Poslao: Čet Feb 15, 2007 9:43 pm Naslov: Sustina..
Suština se očima ne da sagledati
… Zatim dodade:
Idi pogledaj ponovo ruže. Shvatićeš da je tvoja jedinstvena na svetu. Vrati se onda da mi kažeš zbogom, a ja ću ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.
I on se vrati lisici:
Zbogom, reče joj on…
Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
Vreme koje sam uložio oko moje ruže… reče mali princ da bi zapamtio.
Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da je zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu…
Ja sam odgovoran za svoju ružu, ponovi mali princ da bi zapamtio.
Pridružio: Dec 25, 2005 Poruke: 742 Lokacija: Evropa
Poslao: Čet Feb 15, 2007 10:24 pm Naslov:
Za istorijske nemire sam saznao retroaktivno. Nije se o tome baš
jako pisalo, kao što rekoh, vesti se nisu menjale zbog kojekakvih
sitnica. Pamtim samo tu rečenicu, slobodni prevod zvaničnog
saopštenja da su snage Varšavskog Pakta izvršile vojnu intervenciju
u Čehoslovačkoj, u interesu zaštite socijalizma i komunizma, od
spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja bla, bla, bla...
- Rusi ušli u Češku...
Sećam se i Jana Palaha. Kad smo prošli kroz Prag, početkom
sedamdesetih, Ćale mi je pokazao mesto na kom se nesretni student
spalio. Stari grad izgledao je kao da ga je moler-daltonista
čitavog ofarbao u sivo, prolazeći pedantno četkom i preko
prolaznika, tramvaja, oblaka, i ostalih elemenata panorame.
Tad sam mislio da je kriva niska blenda mutnog oktobarskog dana,
ali kasnije sam shvatio ko je majstor za sivilo.
A danas, odjednom, sveće...
Na širokom baroknom trgu zatreperilo je hiljadu malih Palaha
tražeći amnestiju za svoju domovinu, osuđenu na doživotnu robiju. I
gle čuda...
Pored sve nauke i tehnike, tek su sveće uspele da rasvetle taj
slučaj. Vidim ja, ni mrak nije ono što je nekad bio...
- Fuj, somotska revolucija...
Prekaljeni revolucionari, koji su palili novine i pisali parole
masnom bojom koja se ne skida tek tako, odmah su se s visine
izjasnili o promeni koju su izdejstvovali miroljubivi profesori i
nemoralni mladi parovi, zagrljeni na javnom mestu.
O deci na ramenima roditelja da i ne govorimo.
Eh, šta bi na to rekao Lenjin?
Volovođa je prorekao da će se revolucija prvo dogoditi u
zaostaloj zemlji, sa velikim razlikama, gde potlačena klasa to više
neće moći da trpi.
Nije prorekao da će se revolucija prvo "dogoditi" u kulturnoj
zemlji, sa hibridnim jednakostima, gdje potlačena klasa to više
neće moći da trpi.
Lenjin je umro na vreme.
Neko od njegovih preživelih istomišljenika morao bi što pre da
dopiše par tomova za sabrana dela velikog ideologa, dok ista nisu
počeli da koriste za potpalu u zimskim mesecima.
Svakog gosta za dvadeset jednu godinu dosta.
Rusi izašli iz Češke...
Poslao: Pet Feb 16, 2007 2:47 am Naslov: Mika Antic
I najveca je snaga samo u drugima jaka. Samoj sebi je slabost.
Zato vas upozoravam: Ako nadjete sebe i odlucite ovako da hodate na rukama morate biti uporni i biti cudesno odvazni da prihvatite zemlju i drzite je na rukama
Ako je ispustite, polomice vam vrat. I svemir ce vas zatrpati svojom tezinom
Jer po zemlji se ne gazi.
Treba je pridrzavati i treba joj pomoci da bude mlecna i cista u ponorima bezmerja
Valja se dobro osloniti o svoju hrabrost i ljubav, i plave slojeve nade
To vam je najprostiji nacin da pronadjete sebe i domognete se mnogih nesvakidasnjih cuda.
