Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3728 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Sre Okt 26, 2005 5:19 am Naslov: Odlomci iz knjiga koji su na vas ostavili najjaci utisak
- - Opet sam te snevao! Kako zalim sto san ode, te i ti s njime!
Kako bih voleo da to ne bese samo san, san i nista vise. Ali hvala i
snu. Sladje je snevati negoli zbilju gledati i gusiti se od navrelih
osecaja, uspomena, i teska, hladna, samotna zivota... Da, sladji je
san, san detinjstva i mladosti...
Hajde da snevamo:
Bili smo komsije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene
imadjahu.
...
Majka je moja zelela da ja postanem ono sto moj otac ne bese: da
povratim izgubljeno imanje, uzdignem i jos lepsim sjajem obasjam vec
pomraceno ime nase.
...
Ja sam samo to znao da ti nisi za mene, da si mnogo dole, nisko,
nisko! I da je cak to dosta od nas sto ti dopustamo da si kod nas,
te da nas sluzis, da mi kao rodjenu bratu ugadjas i da, gledajuci
me, smesis se blago i trudis da pogodis svaku moju zelju, smatrajuci
se srecnom ako mi je ispunis. Za tebe bejah Bog, idol i najsvetije
bice.
...
Da, bili smo deca. Ali ne! Samo si ti bila dete, a ne i ja. Ja
sam bio vec zreo. No ti bese pravo dete. Nikad necu zaboraviti ona
nasa milovanja kojima si se ti podavala bezazleno.
...
Eto, tako je to bilo! Znao sam ja da necu naci vernije, istrajnije
i ropskije ljubavi od tvoje: znao sam da bi me negovala i cuvala kao
ocinji vid... Znao sam ja sve to, pa ipak... Da, nisi i ti bila
bogata, iz znane kuce, i nisi bila visa od mene. Pece me! Boli!
Ali i ja nisam svemu tome bio kriv. Jer, koliko puta, umoren i
obuzet sumnjom da mozda necu ono biti cemu tezim, koliko puta,
kazem ti, odrekao bih se svega. I da onda, uz tebe, ljubljen,
prospavam svoj san.
...
Nisi se udala. Svi su znali zasto neces, i vise ti se svetili
nego sto su te sazaljevali. I ja sam znao, ali sam cutao. Nisam
znao sta da radim. Nisam hteo da te dam drugome, da tu tvoju lepotu,
milinu, ljubav i srecu ima. Bilo mi je tesko i mucno pri pomisli da
ce te drugi grliti i ljubiti; da ce drugi piti ljubavi iz tebe, tog
cistog, jos neproteklog izvora... A ovamo? Da nije bilo te tvoje
slepe predanosti, poverenja i ljubavi, ja bih znao sta da radim.
Ali ti? Nisam te smatrao za visu no ostale, ali ipak si bila nesto
drugo, nesto sto me je sprecavalo da postupim kao sa ostalima.
Borio sam se, mucio, lomio, i topio gledajuci te tako lepu, krasnu
i razvijenu, tek procvatu...
...
Volim te, volim...volim!... - I sve te vise stiskah, grljah,
ljubljah... I, prigrljenu, potpuno pripijenu uza se, drzah te;
osecah ti laku trzavicu i toplotu tela... Ah! I, mesto radosti,
srece, strasti, mene luda i bedna, obuze beskrajna, velika, teska
tuga... Suze mi navrese.
- Da li ce ikada biti duse koja ce me ovako voleti?
...
I ti - ne dani, vec noci! Ja ne mogu vise. Placem. Uzalud su
suze, uzalud je sve! Proslo je, i ode! Ne povrati se! Sta mogu sad
ja, do samo suze?!...
...
I odose. Moja majka visoko, lako, ponosito, a tvoja zgrceno i
zanoseci se.
Ne znam sta je bilo i cime su te nagnali da pristanes, samo na
materinom oku spazih jos neosusenu veliku suzu, kad se vrati i rece:
- Svrseno je!
Ja? Isprva kao da se oslobodih, dahnuh sto sam te skinuo s vrata,
ali me posle uhvati strah. Bojao sam se. Porazen svojim kukaviclukom,
drhtao sam kao prut. Dahire, cemaneta, zajecase, uzdigose se i
pocese pistati po obasjanim i mirnim visinama. Oh, a u njima ko da
bese neke demonske, strasne naslade i zadovoljstva; osvetne i
zlurade, tajanstvene srece sto mi te otese, uzese od mene. Kao
da te ti glasovi ponese sa sobom gore, u visine, kresteci i
pisteci... sveteci se meni, koji se cas radovah sto se otresoh
tebe, cas opet drhtah i plakah silno, jako, krijuci se da me ko
ne spazi i vidi!...
