Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Sre Avg 13, 2008 10:40 pm Naslov:
B92 ::
Zvaničnici EU ne dolaze u Beograd
13. avgust 2008. | 01:28 -> 20:57 | Izvor: B92, FoNet
Beograd, Vašington -- Šef francuske diplomatije Bernar Kušner i komesar za proširenje EU Oli Ren neće doći u Beograd uprkos ranijim najavama.
Njihova jednodnevna poseta Beogradu je odložena. Poseta Kušnera odložena je zbog njegovih obaveza u Briselu, rečeno je za B92 u francuskoj ambasadi. Oni danas prisustvuju sastanku šefova diplomatija Evropske unije u Briselu, gde će tema biti ovonedeljni sukobi u Gruziji. Za sada se ne zna kada će njih dvojica doći u Beograd.
Prema nezvaničnim informacijama, trebalo bi da, između ostalog, razgovaraju o najavi Beograda da će od Međunarodnog suda pravde zatražiti da se izjasni o nezavisnosti Kosova, kao i o razmatranju eventualnog napretka u saradnji sa Beogradom po pitanju misije Euleks.
Jeremić: Mogućnost za nove pregovore
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je večeras da bi dugoročni dobitak od eventualne odluke Međunarodnog suda pravde da je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo nelegalno, bila mogućnost da se otvore novi pregovori o statusu Kosova i Metohije.
Jeremić je u izjavi za TV Pink rekao da se nada da će Srbija biti uspešna u svom nastupu pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija i dobijanju podrške da se od Međunarodnog suda pravde zatraži da se izjasni o legalnosti čina jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Kratkoročni dobitak srpske inicijative, istakao je Jeremić, bilo bi limitiranje broja država koje su priznale nezavisnost Kosova i onemogućavanje da ono postane član međunarodnih organizacija.
Dugoročni dobitak odluke suda u korist Srbije bila bi mogućnost povratka za pregovarački sto, dodao je on.
Svilanović: Komplikovan odnos zbog Kosova
Zahtevom da se Međunarodni sud pravde izjasni o legitimnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova, Srbija pokušava da isključivo političko pitanje prikaže kao pravno, bez ukazivanja na ozbiljne posledice te inicijative, upozorio je za B92 bivši šef diplomatije Goran Svilanović.
On je u Prelistavanju Radija B92 rekao da se na tom pitanju prelama budućnost naših odnosa sa Evropskom unijom.
Goran Svilanović ne veruje u pritisak evropskih zvaničnika tokom predstojeće posete Beogradu povodom inicijative da se Međunarodni sud pravde izjasni o legitimnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova jer oni na to i nemaju pravo.
Međutim, postavlja se pitanje da li je to ključna tema srpske politike u ovom času i koja je cena na unutrašnjem i međunarodnom planu, kaže on.
"Nema onoga ko me može uveriti da je u skladu s međunarodnim pravom proglašenje nezavisnosti Kosova, ali moje pitanje je sledeće - šta da radimo s tim kada dobijemo presudu?", navodi on.
Svilanović kaže da nije tema da li mi imamo pravo da podnesemo tužbu
"Ali, da li zaista verujete da će od tog trenutka neke zemlje da promene svoj stav ili da će Kosovo biti vraćeno u okrilje suverereniteta Srbije", kazao je Svilanović.
Svilanović ukazuje da postoji opasnost da su majski izbori bili poslednji sa evropskom platformom i da Srbija kraj godine dočeka sa proevropskom vladom, ali sa antievropskom politikom. On objašnjava da je Unija naš ključni partner, kakav god bio rezultat inicijative pred sudom u Hagu.
"Ako podnosimo tužbu, moramo znati kuda s njom, da li idemo ka članstvu ili ka tome da podelimo i uzdrmamo EU i da joj se onda obratimo za članstvo, kada protiv sebe budemo imali praktično 27 zemalja", kazao je Svilanović.
Iako očekuje većinu glasova u prilog zahtevu Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, i novinar NIN-a Stevan Nikšić ukazuje da se on može ispostaviti kao jalov.
"Mislim da će ta inicijativa Srbije sigurno imati većinu glasova, ali je pitanje šta će posle biti. Čak i da sud to prihvati i da kaže da nezavisnost Kosova nije u skladu s međunarodnim pravom, ja ne verujem da će bilo koja zemlja priznati da je pogrešila", rekao je Nikšić.
On dodaje da će problem Kosova biti marginalizovan jer se "stalno otvaraju nove krize"
Bivši šef dilomatije ističe da i evropske zemlje koje nas podržavaju, poput Rumunije, Španije, Kipra i Slovačke, neće prihvatiti da Srbija uzdrma odnose u Uniji, koja je ionako duboko podeljena, jer je i njihov interes da ona, kao najveći posmoderni mirovni projekat, opstane.