Svaka filozofija je tuzna. Ako govorite duze o sreci, vi cete se naposletku osecati pomalo nesrecnim… Uzasi zivota postanu jednim delom nase sudbine samo ako se u njih narocito udubljujemo.
Nije tacno receno da je svaki covek kovac svoje srece; tacno je, naprotiv, da je covek uvek sam kovac svoje nesrece… Ako su srece slucajne, nesrece nisu slucajne. Za svaku nasu nesrecu kriva je ili nasa lakoumnost, ili nasa gordeljivost, ili nasa glupost, ili nas porok… Zato covek kroz ceo zivot cini sebi samom vise zla nego dobra. Sto uspemo svojom pamecu, pokvarimo nasom cudi; ali sto uspemo nasom dobrotom, upropastimo nasim porocima; i, najzad, sto postignemo svojom mudroscu, izgubimo nasim temperamentom.
Covek zna samo za dubinu i gorcinu nesrece koju je sam doziveo, kao i za tezinu bolesti koju je sam preboleo, ali niko ne zna nesrece ni bolesti koje drugi podnose.
Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski srecni. Nesreca kvari srca i rusi karaktere. Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesrece i produzili da vole druge ljude… Sirotinja je najveca nesreca zato sto otruje coveka takvim mrznjama, a jedna velika napast covekova, to je sto u nesreci dobije rdjavo misljenje o ljudima i pogubi prijatelje.
Izvor nesrece covekove lezi u njegovom egoizmu: u tome sto hoce da uvek drugi radi za njega. Beganje od rada i napore, to je najveci motiv borbe u ljudskom drustvu. Ne muciti se sam, a zaraditi bogatstvo, i postici veliko bogatstvo, da bi time postigao najvecu sigurnost; i to pre svega sigurnost da ni docnije nece morati praviti napor, posto je napor najveca gorcina ljudske sudbine!
Ljudi mogu da nesebicno vole, ali retko nesebicno mrze. Svaka mrznja je strah ili zavist. Mrznja je najcesce strah, jer covek ne mrzi nego samo onoga koga se boji. Covek odista hrabar ne mrzi nego prezire. U osecanju mrznje ima unizenja za nas same, a u prezrenju ima ponosa i uverenja da smo bolji i visi od onoga koga preziremo, i da mozemo bez njega, i da smemo protiv njega.
Najbedniji je covek koji zivi u mrznjama na druge ljude; taj se prvi isece nozevima koje je sam izostrio… Nase mrznje skode nama vise nego nasem protivniku. Govorite rdjavo o nekom coveku pola sata, i vi ste posle toga nesrecni i otrovani; a govorite pola sata o njemu dobro, i kad to ne zasluzuje, i vi postanete mirni i blazeni, cak i ponosni na lepotu svojih osecanja, ili bar na lepotu svojih reci… Ako vam je neko ucinio zlo, sacuvajte se da ga ne omrznete, jer ce vas ta mrznja stati jos jednog novog gubitka i novog nespokojstva i od neprijatelja trenutnog i slucajnog mozete napraviti zlotvora stalnog i ubedjenog. Ukrstite maceve i pobijte se, ali ne iz mrznje prema neprijatelju, nego iz postovanja prema sebi.
Nesreca je sto niko ne meri srecu prema sebi i svojim potrebama, nego prema drugom, i to prema najsrecnijima. Manija svih ljudi je da usvajaju tudja merila i za svoj sopstveni zivot. Prava sreca covekova bice ako postigne svoje oslobodjenje od drugih ljudi; a osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tudjih primera, dajuci svom zivotu pecat svoje sopstvene prirode i svojih ukusa.
Najveci broj ljudi ne znaju sta hoce, a veliki broj ljudi ne znaju ni koliko mogu. Najredji je slucaj coveka koji zna sta hoce i koliko moze.
U velikoj nesreci treba sve nesrece ponoviti u pameti, kako bi se ocelicili za dane kad jednom crni konji izmaknu isred belih. Treba ovde reci: ako sam mudar, nisam mlad i lep; ako sam bogat, nisam zdrav; a ako sam i mudar i zdrav, nisam bogat.
