Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pon Feb 25, 2008 10:05 pm Naslov:
klosar ::
a ko kolko vidim i liki je na moj prvi komentar odgovorila pozitivno, sto znaci da i ona vidi tako..
naprotiv,
kazala sam ti da je to jako tesko, zapravo, da budem iskrena, mislim da je nemoguce,
i ne slazem se sa onim sto si napisao u svom prvom postu. _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: Nov 29, 2007 Poruke: 491 Lokacija: vlasotince, nakud besko
Poslao: Pon Feb 25, 2008 10:22 pm Naslov:
Liki-016 ::
klosar ::
a ko kolko vidim i liki je na moj prvi komentar odgovorila pozitivno, sto znaci da i ona vidi tako..
naprotiv,
kazala sam ti da je to jako tesko, zapravo, da budem iskrena, mislim da je nemoguce, ne slazem se sa onim sto si napisao u svom prvom postu.
ja sam razumeo da se u prici radi o proslim ljubavima i "stvarima" koje se vezuju za tu proslu ljubav, pa sam takav komentar i dao. Komentar je moj, nesto sto je subjektivno.
e fora je sto babmi kaze da sam promasio poentu price i da je nisam dobro razumeo. a dal je moguce to da se uradi i da se zaboravi stara ljubav svi mi znamo.
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Sre Maj 28, 2008 9:41 pm Naslov:
Paradoks naseg vremena kroz istoriju je da imamo vece zgrade ali krace
zivce, sire puteve ali uza gledista.
-Trosimo vise ali imamo manje, kupujemo vise ali uzivamo manje.
-Imamo vece kuce i manje porodice, vise pogodnosti ali manje vremena.
-Imamo vise diploma ali manje razuma, vise znanja ali manje rasudjivanja,
vise strucnjaka ali ipak vise problema, vise medicine ali manje zdravlja.
-Umnogostrucili smo nas imetak, ali smanjili svoje vrijednosti
.
-Govorimo previse, volimo prerijetko, i mrzimo precesto.
-Dodali smo godine zivotu ali ne i zivot godinama.
-Stigli smo sve do mjeseca i natrag, ali imamo poteskocu da predjemo preko ulice upoznati novog komsiju.
-Savladali smo atom ali ne i svoje predrasude. Pisemo vise ali ucimo manje. Planiramo vise ali postizemo manje.
-Naucili smo zuriti ali ne i cekati. Gradimo vise kompjutera da sadrze vise
informacija, da proizvode vise kopija nego ikad, ali mi komuniciramo sve
manje i manje.
-Ovo su vremena brze prehrane i spore probave, velikih ljudi i sitnih
karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa, luksuznijih kuca ali unistenih
domova.
-Ovo je vrijeme kada ima mnogo toga u izlogu a nista u skladistu. Vrijeme
kada vam tehnologija moze donijeti tekst, i vrijeme kada mozete
odabrati da li cete ga podijeliti s nekim ili samo obrisati.
-Zapamtite, provedite nesto vremena sa vasim voljenima, jer oni nece biti tu
zauvijek.
-Zapamtite, recite poneku ljubaznu rijec onome koji vas gleda sa
strahopostovanjem, jer ce ta mala osoba uskoro odrasti i otici. Sjetite se
da date topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje mozete
dati svojim srcem.
-Sjetite se da kazete, "Volim te" vasem partneru i vasim voljenima, ali
najvise od svega i mislite tako. Poljubac i zagrljaj ce zakrpiti povredu
kada dolaze duboko iz vas.
-Dajte vremena ljubavi, dajte vremena razgovoru, i dajte vremena podjeli
vasih dragocijenih misli s drugima.
OSTANIMO MLADI!
- Odbacimo nebitne brojeve. To ukljucuje starosnu dob, tezinu i visinu.
Prepustimo doktorima brigu o tome. Zato ih i placamo.
- Cuvajmo vesele prijatelje. Losa raspolozenja nas jedino vuku ka
dnu.
- Nastavimo uciti. Naucimo vise o kompjuterima, vjestinama, vrtlarstvu, o
bilo cemu. Nikada ne dajmo mozgu da bude besposlen. " Besposlen um je
radionica losega ." A ime losega je Alzheimerova bolest.
- Uzivajmo u jednostavnim stvarima.
- Smijmo se cesto, dugo i glasno. Smijmo se dok ne izgubimo dah.
