Evropska unija odobrila je makrofinansijsku podršku SCG od 25 miliona evra, zato što je Srbija uspešno ostvarila sve ključne ciljeve ekonomske politike koji su prethodno dogovoreni sa EU i koji su bili preduslov za finansijsku podršku našoj zemlji, izjavio je direktor Vladine kancelarije za saradnju s medijima Srđan Đurić.
On je rekao je da je Srbija uspešno sprovela pregovore sa MMF-om, a bio je pozitivan i izveštaj Svetske banke o ostvarenim reformama. Donacija je odobrena i zbog rezultata svih mera ekonomske politike i poreske politike koji su ostvareni u Srbiji u proteklih godinu dana, naglasio je Đurić.
'Dobra vest je i da je 90 odsto sume od 25 miliona evra već juče uplaćeno na račun budžeta Srbije, čime je EU pokazala da na početku pregovora o Stabilizaciji i pridruživanju pruža snažnu podršku Srbiji da se oni nastave i uspešno okončaju tokom 2006. godine', zaključio je Đurić.
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Uto Dec 27, 2005 11:03 pm Naslov:
Evropska Unija je organizovana po regionima. Tim se prevazilaze državne granice.
Pre par godina osnovan je i EUROREGION Niš, Sofia, Skopje.
Na karti vidite Opštinu Vlasotince (žuto polje) U EUROREGION-u.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Sre Feb 01, 2006 10:45 pm Naslov:
Privredni potencijali Srbije 2005 - Opština Vlasotince ::
VIZIJA BUDUĆNOSTI PREDSEDNIKA I OPŠTINSKOG MENADŽMENTA
Predsednik opštine Srđan Šušulić, stručan i angažovan čovek, sa dve noge na zemlji, u intervjuu kritički ocenjuje sadašnju tešku situaciju i traži realne puteve izlaska iz krize:
Postojeća privredna situacija u opštini je veoma loša, jer većina preduzeća ne radi. U narednom periodu treba raditi, kako na oživljavanju proizvodnje, tako i na razvoju poljoprivrede i prerade.
Vi ste čovek promena i akcije, da li imate tim za pripremu i realizaciju strategije bržeg razvoja opštine?
Postoji tim koji radi na pripremi Strateškog akcionog plana razvoja opštine od 2005. do 2007. godine.
Da li postoje projekti, elaborati, biznis-planovi za bolje korišćenje potencijala u Vašoj opštini?
Imamo više projekata, od kojih su neki prihvaćeni, od strane međunarodnih organizacija. Potrebno nam je više marketinške umešnosti da dođemo do investitora.
Vi imate predispozicije da budete predsednik-menadžer, da li ćete ići u tom pravcu i na čemu ćete insistirati?
Insistiram na projektima vezanim za infrastrukturu, institucije i ekonomski razvoj (sportska hala, dogradnja rezervoara pitke vode i rasterernog cevovoda, formiranje opštinskog uslužno-informacionog centra, unapređenje rada Udruženje vinogradara i voćara, izgradnja mlečne pijace....).
Kako ćete popraviti imidž opštine u zemlji i svetu?
Unapređenjem vinogradarstva, voćarstva, povrtarstva iintenzivnog stočarstva. Infrastruktura, ugostiteljski i turistički objekti moraju biti na evropskom nivou.
Šta Srbija dobija u poljoprivredi ulaskom u EU?
Povećanjem organske proizvodnje vidimo šansu za razvoj poljoprivrede opštine posle ulaska Srbije u EU.
Kakva je situacija sa humanim resursima i brigom o ljudima: projekti zapošljavanja, prekvalifikacija, samozapošljavanje, mikrokrediti za realizaciju preduzetničkih vizija?
Programi se uglavnom realizuju preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Za sada nemamo programe za mikro kreditiranja.
Kako u opštinama sprečiti sukobe i smiriti antagonizam na relaciji radnici-poslovodstvo, kako povećati motivisanost ljudi za rad?
Pre svega, povećavanjem proizvodnje, zarada i jačanjem sindikata, pri čemu značajnu ulogu treba da ima i lokalna samouprava u obezbeđivanju boljih uslova života i rada.
