pa ete otvara se diskoteka kod sat ( ime jbg li ga ) u koju ulozeno neki kazu 300 000 evra i to na vasar ce peva marko Bulat pa ete br nesto od mene kuj sam u Nis al ponesto cujem... _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Poslao: Uto Okt 02, 2007 9:42 am Naslov: emisija 7
Postovani auditorijume, dobar dan. Nekako sam se preracunao u ovoj nedelji tako da sm sam sebe frapirao kad sam saznao da je danas petak, to je jos jedan dokaz da vreme leti i zimi...
Ova protekla nedelja je bila bogata svakojakim dogadjaima, bilo je oprostajnih zurki, smicalica u vrhu, pregrst objavljenih prijava oko nasilja i seksualnog terora nad decom, prevara, ubistava, novih zakona i jos mnogo,mnogo toga...
Apsolutno je nemoguce obraditi sve ovo gore navedeno, zato na samom pocetku reci cu neke reci pohvale, velike reci pohvale u vezi akcije koju je pokrenuo nas Vlade,
citiram: Za dobijanje imanja koja sredstvima fondacije koju je osnovao Vlade Divac treba da budu kupljena u kraljevačkim selima i ponuđena familijama bez krova nad glavom prijavilo se više od 200 porodica.
Broj Kraljevčana koji su ponudili svoje posede opštini na prodaju premašio je trista.
Divac: sakupljeno je 10.000.000 dinara od SMS poruka, u daljem textu se kaze:
Prihod od sms poruka poslatih u okviru humanitarne akcije Vlada Divca "Možeš i ti" dostigao je oko 10 miliona dinara, izjavio je danas osnivač fondacije i proslavljeni srpski košarkaš Vlade Divac.
Divac je novinarima u Beogradu rekao da je do sada poslato oko 100.000 sms poruka preko dve mreže mobilne telefonije, ali nije mogao da precizira koliko je novca ukupno sakupljeno od početka akcije.
Prema njegovim rečima, tačni podaci će biti objavljeni u narednih nekoliko dana, kako bi javnost mogla da prati njen tok.
Divac je ocenio da je početak akcije bio veoma pozitivan, navodeći da je veoma ponosan na porodicu, prijatelje, sugrađane i sve koji su se uključili u akciju.
On je izrazio očekivanje da će zacrtani cilj biti ostvaren i pozvao sve koji mogu da pomognu da to i učine.
Srpski košarkaški as Vlade Divac pokrenuo je humanitarnu akciju u sklopu svog oproštaja od profesionalne karijere, čiji je cilj da se sakupi dovoljno novca za kupovinu i adaptaciju kuća za smeštaj svih raseljenih i izbeglih ljudi koji žive u kampovima širom Srbije.
Akcije traje do kraja decembra, a slanjem sms poruke koja se tarifira sa 100 dinara na telefone 6312 za 063 mrežu i 6412 za 064 mrežu mogu učestvovati svi koji žele da pomognu.
Sve ovo je predivno, sve ovo sto je pokrenuto za hiljade njih koji su zbog bahatog i sujetnog ponasanja onih koji su se kvazi brinuli o njima, a pritom oprali milionske sume doveli taj isti narod u nezavidne situacije, a pritom ih kasnije nasilno iseljavali iz svih tih kampova koji su vise licili na brloge no na pristojni smestaj, a iseljavali su ih iz tog razloga sto su svi ti nesrecnici bili prepreka za izgradnju privatnih stambenih kompleksa savremenih kontraverznih biznismena.
Vlade jos jednom si dokazao da u tebi ima zaista dva metra covecnosti i ljudskog razuma i saosecanja sa patnjom onih koji nisu krivi za to sto im se dogadja. Svidja mi se to sto nisi pisao projekte i trazio podrsku korumpirane mase koja na svaki nacin pokusava da se resi svog tereta, tog tereta...
Najvise sto me je iznerviralo nakon tvoje oprostajne zurke, koja je za razliku od svih drugih imala humanitarni cilj ispred sebe, su komentari pojedinih politickih struktura koji, navodim se plase da se mozda Vlade ne kandiduje, da mozda Vlade pocinje prerano svoju politicku kampanju nezavisnog predsednickog kandidata, da mozda Vlade pretenzuje da zauzme cika Vojino ili Borislavljevo mesto, da mozda Vlade ne oduva sve njih na predstojecim izborima.
Ako Vlade, ako si resio oduvaj sa scene kvazi humanitarce svog naroda, oduvaj bagru i secikese, jer njihova kuca od cigala koju su nasledili od proslog rezima je postala trosna, svi oni su je po malo potkopali i urusili.
Pokazi im da u ovoj Srbiji ima jos normalnih ljudi, da ima ljudi kojima novac nije preci od blagoslova sirotinje, a sirotinje ima na pretek.