Slecinger: UN nije spreman
Ekspert vašingtonskog Centra "Vudro Vilson" Martin Slecinger ocenio je da većina članica UN u ovom trenutku nije spremna za otvaranje pitanja povodom inicijative Srbije da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
Premda je Srbija dobila podršku za svoju inicijativu od nekolicine članica UN, u najskorije vreme i od Indonezije, "većina članica UN bi više volela da ne mora da donosi odluku o ovom pitanju, bez obzira na događaje u Gruziji", smatra Slecinger.
Prema njegovom mišljenju, Srbija je u nezavidnoj situaciji, jer želi da se pridruži Evropi i čini korake u tom pravcu, a pri tom su članice EU, i Sjedinjene Države takođe, izrazito protiv angažovanja Međunarodnog suda.
"Iznošenje ovog pitanja pred Međunarodni sud pravde svakako neće poboljšati odnose Srbije i SAD, koji su već prilično loši. Međutim, što je još važnije, to bi moglo ozlojediti članice EU, koje u ovom trenutku imaju mnogo više da ponude Srbiji nego SAD", zaključio je Slecinger, inače direktor za istočnoevropske studije u Centru "Vudro Vilson".
On, takođe, smatra da je neizvesno kako će događaji u Južnoj Osetiji, koje su mnogi poredili sa Kosovom, uticati na inicijativu Srbije. Prema njegovom mišljenju, paralele između situacije u Južnoj Osetiji i na Kosovu postoje, ali samo na površini.
"Problem Kosova je, u stvari, znatno drugačiji i ne može se smatrati presedanom za rusku aktivnost u Južnoj Osetiji", ocenio je on, napominjući da to uviđa i vlada u Beogradu, jer se, kako je dodao, do sada uzdržavala od ocena i komentara o situaciji u Gruziji.
Slecinger predviđa da će sukobi u Gruziji svakako još više usporiti rešavanje pritanja Kosova. On je podsetio da je i pre tih sukoba došlo do zastoja u smeni UNMIK-a i Euleksa, jer je Rusija podržavala stav Srbije da na Kosovu ništa ne može da se promeni bez odobrenja UN.
"Dakle, Kosovo je proglasilo nezavisnost, koju je priznalo oko 40 zemalja, ali po pitanju buduće uloge međunarodne zajednice na Kosovu postoji potpuni zastoj. Događaji u Gruziji mogu samo još više usporiti taj proces."
Martin Slecinger je istovremeno ocenio za Tanjug da će događaji u Gruziji dodano pogoršati već hladne odnose Moskve i Vašingtona i najverovatnije usporiti proces rešavanja problema Kosova.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Naklonjenost ka mazohizmu (svaki evropski opredeljen čovek bi imao muke od toliko neistine na poslu)
Hvalispevanje velikog Vojislava
Hvalispevanje velikih ostvarenja vlade Srbije na evropskom putu
(2 zakona za jednu godinu)
prezentacija velikih ostvarenja srpskih tajkuna
(uzimanje novca iz evropskih fondova i otvaranje žiro računa na dalekim ostrvima)
Prikrivanje stvarne situacije odnosno sabotaže evropskog puta Srbije
Hvalispevanje sabotera evropskog puta Srbije
Božja služba sa vladikom Porfirijem (RRA) i molba za spasenje od evropskih medijskih kuća koje bi htele da imaju nacionalnu frekvenciju u Srbiji
- Porfirije kao upućeni u sveto pismo zna put da se to na zemaljski način spreči
Konsultacija vračarica na vašarima za javno određivanje rokova za priključenje
Poznavanje ličnih navika Slobodana Samardžića, profesora za nešto evropsko (mržnju) i njegove familije, kako ne bi bili koordinacioni problemi sa drugim (anti)evropskim službama vlade Srbije, jer oni svi rade tamo
Izvođenje na kafice gospođe Milke Forcan i odlično poznavanje svih "poslovnih" interesa Delta grupacije
Po neko pivce sa sinčićem gospodina Miškovića, kako bi se na vreme znalo šta njegov ćale preporučuje kao "javno mnjenje srpsko-evropskih integracija"
Glancanje SUV-Volva Aleksandra Tijanića i svakodnevne molbe da njegovi kerovi i keruše ne piške po Evropskoj uniji u drugom Dnevniku
Poznavanje žene Željka Mitrovića i Lepe Brene, kao prvi izvor novosti o uterivanju evropskog novca od takozvanih bezkulturnih gastarbajtera
Odlično poznavanje zapadne Srbije i svih javno projektovanih "kraduckanja" u regiji oko Čačka
Odlično poznavanje svih "poslova" bivših ministara
Poznavanje svih (anti)"evropskih" pesmica Riblje Čorbe
Poznavanje ruskog jezika i svih "poslovnih" intencija ruskih tajkuna u Srbiji kako bi se odlučivalo u njihovu korist umesto u korist evropskih integracija Srbije
Sposobnost da javno i hladnokrvno govorite/komunicrate neistinu
Zakletva za očuvanje svih monopola u Srbiji
Blanko ostavka u slučaju da primetite da je Srbija ekonomsko i društveno "zatvorena zemlja" koja nema nikakve ISTINITE intencije ka Evropskoj uniji!