Kako vidite opštinu na kraju svog mandata, a kako 2010. godine?
Do 2008. godine, opštinu Vlasotince vidim kao jaču i razvijeniju, a 2010. godine, u Evropskoj uniji.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Pet Feb 03, 2006 4:12 am Naslov:
blic-europa 3.2.2006 ::
Veselinki lap-top, a školi kompjuter
TITEL - Na ostrvu je zastava Evropske unije, a brodići sa zastavama, članicama, mu se približavaju. Jedino brodić sa zastavom SCG zaostaje, a devojka u njemu izbacuje vodu sa nadom da ćemo i mi stići tamo. To je instalacija za koju je Beogradski centar za ljudska prava lap-topom nagradio maturantkinju Veselinku Nenin. A njena Srednja tehnička škola „Mileva Marić“ iz Titela dobila je kompjuter.
Profesori i učenici titelske srednje škole sa radošću su primili lepe vesti da su škola i učenica nagrađeni računarima.
- Sve je počelo jesenas kada su se učenici trećeg i četvrtog razreda uključili u projekat „Login EU“. Pohađali smo dvodnevni seminar o Evropskoj uniji i uz veliku podršku profesorke Jadranke Pešti nas 16 priložilo je radove za ovaj projekat - pričaju učenici.
Profesorka Pešti kaže da su se učenici opredelili uglavnom za likovno iskazivanje, uz korišćenje različitih tehnika.
- Komisija je posebno ocenila duhoviti asemblaž Veselinke Nenin. Rečeno je da je koristila usvojene narativne i simboličke obrasce koji se podrivaju jasnim i ironičnim komentarom na situaciju u kojoj se naša zemlja nalazi u odnosu na poodmakle integracije u EU. I ostali radovi su bili ... (opširnije u štampanom izdanju)
D. Buvač
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Čet Feb 16, 2006 11:14 am Naslov:
Citat:
EU u Beogradu: Kako će Beograd u EU 16. februar 2006. | 08:49 -> 10:34 | Izvor: B92
Beograd -- Predstavnici Evropske unije danas, u okviru turneje po zemljama Zapadnog Balkana, stižu u Srbiju i Crnu Goru.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren u Beogradu će razgovarati sa zvaničnicima Srbije i Crne Gore. Planirano je da Barozo razgovara s predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, vicepremijerom Srbije Miroljubom Labusom i predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom. Barozo bi trebalo i da se obrati poslanicima Skupštine SCG.
Pred dolazak u Beograd, Barozo je izjavio da nesaradnja s Haškim sudom ugrožava pridruživanje SCG EU i da vlasti u Beogradu ne smeju dozvoliti da to dovede u pitanje Sporazum o stabilizaciji i pridruženju, koji može biti potpisan do jeseni. Barozo je naveo da će beogradskim vlastima uputiti snažan apel da uspostave punu saradnju s Hagom.
"Evropska budućnost ili nacionalistička prošlost"
Oli Ren bi krajem meseca trebalo da šefove diplomatija EU obavesti o oceni saradnje vlasti SCG s Tribunalom. Ren je najavio da će na temelju toga biti utvrđeno koje su moguće posledice nivoa saradnje po pregovore o Sporazumu.
"Kao prvo, želimo da se uverimo da SCG ima konkretnu evropsku perspektivu. Sada je najvažnije da SCG 2006. odgovori na sve izazove vrlo konstruktivnim pristupom, a to znači da zemlja mora da sarađuje s Tribunalom, da nema prečica i izgovora. SCG mora da usvoji i konstruktivni pristup u pregovorima o statusu Kosova. Zemlja će morati da nastavi sprovođenje reformi, koje će koristiti građanima, a u skladu su sa zakonima EU. Želim da istaknem da je evropska perspektiva Srbije vrlo konkretna i osetljiva, a na Srbiji je da odluči šta će izabrati, evropsku budućnost ili nacionalističku prošlost", kaže Ren.
"I štap i šargarepa"
Profesor Fakulteta političkih nauka Milica Delević Đilas kaže da činjenica da će Barozo najduže boraviti u Beogradu govori o tome da će u Srbiji i Crnoj Gori ove godine biti dosta posla, što u vezi sa evropskim integracijama, što u vezi s drugim pitanjima koja se odražavaju nasudbinu integracija SCG u EU.