Nesumljivo, ljudstvu najvise nesrece prave glupaci. Najveca je beda sto glupak ne zna da je glup, kao sto ni rdjav ne zna koliko je rdjav; a svet bi mozda bio spasen kada bi glupaci znali kakva su nesreca za covecanstvo.
Vise coveku zagorcavaju zivot nesrece kojih se boji da ne dodju, nego one koje su vec dosle i od kojih vec pati. Od svih nesreca covek se najvise plasi sirotinje, koje je, medjutim, najmanje covekovo zlo. Mi celog zivota nesto cekamo, a nadati se, to je pomalo ocajavati.
Nikad covek ne moze da kaze onoliko mudrosti koliko moze da precuti ludosti, cak i gluposti. Jedino cutanje moze da prikrije kod coveka strasti koje su najnasrtljivije i najstetnije: sujetu, lakomislenost, mrzovolju, osvetljivost, mizantropiju. Jedino cutanje moze da sacuva coveka od posledica koje mogu da mu nanesu trenutna i nesmotrena raspolozenja, i nagle i nepromisljene impulsije.
Bogatstvo je, neosporno, polovina ljudske srece na zemlji. Najveci stepen srece to je nezavisnost, a bogatstvo je ipak coveku put da dodje do svoje slobode. Covek bogat, to je covek nezavisan bar od ljudi… Cak i zdravlje i pamet kupuju se ili odrzavaju novcem.
Sve bede medju ljudima to su nesrece koje ucini covek samom sebi, ili urade ljudi jedan drugom. U prirodi nema sreca i nesreca, nego ima samo smrt ili zivot. Covek je najveca stetocina na zemlji.
Od svega sto je covek posejao, nista nije radjalo brze nego mrznja.
Velika nesreca covekova jeste sto zivot pocinje mladoscu, a svrsava staroscu: jer bi zivot bio neizmerno savrseniji da, naprotiv, pocinje staroscu, a svrsava mladoscu… Ne znamo da smo mladi kad smo mladi. Mi saznamo sta je mladost tek onda kad nas je napustila.
Poslao: Pet Feb 16, 2007 2:53 am Naslov: Te noci sam joj ocutao najlepše reci koje znam…
Te noci sam joj ocutao najlepše reci koje znam…
Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to što ocutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedju devet salaša, u fantazmagoricnoj oazi koja se u Sahari zita prividja samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima…
I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije precicu do najblizih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo…
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice, i nezno povuce finu cetku te velike krošnje kroz svoje kose…
I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u lišcu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom cešljicu od jantara…
“Zauvek?”, pitala je uplašeno…
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da “zauvek” ne postoji…
Jednog dana, dakako, strovalice se i to stablo, oprljice ga Oluja šenluceci gromovima nad ravnicom, složice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko ce ga znati?
Ali naici ce cerga tog leta, i to ne Meckari ili Dzambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraci Tuznih Ociju, praceni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, mozda necija, mozda proseda, mozda bez ikoga, ti ceš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu opraši polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videceš samo drozdovo pero na šeširu kako promice za šimširom, i zacuceš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš…
I zaplakaceš, istog casa…
I najzad shvatiti kako sam te voleo…
Jedan od onih zivota
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pon Feb 26, 2007 7:58 pm Naslov:
All of us have had this experience. At some point, we have each said through our tears,
"I'm suffering for a love that's not worht it."
We suffer because we feel we are giving more than we recive.
We suffer because our love is going unrecognized.
We suffer because we are unable to impose our own rules.
But ultimately there is no good reason for our suffering, for in every love lies the seed of our growth.
The more we love, the closer we come to spiritual expirience. Those who are truly enlightened, those whose souls are illuminated by love, have been able to overcome all of the inhibitions and preconceptions of their era.
They have been able to sing, to laugh, and to pray out loud;
they have danced and shared what Saint Paul called "the madness of saintlicness." They have been joyful-because those who love conquer the world and have no fear of loss.