PS: Lista se svakako može dopuniti, pa ako imate ideje ... izvolte, bre! _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Sub Avg 16, 2008 10:22 pm Naslov:
danas.co.yu 16.8.2008 ::
Potpredsednica crnogorske vlade Gordana Đurović
EU insistira na priključenju zemalja u paketu
Podgorica - Potpredsednica crnogorske vlade Gordana Đurović izrazila je juče žaljenje što Evropska unija "insistira" na priključenju zemalja "u paketu", a ne na osnovu njihovih pojedinačnih rezultata.
Đurovićeva je za podgorički radio Antena M istakla da EU insistira na takozvanom "karavan, a ne regata" pristupu i ocenila da to "nije dovoljno stimulativno za zemlje regiona". Ona je dodala da je "suština procesa korist za nas same, za naše građane i našu ekonomiju". Đurovićeva je ocenila da Crna Gora "sigurno neće robovati rokovima, datumima, niti će moliti više nego što je to primereno".
- Želimo da budemo dovoljno atraktivan evropski partner, kao što jesmo, tako da mi budemo poželjan partner i za sledeću fazu integracija i za punopravno članstvo - naglasila je Đurovićeva.
Đurovićeva je istakla da je izveštaj Evropske komisije o progresu Crne Gore, koji će biti objavljen u oktobru, preduslov za kandidaturu za članstvo u EU, ali nije precizirala da li on mora da bude pozitivniji u odnosu na prošlogodišnji, prenosi podgorički radio. Po njenim rečima izveštaj je bitan, ali ne i presudan. Potpredsendica crnogorske vlade je kazala da očekuje pozitivan izveštaj Evropske komisije, "jer je Crna Gora ostvarila mnogo". Beta
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Ned Avg 17, 2008 10:03 pm Naslov:
Citat:
Intervju: Goran Svilanović
Dve prepreke na putu ka EU
Autor: Katarina Preradović | Foto: V.Lalić | 17.08.2008. - 00:02
Dve su prepreke između Srbije i EU. Jedna je dovršenje saradnje s Tribunalom hapšenjem i izručenjem dvojice optuženih. Druga je sporazum EU i Srbije o evropskoj ulozi na Kosovu. Ako bismo do kraja ove godine ili do polovine sledeće godine uklonili obe prepreke, Srbija bi po prvi put od 2000. do danas došla u situaciju da ima čist i otvoren put u Evropu - kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i bivši ministar spoljnih poslova.
- Tada bi, uz uslov političke stabilnosti u zemlji, do izražaja došli veliki administrativni, ekonomski i ljudski potencijali Srbije da dostigne sve ostale zemlje u regionu koje su u postupku prijema. Srbija bi mogla da uđe u EU u malom vremenskom razmaku iza Hrvatske, a pre ostalih. Ali ne pre nego što obe ove prepreke budu uklonjene.
I nakon hapšenja Karadžića, EU je zadržala prilično tvrd stav prema Srbiji, pa na poslednjem sastanku Saveta ministara EU nije odobren prelazni sporazum. Može li nam se desiti isto i 15. septembra na novom sastanku ministara EU?
- Uveren sam da će u septembru prelazni sporazum stupiti na snagu. Međutim, sve je to malo. Sve su to tehničke stvari koje, uzgred budi rečeno, u ovom trenutku više koriste Uniji nego Srbiji. Za Srbiju su važne dve stvari. Prvo, konačno eliminisanje šengenskog zida. I drugo, najvažnije, da EU odluči da počne pregovore o članstvu sa Srbijom, kao i sa njenim susedima. To su odluke o kojima moraju razgovarati lideri zemalja EU. To su odluke od kojih zavisi stabilnost i ekonomski i socijalni mir i razvoj Balkana, ne samo Srbije. Neodlučnost Evropljana u odnosu na ubrzanje procesa pridruživanja Srbije i njenih suseda otvara prostor za destabilizaciju, a to nije ni u čijem interesu.
Kako gledate na inicijativu Srbije da se Međunarodni sud pravde u Hagu izjasni o proglašenju nezavisnosti Kosova? Može li ova inicijativa dati rezultate ili će nas, kako tvrde neki strani analitičari, samo još više nepotrebno zavaditi sa EU i SAD?
- Nemam velika očekivanja od ove inicijative. Ali, sada mislim da je najvažnije da nijednog trenutka ne izgubimo iz vida da smo mi u postupku pridruživanja EU, da smo odlučili da se svrstamo na geopolitičkoj mapi. To opredeljenje naše vlade mora stalno biti prisutno u svemu što radimo.
