Poslao: Sub Nov 25, 2006 11:43 pm Naslov: Vlasinsko jezero i zicara + zima = raj ??? ili pakao
Pitam se ako bi nase jezero imalo zicaru sneg vec ima dali bi za vas to bilo raj ili ste da idemo na kopaonik gde ima vise ljudi bolji hoteli dodatni sadrzaji ...
I inace idete li negde na zimovanje ?
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Ned Nov 26, 2006 1:58 am Naslov:
meni je vlasina uvek bila raj.
sa zicarom i bez nje, sa snegom i bez njega.
i jedva cekam da opet dodjem tamo. _________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Ned Nov 26, 2006 8:29 pm Naslov:
I ja mislim da je svejedno da li ima žičara ili nema. Vlasinsko jezero ostaje vlasinsko. U ekološkom smislu nije baš uvek dobro da se pravi neki ski resor. Prvo: Sva ta šuma koja mora da bude posečena da bi se imala dobra staza donosi sa sobom eroziju kao posledicu tokom prolećnih i letnjih kišnih perioda. Erozija ugrožava ceo teren. A poznato je da je Vlasina kao regija ima visoki stepen erozije. Drugo: šta misliš koliko lifta bi trebalo da se postavi da bi bilo impresivno da privlači veći broj turista?
Od svih onih viceva koji su se prepričavali po beogradskim diplomatskim krugovima tokom svečanog otvaranja jednog skilifta prošle godine na Kopaoniku i da ne govorim.
Neki izgleda to još nisu ni ove godine shvatili. Tako na primer tri lifta ne znači da taj teren može da konkuriše sa resorom Trois Vallees (tri doline) u francuskim alpama. Ali mislili su da su po ciframa isti. Valjda u imenu.
Što se tiče skijaškog zimovanja možeš na Kopaonik ali valjda i uskoro na Staru Planinu. _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Dec 25, 2005 Poruke: 743 Lokacija: Evropa
Poslao: Ned Nov 26, 2006 9:03 pm Naslov:
Ne mora se ceku sume da bi se pravile ski staze na jezero, nema gore tolko suma ko sto mislis. Drugo, par ski liftova ne bi narusavala ekolosku ravnotezu, ali bi povecala drasticno ekonomsko opravdanje povecanja turistickih kapaciteta na jezeru. Povecan broj turista ne znaci i neminovno narusavanje prirode, ako se isti pridrzavaju pravila i ne ponasaju ko divljaci .
Osim jezero, ima u Srbiju jos bar nekolko mesta koja bi postavljanje zicara i dradnja hotela mogla da pretvore u ski centre. To sto su se tolko zalepili za kopaonik nije verovatno nista drugo nego pomodarstvo nove srpske elite . Ja licno ni u snu ne bi dao onolke pare da se guzvam na kopaonik sa onu rulju. pre bi si , ako vec placam papreno za nesto sto objektivno ne vredi tolko, dodao jos malko, pa otisao napolje u neki stvarno elitni sentar koj ima sve , od bazeni, saune sportske sale itd.
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Ned Nov 26, 2006 9:27 pm Naslov:
Diskutabilna stvar. Ali tu će biti ponovo oni stari argumenti o izvođenju kanalizacije u Vlasinu... _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Dec 25, 2005 Poruke: 743 Lokacija: Evropa
Poslao: Pon Nov 27, 2006 7:36 am Naslov:
Epa luksuz da cuvaju nedirnutu prirodu mogu sebi da dozvole mnogo bogatiji i razvijeniji krajevi, da ne kazem zemlje. Mi non stop kukamo kako nam se iseljava mladja populacija u gradovi, a u oni krajevi od koji pricamo ostaju samo starci. Ako se ne naprave uslovi da mladi ostanu tamo ,tj. da mogu da rade i zaradjuju, normalno je da se iseljavaju.