Bravo Vlade, bravo...
Idemo dalje sa pogledom iz mog ugla, vraticu se na onaj dogadja sa silovateljem, a pokusacu da u prici smestim sve one koji ... koji jednostavno zasluzuju prezir i najgore kazne koje postoje na ovom svetu
Beogradski silovatelj Igor Milošević na saslušanju u policiji brani se ćutanjem. On je preksinoć posle hapšenja sproveden u pritvorsku ćeliju beogradske policije. Nekoliko puta vođen je kod inspektora na saslušanje, ali su svi pokušaji razgovora sa njim ostali bez rezultata.
- Milošević deluje prilično izgubljeno. Ne odgovara na pitanja niti priča bilo šta - kaže izvor „Blica“ iz beogradske policije. On navodi da se protiv Miloševića piše krivična prijava, sa kojom će danas biti priveden istražnom sudiji Okružnog suda.
Miloševiću se na teret stavlja silovanje radnice u butiku na Vračaru, koje je počinio u ponedeljak, kao i razbojništvo, koje je dan kasnije izveo u optičarskoj radnji na Voždovcu. Od tada do preksinoć, za Miloševićem je trajala najintenzivnija potraga policije. Praćeni su njegovi rođaci i prijatelji. Pretresen je stan njegovog brata na Zvezdari, patrola je dežurala u Dalmatinskoj ulici, u kojoj je Milošević odrastao.
Dodajem : Propisane kazne
Krivični zakon Srbije za silovanje propisuje kaznu od dve do deset godina. Ako je usled silovanja došlo do teške telesne povrede, ako je delo izvršilo više lica, na naročito svirep ili naročito ponižavajući način, ako je delo učinjeno nad maloletnikom ili je za posledicu imalo trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. Ako je usled silovanja došlo do smrti žrtve ili je delo učinjeno nad detetom, silovatelj će se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina
U narednim brojevima dnevnih novina otkriveni su i mnogi slucajevi seksualnog zlostavljanja u porodicama... kakav je to um kod tih ljudi kada mogu da se izivljavaju nad svojom decom, svojom unucad, svojim komsijama ili rodjacima, pa bih zbog gore zakonom regulisanih kazni naveo jedan mali clanak iz danasnjeg izdanja Blic-a, a apropo ovoj temi:
Citiram: Iran ; Trojica obesena zbog silovanja
Trojica Iranaca optuzenih zbog silovanja juce su javno obesena u gradskom sportskom kompleksu u Baolu na severu Irana zbog toga sto su silovali dvanaest zena...
Sta mislite da li covek posle odlezanih par godina zbog jednog takvog pocinjenog dela moze biti rehabilitovan i vratiti se u drustvo sasvim prevaspitan i odviknut od svojih navika. Tesko, tesko je nekome ko misli da je to apsolutno normalno sto radi usaditi u glavu osecaj krivice, osecaj grize savesti, bilo kakav osecaj...
Ako u nasem drustvu ne postoji smrtna kazna, zatvorite ih dozivotno, hospitalizujte te psihicke nakaze, oslobodite drustvo bolesnih umova, ali ako bi krenuli redom malo je takvih prostora i ustanova u srbiji...
I opet nezaobilazni politicari i njihovi nestasluci:
Citiram:
Parlamentarne stranke u Srbiji moraju da vrate 750.000 evra koje im ne pripadaju, a koje su dobile iz budžeta Srbije. Pojedine partije poručuju da su spremne da to i učine, ali tek sada posle bruke i serije tekstova „Blica“ na tu temu.
Političke stranke su prošle godine iz budžeta Srbije dobile 62,7 miliona dinara (ili oko 750.000 evra) više nego što im sleduje zahvaljujući činjenici da nisu reagovale kada je izglasan manji ukupni budžet, a iznos za redovno finansiranje parlamentarnih političkih partija ostao isti.
Vladajuća koalicija je, bar njeni predstavnici tvrde, odjednom raspoložena da ispravi navodnu grešku i obešteti državnu kasu.
Interesantno je da tvrde da niko nije obraćao pažnju na proračun i višak od 750.000 evra.
Nama nude kredite uz minimalne kamate i razne bankovske zackoljice koje su vesto sakrivene, a koje su azdaja u formi pisane reci i naseg potpisa na kraju, dok oni eto greska se potkrala pa su pokrali 750 000 eura, kako tvrde nisu obratili paznju na tu sitnicu, gospodo, ako ste to uopste, kako ,ne rzumem, niste obratili paznju na bez malo milion evra koji su zavrsili u vasim dzepovima, a vi se normalno niste bunili sto ste svih ovih meseci umesto pisljivih 1300 eura mesecno primali nesto vecu sumu.