Do pogoršanja odnosa između EU i Srbije ne mora da dođe. Preduslov za to je da postoji stalna dnevna komunikacija između naših zvaničnika i evropskih. U tom stalnom dijalogu potrebno je postići potpunu predvidljivost u ponašanju svih aktera, tako da svima bude jasno kako će se onaj drugi ponašati u zavisnosti od odluke koju Sud bude doneo, ako do Suda inicijativa dođe. Nadam se da će naša vlada stalno voditi dijalog sa partnerima u EU. Ako bude tako, onda ova inicijativa neće biti doživljena kao protivevropska. Pored toga, potrebno je još sada, ili najkasnije posle zasedanja Generalne skupštine UN, ove jeseni, da naša vlada započne dijalog sa EU o ulozi EU na Kosovu. Tu je i koren i rešenje svih nesporazuma između Srbije i EU. Inicijativa je sporedna stvar. Međutim, ako ovaj dijalog s Evropljanima izostane, onda je moguće da nas neki među njima dožive kao svoje protivnike, kao vođe antizapadnog raspoloženja u srcu Evrope, a to bi imalo dramatične posledice na političku i ekonomsku poziciju zemlje.
Očekujete li da će EU preko svojih zvaničnika Kušnera i Rena, čiju posetu Beograd čeka, izvršiti pritisak da se odustane od inicijative pred Međunarodnim sudom pravde?
- Ne. EU ni na jednom sastanku nije razgovarala o inicijativi Srbije i ne postoji nešto što bi se nazvalo zvaničnim, zajedničkim stavom EU. Otuda, ne verujem da to može da bude zvanična tačka dnevnog reda tokom ove posete. Ova poseta bi trebalo da posluži da EU oda priznanje Srbiji zbog napora da se okonča saradnja sa Tribunalom. Pored toga, potrebno je da se razgovara o stupanju na snagu prelaznog sporazuma kao dela Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji. Potrebno je da se izvrši pregled onoga što je Srbija uradila da bi došla na tzv. belu šengensku listu. I konačno, mislim da je vreme da se razgovara o kandidaturi Srbije za članstvo u EU i o početku pregovora o članstvu. To je sve prvi set pitanja. Drugi set pitanja odnosio bi se na evropsko prisustvo na Kosovu i saradnju Srbije sa misijom EU na Kosovu, u postupku rekonfiguracije Unmika, odnosno stavljanja Euleksa pod UN.
Hoće li se rat u Gruziji odraziti na kosovski problem i kako? Može li se povući paralela između ova dva regiona? - Velika ruska pobeda u malom kavkaskom ratu već proizvodi ozbiljne geostrateške i geopolitičke posledice u svetu, posebno u crnomorskom basenu i na Kavkazu. Deo tih posledica ima veze sa Srbijom. Konkretno, najave ruskih zvaničnika o nepoštovanju integriteta Gruzije predstavljaju najavu potpuno realpolitičkog pristupa međunarodnim odnosima, sličnog onom koji smo do sada videli na primeru Kosova od strane SAD i najuticajnijih zemalja EU. Ipak, mislim da bi trebalo sačekati još neko vreme da vidimo kako će se iz krize izaći i tek tada zaključivati kako će ona uticati na Srbiju.
Može li nam se desiti da uslov za članstvo bude zahtev da Srbija prizna nezavisno Kosovo?
- Ne. Od Srbije neće niko tražiti da prizna Kosovo. Ali, od Srbije se očekuje da svoje legitimne interese na Kosovu realizuje zajedno s evropskim prisustvom na Kosovu. Od Srbije se očekuje da bude u dijalogu sa svim akterima, a tamo ih je pet (Vlada Srbije, Vlada Kosova, UN, EU i NATO). U ovom trenutku nema komunikacije sa EU i sa Vladom Kosova. Mislim da je nužno uspostavljanje te komunikacije sa EU i zajednički svakodnevni rad na životnim pitanjima kao što su omogućavanje svima koji na Kosovu žive da normalno putuju, doprinos energetskoj stabilnosti, saradnja u regionalnim organizacijama. Nadam se da će u jednom trenutku na obe strane biti dovoljno političke hrabrosti da se uđe u direktan dijalog dve vlade u vezi s ovim konkretnim životnim, tehničkim pitanjima. To bi doprinelo povećanju bezbednosti Srba koji žive na Kosovu u enklavama ispod Ibra i otklanjanju administrativnih prepreka za njihovu svakodnevnu, životnu komunikaciju sa Srbijom u svim oblastima.
*************************************************************
Kosovo je podeljeno
Kako vidite budućnost severnog Kosova?
Kosovo je nezavisno od Srbije, ali je teritorijalno podeljeno. Suverenost na Kosovu dele Vlada Kosova, UN i EU. To je veoma složena situacija i biće potrebne godine da bude pojednostavljena. Na severu Kosova ne očekujem bilo kakve promene, dakle Mitrovčani će ubuduće živeti kao i građani ostalih gradova u Srbiji. Ne vidim način da međunarodna administracija poveća svoja ovlašćenja. Ako me pitate da li će u nekom trenutku doći do potpune teritorijalne podele Kosova, kao rezultat sporazuma Srba i Albanaca, ja na to ne mogu da odgovorim, jednostavno ne znam.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Ned Avg 17, 2008 11:49 pm Naslov:
-Obavezna lektira za sve evropski opredeljene-
Obratite posebnu pažnju na crveno markiran tekst i na završni zaključak Božidara Jakšića!
slobodnaevropa.org ::
Slabi li moć nacionalizma u Srbiji?