Ovo veliko jezero nalazi se na jugoistoku Srbije, 30 km od auto-puta Nis-Makedonija, 59 km severno od Vranja, 75 km juzno od Leskovca i 360 km od Beograda. Na Vlasinsko jezero iz pravca zapada dolazi se magistralnim putnim pravcem M1-13, Vladicin Han-Surdulica-Vlasina, iz pravca severa regionalnim putem P122 Bosilgrad-Vlasina. Zbog blizine auto-puta, najcesce se koristi dolazak preko Surdulice, a taj pravac je i bezbedniji od ostalih u rano prolece i kasnu jesen, zbog kasnog otapanja snega, poledice ili bujicnih nanosa u dolini reke Vlasine, na putu Vlasotince - Crna Trava - Vlasina.
VODA
Vlasinsko jezero je vestacka akumulacija, na 1210 m.n.v, nastala pedesetih godina, pregradjivanjem reke Vlasine na njenom izvorisnom delu, na Vlasinskoj visoravni. Jezero povrsine 12 km, dugo je blizu 12 km, siroko do 2 km, a maksimalna dubina iznosi 22 m. Severni deo je uzan i dubok, u proseku 15 do 18 m, strmih obala, mestimicno kamenitih i sljunkovitih, a sa istocne strane obraslih mesovitom sumom breze i bora. Kod brane, sa obe strane se ulivaju kanali - vestacki dotoci: sa zapada Cemernicki kanal, a sa istoka kanal Strvna. Sredisnji deo jezera je sirok, dubok 10-15 m isa jako razudjenom istocnom obalom - vecim zalivom Biljanine bare i manjim, Murinim zalivom, izmedju kojih je razudjeno ostrvo Taraija. Na tom delu jezera su i dva ostrva: vece - severno - je Dugi del, a manje - juzno - je Stratorija. Ostrva su obrasla gustom, mesovitom sumom breze i bora, sljunkovitih i peskovitih obala i carobnog izgleda. Juzni deo jezera, izmedju poluostrva Bratanov del i usca Bozickog kanala je sirok i plitak, dubine 2-6 m, mocvarnih obala sa tresistem. Karakteristike jezera su i veliko variranje vode, jak vetar koji dize znatne talase, ploveca tresetna ostrva, debljine 1 m i površine od 1 ara do 1 ha, te neujednacene temperature vode u pojedinim delovima jezera i slojevima vode, velike temperaturne razlike izmedju dana i noci, kao i leta i zime, kad je jezero redovno zaledjeno.
RIBOLOV
Autohtone vrste su potocna pastrmka i potocna mrena. Pior je nestao iz jezera , verovatno posle naseljavanja prozdrljivog bandara, koji je došao s poribljavanjem jezera amurom. Ohridska pastrmka, vrlo uspesno naseljena pedesetih i sezdesetih godina, izgubila je vodecu poziciju u jezeru, jer se vise od dve decenije ne vrsi poribljavanje, a njen prirodni mrest je neuspesan, zbog variranja vodostaja i rezima rada hidroelektrane tokom godine. Poneki primerak se uspesno izmresti u poplavljenom koritu pritoka. Po preporuci strucnjaka i odgovornih izvrseno je poribljavanje saranom, koji dostize više od 10 kg, kao i amurom, a 1998. godine naseljen je i som. Poribljavanje ciprinidnim vrstama donela su babusku, linjaka, klena, cverglana, suncicu. Sa Ohrida je uneta plasica, a s njom i grcka bodorka, kao hrana za ohridsku pastrmku. Ribolovci najcesce pecaju belu ribu na plovak, u juznom, plicem i toplijem delu jezera, medju tresetnim busenima i u zalivima na istocnoj obali, od maja do oktobra. Zbog leda i jakog vetra, ribolov u aprilu je cista besmislica. Ribolov sarana i amura zahteva dobru pripremu mesta i obavezno prihranjivanje, obicno na 3-5 m dubine i 100-200 m od obale. Najcesce se peca na zapadnoj obali, od Vlasine Rid do Bratanovog dela, u jugoistocnom delu - oko usca Bozickog kanala, kod auto-kampa i stadiona i na pojedinim sprudovima na istocnoj, razudjenoj obali. Love se amuri veci od 20 kg i šarani od preko 10 kg. Najcenjeniji mamac je kukuruz, u sendvicu sa zutom kokicom. Ribolov pastrmke, ohridske i potocne, jos uvek je relativno uspesan u prolece, na kamenitim obalama oko brane, u severnom delu jezera, a leti na otvorenoj vodi, u pojasu od Tarije prema velikom i malom ostrvu. Redje se dobar primerak potocne pastrmke upeca na Bozickom kanalu. Ribolovni specijalitet je "ohridski troling", prilagodjen velicini i dubini jezera.Ostalo: Na Vlasinskom jezeru vazi dozvola zajednice Juzna Morava II. U vecim naseljima prodavnice su dobro snabdevene tokom leta, a slabije na prolece i s jeseni. Najbliza ambulanta je na Vlasini Okruglici. Posetiocima se preporucuje da ponesu dosta tople, rezervne odece, kao i da budu veoma oprezni na obali jezera. Prvo poribljavanje Vlasinskog jezera izvrseno je u prolece 1953. godine, kada je preko terenskog mrestilista reke Vrle u novoformirano jezero pusteno 500 000 komada pastrmki iz Ohridskog jezera. (Salmo trutta (m) lacustris L). Pored pastrmke moguce je naci potocnu mrenu - krkusu (Barbus meridionalis petenyi Heckel) i belog amura (Stenopheynfidon idella Val).