- Suze se desavaju. Izdrzimo, odbolujmo, i produzimo dalje. Jedina osoba
koja je uz nas citav zivot smo mi sami. Budimo ZIVI dok zivimo.
- Okruzimo se onim sto volimo, bila to porodica, ljubimci, uspomene,
muzika, biljke, hobiji, bilo sta. Nasi domovi su nase skloniste.
- Cijenimo svoje zdravlje: Ako je dobro, cuvajmo ga. Ako je nestabilno,
popravimo ga. Ako se ne moze popraviti, nadjimo pomoc.
- Ne preuzimajmo krivicu. Krenimo na put do setalista, do strane zemlje, ali NE tamo gdje je krivica.
- Recimo ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici. _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Sre Jul 09, 2008 5:03 am Naslov:
Sreca
Dosla sam k vama da vas pozdravim.
Moje je ime Sreca i sastavni sam deo zivota, zivota onih koji veruju u snagu ljubavi i zivota, onih koji veruju da je ljubav beskonacna.
A znate da sam u braku?
Davno sam se vencala za Vreme i ono vam je odgovorno za resenje mnogih problema koji vam na pocetku izgledaju veliki i bezizlazni. Ono izgradjuje srca i licnost, leci rane i pobedjuje tugu. Vreme i ja zajedno imamo troje dece. Nasa su deca Prijateljstvo, Mudrost i Ljubav.
Prijateljstvo je najstarije dete lepo, iskreno, veslo i nasmejano. Zblizava ljude, a da pri tome nikoga ne ranjava vec utesi svakoga kome se priblizi drzeci ga za ruku.
Mudrost je nase drugo dete. Ona je pametna, sa cvrstim principima i neprekidno uci i sve je zanima. Najslicnija je svom ocu Vremenu. Mozete zamisliti kako je to kad njih dvoje koracaju zajedno – Mudrost i Vreme.
Najmladja je Ljubav. Koliko posla s njom!!! Tvrdoglava je, uporna i prevrtljiva tako ponekad zeli ziveti na samo jednom mjestu a onda se nakon nekog vremena seti i kaze da je stvorena da bi zivela u dva srca, a ne samo u jednom. Ah, moja je Ljubav vrlo slozena i zapletena osoba, tako da zna i pokoju nesmotrenost pociniti i to samo kakvu!
Kada do toga dodje na scenu moram pozvati njenoga oca. Vreme dodje i pokusa pokrpiti rane koje je njegova kci Ljubav izazvala, a cesto u pomoc priskoci i Mudrost, mada nije u svim slucajevima od velike koristi sa svom svojom pamecu.
Jednom mi je jedna osoba rekla:
- " Na kraju sve dodje na svoje, na ovaj ili na onaj nacin. Ako se stvari jos nisu sredile i poslozile znaci da jos nismo na nasem pravom putu."
Zato, kazem vam, verujte mojoj porodici, mom suprugu Vremenu i mojoj deci Prijateljstvu, Mudrosti i Ljubavi.
Budete li imali poverenja u njih, znajte, da cu i ja,
Sreca jednog dana svakako pokucati na vasa vrata.
I nikad se ne zaboravite smesiti! _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Čet Jul 10, 2008 5:35 am Naslov:
Ljubav
Majka i decak hodaju plazom.
U jednom trenutku decak upita:
- Mama kako se cuva ljubav?
Mama ga pogleda i odgovori:
- Zgrabi malo peska i stisni u saku
Decak stisne saku i sto je vise stiskao, to je vise peska curilo iz nje.
- Ali mama pesak mi bezi!
- Znam ali sad potpuno otvori saku.
Decak je poslusa, ali u tom casu dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako neuspevam zadrzati pesak.
Na to majka sa smeskom na licu rece:
- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drzi dlan kao da je u obliku kasike, dovoljno zatvoren da ga zastitis a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Decak ucini kako mu je receno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zasticen od vetra, i slobodan a da ne klizi kroz prste.
- Eto kako se cuva ljubav. _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Čet Jul 10, 2008 9:56 pm Naslov:
Cetiri svece
Cetiri svece su polagano gorele.
Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.
Prva sveca je rekla:
"Ja sam mir, ljudi me ne uspevaju sacuvati, nema potrebe
da gorim, mislim da cu se ugasiti." I odmah se ugasila.
Druga sveca rekla je:
"Ja sam vera, nazalost mnogi ljudi imaju povrsnu veru i
ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje. "
Tek sto je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.
