Samo za ucu, da uziva u radosti zivota koje su i ovde mogle iste takve da budu, da neje bilo patriote i razni glupani, a i za omladinci da se obrazuju, a ne da se navikavaju na zemlju kretena u koju zive i da tj njin kretenizam brane kao nesto normalno, nasledjuju ga i sire dalje.
Citat:
Kulturološki šok
Prica o studiranju u Americi, efikasnosti, ljubaznosti, istraživanju univerzuma i još ponecemu...
piše: Jovana Žujevic
Došlo je neko vreme kada ste u minusnoj fazi. Da pojasnim, nije rec o -10 minusnoj fazi, vec o minusima nižih i od onih sibirskih. Sanjate da kažete jedno elegantno doNE videnja svom životu i pobegnete negde makar na godinu dana. Na mesto gde ce se vaš rad, znanje i kreativnost stvarno ceniti, vaša lepota smatrati egzoticnom, i gde su ljudi prestali sa peglanjem garderobe pre nego što su i poceli. Dodajte tome i visok životni standard, lepe zgrade i sredene travnjake, nasmejane ljude, gomilu mogucnosti za napredovanje i osecaj da ama baš sve postoji zbog Vašeg velicanstva. Eh, kad bi se to dogodilo! Kada biste otišli negde iza duge... Ili negde u Ameriku...
I onda, gle cuda, dode i vaših godinu dana (kome je još dovoljno pet minuta?, ne dajte životu da na vama cicijaši) i dobijete stipendiju za studije preko okeana. Wow! Život je (americki) san. Vec se osecate se kao Felicity, samo što kosa ne pocne da vam se kovrdža. Skupite 5683 (možda koji više) papira koji vam trebaju za vizu, obavite i tu formalnost od životnog znacaja i sada biste onako natenane da sanjarite o predmetima i profesorima koje cete izabrati, gradovima koje cete posetiti, o novim prijateljima i ljubavima. Zanemarili biste sve one silne brošure koje vam je vaš university poslao, ali ne možete. Ipak ste vi savesni i odgovorni perfekcionista, a i tu sigurno piše nešto važno. Na primer, drecavim bojama i nekim neobicnim fontom: Culture shock and how to deal with it.
Šta je sad pa to? Vi znate za šokove prouzrokovane pristiglim racunima na kraju meseca, cinjenicom da se tacan datum ispita objavljuje dan uoci pocetka roka (ako imate srece) i nemogucnošcu da odete na letovanje, opet. Ne verujete da vas išta može uznemiriti u otmenoj Novoj Engleskoj koju turisti posecuju da bi videli kako izgleda jesen iz bajke, u malom univerzitetskom gradu u blizini Bostona i Njujorka (kulturiška, nema šta), gde nekoliko hiljada studenata žive kao da su u San Francisku i da hipi leto ljubavi iz 1967. još uvek traje.
Posetite online enciklopediju da malo proucite taj kulturološki šok i tamo lepo piše da se "termin koristi da opiše uznemirenost i osecanja iznenadenja, dezorijentisanosti, zbunjenosti, itd. koja ljudi osete kada su nadu u potpuno drugacijoj kulturnoj i društvenoj sredini, na primer urbana Južna Kalifornija u odnosu na ruralnu Severnu Karolinu." Ha! To se dakle ne odnosi na vas, jer vi idete iz zemljice Srbije koju volite, iako u njoj nikad ništa ne štima, na neko sredjenije mesto. Cestitali su vam vec deset puta što ste primljeni na univerzitet, uputili vam silna pisma da shvatite da oni brinu za vas, cekace vas na aerodromu, znate unapred s kim cete deliti sobu, a na web site-u univerziteta ste videli fotografije nekih silnih dvoraca ispod kojih piše da su to u stvari zgrade gde studenti imaju predavanja. Kad malo bolje razmislite nije da ne pocinjete da budete šokirani.
