da bi morao biti
i kad mene ne bude
tamo gdje me tražiš
a bit ću tamo gdje ne možeš do mene
ova pjesma će ti biti moje ime
jer ne želim da ti u očima stanuju zime
i da te hladno nešto uvijek boli
ovoj pjesmi
ja sam naredio da te samo voli
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Čet Sep 01, 2005 2:53 am Naslov:
Nepovratna pesma
1.
Nikad nemoj da se vraćaš
ako stvarno u svet krećeš.
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
Opasno je kao munja,
opasno je kao metak
kad u tebi večno kunja
i šunja se tvoj početak.
Svud se staje.
Svud se može.
Samo ne u iste kože.
2.
Ne gužvaj se, ne saplići
o sopstveni rep
i trag.
Sta ti znači staro sunce?
Stare staze?
Stari prag?
To je ono za čim može
da se pati.
To je ono čemu možeš
srce dati.
Al' ako se ikad vratiš,
moraš znati:
tu ćeš stati
I ostati.
3.
Očima se u svet trči.
Glavom rije mlako veče.
Od reke se čovek uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se čovek uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma: da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak,
kad u tebi večno klija
i čarlija tvoj početak.
Nek ti čelo zore ore.
Ti za koren nisi stvoren.
Ceo ti je svet otvoren.
4.
Pa daj, budi takvo čudo
što ne ume ništa malo,
vec kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna kud ćeš?
Ko zna zašto?
Ko zna šta te tamo čeka?
Sve su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Pa ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nikad nemoj da se vratiš
Ponekad kad sam sebe u ogledalu posmatram pomislim: majko lepseg ne moze da rodis..., a onda odjednom ispliva sve ono sto samo ja znam pa mi isprlja lice i oci mi potamne i rukom zamahnem da slomim odraz, da ne ostane ni mrlja o lepoti nevinoj....
Manfred _________________ "napravio sam pajp, dosta mi je muke, nemogu da rolam jer me bole ruke.."
Sutra se navrsava 40 dana od onoga (mrsko mi je...), po starom Srpskom obicaju dete se tad prvi put iznosi medju ljude kad se rodi...ali radjanje nije... ja pozivam sve one koji su znali decaka Dusana da sutra u 11 h mu odaju pozdrav( ako to moze tako da se kaze) na Orasackom groblju...
Dule zao mi je da to ne mogu recima opisati.... samo me boli...jako...
Manfred _________________ "napravio sam pajp, dosta mi je muke, nemogu da rolam jer me bole ruke.."
Retko pisem iz prve ruke, ali ono sto me tera je jace od svega...Ja sam ziv i dokle cu ne znam..mozda arhandjel cak i veceras polozi ruke svoje pa me otrgne, ali znam da me tamo gde ih arhandjel Mihajl vodi,ceka mnogo prijatelja koje u ovom zemaljskom bitisanju nemam il ih pak izgubih zbog njihove pohlepe... al znam da me cekaju Dusani, Nenadi, Ivane, .........................................................................................................
Tuzan sam ljudi, ako me shvatate, tugu bi ispoljio jedino kroz najaci rif, kroz grleni krik koji cuvam vec mnogo dana,jer kad sam tuzan ja pevam ZAJDI ZAJDI, kad sam tuzan ja sviram bilo sta iz a-mola, kad sam tuzan ja placem, al se sakrijem da me moja Andjela ne vidi...
Suza tece i kad zub boli, a boli me srce i dusa, samo tako, jednostavno boli me... _________________ "napravio sam pajp, dosta mi je muke, nemogu da rolam jer me bole ruke.."
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Sub Sep 10, 2005 3:35 pm Naslov:
Nepovratna pesma
Nikad nemoj da se vraćaš
ako stvarno u svet krećeš.
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
Opasno je kao munja,
opasno je kao metak
kad u tebi večno kunja
i šunja se tvoj početak.
Svud se staje.
Svud se može.
Samo ne u iste kože.
2.
Ne gužvaj se, ne saplići
o sopstveni rep
i trag.
Sta ti znači staro sunce?
Stare staze?
Stari prag?
To je ono za čim može
da se pati.
To je ono čemu možeš
srce dati.
Al' ako se ikad vratiš,
moraš znati:
tu ćeš stat
I ostati.
3.
Očima se u svet trči.
Glavom rije mlako veče.
Od reke se čovek uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se čovek uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma: da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak,
kad u tebi večno klija
i čarlija tvoj početak.
Nek ti čelo zore ore.
Ti za koren nisi stvoren.
Ceo ti je svet otvoren.
4.
Pa daj, budi takvo čudo
što ne ume ništa malo,
vec kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna kud ćeš?
Ko zna zašto?
Ko zna šta te tamo čeka?
Sve su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Pa ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nikad nemoj da se vratiš
“Pa daj, budi takvo čudo
što ne ume ništa malo,
vec kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna kud ćeš?
Ko zna zašto?
Ko zna šta te tamo čeka?
Sve su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Pa ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nikad nemoj da se vratiš”
Zainteresovalo me je ovo gore, eto nisam bio pažljiv baš na svim časovima kad se je čitalo i učilo, a i da priznam baš nešto i nisam čitao M. Antića, ali i pored toga što sam naveo, a sad se ponavljam, da se na ovim stranicama pročitaju neka naša razmišljanja, nadovezaću se na ovo sledećim stihovima ( kao odgovor ):
Usnih je od kamena
Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju,
ali ne veruj moru koje nas vreba i mami.
Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se sucokreti
klanjaju
vidis li okrenuta zaboravljenim danima u tami?
Tebe tri sveta vole tri te vatre prze. A mi
idemo ispred nade koju lutajuce pustinje proganjaju.
Oni smo sto su sve izmislili i ostali sami,
zeno od svetog mermera bela uteho kojoj se priklanjaju.
Na zvucnim obalama gde drevno zavrsava more
kamenim srcem slutis: vazduh je veliko cudo.
Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore
prema vrhovima koji zagubise nam trag. Al ludo
ne veruj tome moru koje nas vreba i mami.
Kristalna jezera sanjaj u tami.
Branko Miljkovic _________________ "napravio sam pajp, dosta mi je muke, nemogu da rolam jer me bole ruke.."
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Sub Sep 17, 2005 11:37 pm Naslov:
Ovo je pjesma koja će te čekati
iza svakog kuta
iza svakog osmijeha
pjesma koja ne zna prestati biti draga
i samo će te ona prenijeti
preko zvjezdanog praga
i kad mene ne bude
i kad ti oči nekako posive
kad na usne padne list jeseni
kad se raduješ recimo nečem
a u stvari misliš o meni
ova pjesma ima stotinu zadaća
stotinu razloga da se od tebe ne odvaja
ona je tvoj stražar u noći
ja sam joj naredio da te čuva
kad se miris marelica spusti niz ramena
jer znam da je najteže
kad nekoga nema
a znaš da bi morao biti
i kad mene ne bude
tamo gdje me tražiš
a bit ću tamo gdje ne možeš do mene
ova pjesma će ti biti moje ime
jer ne želim da ti u očima stanuju zime
i da te hladno nešto uvijek boli
ovoj pjesmi
ja sam naredio da te samo voli
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