"Barozo dolazi da kaže da SCG i zemlje regiona imaju jasnu evropsku perspektivu, ali da ona neće biti realizovana pre ostvarenja uslova, a prekinute pregovore o pridruženju je veoma teško obnoviti. Barozo voli da kaže da obično ne dolazi praznih ruku, pa mislim da će biti reči i o olakšicama viznog režima i uspostavljanju slobodnog trgovinskog prostora u Jugoistočnoj Evropi. Dakle, imamo i štap i šargarepu", kaže ona.
Kako to radi Hrvatska
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pokazao je sinoć u Zagrebu kako se EU ophodi prema zemljama koje su rešile sve nametnute obaveze. On je s premijerom Hrvatske Ivom Sanaderom potpisao Sporazum o decentralizaciji upravljanja evropskom pretpristupnom pomoći, o kojoj će ubuduće odlučivati Vlada Hrvatske.
"To je još jedan dokaz poverenja koje Evropljani imaju prema Sanaderovoj ekipi. Veliko je zadovoljstvo biti u Zagrebu i ohrabriti velikog prijatelja, premijera Ivu Sanadera, i Vladu i narod, u pregovorima za članstvo u EU. Verujem da smo u novoj eri odnosa Hrvatske i Unije, posle rešenja velikog problema saradnje s Hagom, a rešenjem tog pitanja pokazana je verodostojnost Vlade Hrvatske. Sada imamo otvoren put za konkretne pregovore", rekao je Barozo.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Uto Feb 21, 2006 1:02 am Naslov:
kurir, 20.02.2006 ::
OBELEŽENI Poslanici se otimaju o značke sa zastavama EU i Srbije koje je lansirala G17 plus, Milorad Mirčić iz SRS tvrdi da su ipak glavni bedževi s likom Vojislava Šešelja
BEOGRAD - Po ugledu na svoje zapadne kolege, najpre poslanici, ali i ostali članovi G17 plus počeli su da nose na reverima značku sa srpskom i zastavom Evropske unije. Kako su objasnili, na to su se odlučili pošto smatraju da su baš oni izuzetno zaslužni za približavanje Srbije Evropi!
Perjanice G17 plus Labus i Dinkić
Oni, međutim, nisu ni slutili da će taj detalj postati do te mere popularan i među ostalim republičkim poslanicima, odnosno, da će morati da ih poklanjaju i kolegama iz drugih stranaka...
Kako pričaju poslanici te stranke, o njihove značke sada se svi otimaju! Kako je za Kurir objasnila poslanica G17 plus Branka Bošnjak, "nošenje značke nije obavezujuće", ali je "svi rado nose i da svako želi da je ima".
- Ja sam svoju dobila od šefa poslaničke grupe Miloljuba Albijanića, a zanimljivo je i da su i neki poslanici iz drugih stranaka želeli da je imaju! Nije prošlo ni nedelju dana od kako sam počela da nosim značku, a već sam po jednu poklonila Vojkanu Tomiću i Tomislavu Bogetiću iz DSS! I funkcioneri G17 plus iz lokalne samouprave utrkuju se ko će pre da dođe do značke, posto su rađene u malom broju - priča Bošnjak.
Ona ističe da je odluka da se okite evropskim znamenjem pala "kada je načinjen prvi korak te stranke koji garantuje da Vlada Vojislava Koštunice dobro radi i da se približava članstvu u EU".
- Naši poslanici prvi su dobili značke jer su neposredno učestvovali u donošenju zakona koji nas približavaju članstvu, budući da ona simbolično pokazuje Srbiju u EU. Značka nije stranačko obeležje, već promocija vlade Vojislava Koštunice, čiji je član i G17 plus - kaže Bošnjak.
"Prozvani" poslanik DSS Vojkan Tomić potvrdio je za Kurir da mu se dopala značka koji nose poslanici ekspertske stranke, ali naglašava da je nikada nije okačio.