OK, procitali ste sve što vam je poslato, naucili da se nuts & bolts ne odnosi na lešnike i strele vec na detaljne informacije o studentskom životu s one strane Atlantika, zakljucili da ti Ameri ipak preuvelicavaju stvari, ne možete biti spremniji za put, i dok trepnete evo vas na aerodromu, citate natpis: Welcome to the United States of America. Onda ugledate decka koji drži tablu sa vašim imenom i logom univerziteta. Opet ste šokirani, jer se u toku vožnje do kampusa ispostavi da ne samo da je prvi Amerikanac koga ste upoznali šarmantan i baš lep, vec i da je nacitan, upucen u dešavanja u svetu, i uz sve to stiže da poseti nezaboravne žurke. Dobijete mapu kampusa kao da vam je vec nisu poslali poštom na kucnu adresu, karticu za ulazak u zgradu, kljuc od sobe i uputstva kako da stignete na orijentaciju gde ce vas u narednih nekoliko dana prošetati kroz kampus i potom vam iznova dosadivati pricama o kulturološkom šoku koji doživljavate, ali ga zaboga još uvek niste svesni. Prolazite kroz prvu ili takozvanu honeymoon fazu kada je sve novo i divno, a uskoro ce vas snaci ona druga faza užasa kada ništa nece valjati, osim uspomena na vaš rodni grad i kucicu slobodicu. Zamalo da ubede sve nas medunarodne studente da nam je na samom pocetku americkog iskustva mesto na psihijatrijskom kaucu, ako ne zbog šoka, onda preventive radi. Savetovanje je besplatno, postoji i help line koji mozete zvati 24 casa dnevno, ali vam nije ni na kraj pameti da tih prvih dana visite na telefonu. Kakvi crni kulturološki šok! Ma to uopšte ne postoji! A onda, kada najmanje ocekujete…
Šok #1: Neki mnogo fini nasmejani ljudi ulaze u ucionicu pet minuta pre pocetka predavanja. Gle cuda, pa to su profesori. Hm, nema petnaest akademskih minuta kašnjenja. Cek, cek, a zašto to beše postoji kod nas? A da, da svi znaju da je profesor bog i batina. Dobijete i program predavanja, spisak literature koja se ne mora i šta više ne sme fotokopirati, vec postoji u univerzitetskoj knjižari i bibliotekama.
Šok #2: Vozac autobusa nije "majstor" koji tvrdi da ženama nije mesto za volanom, vec simpaticna bakica koja uvek pozdravi studente sa jednim zdravo, kako si? Obavezno joj se zahvaliti na vožnji.
Šok #3: Ne možete da otvorite dokument koji ste sebi poslali na mail da biste ga odštampali. Bibliotekar vam pokloni usb memory stick sa imenom univerziteta za ubuduce. Od ovog šoka se oporavljate nedelju dana i neizostavno napišete jedan zajednicki mail svima koje poznajete. Šok je sada kolektivan.
Šok #4: Nedelju dana pred ispitni rok univerzitet organizuje besplatnu masažu za sve studente kako ne bi bili pod stresom u ovom periodu od suštinske važnosti (studije su tako organizovane da sve ispite dajete u tom jednom roku na kraju semestra). Meni treba još jedna masaža sa sve aroma terapijom da se oporavim od šoka što tako nešto uopšte postoji.
Na kraju prvog semestra zakljucujete da je naziv kulturološki šok isuviše blag i nedovoljno upecatljiv da se njime obuhvate sve krasote koje doživljavate svakodnevno. Svuda nasmejani i opušteni take it easy, man ljudi spremni da vam pomognu, sve što ucite se da primeniti u praksi, casovi plesa ili umetnickog klizanja su deo studija, pozvani ste na zimski bal i nikada u životu niste prisustvovali boljim žurkama. I tako vreme prolazi..., i prozuji za cas.