VLASINA ZIMI
Vlasina pod snegom je izvanredno lep zimski pejzaz. Na Vlasinskom jezeru i okolini je subplaninska kilma sa kratikim suvim i svezim letima i hladnim zimama. Apsolutna maksimalna temperatura vazduha zabelezena je od 31,6 C, a apsolutna minimalna temperatura od -31,5. Beli pokrivac pokrije Vlasinsku visoravan u novembru, a nekad i ranije. Jezero se potpuno zaledi u januaru. Led je debeo najmanje 30 cm, a za vreme jacih zima moze da bude i preko 50 cm. Zaledjeno jezero preko cele zime je pod debelim sneznim pokrivacem, koji je najcesce visok od jednog do dva metra. Snezni nameti u uvalama pored jezera mogu biti visoki i po nekoliko metara Obodni deo Vlasinskog jezera opasuje veci sumski kompleks od pretezno starih i visokih bukovih stabala. Posebno je zanimljiva zuta bukva (obim stabla 3 m) jer uvek ima zutu boju lisca, zbog cega je zasticena kao prirodni kuriozitet ovog kraja. Velika kolicina vode koja je potopila
PLUTAJUCA OSTVRA
Vlasinsku kotlinu i formirala jezero, pojedine komplekse tresetista, debljine 30 cm pa cak i jednog metra, i otkidala ih od obale jezera. Od tih otkinutih tresetista stvorena su "plutajuca ostrva". Ploveca ostva su jedinstveni fenomen akumulacionog jezera Ribolov je jedan od najatraktivnijih sportovaa Vlasinskog jezera. Vazno je napomenuti da je ovo jedinstveni fenomen mozda cak i na Svetu, zbog toga Vlasinsko jezero leti broji puno turista i van nase zemlje.
TURIZAM
Na Vlasinskom jezeru delimicno je zastupljen i omladinski turizam, mada treba da ima posebno mesto u daljem razvoju turizma, jer su neogranicene mogucnosti za ovaj vid turizma. Na Vlasinskom jezeru nekoliko skola izvodi nastavu u prirodi.Narocito treba da se ukaze na znacaj Vlasinskog jezera za zdravstveni turizam, jer klima posebno pogoduje anemicnim osobama. Na Vlasinskom jezeru se postize osetno poboljsanje krvne slike. Na osnovu ispitivanja kod osoba koje su boravile preko 10 dana, utvrdjeno je povecanje crvenih krvnih zrnaca i povecanje hemoglobina
Hotel "Vlasina" podignut je 1952. godine na severozapadnom delu Vlasinskog jezera. Sa depandansima pruza udoban smestaj i prijatan odmor.
Motel "Jezero" izgradjen je 1973. godine na Promaji u jugoistocnom delu Vlasinskog jezera na raskrsnici puta za Crnu Travu, Strezimirovce i Bosilegrad.
Pravo mesto za ribolov a kada riba ne radi - za odmor i rekreaciju
VLASINSKO JEZERO _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Sva vremena su GMT + 1 sat Idi na stranu 1, 2, 3, 4Sledeci
Strana 1 od 4
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
