Pridružio: Mar 28, 2007 Poruke: 17 Lokacija: Zemun
Poslao: Pet Mar 30, 2007 11:19 pm Naslov: Poezija ljubavi smrti i snova
ЉУБАВИ МОЈА
Љубави моја дођи, ни сада,
У овом часу, ја тебе немам.
Опрости љубави, први пут,
После свих ових година,
Тек на трен те заборавих.
Опрости старој луди,
Која је знала да те насмеје,
И најлепше љуби.
Тако ти си увек говорила.
А ја то знао сам, сваки пут,
Док сам те држао у наручју.
Сећаш ли се љубави,
Довело те је небо,
Једног обичног поподнева.
Лутала си падинама планина снова.
Била си сама, уплашена.
Бојала си се, бојала си се новог,
И понекад, тек понекад,
Очи би ти засјале,
А то, ја сам видео.
Сећаш ли се једина,
Сећаш ли се,
Како сам те гледао,
Како си ме гледала?
Зима је дошла.
Тек једном, моје усне,
Додирнуше ти врат.
Ни сам не знам како,
Ни сам не знам кад.
Пролазило је време,
Падаше последњи снегови.
Хоћеш ли ме ти једном пољубити ?
Упитао сам те.
Пришла си, осетио сам твоје усне,
Љубила си ме, и ја сам тебе љубио,
Онда сам отишао, и вратио се,
И увек сам се враћао.
И смејали смо се, и волели исте ситнице,
Волели јутарње сунце, волели ноћи,
И дуге хладне зиме.
Пролазиле су нам године,
Говорила си, једном ћу отићи,
Једном ћу морати отићи,
И плакала си, ја плакао сам са тобом.
Наједном, морала си поћи,
На растанку ти рекла си, јавићу се,
Рекла си, доћи ћу,
Доћи ћу теби љубави, једном,
Сад’ морам ићи.
И сретао сам те.
Сретао у ноћима, сретао у мислима,
И љубио сам те, и чувао те,
У сећању, у сновима,
И нисам дао да ми те краду.
Нисам те заборавио,
Нисам могао да заборавим,
Твој смех, твоје руке,
Твоје пољубце, тебе.
У сваком дану,
У свакој ноћи, без тебе,
Још памтим, памтим додире,
Које даривала си ми ноћима,
Памтим јутра,
И сунце, које милова ти лице.
Ево чекам љубави, чекам да дођеш,
Опет је обично поподне, желим да те видим,
Још једном, да осетим додир твојих руку.
Желим да кажем оно што ти,
Годинама си знала,
А знала си да волим,
Јер у дугим ноћима звала би,
А ја бих долазио,
И у сновима ти љубио лице, усне.
Једина, љубио сам те, држао у наручју,
Шаптао, смејао се, понекад плакао,
И увек волео.
Pridružio: Mar 28, 2007 Poruke: 17 Lokacija: Zemun
Poslao: Ned Apr 01, 2007 11:25 pm Naslov: Poezija ljubavi, smrti i snova
ИЗАШЛA СИ
Изашла си на прстима,
Са још понеком,
Подигнутом ствари са пода,
Са капутом,
Само пребаченим преко рамена.
Изашла си на прстима,
Из малене собе,
Са старим изломљеним прозорима,
И прљавим стаклима,
На чађавој таваници.
Изашла си на прстима,
Пресачући оне степенике,
Оне, за које сам ти говоро да шкрипе.
Изашла си на прстима,
После пољупца,
Који си оставила у мојој коси,
Пољупца који није смео да ме буди.
И чуо сам твоје кораке,
Кораке који одлазе,
Са првим сунцем,
Које је кидало јесење магле,
Пале по углачаним тротоарима,
По тротоарима,
Који памте хиљаде корака,
Али само твој корак,
Сада за мене љубе.
И нисам плакао.
По први пут нисам плакао,
Јер знао сам да рекла си:
“ Вратићу се !”
Знам, јер нисам спавао.
И окренуо сам се у разбијеној тами,
Сред малене собе,
Где у постељи на узглављу,
Твој мирс још је био,
И њега тада уместо тебе,
Уснама тужним ја сам љубио.