"Uvela ruza" Bora Stankovic _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3728 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pet Okt 28, 2005 3:32 am Naslov:
"Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov. Ne znam šta će biti zabilježeno, ali će u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo u meni, pa se više neće gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo. Tako ću moći da vidim sebe kakav postajem, to čudo koje ne poznajem, a čini mi se da je čudo što uvijek nisam bio ono što sam sad. Svjestan sam da pišem zapleteno, ruka mi drhti zbog odplitanja što mi predstoji, zbog suđenja koje otpočinjem, a sve sam ja na tom suđenju, i sudija i svjedok i tuženi. Sve ću biti pošteno koliko mogu, koliko iko može, jer počinjem da sumnjam da su iskrenost i poštenje isto, iskrenost je uvjerenost da govorimo istinu (a ko u to može biti uvjeren?), a poštenja ima mnogo, i ne slažu se među sobom. "
Mesa Selimovic- "Dervis i smrt" _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3728 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pon Dec 05, 2005 6:17 am Naslov:
Naše nispunjene želje, neotvarene maštarije, zaboravljeni snovi, svedoče kako smo lako izneverili svoju mladost. Sebe. Jer mi smo ono što želimo, o čemu sanjamo; mi pravi izgubljeni smo u mladalačkim drhtajima i žudnjama. Sve što je došlo posle, što je bilo drugačije, kompromis je. I poraz!
Ali izbor se ne može učiniti jednom zauvek. Na svakoj raskrsnici ponovo se mora birati pravac. Zato je legenda o lavirintu jedina istinita i sveobuhvatna priča o lljudskom životu.
Samo voljena zena sme da pita i da zahteva,da prebacuje i kori. Da se nestasno igra i koketuje sa bolom. Koketerija nevoljene zene je ruzna groteska, njeni zahtevi su nasilje, prekori placno moljakanje.Onaj ko trazi u ime svoje neuzvracene ljubavi,prlja i sebe i tu ljubav vukuci je kroz blato ponizenja.
-Zenski rodoslov-
Ljiljana Habjanovic-Djurovic _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3728 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Sre Dec 07, 2005 4:36 am Naslov:
"znas, ljudi su zbilja srecni, mislim, u srazmeri s onim kolko pruzaju. mislim da je sve jedno sta daju, ako daju. tvoj pradeda nije uvek bio dobar covek, ali je mnogo vise davao nego sto je od drugih primao, ne mislim na novac. lako je davati novac, bilo novcic prosjaku ili milion u dobrotvorne svrhe. to nije nista. vec ono sto covek od sebe pruza, to je od vaznosti, u vremenu, u razonodi, u podsticaju. znas, tvoja tetka alis nikad nista nije pruzala i tako nikad nista nije ni dobijala. ona je samo postojala..." _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3728 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Sre Dec 14, 2005 12:22 am Naslov:
"Sva ziva stvorenja na zemlji tokom istorije sve su manje agresivana i sve su drustvenija. Jedini izuzetak je covek. On je svakog narednog veka istrebljivao vise ljudi nego u prethodnim vekovima. I sto je najtragicnije:svaki sledeci put ubijanje je bilo sve necovecnije, kako je bio slucaj u dvadesetom veku sa tri velika genocida (Grka na Istok, Jermena i Jevreja), dva svetska rata i dve upotrebe atomskih bombi"
"Jelana Apolonija" _ Haris Cirkinidis _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3728 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Čet Dec 15, 2005 2:37 am Naslov:
Fernando Pessoa
***
U stravicnoj noci, prirodnoj sustini svih noci,
U besanoj noci, prirodnoj sustini svih mojih noci,
Prisecam se, budan, u nelagodnom dremezu,
Prisecam se onog sto sam ucinio i sto sam mogao da ucinim u zivotu.
Prisecam se, i neka teskoba
Podilazi me kao jeza ili strah.
Nepopravljivost moje proslosti - to je les!
Svi ostali lesevi mozda su samo varka.
Svi mrtvi mozda negde drugde i dalje zive.
Svi moji vlastiti minuli trenuci mozda jos uvek postoje,
U prividu prostora i vremena,
U laznoj prolaznosti.
Ali ono sto nisam bio, ono sto nisam ucinio, sto cak ni sanjao nisam;
Sto tek sad vidim da sam morao uciniti,
Sto tek sad jasno vidim da sam morao biti -
To je ono sto je mrtvo, uprkos svim Bogovima,
To - sto je zapravo bilo najbolji deo mene - ni Bogovi vise ne mogu da ozive...
Da sam u odredjenoj prilici
Skrenuo nalevo umesto nadesno,
Da sam u datom trenutku
Rekao da umesto ne, ili ne umesto da;
Da sam u izvesnom razgovoru
Imao spremne recenice koje tek sada, u polusnu, sklapam -
Da se sve tako zbilo,
Bio bih drugi danas, a mozda bi se tada i sav svemir
Neosetno privoleo da se preobrati.