16.08.2008
Omer Karabeg
U najnovijem izdanju Mosta Radija Slobodna Evropa vođen je dijalog o tome da li slabi moć nacionalističke desnice u Srbiji. Sagovornici su bili Božidar Jakšić, sociolog iz Beograda i Dušan Pavlović, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Razgovaralo se o tome koliko je jak krug intelektualaca koji šire govor mrženje, kakav je danas uticaj Srpske akademije nauka, da li će se nova vlast u Srbiji biti oštrija prema ultranacionalističkim organizacijama, da li nacionalisti mogu ponovo mobilisati javnost po pitanju Kosova, kao i o tome da li je Demokratska stranka Borisa Tadića preuzela neke elemente programa nacionalističke desnice.
Omer Karabeg: Mislite li da je nacionalistička desnica nakon poraza na izborima i neuspeha nedavnog mitinga podrške Radovanu Karadžiću na silaznoj putanji?
Dušan Pavlović: Mislim da jeste i rekao bih da to nije trend koji je počeo nakon mitinga i poraza na izborima, on je verovatno započeo i nešto ranije, samo ga nije bilo lako uočiti.
Omer Karabeg: Mislite li vi da su stranke nacionalističke desnice, pre svega Srpska Radikalna stranka, sada u izrazitom padu?
Dušan Pavlović: To je teško utvrditi zato što nema nekih pouzdanih istraživanja koja bi to pokazala, ali u svakom slučaju može da se kaže da te stranke jesu u padu zbog toga što nisu uspele da hapšenje Radovana Karadžića nametnu kao dominantnu temu. Da su te stranke u ofanzivi, da su u usponu, one bi verovatno uspele da nametnu tu temu i da na osnovu toga od vlade dobiju određene ustupke. Ali to se nije desilo.
Božidar Jakšić: Ja ne mislim da je nacionalizam u Srbiji na silaznoj putanji. Ja mislim da je on još veoma jak, da je nacionalizam nešto što je zapravo obilježje većine političkih partija u Srbiji, a ne samo radikala i izrazitih desničara, da u političkoj kulturi Srbije još uvijek vladaju kesnofobija, netrpeljivost prema drukčijem mišljenju i populističke tendencije. Nacionalizam je vrlo raširena pojava i daleko sam od toga da smatram da je on u opadanju.
Dušan Pavlović: Ja se slažem sa ovim, što je rekao gospodin Jakšić, da je nacionalizam u Srbiji još uvek jak, međutim izvori nacionalističke politike i nacionalizma polako presušuju. U poslednjih dvadesetak godina u Srbiji su bila tri veoma dominantna, simbolička izvora iz kojih je nacionalizam crpeo svoju energiju.
To su bili odnosi sa susednim državama gde žive Srbi, odnos prema Haškom tribunalu i Kosovo kao veom važan simbol srpskog nacionalizma. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova svi ti simbolični izvori polako presušuju. Ne možete više na njih da se pozivate da biste pravili nacionalističku politiku.
Omer Karabeg: Gospodine Jakšiću, slažete li se s tvrdnjom da presušuju izvori nacionalizma?
Božidar Jakšić: Ako se misli isključivo u političkoj ravni, onda je to mišljenje dosta utemeljno. Međutim, ja pokušavam da razmišljam u jednoj drugoj, socioantropološkoj ravni, i u toj ravni mislim da te stvari ne stoje tako. Tri stuba nacionalizma o kojima govori uvaženi kolega Pavlović zapravo su tri teme koje služe da bi se zamajavali građani Srbije da ne bi u prvi plan došli relani problemi - nizak životni standard, nezaposlenost, besperspektivnost mladih, da ne bi došlo u prvi plan da se u ovoj zemlji praktično jako malo proizvodi i jako malo radi. Daleko je lakše arlaukati o Kosovu nego raditi i proizvesti novi auto. To što je neko proglasio jednu notornu nacionalsocijalističku partiju za proevropsku, to je njegova stvar, ali izvinite, to ne može da bude prihvatljivo građanima kojima svrake mozak nisu popile.
Dušan Pavlović: Ja mogu da se složim sa gospodinom Jakšićem da je nacionalizam i dalje prisutan u Srbiji. Bitno je, međutim, da li taj nacionalizam predstavlja pretnju demokratskim institucijama. Kod nas je to dosta dugo bio slučaj, ali bih se usudio da tvrdim da se situacija menja. Pogledajte koga je bilo najviše na mitingu podrške Karadžiću. Najviše je bilo mladih ljudi koji nemaju znanje o tome šta se dešavalo u Srbiji u poslednjih dvadeset godina, dok veliki broj ljudi iznad trideset godina, koji pamte šta se sve događalo u poslednje dve decenije, koliko puta su njihove nacionalne ideje bile izneverene i koliko su puta bili ostavljeni na cedilu, nije bio spreman da učestvuju u tome.