Sta dete zna sta su to dvesta trista kila, stavi na ledja i nosi, pa tako i vi pakujete u svoje dzepove novce pod izgovorom da se brinete i borite za dobro ovog naroda, kupujete stanove od dnevnica, odjednom ste svi u timu armanija i gucija, mirisete na kuros, na dolcega banu, a iz usta vam izlaze samo lazi umotane u skupe forme i prostacke reci i uvrede, a posle odete svi skupa i popijete kafu u svojim poslanickim klubovima koja je jeftinija nego kuci sami da je skuvate.
750 000 eura, je verovatno samo jedna pisljiva sumica koja je eto greskom doprla do novinskih izdanja i sveukupne sedme sile, pa ste se vi svi dogovorili i pokazali dobru volju da te ili deo tih novaca vratite drzavnoj kasi, ali jos uvek ne znate nacin kako jer zakonom nije regulisan povracaj novca.
Pa dok na sledecim hiljadu sednica puta dnevnica ne donesete zakon o povracaju greskom dobijenog novca, dajte ovoj raji sirotinji koju uspesno vodite u zlo doba i gladne godine po neku mrvicu sa vaseg stola, budite i vi ako je to kako moguce humanitarci, ali cinimi se da je nemoguce jer kod ljudi koji se bave politikom odjednom izumre gen humanosti i covekoljublja...
Vi ste bolji od Gandalfa Sivog , Hari Potera i Merlina na kup, vi ste vrhunski magovi iluzije i kolektivne hipnoze.
Za kraj bi rekao nesto o lokalnoj zajednici. Kako ste vec upoznati priblizavaju se lokalni izbori, pa me zivo interesuje da li ce te i ove izbore ispratiti puni uverenja u bolje sutra, puni obecanja da ce Beograd da pomogne preko svojih politickih predstavnika ovde u Vlasotincu samo Vlasotince, da li ce se pojaviti lokalci i uspeti da vas ubede u svoja nametnuto-proracunata ubedjenja, da li ce te opet pokloniti poverenje onim ljudima koji su se krili po haustorima devedesetih u vreme protesta iz straha da ne izgube svoja radna mesta, a isti ti su danas celnici demokratske ideologije koja je skrenula i mutirala nesto u ovih zadnjih par godina, ili ce mo se okrenuti svojim vrednostima koje uspesno pokusavaju da uguse lokal patriote, ili ce mo pokrenuti lavinu i sami sa lokalnom nezavisnom samoupravom od Beograda poceti da svoj grad vise volimo, cenimo i gradimo.
Nemojte da vas iznenadi u buducem periodu dobrodusnost i dobronamernost lokalnih politicara, stalna, a ne samo petkom, primanja stranaka u lokalnim politickim vrhovima, povecana aktivnost zabava i radova i sve ono sto je apsolutno bilo zanemareno ovih godina.
Ne kazem ja da se nije radilo i gradilo i pevalo i igralo i cutalo, da cutalo se je najvise, razmislite nisu nislije dzaba otpevali pesmu o beogradizaciji, sto bi rekao moj cale: Sinko u se i u svoje kljuse., mislim da je vreme da se okrenemo sami sebi, da se pogledamo u oci i kazemo ono sto mislimo, ovaj grad, varosica koji polako postaje palanka zato sto nam normalni odlaze, ima jos uvek duse i volje i postenih ljudi koji zive tu gde jesu, koji nemo posmatraju i cute, i glasno galame kad su sami jer nesmeju da kazu, jer znaju da njihovu rec niko nece da saslusa, da njihov predlog uvek zavrsi u kosu za smece, da se plase lokalnih mocnika, jer logika smernog je ta da on nece njemu zatrebati, ali mocnik sigurno oce, pa zasto onda da ga ljutimo.
Ljudi su poceli privatno da gledaju na svoje drzavnicke poslove, dele se zaposljenja po pritiscima stranaka, dele se funkcije, dele se mesta po odborima, pa se pitam kako nas nema u tim redovima za deobu ili mi koji cinimo vecinu ovog grada i mi od kojih ustvari zavise njihova mesta mi cutimo u strahu da ne naljutimo Beogradske pione u ovoj partiji saha.
Vreme je da kralj padne i da se zavrsi partija u kojoj poteze vuce privilegovana manjina ne pitajuci nikoga za dozvolu ili saglasnost.
Ima nas dosta koji nismo prodali dusu djavolu, koje nisu kupili, koji su bili nepodobni kako u vremenu Milosevica tako i danas, ima nas i zato ne dozvolimo da nam drugi kroje nacin zivljenja. _________________ "napravio sam pajp, dosta mi je muke, nemogu da rolam jer me bole ruke.."