Ali nisam skrenuo na stranu bespovratno izgubljenu,
Nisam skrenuo niti sam pomisljao da skrenem, i tek sada to shvatam;
Ali nisam rekao ne ili nisam rekao da, i tek sada uvidjam da nisam rekao;
Al ovog casa naviru mi sve recenice koje sam propustio da kazem,
Jasne, neizbezne, prirodne,
I razgovor uspesno okoncan,
I sve nedoumice razresene...
Ali tek sada me boli sve sto nikada nisam bio i sto se povratiti nece.
Za ono sto mi je promaklo zaista nema nikakve nade
Ni u jednom metafizickom sistemu.
Mozda bih na drugi svet mogao poneti svoje snove.
Ali zar cu moci da ponesem na drugi svet ono sto sam zaboravio da sanjam?
I bas ti snovi, ti snovi koje jetrebalo snivati, oni su les.
Sahranjujem ih u svom srcu zauvek, za sva vremena, dok traje sveta i veka.
Ove noci budan sred spokoja sto me obavija
Kao neka tudja istina,
A napolju je mesecina, kao nada koje nemam, za mene nevidljiva. _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3728 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pon Dec 26, 2005 1:47 am Naslov:
Kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše
odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam
doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti
samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer
ne vjerujem u neki naročiti red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmo
glavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas
samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku miješanja. Ne možeš je
zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš.
Nisam zadovoljan takvim razmišljanjem, ali ne nalazim drugi odgovor. Šta je onda naše
u tom gužvanju? Nešto mora biti moje.
San je ono što se želi a život je buđenje.
Kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše
odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam
doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti
samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer
ne vjerujem u neki naročiti red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmo
glavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas
samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku miješanja. Ne možeš je
zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš.
Nisam zadovoljan takvim razmišljanjem, ali ne nalazim drugi odgovor. Šta je onda naše
u tom gužvanju? Nešto mora biti moje.
Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi
je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim
radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.
Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i
da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopusti
ti da to ne bude.
Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez čega ne mogu. Čak se i umanjujem
pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje. Bogato je darujem, da bih mogao da
uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako sam obeštećen. Ona mi namiruje
izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da imam. Moje želje su bile maglovite i
rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od
mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet ništa ne gubim, odričući se. Nemoćan
pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od
njih. Nespokojan pred nesigurnošću svega, siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara
sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u osjećanje.
Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva, moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moć. Stvorio sam je kao divljak svoga kumira, da mu stoji iznad pečinske vatre, zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi, neba, samoće, da traži od njega obične stvari ali da zahtijeva i nemoguće, da osjeća oduševljenje ali i ogorčenje, da se zahvaljuje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena, radosti bez trajanja.
Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali bliži.
mesa selimovic _________________ success is a journey not a destination...
Osecanje da smo provincijalci tera nas da gutamo sve sto predje granicu: mi poznajemo mnogo vise naslova, imena, melodija, slika, datuma I vesti napabircenih po casopisima, nego sto nalaze lepo, sistematsko vaspitanje. Nasa glad je stalni pratilac osecanja da smo na sporednim mestu (jos ne znamo da su sva mesta pod kapom nebeskom prava, I da se svugde podjednako radjaju lepe devojke I talentovani ljudi) – knjige koje citamo preko noci vise su telefonski imenici, a manje uzivanje u dobroj literarturi. Licimo na eksploziju neke enciklopedije, toliko slavnih imena izlece iz nas. Mora da smo dosadni svima, osim svojim vrsnjacima.”
Momo Kapor,
odlomak iz knjige Skitam I pricam.
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3728 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pet Jan 06, 2006 6:56 pm Naslov:
CLOWN ::
mi poznajemo mnogo vise naslova, imena, melodija, slika, datuma I vesti napabircenih po casopisima, nego sto nalaze lepo, sistematsko vaspitanje. Nasa glad je stalni pratilac osecanja da smo na sporednim mestu (jos ne znamo da su sva mesta pod kapom nebeskom prava – knjige koje citamo preko noci vise su telefonski imenici, a manje uzivanje u dobroj literarturi.
nesto o cemu sam pre par dana razmisljala _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3728 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Čet Jan 26, 2006 4:12 am Naslov:
"jer, kad si negde stranac, Asima pocinje da shvata, to je kao dozivotna trudnoca- stalno si u nekom iscekivanju, stalno nosis teret, stalno se ne osecas bas najbolje. osecas neprestanu odgovornost, a ono sto je bio obican zivot, sada je tek medjuigra, i onda ustanovis da je zivot koji si prethodno vodio nestao, zamenjen necim komplikovanijim i zahtevnijim.
trudinica i stranac, veruje Azima, je nesto sto izaziva istu znatizelju medju ovim ljudima, istu kombinaciju sazaljenja i postovanja"
"imenjak" djampa lahiri _________________ success is a journey not a destination...
Sva vremena su GMT + 1 sat Idi na stranu 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10Sledeci
Strana 1 od 10
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