Taman se naviknete da ne padate u nesvest jer sve funkcioniše kako treba i da na kvalitetan život gledate kao na nešto zasluženo, a ne dobijeno na lutriji, a onda se vratite vašoj prvoj kuci (ovoga puta let traje krace nego kada ste dolazili) i upadnete u fazu zvanu obrnuti kulturološki šok ili kako bi to neki rekli "dabogda imao, pa nemao." Uf!
Šta sada? Tamo ste naucili da univerzitet postoji da se istraži univerzum i da biti svestran nije najcrnja mana, vec tako dragocena vrlina kojom se treba ponositi. A ovde…,pa osecate se nekako ograniceno. Da niste suviše fini rekli biste kroz zube Life is a bitch and then you die. Pošto jeste, morate se zadovoljiti jednim umereno glasnim Život je magla. Kako ga onda izgurati? Zaboravite sva ta "dubokoumna" filozofiranja o bivstvovanju. Nepotrebna su, jer život je jednostavno ŠOKANTAN! Svakog dana… u svakom pogledu..
Pridružio: Dec 25, 2005 Poruke: 735 Lokacija: Evropa
Poslao: Pet Okt 20, 2006 7:29 am Naslov:
Apropo slike koju imaju ovde o Americi, kolko sam ja mogao da vidim, vecina ovde misli da su ameri redom debeli debilni gutaci brze hrane, nasilne rambo kavgadzije' koje nemaju pojma ama bas nista, a inace jedni druge psuju po ulice i samo ih zanimaju pare.
Cak i pored toga, svi bi oni otplivali tamo samo kad bi mogli da udju, i upravo bi se ponasali po ovom receptu navedenom gore.
Vašington - Dnevnik Vašington post piše juče da je Vlada Srbije angažovala republikansku lobističku grupu Barbur Grifit i Rodžers koju će za zastupanje srpskih interesa pred vladom SAD plaćati 60.000 dolara mesečno.
"Ugovor s Vladom Srbije... važi od 28. jula 2006. do 31. januara 2009. Ukoliko sve bude išlo po planu, ukupan iznos biće milion i osamsto hiljada dolara", piše Post i ocenjuje da je lobistička firma dobila klijenta koga neće lako "prodati" američkoj vladi, ali koji "barem dobro plaća".
List navodi da je Barbur Grifit počeo da radi za Srbiju koja želi da se pridruži Evropskoj uniji u vreme napetih pregovora o nezavisnosti Kosova i u vreme kada Vlada Srbije, čini se, nije bila zainteresovana da pronađe osumnjičenog za ratne zločine Ratka Mladića. Za tih 60.000 dolara mesečno Barbur Grifit će "pred vladom SAD pružiti strateške savete i taktičko planiranje u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima koja se tiču Srbije", piše u ugovoru koji je, kao strani agent, firma morala da podnese američkom Ministarstvu pravosuđa.
Ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.
U registraciji lobija u Kongresu navedeno je da će Barbur Grifit "pružiti savete i vođstvo u pitanjima koja utiču na bilateralne odnose SAD i Srbije". U timu Barbur Grifita koji će raditi za Srbiju su Robert Blekvil, bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Džordža Buša, i Endru Parasiliti, bivši savetnik za spoljnu politiku republikanskog senatora iz Nebraske Čaka Hejgela. Blekvil je predsednik kompanije Barbur Grifit i Rodžers internešnel, ogranka za spoljnu politiku te lobističke grupe, a Parasiliti je potpredsednik.
Blekvil je posetio Srbiju u maju 2005. i održao predavanje na beogradskom univerzitetu. Izrazio je optimizam u pogledu budućnosti Srbije i pozvao Bušovu administraciju da prizna "potrebu da se sa Srbijom sarađuje kako bi se u regionu postigao trajan napredak". U delu o svojim "ličnim stavovima" Blekvil je, međutim, rekao da "ukoliko status Kosova ne bude uskoro rešen postoji rizik od nove erupcije nasilja u regionu".