Зоран Матић
03.10.2005. године _________________ Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ? Ka sudbini !
Poslednji izmenio masada dana Pon Maj 14, 2007 8:08 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Pridružio: Mar 28, 2007 Poruke: 17 Lokacija: Zemun
Poslao: Uto Apr 03, 2007 10:44 pm Naslov: Poezija ljubavi, smrti i snova
ПТИЦА И ГРМ
На стени где нема вреса,
На стени коју киша роси,
На стени на којој ветар све носи,
Грм стари од искона ту стоји.
Ветар снажни једном је дув’о,
И птицу малу ка грму баци,
Са неба рањеног крила,
Силином је одбаци.
Птица малена ка грму паде,
Под грм стари она се даде,
Погледа болног од ветра бежи,
Сада без неба заклону тежи.
Грм горди тада спусти гране,
Покри птицу док зора не сване,
Док јутро без ветра не осване,
Док ветар лахором не постане.
Дође и дан, Сунце гране,
Грм подиже гране,
Птица грм погледом мази,
Али лети небу да јато тражи.
Грм сам поново оста,
Тугу у срцу не може да схвати,
Али недуго прође и птица се врати,
Донесе грму капи росе,
Донесе грму прам неба свиле,
Даде грму љубав,
Отера дах му тмине.
И оста птица крај грма стара,
Под гранама тихо је спала,
Том грму љубав је постала.
Једном птица мала снена,
По росу за своју љубав тек дуже оде,
И не знаде да громови,
Љубав од ње заувек одводе.
Врати се грму,
А роса тужној је оста,
Јер грма њена више није било,
Јер љубав, гром муњом је убио.
Тада птица мала пут неба лети,
И пусти да ветар је шиба,
И пусти да Смрт је прелети,
Јер без љубави, нема она где да лети.
Пала је мала тамо где грм беше,
Пала је тамо где љубав је веже,
Стена тужна тада се отворила,
И птицу малу ту је покојила.
На стени где нема вреса,
На стени коју киша роси,
На стени на којој ветар све носи,
Ту цвет бели нико је рано,
Место грма, заувек ту он је остао.
И сада кише тај цвет росе,
И сада ветрови, тај цвет хоће да носе,
Али само причу о љубави,
Они лахором проносе.
Зоран Матић
01.10.2004. петак, дан 9. _________________ Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ? Ka sudbini !
Poslednji izmenio masada dana Pon Maj 14, 2007 8:09 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Pridružio: Mar 28, 2007 Poruke: 17 Lokacija: Zemun
Poslao: Uto Apr 17, 2007 6:53 pm Naslov: Poezija ljubavi smrti i snova
ДА ЛИ ЈЕ...
Да ли је шпил карата,
Попут живота ?
Кадa га отворимо,
Одише лепотом, бојама,
Топлином новог, лицем и наличјем.
Онда са њиме играмо,
Мешамо га, бацамо по столу,
Понека карта падне на под,
Дижемо је.
Много руку га меша, игра,
Пажљиво га враћамо у кутију.
А онда када боје избледе,
Када се ивице сломе, цепају,
Када не играмо са њим,
Тада га остављамо на полици,
Заборављеног, самог.
Пуштамо прашину да пада по њему,
Не дирамо га,
На крају га дајемо деци,
Деци која се играју,
Која кртама треном врате живот,
И опет је срећан.
Потом деца шарају по картама,
Губећи их, понеку цепају у бесу,
Једну по једну,
На крају остаје њих неколико,
Са играчкама,
И заборављеним сећањима,
Помешаним у кутијама.
Некадa када правмо ред по собама,
Долазимо до кутија,
Нека рука их истреса на под,
Заједно са картама,
Нека рука их баца на сметлишта,
Са поломљеним луткама,
Искиданим цртежима,
Поцепаног сећања.
Да ли је шпил карата,
Попут живота ?
Да ли је шпил карата попут живота,
Који се гаси ?
Зоран Матић
15.12.2004. године
среда, дан 84. _________________ Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ? Ka sudbini !
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