Nacionalizmom se ustvari sada aktivno najviše bave deca koja su zbog neznanja spremna da poveruju u nacionalističku priču. Ljudi koji znaju šta se dešavalo u ovoj zemlji u proteklih dvadeset godina nisu spremni da ponovo učestvuju u tome onako masovno kao ranije. Zbog toga ja tvrdim da se izvori nacionalizma polako tope i da se može desiti da uskoro uđemo u ono stanje u kome nacionalizam i dalje postoji, ali nije opasan po demokratiju.
Božidar Jakšić: Mi živimo u zemlji u kojoj su pripadnici jednog državnog odreda smrti ubili predsjednika vlade, mi živimo u zemlji u kojoj poslanica Skupštine Srbije proklinje predsjednika Republike do jedanaestog koljena, mi živimo u zemlji gdje se mladi ljudi, koji su trenirani da pale ambasade i izazivaju nerede, nazivaju huliganima. Sve to rade političke partije.
Omer Karabeg: Mislite li da bi nakon serije poraza moglo doći do sukoba i podela unutar Srpske radikalne stranke?
Dušan Pavlović: To je teško pitanje jer mi zaista ne znamo šta se dešava u toj stranci, možemo samo da spekulišemo. Tu ima dosta prostora za promene, ali postoje ograničavajući faktori. Najvažniji ograničavajući faktor je dominantna figura Vojislava Šešelja koji će, verovatno, kako sada stvari stoje, uskoro da se vrati iz Haga, jer je već dobar deo vremena tamo proveo.
Treba očekivati da će, kad se Šešelj vrati, doći do zaoštravanja u stranci, jer će on, po mom mišljenju, insistirati da stranka postane još više nacionalistička, još agresivnija, da se vrati diskurs podele na izdajnike i patriote. To može da izazove sukobe u stranci jer je očigledno da to više nema političku prođu u Srbiji.
Božidar Jakšić: Za mene je Srpska radikalna stranka više falanga nego stranka. Ne bih se složio s time da će eventualni Šešeljev povratak nešto mnogo pomaći na jednu ili na drugu stranu.
Ta falanga će ostati falanga, i, ako bude nekog napretka i demokratskog pomaka u Srbiji, ona će biti svedena na ono na šta je svedena u svim normalnim demokratskim zemljama.
Dušan Pavlović: Nemojte zaboraviti da je Šešelj već pet godina u zatvoru i da čovek koji toliko vremena provede u zatvorskoj ćeliji ima dosta poremećenu percepciju realnosti. Kad se bude vratio u Srbiju sa drugačijom percepcijom realnosti od one koju imaju ljudi koji ovde žive, mislim da će taj sukob biti neizbežan.
Omer Karabeg: Da li će će nova vlast biti oštrija prema ultranacionalističkim organizacijama, kao što su Sveti Justin filozof, Obraz i Dveri, nego što je bila ona prethodna Koštuničina vlada?
Dušan Pavlović: Meni se čini da verovatno neće biti mnogo oštrija prvenstveno zbog toga što vlada misli, a to je blizu istini, da su te ultranacionalističke grupe dosta marginalne i da nema potrebe da se pokreće čitava državna mašinerija da bi se ižašlo na kraj sa grupom ekstermista. Naravno, sve će biti drugačije ukoliko ekstremisti pribegnu nasilju. Vlada će tada reagovati na sličan način kao što je reagovala na mitingu podrške Karadžiću koji je organizovala Srpska radikalna stranka.
Božidar Jakšić: Ja mislim da se ovdje radi o jednom razorenom društvu i o jednoj neuređenoj državi. Ostavimo Obraz, Dveri i druge ekstremističke organizacije, pogledajmo Srpsku akademiju nauka. Ja znam da tamo ima dosta časnih, ozbiljnih ljudi i to apsolutno nijednog trenutka ne sporim. To je institucija koju ja cijenim, ali ja sam u njihovim zvaničnim dokumentima našao da se kao rad jednog akademika prijavljuje članak “Naša je sveta dužnost da odbranimo Radovana“.
To isto imate na univrezitetu. Pogledajte šta je govorio rektor Beogradskog univerziteta na onom mitingu povodom Kosova, čovjek koji ima akademsku titulu mora toga da se stidi. U tome je problem. Lako ćemo mladiće koji prave nerede nazivati huliganima, ali šta ćemo sa intelektualacima koji šire govor mržnje, ksenofobije, neprijateljstva prema čitavom svijetu.
Omer Karabeg: Gospodine Pavloviću, koliko je, po vama, jaka nacionalistička inteligencija koju pominje gospodin Jakšić?
Dušan Pavlović: Mislim da je ona dosta jaka. Ona je prisutna u kulturi, na univerzitetu, mogu da se lociraju fakulteti gde je ona dosta dominantna. Međutim, ta nacionalistička inteligencija je danas mnogo manje uticajna nego što je bila 1988. i 1989. godine. Danas u Srbiji uticaj Srpske akademije nauka nije ni blizu onoga kakav je bio u drugoj polovini osamdesetih godina.