- To bi, takođe, za mnogo godina odložilo potpuni povratak Srbije u Evropu i u međunarodnu zajednicu - rekao je on.
Barbur Grifit obično ne objavljuje šta tačno radi za svoje klijente. Parasiliti je rekao samo da je firma "zadovoljna što može da radi za Vladu Srbije".
Apropo slike koju imaju ovde o Americi, kolko sam ja mogao da vidim, vecina ovde misli da su ameri redom debeli debilni gutaci brze hrane, nasilne rambo kavgadzije' koje nemaju pojma ama bas nista, a inace jedni druge psuju po ulice i samo ih zanimaju pare.
Cak i pored toga, svi bi oni otplivali tamo samo kad bi mogli da udju, i upravo bi se ponasali po ovom receptu navedenom gore.
Nemoj zajebavas kad se znaje da je glavna odlika na svakog pravog Amera da prvo koje uradi kad ustane ujutru je da smisli novi nacin kako da dan's napakosti na jadni Srbi. Prvo ide toj, pa sve ostalo.
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3903 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pet Okt 20, 2006 2:30 pm Naslov:
kao i kod nas i u svim ostalim zemljama, tako i ovde.
nisu svi dobri i nisu svi losi, sto je najnormalnije.
gojaznost je poprimila oblik epidemije i to nije niko izmislio zato sto ih mrzi i oni sami su uzasno zabrinuti. evo bas veceras abc news ima emisiju o tome.
sa tim najvise ima veze nacin zivota ovde.
na zalost, ljudi se malo krecu, puno se jede van kuce, porcije su ogromne, visokokaloricne, hrana je puna aditiva, konzervanasa, mnoga geneticki modifikovana.
a posledice su takve kakve su. _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Pet Okt 20, 2006 4:19 pm Naslov:
Dosmalinski me pocastvovao temom-radost zivota, sto i nije tako lose za pocetak rasprave. nekako ovak kultoroloski sok mi neide bas u glavu, jer po sklopu mentaliteta zivota to mi je sve vestacko i to samo zbog novca, nema tu duse one ljudske gde se i oseti prava radost zivota-ovde u stufdiranju. Sve sto se opisju o profesorima imali smo ih mnogo bolje i odgovornije i skripte i literaturu tamo negde sedamdesetih godina 20. veka ali Doaliski u titovoj Jugoslaviji. e tako je bilo, bilo je radosti i kada se gladan islo i na predavanja i na ispite,a danas se sve kupuje novcem i ispiti i diplome i potkuplju i profesori i kupuju magisdtrati i doktorati i zato vise nema ni drazi ni radosti zivota u studiranju. Bamby bolje je da je ministar Parivodic potpisao pad srpske vlade prvi mesec dana kada nisu bili uhapseni svi ratni zlocinci, kada nije donet zakon o oduc\zimanju prljavog kapitala svih ratnih profitera i mafijasa-nego su dozvolili da operu pare i sad vladaju Srbijom i zamajavaju narod ustavom, srbuju sa vec izgubljenim kosovom i sa crkvom i nacionalisticko fasistickom mideologijom ruse sve pred sobom u Srbiji. vidite li polsedice sta nam rade cdeca na utakmicama sa fasisticko rasisitickim parolama za koje su krivi ministri presednik vlade i drzave a ne neduzna deca jiju hapse a njihovi roditelji se bave sitnim svercom da bi preziveli-aopustene fabrike zardjali katanci/ tej pare su tr4ebalo da podele sirotinji koja bi motkamaq naterala i mlasica i kostunicu i tadica i sve mafijase i po zatvori i usli bi i bez kobajafi nekog lobiranja i u Evropu i svet. Neje narod tolko glup da nerznaje sto mirise a sto smrdi, al ga silom drze pod dizgin. Ete Dosmanliski ja iskaza moju radost od tvojeg pisuvanja, a s'g je red na Tebe. Pozdrav Uca.