Poslao: Uto Okt 02, 2007 10:00 am Naslov: emisija 8
Ovo je pocetak nove, jos ne emitovane emisije, a vi ajde dopunite je:
Postovani auditorijume dobar dan. Jos jedan petak dodje, a mi smo i dalje na istom mestu sa istim problemima i istim radostima. U razgovoru sa ljudima koji slusaju emisiju Iz mog ugla, saznao sam da se vrtim u krug sa temama, na pitanje kako, dobio sam odgovor da teme koje se vrte po novinama su sve iste monotone i dosadne, da se nista novo ne kaze, da su isti likovi konstantno aktuelni, da im je dosadilo da slusaju o proneverama, kradjama, ubistvima, kosovu, predstojecim izborima, malobrojnim herojima, vredjanjima po nacionalnoj osnovi, da ih nervira to sto nasi poslanici imaju 1300 eura platu + dnevnice+ troskovi putovanja+ ko zna sta jos, da ih nervira veliki brat, da ih nervira poskupljenje mleka, da ih nervira pad eura, da ih nerviraju izjave velikosrpskih ideologa, da ih nervira pozicija, opozicija, i neki srednji rod politicara, da ih nerviraju grand spletkarenja (kako koga), da ih nerviraju hvalospevi pojedinaca o samim sebima,da ih nervira DSS, DS, SRS, SPS, LDP, G17, NRS, RRS, TST, RTS, i jos mnogi ABVGDDJEZZIJKLLJMNNJ... i sve zacinjeno sa nekim SSSSSSS....
Traze ljudi spletke iz grada u kome zive, traze da se kaze ono sto svi znaju,a niko nece da kaze, traze ljudi da se iznosi prljavi ves prljavijih ljudi, traze da se prica o zivotu grada ili pak njegovom odumiranju, traze, a cute...
Ako su vam mejlovi koje sam naveo nedostupni, saljite svoje komentare na johnymanfred@gmail.com, ili ostavite svoje price i komentare na forumu www.vlasotince.com u postu Tarla-parla kafana; tema Iz mog ugla, saljite svoje price, ali ne ono sto ste culi od komsije ili od nekog u prolazu, saljite argumentovane podatke, informacije, saljite price sa svojim podacima na kraju, ime; prezime; broj telefona radi provere identiteta; adresu stanovanja radi eventualne tuzbe navedenog lica u prici, ukratko stojite iza svoje price . Ucinite da se vas glas cuje, izborite se za svoje misljenje, za svoj stav, za ono sto bi vi uradili za ovaj grad, ne dozvolite da vase price ostanu neme.
Secam se jedne price u kojoj je glavni akter bio mali Johnny, ali Johnny je samo bio akter price, dok su glavni bili oni koji su trebali da odluce o tome da li ta prica ima osnove za realizaciju ili ne. Mozete pretpostaviti kraj, ali to je bilo ovako:
“ U onom vremenu, od pre par godina, kada su se radili projekti i razmatrale projektne ideje za dobrobit ove zajednice, a sve se svodilo na kraju da ako pojedinci nisu imali veze ili svoje ljude koji bi to progurali uz odredjeni procenat sve bi bilo dzaba ispricano, kao sto je i bilo...
Sastanak je bio odrzan u prostorijama decijeg vrtica, na sastanku je bio Johnny, predstavnik nevladine organizacije, visoki predstavnik opstine Vlasotince, koordinator za usmeravanje finansija za Vlasotince (sada vec bivsi), ispred te nevladine organizacije i jos neki nebitni ucesnici price...
Koja je Vasa ideja- pitali su malog Johnny-ja.
Johnny je Prvo podelio ucesnicima diskusije odstampani primerak ideje o buducem projektu koji bi pomogao razvoju ove zajednice( verovatno ce te pomisliti: e bas tebe Johnny briga za grad i njegov razvoj ali...), a onda krenuo sa pricom:
“ESNAF” rec turskog porekla koja predstavlja udruzenje zanatlija odredjene struke, Johnny-jeva ideja je bila da se osnuje ili obnovi Vlasotinacki Esnaf koji bi obuhvatio sve zanatske delatnosti, navodeci u izlaganju da nam zanati umiru, da nema zainteresovanih naslednika, da ucinimo da ti ljudi pocnu da zive od svog posla.
Kako u Vlasotincu postoji ogroman broj ljudi koji se bave nekakvim zanatom, normalno na crno, i kako svi oni koji rade taj posao na crno u mnogome ubijaju cenu onima koji su prijavljeni i koji placaju sve sto im drzava nalaze Svaki clan Esnafa bi morao da bude registrovani zanatlija, tako da bi samim tim povecali budzet oopstine placajuci porez i ostale dadzbine, svaki clan esnafa bi radio u svojim licnim radionicama tako da bi samim tim smanjili troskove proizvodnje kao i cenu proizvoda, jer bi na taj nacin izbegli recimo zakupninu i odrzavanje proizvodne hale, odrzavanje masina, grejanje, potrosak struje, tople obroke, licne dohotke sa svim pratecim elementima koje zakon nalaze, i slicno, a pritom svaki clan bi mogao pored narucenih elemenata od udruzenja, ako je u mogucnosti da se bavi i privatnim poslom nevezanim za sam Esnaf..