Ljudi koji tamo rade nemaju skoro nikakav ili veoma mali uticaj u naučnoj javnosti, barem u onom njenom delu kome ja pripadam i s kojim sam u kontaktu. Uticaj te intelegencije je danas daleko manji upravo zbog činjenice da je nacionalizam kao politički projekat sve slabiji. Nacionalizam se više politički ne isplati. Mislim da je veoma važno da se to razume.
Božidar Jakšić: Ja znam da u svakoj zemlji postoji nacionalizam, ali isto tako znam da se u mnogim od tih zemalja veoma racionalno posluje, veoma racionalno živi, da se stvaraju kulturne vrijednosti koje imaju daleko širi značaj od nacionalnih gusala. U tome je razlika između Srbije i tih zemalja, i to je razlog kašnjenja Srbije.
Da nam je neko prije trideset godina rekao da će Albanija po bruto nacionalnom dohotku po stanovniku preći Srbiju i da će Bugarska prije Srbije ući u Evropskoj uniju, mi bismo mu se u brk smijali. Bojim se da ćemo, ne videći gdje su naši problemi, još dugo tavoriti na repu istorijskih događaja.
Omer Karabeg: Da li bi se moglo desiti da nacionalistička desnica ponovo mobiliše ljude na pitanju Kosova?
Dušan Pavlović: Da, mislim da bi mogla. To zavisi od toga da li će se na Kosovu dogoditi nešto što može da omogući tu mobilizaciju. Ukoliko bi na Kosovu došlo do eskalacije nasilja gde bi Srbi bili žrtve, kao što je to bilo 17. marta 2004. godine, mislim da bi moglo doći do promene atmosfere u Srbiji, pa bi nacionalisti dobili šansu za come back.
Ukoliko situacija ostane mirna, nacionalisti neće imati mogućnosti da na pitanju Kosova mobilišu javnost u Srbiji. Ja mislim da nacionalisti čekaju da se nešto strašno desi na Kosovu što bi ponovo moglo da raspali strasti u Srbiji kao, recimo, krajem osamdesetih, jer bi im to dalo šanse za politički uspeh. Mislim, međutim, da su male šanse da se to desi.
Božidar Jakšić: Mislim da nacionalisti nemaju šanse da ponovo mobilišu ljude na pitanju Kosova. U to sam dosta siguran. Albanska politička elita je naučila neke lekcije i ne bi bilo loše da i srpska politička elita takođe nauči neke lekcije, pa da se sa malo više poštovanja odnosi prema svojim susjedima, i Albancima i Bošnjacima i Hrvatima.
Otvaranje mostova prema Albancima bi za srpsku stranu bilo mnogo pametnija politika, a ne da bivši ministar za Kosovo bude glavni bubnjar svih neprijateljskih iskaza prema kosovskim Albancima. Situacija na Kosovu će se relativno normalizovati onda kad susjed Srbin pomogne susjedu Albancu da poore njivu i pokupi ljetinu i obratno. Mi smo, međutim, još uvek daleko od normalizacije, jer to ne odgovara srpskoj političkoj eliti, a ni velikom dijelu albanske političke elite.
Omer Karabeg: Mislite da li je Demokratska stranka Borisa Tadića preuzela neke elemente programa nacionalističke desnice da bi proširila svoju izbornu bazu?
Dušan Pavlović: Jeste. Tadićeva strategija, koja se pokazala dosta uspešnom, bila je da na neki način vodi dvostruku igru. S jedne strane, Demokratska stranka je isticala svoj proevropski profil i zalagala se za nastavak reformi koje je inaugurisala vlada Zorana Đinđića, a, sa druge strane, ta stranka se od 2004. godine, kada je Boris Tadić preuzeo njeno kormilo, dosta služila nacionalističkom retorikom. Boris Tadić je uspeo, da tako kažem, da se osloni sa obe noge, to jeste na oba dela biračkog tela - na proevropski i proreformski orijentisane građane koje teže ulasku u Evropsku uniju, kao i na onaj deo biračkog tela koji je više naklonjen nacionalizmu, koji je konzervativan i sumnjičav prema Evropskoj uniji.
On je sada oslonjen na obe noge, a to je neophodno da biste mogli da stojite, jer, ako stojite samo na jednoj nozi, postoji moguhnost da padnete. Boris Tadić i Demokratska stranka uspevaju da dosta dobro drže balans između te dve strane biračkog tela. I to je objašnjenje velikog uspeha te stranke na majskim izborima, kao i uspeha Borisa Tadića na predsedničkim izborima februara meseca ove godine.
Božidar Jakšić: Ja sam, moran da priznam, malo skeptičniji. Navešću konkretan primjer. Boris Tadić, recimo, insistira na izvinjenju hrvatske strane za zločine počinjene prema Srbima u vojnoj akciji “Oluja“. Jedna ozbiljna politika morala bi da insistira na dogovoru sa hrvatskom stranom da onaj ko se vraća u Hrvatsku bude punopravan građanin i da ni na koji način ne bude diskriminisan - da dobije posao, da mirno živi u svojoj kući i da ne strepi hoće li ga komšije Hrvati krivo gledati. Politika Beograda, koja je dugo vremena razgrađivala odnose između Srba koji žive u Hrvatskoj i Hrvata, sada treba ide obratnim tokom i da te odnose ponovo gradi. Elementarna je istorijska činjenica - kada su se u Hrvatskoj Srbi i Hrvati slagali i jedni i drugi su napredovali, a kada su se međusobno svađali i jedni i drugi su stradali. Volio bih da Boris Tadić ima na umu tu činjenicu.