- Šalili smo se na taj račun u Strazburu i zatražio sam od Branke da mi je pokloni, pošto sam joj rekao da nije samo njena stranka zaslužna zbog približavanja Uniji - priča Tomić i dodaje da se u suvenirnici u Evropskom parlamentu takođe prodaju značke nacionalnih zastava u kombinaciji sa zastavom EU.
I ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže za Kurir da veoma često nosi značku jer je ona "znak uspeha vlade u započinjanju pregovore o pridruživanje EU". Na pitanje da li ga je nekada šef stranke Miroljub Labus kaznio pošto značku ne nosi uvek, Milosavljević je kroz smeh odgovorio:
- Nikada nisam dobio "packu" od Labusa ukoliko je nisam imao na reveru, a slikao sam se za televiziju. Evo, ni sada dok sa vama razgovaram ne nosim značku - bio je iskren ministar.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Pet Feb 24, 2006 3:22 pm Naslov:
Citat:
Tehnički deo pregovora sa EU
24. februar 2006. | 14:18 -> 14:38 | Izvor: B92, FoNet, Beta
Beograd, Podgorica -- Završena druga runda pregovora EU i SCG, Srbiji predloženo brže carinsko prilagođavanje pravilima EU, a Labus veoma zadovoljan.
Šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom ocenio je da bi tehnički deo pregovora o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji mogao da bude završen već u junu, ako političke prepreke budu otklonjene. Po zaključivanju Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, sledi njegova primena od 2007. godine na period od šest godina.
Labus je rekao da bi, prema dosadašnjem planu, SCG 2012. godine bila spremna za članstvo u EU i konačno postala članica Unije 2013. godine, tako da bi ušla u budžet Unije za period od 2014. do 2020. godine.
Labus je rekao da je vrlo zadovoljan tokom pregovora. Šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom Miroljub Labus je kazao da su razgovori bili isključivo tehničke prirode, posvećeni robnim listama za industriju i poljoprivredu, i da je on tokom razgovora zadovoljan.
"Ono što nas je pozitivno iznenadilo je da nam Evropska komisija sada predlaže kraće vreme prilagođavanja nego ranije. Na početku su nam predlagali 10 godina, pa smo mi rekli da je to dugo, da hoćemo šest godina. Sad kad smo dali predlog za šest, oni kažu možete i brže. Da li možete pet godina? Dakle, mi smo uzeli u razmatranje i tu mogućnost i odgovorićemo relativno brzo da li možemo da skratimo taj period prilagođavanja", rekao je Labus.
Labus je ukazao da je situacija različita od robe do robe i da između poljoprivrede i industrije takođe postoje razlike. Na kraju ovog perioda prilagođavanja, kako je dodao, neće biti carina za industrijsku robu, ali će za poljoprivrednu postojati još određena zaštita i to za 20 odsto robe.
"Na tehničkom nivou je bilo veoma dobro. Nama treba još jedan ovakav tehnički sastanak i da završimo tehnički deo posla. Uz još jedan politički sastanak mislim da ceo posao može da se završi u junu mesecu ako to druge okolnosti budu dozvolile", zaključio je Labus.
Potpredsednik Vlade Srbije je rekao i da se, iako su neke zemlje u regionu formalno ispred SCG u pridruživanju EU, "nikada ne bi menjao s njima", jer je državna zajednica ostvarila suštinski napredak na tom putu.
Đurović: Pregovori sa EU bez pritisaka
Crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana Đurović ocenila je pregovore Srbije i Crne Gore o procesu pridruživanja EU kao "dosta liberalne i demokratske". "Nema pritisaka niti na Crnu Goru niti na Srbiju da u pregovorima nešto moraju zajednički definisati", rekla je Đurovićeva na brifingu sa novinarima.
Đurovićeva je kazala da bi crnogorska strana "za samo dva dana" mogla da izvrši pripreme kako bi se pregovori između SCG i EU mogli transformisati u samostalne pregovore Crne Gore i Unije. Ona je, u tom smislu, kao veoma pozitivnu, ocenila nedavnu izjavu evropskog komesara za proširenje Oli Rena o tome da EU ima plan B za slučaj državnog osamostaljenja Crne Gore. "Mi ćemo, dok traje, poštovati sadašnji aranžman pregovora", rekla je Đurovićeva, koja je ponovila ocene da nema problema da se pregovori brzo "sa jednog mandata prevedu na dva ".