Samo udruzenje bi finasiralo od sopstvenih clanarina marketinski nastup na trzistu, knjigovodstvene usluge, izrade web prezentacija, sveukupno plasman robe na trziste.
Na pitanje cime bi se Udruzenje bavilo, Johnny je naveo kao primer, a sto nemora da znaci (posto mu je izrada komadnog namestaja bliska), recimo proizvodnjom stilskog namestaja, koji bi bio u kombinaciji drveta, kovanog gvozdja, graviranog stakla, pozlacenih elemenata, delova odradjenih od stilizovanog bakarnog lima, delova koji bi bili tapacirani kozom, tekstilom i slicno, komadnih delova u kombinaciji sa mermerom i sa ostalim cvrstim materijalima, sto bi za rezultat imalo uposljavanje bar desetak zanatskih profila, a kako je vec gore naveo da bi svi zanatlije radili u svojim vec postojecim radionicama, sam proizvod bi po nekim grubim procenama bio jeftiniji od postojecih firmi koje se bave slicnim stvarima za nekih tridesetak posto, sto i nije malo, sta vise sa takvim nastupom Esnaf bi bio apsolutno konkurentan svim proizvodjacima, s tim da bi pored proizvodnje ,recimo namestaja, mogao da se bavi i drugim delatnostima za razliku od vec postojecih firmi.
Mali Johnny je u toku daljeg izlaganja trazio od SO Vlasotince i nevladine organizacije da samo za pocetak i start rada Enafa ucestvuju odredjenom finasiskom pomoci u vidu nabavke materijala i obezbedjivanja pojavljivanja na nekom od sajmova u Beogradu ili Novom Sadu, ili Nisu.
Dalje u obrazlozenju za osnivanje takve vrste manufakturne proizvodnje, naveo je primer da Slovenci na taj nacin rade vec decenijama, da recimo Elan koji je Evropski priznati proizvodjac sportske opreme ima samo upravnu zgradu, a da je proizvodnja podeljena po malim zanatskim radnjicama u zaseocima i da su na taj nacin pored jeftinije proizvodnje, zaustavili i migraciju stanovnistva....
Sve je to mali Johnny ispricao i na pitanje: Ima li pitanja, dobio je pitanje:
Ko ce biti direktor?
Smireno je odgovorio da nece biti direktora, u pravom smislu te reci, vec bio bi odredjen predsednik Esnafa iz samog zanatskog udruzenja, koji bi i pored toga radio ono sta radi i ne bi imao nikakvu privilegiju vise od ostalih clanova.
Kako bi se delile pare?
Svako od zanatlija bi dobijao onoliko koliko posla odradi, to je bar prosto- rece mali Johnny.
Ne – kaze dalje sagovornik – Sta bi mi imali od toga?
Imali bi veci broj registrovanih zanatlija, a sto bi uzorkovalo i uvecanje budzeta same opstine zbog placanja samodoprinosa i poreza, a sto bi dalje uzorkovalo povecanje standarda i potrosacke moci nasih gradjana i stanovnika ove opstine.
Ali sta bi mi imali od toga?
Ne razumem – rece mali Johnny
Pa gde smo mi u toj prici?
Pa Vi ste ti uz ciju pomoc bi sve to zazivelo i pocelo funkcionisati!
I sta bi mi imali od toga...?
Mali Johnny sakupi svoje papire, zahvali se na vremenu koje su utrosili za slusanje price, okrete se i ode...
a bio je srecan mali Johnny kada su ga pozvali da prezentuje svoje vidjenje daljeg bitisanja u ovom gradu, sve ko mislio je da se nesto napokon promenilo, kad eto vraga...
Eto to je prica malog Johnny-ja, da li vi imate neke interesantne projekte za koje ovi nisu imali vremena ni sluha da cuju, posalji te ja cu rade volje da ih prezentujem, da se potrudim da ih cuju svi, sigurno ova carsja nije gluva za svoju bolju buducnost . _________________ "napravio sam pajp, dosta mi je muke, nemogu da rolam jer me bole ruke.."
Poslao: Pon Okt 08, 2007 9:03 am Naslov: 5. oktobar
Kao sto znate danas je peti oktobar 2007. god. Proslo je sedam godina od najvece revolucije koja se je odigrala na ovim prostorima u zadnjih pedeset godina, povodom ovog datuma procitacu vam tekst, nepoznatog autora inace preuzetog iz “Reportera”, uzivajte u pisanoj reci.