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3903 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pet Okt 20, 2006 10:46 pm Naslov:
miracyu ::
... po sklopu mentaliteta zivota to mi je sve vestacko i to samo zbog novca, nema tu duse one ljudske gde se i oseti prava radost zivota-ovde u stufdiranju.
profesore, nije bas sve vestacko, studenti su svuda studeniti, uzivaju u tome i tamo i ovamo, kad je to u pitanju, ne verujem da se mnogo razlikuju na bilo kojem delu planete.
jedna razlika je u tome, sto tamo manjka tona para kojih ima ovde i zbog kojih citava masinerija klizi kako podmazana, sto se najbolje ogleda ovde
Citat:
Šok #3: Ne možete da otvorite dokument koji ste sebi poslali na mail da biste ga odštampali. Bibliotekar vam pokloni usb memory stick sa imenom univerziteta za ubuduce. Od ovog šoka se oporavljate nedelju dana i neizostavno napišete jedan zajednicki mail svima koje poznajete. Šok je sada kolektivan.
Citat:
Dobijete i program predavanja, spisak literature koja se ne mora i šta više ne sme fotokopirati, vec postoji u univerzitetskoj knjižari i bibliotekama.
sa tridesetak hiljada $$$ godisnje, a i vise, kolika je skolarina na boljim univerzitetima, to upravo tako i treba da izgleda.
ne sumnjam da bi bilo normalnije i kod nas da su toliki $$$ tu.
ima puno stvari zbog kojih stvarno ovde vredi ziveti, dobar deo zavisi od para, mada ima puno drugih zbog kojih im skidam kapu. _________________ success is a journey not a destination...
Jeste, red je na mene da pokazem radosti zivota, kao odgovor na salatu od reci, zabelolucenu, pa eve.
Zabeloluceno. Ron Dzeremi je bija zakon. Nemoj se uco ljutis, al ja stvarno ne razumem nista od onoj koje je napisano, pa prema tome i reagujem. Znaci, Seka, Trejsi, Dzindzer, Amber i tej su zakon bile, pre jedno dvaes i kusur godine, na kino projektori, kad video neje ni imaja, a u dan'snje vreme su toj Brajana, Dora, Kostunica i slicne. Jebaga. Tija smo bili. Novo vreme, novi obicaji, ili sto bi se reklo, panta rei, jebo te Panta. Ma ziveo Tita, kuj gi jebe. Nista uco ti ne brini, kurcicemo se mi do kraja.
P.S. Vidis ti, zanimljivo, bs kad sam zavrsija ovoj da pisem, na TV je neki jadnik koji oce da imitira Miroslava Cangalovica poceja da mi se napasa muda od bozju pravdu i od srpski rod. Ete, vidis, nesmo ni mi zdnji, ima i veci bednici od nas. Treba im se pomogne. Sa ebolu. Patriotski.
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Sub Okt 21, 2006 9:22 am Naslov:
Liki nista ti ne sporim sto pises, svka radost je radost, bilo u sistemu vrednosti novca ili u kojoj je covek najveca vreddnost zivota-a zavisi od mentaliteta i sklop licnosti i njegovog nacina zivota. Nije ista radost po duznosti ili zbog novca ili radost u dusi, koja je ona prava koju svako od nas uvek pozeli . Ovaj prikaz "kulturnog soka" je samo jedan slikovit prikaz odlaska na studije iz jednog haoticnog drustva u uredjeno drustvo u Americi po pitanju studiranja. barem sam tako shvatio i tako prokomentarisao i proslost i sadasnjost i zasto nemamo i nemozemo da imamo zivotne radosti onakve kakve smo imali u proslosti. Dobro je da svako od nas siri pozitivnu energiju, jer ce svakome biti lepsi dan i bolje raspolozenje. Pozdrav. Uca. Miracyu.
Sva vremena su GMT + 1 sat Idi na stranu 1, 2Sledeci
Strana 1 od 2
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