True love is an act of total surrender.
"by the river piedra, I sat down & wept" -paulo coelho _________________ success is a journey not a destination...
Iza mene ostaju sati i dani, a svaki tren je bio izgubljeni delic moje mladosti i mog zivota...
Dani su prolazili, jedan za drugim ne ostavljajuci nista za pamcenje...
* * *
...Vi ste, svakako, bili zaljubljeni, zar ne? I to vise puta, jesam li u pravu? Da, da. Ali jos uvek ne znate sta je ljubav. Ne znate, tvrdim vam. Dogodilo vam se da placete celu noc? I da lose spavate ceo mesec? Mozda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu? Naravno, znam kako je to. Ali to nije ljubav. Ljubav je nesto drugo. (...)
Umreti za voljenu zenu, to danas malo kome pada na pamet. A to je nesto najlepse!
-Ne prekidajte me!
Ne govorim o ljubavi udvoje, o ljubljenju i odlasku u krevet ili o braku. Govorim o ljubavi koja postaje jedino osecanje u necijem zivotu, o ljubavi koja ostaje usamljena i kada je, kako se to kaze "uzvracena".
Celo bice tada strasno tezi jednom jedinom cilju i svako zrtvovanje postaje uzitak. Takva ljubav ne zeli da bude srecna, zeli da izgara, da pati i unistava, to je plamen koji ne moze da se ugasi pre nego sto unisti sve sto moze da dosegne...
HERMAN HESE
Poslednji izmenio maca_i_mala_maca dana Pet Mar 02, 2007 10:45 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Najcesce je sudbina onog koji voli da ne moze imati voljeno bice samo za sebe. Moze se gospodariti i takvom sudbinom ako onome koga volimo ne poklonimo svu stast i paznju za koju je nasa ljubav sposobna, ako se posvetimo i drugim ciljevima... To je nacin da se nasa ljubav ne rasipa uzalud ida ima smisla...
HERMAN HESE
Poslednji izmenio maca_i_mala_maca dana Pet Mar 02, 2007 10:46 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
... I dok me je mucio zal zbog izgubljene prve ljubavi, dok su me pritiskale muke kojima nisam znao uzrok i svakodnevna razocarenja, nade i ceznje, uprkos melanholiji i ljubavnoj patnji, ja sam duboko u svom srcu bio srecan u svakom trenutku. Sve ono sto me je okruzivalo bilo mi je drago i imalo je nesto da mi kaze i nije bilo niceg mrtvog, niceg beskorisnog na svetu. Nisam nikada potpuno izgubio to osecanje, ali nije bilo tako snazno i postojano. Proziveti to jos jednom, prisvojiti ga i sacuvati, to je moja ideja o sreci...
(...)
Kada sam zaista voleo, to je uvek bilo nesrecno. I ako bolje razmislim, patnje jedne ljubavi bez nade, nemir i nesigurnost i besane noci, u sustini su bile mnogo lepse od svih srecnih ljubavi, od svih malih uspeha...
HERMAN HESE
Poslednji izmenio maca_i_mala_maca dana Pet Mar 02, 2007 10:48 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Proslost! Ali nisu najlepsi bili poljupci ni ukradene vecernje setnje. Najlepsa je bila ona snaga koju je probudila ta ljubav, ona radosna zelja da zivim, da se borim i da se bacim u vatru zbog nje. Moci dati sebe u zamenu za jedan trenutak, moci zrtvovati godine za osmeh jedne zene, to je sreca. I to nisam izgubio...
(...)
Ko je ikada voleo zato sto je za to imao razloga ili zato sto je to zeleo? Ne, ljubav se boluje i sto nas vise boli to nam vecu snagu daje...
(...)
Necu se kajati ni za jednu ljubav koju sam ikad osecala, kao ni za mudrost ili glupost koju sam zbog nje pocinila. Tebe mozda volim zato sto si slican meni. Druge volim jer su sasvim drugaciji od mene...
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