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Pon Feb 27, 2006 4:55 pm Naslov:
ПОЛИТИКА online, понедељак 27. фебруар 2006. ::
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ
И ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
Бурек и глобализација
Да ли су Кустурица и српски кулинарски специјалитети наш најбољи извозни потенцијал
Кад је осванула вест да је српски бурек радо виђен „егзотични” кулинарски специјалитет на трпезама Аустрије и Немачке, прича о буреку као српском извозном бренду који осваја Европу тврдокорним заговорницима европских интеграција била је довољна да је тренутно ставе у шири контекст: однос националног идентитета и глобализације.
Чињеница да је ово јело, неизоставан део националне кухиње, који не само да није ишчезао под најездом стандардизованих производа брзе интернационализоване хране, већ је и сам кренуо у инвазију на европске столове, билa je аргумент више да се повежу два неизглед неспојива појма: бурек и европске интеграције. Самим тим и прича о могућем губитку националног идентитета прикључивањем нарастајућим процесима глобализације добила је другачији смисао.
– Парадоксално, али национални идентитети, условно речено, малих земаља као што су Португалија, Естонија или Финска, оживљавају и може се рећи да су ове државе данас присутније на културној мапи него што су то биле пре уласка у ЕУ, јер Европа подстиче сарадњу, а не унификацију пројеката – истиче професор Милена Драгићевић-Шешић и додаје да огромна популарност филмова Емира Кустурице представља најбољу потврду очувања националног идентитета у глобалним кретањима.
Како истиче професорка Драгићевић-Шешић, Европа Кустуричине филмове препознаје као специфична кинематографска остварења која доносе различиту емоцију и сензибилитет од других, због чега им и придаје посебан значај. Према њеним речима, важно је да се изврсност постави као критеријум креирања савременог националног идентитета, који ће допринети стварању представа о нама самима и међу нама, али и код других народа.
Према речима мр Милована Радаковића, истраживача међународних односа, који низ година ради на изучавању ове проблематике, национални идентитети представљају темељ за стварање европског идентитета.
– Кад је, на пример, реч о Немцима или Шпанцима, наравно, да су Немци остали Немци, а Шпанци Шпанци. Али, уласком у европске интеграције Немачка је морала да се одрекне своје националне валуте марке у корист евра – истиче Радаковић и додаје да онолико колико поједини народи буду спремни да чувају своје националне карактеристике и посебности у тој мери ће и трајати. Како каже, важно је да и велике и мале државе унутар ЕУ, по питању идентитета, имају право на сопствену одлуку.
Иако се често може чути да турбофолк пара уши, да удовољава најнижим музичким укусима и представља културолошку деградацију, професорка Драгићевић-Шешић наглашава да у процесу глобализације овај продукт масовне културе многи оцењују као типично српски, иако готово да нема ниједног елемента који би се могао везати за српску традицију и културу.
– Турбофолк је наш извозни бренд, али само међу нашим гастарбајтерима. Египћани, Либанци, као и други народи са простора Блиског или Далеког истока, већ имају своје Цеце. То је Наташа Атлас, која ради музичку хибридизацију. У турским круговима широм света већ је брендирана ова врста музике – истиче Драгићевић-Шешић и подсећа да Америка није успела на балканским просторима да наметне кантри ноте, већ је изабрана мелодика која долази са Истока и која је ближа менталитету народа.
Да се у европским интегративним процесима чува, а не губи национални идентитет сведоче и примери Грчке и Италије, као некадашњих стожера античке и римске цивилизације на чијим темељима је и створена данашња Европа, у којој нису потрте националне специфичности ових земаља.
– Живећи с нашим суседима и сами смо створили сопствени
идентитет, наше посебности и препознатљивости. Због тога ЕУ не треба да буде прокламовани и неким „декретима” зацртан циљ, већ нормалан и логичан пут, пут нашег идентитета, нашег друштва и културе – закључује Радаковић.
Зорица Карановић
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