Omer Karabeg: Mislite li vi, gospodine Pavloviću, da je Boris Tadić pričom o izvinjenju pokušao da ubere političke poene u domaćoj javnosti?
Dušan Pavlović: Da, naravno, to je ta politika koja se verbalno trudi da izgleda kao nacionalistička i o kojoj sam već govorio. Tako bi verovatno reagovali i Vojislav Koštunica ili Tomislav Nikolić. To je strategija koja se do sada isplatila i mislim da će je Demokratska stranka još jedno izvesno vreme sigurno zadržati. Ona će, dakle, verbalno biti dosta nacionalistička, ponekad čak i agresivna, ali mislim da to u suštini neće imati nekih većih reperkusija na generalnu orijentaciju. Neće biti većih zaoštravanja u odnosima sa Hrvatskom uprkos tome što postoji očigledan problem povratka izbeglih Srba u Hrvatsku. Ne verujem da će zbog toga doći do većeg zatezanja odnosa između Srbije i Hrvatske i da će inicijator biti Boris Tadić, kao predsednik države, ili vlada u kojoj sede njegovi ministri.
Omer Karabeg: Mislite da je to insistiranje na izvinjenju ustvari bilo samo za unutrašnju upotrebu?
Dušan Pavlović: Naravno, kao i ono kada je Džordžu Bušu (Georg Bush) na Olimpijskim igrama objašnjavao zašto Srbi dižu tri prsta i onda ga upitao zbog čega su priznali Kosovo iako to nije međunarodno pravno utemeljeno. Sve je to reklama za domaću upotrebu kojom su lideri zemalja bivše Jugoslavije mnogo puta služili u ovih poslednjih 20 godina.
Božidar Jakšić: Mislim da ta politika ne vodi nikakvom dobru. To može biti neki politički poen za unutrašnju upotrebu, ali to se već sutradan zaboravlja, a negativni efekti trajno ostaju. To je loša politika. Ustupci nacionalizmu su uvek bili loša politika i u Hrvatskoj, i u Bosni, i u Srbiji i na Kosovu.
Omer Karabeg: I na kraju, mislite li da se Srbija definitivno opredelila za evropski put i da s tog puta nema povratka?
Dušan Pavlović: Mislim da može da se kaže da se je Srbija na majskim paralamentarim izborima opredelila za evropski put i da posle dugogodisnjeg tumaranja čvršćim korakom ide ka Evropskoj uniji. Da je to tako potvrđuje i ono što se desilo sa Socijalističkom partijom Srbije. Ta stranka je vodila predizbornu kamapanju koja se nije mnogo razlikovala od kampanje Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije, a onda je nekoliko nedelja nakon izbora potpuno promenila svoj politički program i ušla u koaliciju sa jednom proevropskom strankom. To ustvari pokazuje da su čak i nacionalisti, kad uvide šta se dešava u zemlji i kakva će pitanja dominirati u narednih pet ili deset godina, spremni da odbace staru nacionalističku politiku i prihvate nešto novo. Dakle, kratko i sažeto - mislim da se Srbija sada nalazi na putu ka Evropskoj uniji da je taj put nepovratan.
Božidar Jakšić: Srbija se još uvijek nije opredijelila. Srbija još uvijek tumara. Ona tumara ne samo zbog nesposobnosti svoje političke, kulturne i privredne elite da odgovori na izazove vremena nego i zbog toga što i evropski faktori vode trapavu politiku prema Srbiji. Ne mogu zaboraviti svečane izjave raznih evropskih političara da je Milošević faktor mira na Balkanu i takve gluposti, a sličnih gafova ima i danas.
Odgovornost je, dakle, ne samo na građanima Srbije i njihovoj političkoj eliti, nego i na evropskim političarima, a bojim se da među njima ima jako mnogo onih koji ne razumiju o čemu se zapravo na Balkanu radi. Prema tome, to tumaranje će se nastaviti i bojim se da će godinama trajati.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Pon Avg 18, 2008 9:12 pm Naslov:
^
-Praktičan primer izlaganja iz prethodnog posta-
Priključenje Evropskoj uniji:
"Srbija se još uvijek nije opredijelila. Srbija još uvijek tumara." (citat Božidar Jakšić)
Evo činjenice o neopredeljenosti Srbije da krene direktno pravac Evropska unija. Imamo mi to opširnije na forumu. Ovde se radi o neuskađivanju energetske politike Srbije sa energetskom politikom Evropske unije i stvaranjem ruskog tržišnog mono
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
ćete bije (tvoja) žena s' džezvu ...