Treca sveca je zalosno progovorila:
" Ja sam ljubav, nemam vise snage, ljudi cesto
zaboravljaju na mene. I istog momenta se ugasila.
Nedugo zatim u sobu je uslo dete.
" Sta je to ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja."
I rekavsi to, pocelo je plakati.
Tada se oglasila cetvrta sveca:
" Ne boj se, dokle ja gorim, moci cemo da upalimo ostale
svece - ja sam nada." _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Sub Jul 12, 2008 5:16 am Naslov:
Pred sezonu monsuna jedan starac kopao je rupe u svojoj bašti.
- "Šta radiš?" - pitao ga je sused.
- "Sadim mango", odgovorio je starac.
- "Zar misliš da ćeš stići da probaš plodove?"
- "Ne, tako dugo neću poživeti, ali drugi hoće. Palo mi je na pamet da sam čitavog života jeo mango koji su drugi sadili. Ovo je moj način da im zahvalim." _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Uto Jul 15, 2008 6:10 am Naslov:
^lepa slika
"Dakle, ti bi zelio da razgovaras sa mnom?" rece Bog.
"Ako imas vremena" rekoh.
Bog se nasmesi - "Moje je vreme vjecnost" .
"Sta si me htio pitati?"
"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti djeca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju tjeskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zelio da tvoja djeca nauce?"
Osmehujuci se, Bog odgovori:
"Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima.
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima, nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izlijeci.
Da nauce oprastati, tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih njezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati.
Da nauce, da se novcem moze kupiti sve, osim srece i ljubavi.
Da nauce da dve osobe mogu promatrati istu stvar, a vidjeti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima, a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati.
Ljudi ce zaboraviti sto si rekao.
Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio." _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Čet Jul 17, 2008 3:51 am Naslov:
Prica o jednom"Ne mogu"
- Dragi prijatelji,danas smo se ovde okupili da ispratimo "NE MOGU". Dok je bio sa nama na zemlji, uticao je na živote svakog od nas, na neke više, na neke manje. Na nesreću,njegovo ime spominje se na svakom javnom mestu, u školi, gradskoj skupštini, državnim organima, pa čak i u Beloj kući.
Položili smo " Ja ne mogu" u njegovu večnu kuću i obezbedili smo mu nadgrobnu ploču sa epitafom. Nadživeli su ga njegova braća "Ja mogu", i " Nameravam to odmah da uradim". Oni nisu čuveni kao njihov poznati rođak, a ni tako jaki i moćni.Možda će, jednog dana, uz vašu pomoć, postati značajniji na ovom svetu.
Neka "Ja ne mogu" počiva u miru i neka svi prisutni požive i uznapreduju u njegovom odsustvu. Amin ". "
Dok sam slušao posmrtni govor, shvatio sam da ti đaci nikada neće zaboraviti taj dan. Čitav taj čin je bio simboličan, neka vrste metafore za život. To se urezuje u pamćenje i zauvek će ostati u svesti i podsvesti. Ispisivanje rečenica koje počinju sa "Ja ne mogu", njihovo sahranjivanje i posmrtni govor - to je bio učiteljičin neverovatan trud. Ali, to nije sve. Kada je završila posmrtni govor, napravila je krug sa učenicima i vratila ih u učionicu.
Proslavili su odlazak "Ja ne mogu" uz keks, kokice i sokove. Kao deo proslave, Dona je izrezala veliku nadgrobnu ploču od papirne kese . Ispisala je reči "Ja ne mogu" na vrhu i "Počivaj u miru" u sredini. Datum je bio na dnu. Nadgobna ploča visila je u Doninoj učionici do kraja školske godine. Kada je neki đak , mada se to retko dešavalo, zaboravi i kaže "Ja ne mogu", Dona bi samo pokazala na natpis "Počivaj u miru". Đaci bi se tada setili da je "Ja ne mogu" mrtav i preformulisali bi svoju izjavu.
Nisam bio Donin đak. Ona je bila moj đak. Ipak, toga dana od nje sam naučio tu lekciju.I danas, mnogo godina posle, kad god čujem rečenicu koja počinje sa "ja ne mogu", vidim sliku sahrane i učenike četvrtog razreda. Tako se, kao i đaci, setim da je "JA NE MOGU" mrtav. _________________ success is a journey not a destination...
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