Izmedju pendreka i zvecke
Zli jezici koji su Lenjina olajavali, kazu legende, tvrdili su da brada revolucije (brkovi su porasli kasnije) pojma nije imao sta ce kad se ispuni utopija, kad proletarijat preuzme vlast, a posebno kad vlast preuzme proletarijat. Ni oklopnjaca "Potemkin", prema istim izvorima, nije narucena, niti je bilo kakav dogovor s njenim personalom bio postignut. Vojska je spontano presla na stranu naroda, i paravojska valjda, mada je tada niko nije pominjao - kao da su je izmislili balkanski teoreticari. Ono sto na prvi pogled izgleda nemoguce, pa i revolucija dakle, pada nekako u oktobru, pa makar iz tog razloga izmesali stari i novi kalendar. U oktobru se valjda sve stvari desavaju spontano, pa i po(d)bacaji
zli jezici su u Srbiji kroz istoriju tretirani na najmanje tri nacina: zlo im je doslo glave, od zla su postali glavni, ili su zavrsili kao kolumnisti. Zbog prvih, drugih i trecih, ali pre svega radi onih koji spadaju u "ostale", ono sto se u ovoj zemlji desilo 5. oktobra treba nazvati pravim imenom. Jeste i kuka i motika. Jeste i policija i opozicija. Tu su i zvani i imenovani. I napaljeni i sporogoreci. I iskreni i oni koji su sad na vlasti. Monarhisti, anarhisti, legalisti, reformisti... Lideri i dileri, pragmaticni i egocentricni, retori i retardirani, zandari i lopovi, znani i nezvani, altruisti i zelenasi, ubice i potencijalne zrtve, pacifisti i zlocinci, penzioneri i rentijeri... nema kraja spisku onih kojima je iz bilo kog razloga bilo vazno da Milosevicu vide leda. Spisak onih koji su stradali ista leda cuvajuci, ili se makar iza njih skrivajuci, izuzimajuci nosioca liste, zvrji prilicno prazan.
Nema kajanja: Kad se tog petog, desetog meseca, kretalo "glavom kroz zid", a uvek naivna vecina je u to bila sigurna, u glavama je zujalo NE u bezbroj varijanti. Za Milosevica i njegov rezim, za ratove i nevine zrtve, za kriminal i korisna ubistva, za autizam. Jednoglasno NE receno je i korupciji, nepotizmu, vladavini cveta u kosi, pobedi nad NATO paktom, krvi po gradskim ulicama, mobilizacijama, kradi i otimacini, Pozarevcu i svakom drugom kumrovcu. NE je, uopste, bilo dominantno prisutno, potvrdujuci da mali Nemac hoce da voli svoju otadzbinu, a mali Srbin nece da je ne voli.
Srbi i njima na ulicama i iza zavesa pridruzeni clanovi, po ko zna koji put ni na kraj pameti nisu imali ono otreznjujuce "sta posle". Ono sto svako pijanstvo i raskalasno zadovoljstvo od uzivanja pretvara u kajanje. Srbi su, ipak, i u tom NEznanju i NEobazrivosti bili sigurni da im nece biti gore, ne zato sto mora da bude bolje, vec zato sto gore vise nisu mogli ni da pojme. Ma kako stolecima dokazali da su za to izuzetno nadareni. Zadovoljstvo upada u policijske stanice, sutiranja plavih slemova, gazenja virtuelnih junaka iz Takovske 10, setanja po mostovima - generacijama koje su pred spavanje umesto mleka pile suzavac, a u vidu pendreka dobijale zvecku, bilo je vece od bilo kog drugog. Za Srbe se rec pobeda uvek pisala velikim slovima, i to nikad nije bilo pitanje pravopisa niti istoriografije. Pobeda se na ovim prostorima, bar tradicija tako nalaze, uvek osecala "iznutra" i bila je stvar "licnog izbora".
Zbog toga, pre svega, niko ko je u petooktobarskim dogadajima ucestvovao ne moze biti razocaran sto nisu ispunjena obecanja onih koji su najplisaniju istoriju u Srba vodili i dobili. Niko tog dana na neprohodnim i zagusljivim ulicama nije pominjao "bolji zivot", "ekonomski prosperitet", "vracanje u svet", "tacku na pljacku"... Na ulicama se, i drugde u svetu gde su one nuzno postale poligon politicke borbe, nista nije zapocinjalo. One jednostavno sluze da masa sili otkaze poslusnost, a da ubrzanje dobije neslucene razmere. Drustvo koje ovih dana neki iznutra zovu "politbiroom", te veceri nije licilo ni na biro za izgubljene stvari. Stvari nisu pod kontrolom, tvrdilo je barem 15 od 18 lidera pobednicke koalicije. Preostala trojica se o tome nisu izjasnjavali, oni su, pokazalo se naknadno, na kontroli direktno radili. Cvece na transporterima specijalaca, dert uz brlju s policajcem koji ti je jos koliko prekjuce na nekom cosku premerio i leda i opredeljenja, zahvalnost onom gore sto dole nije napravio veliko krvoprolice - i 5. oktobra, kao i mnogo puta ranije, pokazali su se kao srpski specijalitet. Kao uostalom - kratko pamcenje, ludo trpljenje ili kasno kajanje. I tu se Srbi, nazalost, najmanje razlikuju od svojih lidera.
Tamo gde su razlike najvece, tu su i najbolnije. Statistika, ma sta o njoj mislili,nedvosmisleno tvrdi da vise od dve trecine gradana godinu dana posle zivi losije nego pre 5. oktobra, da nesto oko cetvrtine uziva status kvo, a jedva desetina promene je osetila i u zadebljanju budelara. Matematicki, ali i fakticki gledano, iz te dve "unesrecene" trecine bilo je najvise ucesnika ondasnje energije "koja se valjala ulicama". U mars na institucije i stampedo na lopove, niko od njih nije krenuo da bi ziveo gore, za to nisu potrebna nikakva istrazivanja. Da li su danas sve te zrtve potpuno nezadovoljne svojim revolucionarnim ucinkom, podjednako je suvislo pitanje kao i da li se kvalitet zivota meri sadrzajem potrosacke korpe.
Amanet: U istrazivanja inace ne ulazi nesto sto je i previse licno ili i previse tesko da ne bi bilo najlicnije. Od deset manje ili vise aktivnih ucesnika demonstracija 9. marta '91. cak njih devet je posle naknadnog gledanja TV snimaka zakljucilo da sve nije izgledalo tako cedno, posteno i uzviseno pateticno. Kamenje, motke, krv i nasilje - ne postoje u glavama koje su krenule za visokim i humanim ciljevima. Sve to, u mnogo gorem izdanju, na videlo izlazi kasnije. Kao mamurluk i posle najboljeg vina, kad se s njim pretera.
Srbi su, dakle, tog 5. oktobra sasvim sigurno ispunili svoju istorijsku misiju (po ko zna koji put), sklonili jaram s vrata (po navici) i otvorili put u Evropu (po Mrkonjicu). Ono sto tada vecina nije ukalkulisala u svojim prvoborackim knjizicama jeste da za pisanje istorije mora da prode vreme, da pored Kurte i Murte jos poneko ima naviku da zajasi i ono sto je mozda najbolnije - da ce i Evropa da dode ovde, a ona donosi mnoga, sasvim "nesrpska" pravila. Da se plati ono sto je potroseno, da se vrati ono nezaradeno i da se shvati da tako mora. Posle Milosevica, za Kostunice i Ðindica, ili jos kasnije.
Cinjenica da ovog 5. oktobra niko na ulice nece izaci u svecanom odelu, s karanfilom u reveru ili epikom na usnama, mozda je i dovoljno dobro koje je taj datum ostavio Srbima u amanet. I da praznici, pa bili i neradni, ne sluze da bi se za njih zivelo, nego da bi se izmedu njih radilo. Za kraj i ono najvaznije: kad smo svima dokazali da mozemo da promenimo i onog nepromenljivog, ostaje nam da sebi dokazemo kako mozemo da promenimo i sami sebe.
To je i jedini nacin da Srbi kao uporni ponavljaci istorije definitivno ne izgube pravo na redovno skolovanje.
... a posle 7 godina evo sta se kaze u danasnjem izdanju Blic-a:
Na sedmu godisnjicu 5. oktobra Srbija jos pregovara o statusu Kosova i ne zna kada ce postati kandidat za clanstvo u EU. Dok neki razocarano prodaju bagere kojima su jurisali na bedeme rezima Slobodana Milisevica, u javnosti je i dalje aktuelna rasprava da li se zivi bolje. _________________ "napravio sam pajp, dosta mi je muke, nemogu da rolam jer me bole ruke.."
Poštovani auditorijume , dobar dan. Eto nama petka ni odkuda, dođe nam jednostavno kao neki dobar dan.
Dok nisam počeo da radim ovu emisiju , i pored toga što sam kao crkvni miš ili što bi rekli naši nema kuče za koje da me uape, a iskreno i sad je situacija ista, bar što se tiče novca, ali sam, od prve emisije na ovamo, svaki dan sve više i više uznemireniji, nespokojniji, iznerviraniji, ogorčeniji i ljut na sebe samog što sam se nekada zalagao i borio da se neke stvari promene, da se da prilika ljudima koji su zajedno sa nama proživljavali golgotu života devedesetih, da se dokaže naciji da socijalističko uređenje nije i jedino uređenje na svetu, da postoje struje koje će nas dovesti do boljeg sutra, da sam ljut na sebe što sam prekršio zakletvu koju sam dao sam sebi 05.10.2000 god. da me politika više nikada neće uvući u psihodeliju, u svoje mračne ponore koje nam kopaju upravo oni za koje se Srpski živalj izbori onih dana u onoj revoluciji.
Kako su govorili lideri tadašnjeg DOS-a, izborićemo se mi svi zajedno za demokratiju kakvu ima ceo svet, i izborismo se, ali upravo ta demokratija, ta sloboda slobodne volje i odlučivanja građana, te promene i nakon sedam godina ne povedoše nas u bolje, već u neko nedefinisano sutra. Ne bih da pomislite da sam ja kao sad neki zagovornik prošlog režima, ne jer opet bih stao na barikade, opet bih skandirao i borio za svoja prava, ali šta sada...
Sve ovo Vam pričam zarad uvoda u priču koja sledi, koja se sramežljivo provlači kroz sva dnevna izdanja novina sa slikama onih koji se sa smeškom pitaju zašto nas ovaj narod proziva, šta je sad po sredi... čemu tolika galama.
Gospodo draga, po svemu sudeći ne povedoste nas, niti nas dovedoste do demokratije, već nas jednostavno vratiste u feudalizam, da postade nam majka Srbija feudalna zemlja čiji kmetovi umesto da rešavaju probleme sve veće i veće socijalne bede, oni dovode ljude sa margina zakona da čuvaju isti, dok dele imovinu zemlje na jednake i časne delove.
Tako da su: NIS, telekom, Ptt, Dunav Osiguranje, Državna lutrija Srbije, Građevinska direkcija, Poštanska štedionica, RZZO, Fond za penziono i invalidsko osiguranje, Transnafta, Jat, SDPR, Službeni glasnik, Srpska banka, i Podzemna eksploatacija uglja dobile generalnog direktora za naredni period Demokratsku stranku, a
EPS, Srbija gas, Srbija Šume, Putevi Srbije, Železnica Srbije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Galenika, Beogradski Sajam, Geneks i Skloništa su dobile za generalnog direktora Demokratsku Stranku Srbije, dok
Aerodrom Nikola Tesla, Elektromreže Srbije, Javna skijališta, Komercijalna banka i Srbija vode su dobile za generalnog direktora G-17...
Znači vladajuće stranke u Srbiji su odlučile da rukovođenje najvažnijih preduzeća u zemlji u potpunosti prepuste stranačkim kadrovima bez obzira na stručnost, dok su sami lideri ovih stranaka, znajući da nema zakonskih sankcija, ne samo da se nisu uplašili reakcije javnosti, već su to bez ikakvog ustezanja stavili u koalicioni sporazum i potpisali.
Igrale se delije na sred zemlje Srbije, igrale se delije stvarima na koje apsolutno nemaju prava, igraju se delije sa šest miliona stanovnika, igraju se delije, kažu na svom terenu, igraju se rečima, značenjima tih reči, mislim na pojam „Demokratska „ ili još bolje „Stručnost pre svega“...
Žalosno je to što, recimo kad sam ja bio mali, meni su na moje pitanje „Šta je to socijalizam“, odgovarali definicijom od reči do reči, a koju sam i ja kasnije morao da naučim u školi, ali žalosno je to što kad me moja ćerkica bude upitala „Tata šta je to demokratija i demokratsko uređenje?“, ja neću znati šta da joj kažem, šta da joj odgovorim, a da je ne slažem, šta da joj kažem: ćero to je nešto što funkcioniše u celom svetu po definiciji, samo kod nas je nešto drugo ili nam je definicija demokratskog uređenja prepisana iz onih naj tvrđih socio-komunističkih literatura, gde je okarakterisana kao produkt prljavog kapitalizma.
E pa dragi moji, u svim zemljama sveta tranzicija je i pored svih teškoća u svom periodu te iste zemlje odvela ili pak približila nekom boljem uređenju, manjoj stopi nezapošljenosti, smanjenju socijalne bede, jačanju infrastrukture, povećanju standarda, dok nas sigurno i polako vraća u feudalno doba, gde kadija te tuži, kadija ti sudi...
Ovaj komentar bih završio stihovima iz jedne pesme našeg epskog ciklusa:
...“A kad se je dosadilo Marku
Diže Marko ralo i volove
Te on pobi Turke janjičare...“
Nastavice se.... _________________ "napravio sam pajp, dosta mi je muke, nemogu da rolam jer me bole ruke.."
Sva vremena su GMT + 1 sat Idi na stranu Prethodni1, 2
Strana 2 od 2
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
pa ete br nesto od mene kuj sam u Nis al ponesto cujem...
