Prema prelimiranim podacima, Srbija je rangirana na 41. mestu, u delu tabele koji, kako se navodi, "statistički znatno zaostaje za prosekom OECD-a". U poređenju sa Finskom, koja je prikupila 563 poena, Srbija je rangirana sa 436 poena. Od republika bivše Jugoslavije, Slovenija je na tabeli 12, Hrvatska 26, a Crna Gora je na 48. mestu, sa 412 poena.
Učenici iz Srbije nalazili su se pri dnu tabele i u istraživanju PISA iz 2003. godine, koje je tada obuhvatilo 41 zemlju. Oni su te godine, kada je Srbija prvi put učestvovala u projektu PISA, bili rangirani od 33. do 37. mesta.
Studiju je među više od 400.000 srednjoškolaca u 57 zemalja sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sa ciljem da ustanovi efikanost obrazovnih sistema u svetu.
OECD istraživanje sprovodi svake tri godine, a ovaj izveštaj obuhvata zemlje koje objedinjuju gotovo 90 odsto svetskog društvenog proizvoda.
Finski učenici zauzeli su prvo mesto, a odmah za Finskom slede Hongkong i Kanada. U gornjem delu tabele nalaze se još i Tajvan, Estonija, Japan, Novi Zeland i Australija.
SAD se nalaze na 29. mestu, Rusija na 35, a Italija na 36. mestu, dok nove članice EU Bugarska i Rumunija zauzimaju 42. i 47. mesto.
Kometarišući rezultate testa PISA, generalni sekretar OECD-a Anhel Gurija izjavio je da je to oruđe koje pomaže vladama u donošenju odluka u vezi sa obrazovnom politikom.
"U današnjoj kompetitivnoj globalnoj ekonomiji, kvalitetno obrazovanje je jedno od najvrednijih dobara koje društvo i pojedinac mogu da poseduju", rekao je Gurija.
U tom svetlu, dodao je generalni sekretar, "PISA je mnogo više od pukog rangiranja. Reč je o tome u kojoj meri obrazovni sistemi pripremaju mlade ljude za sutrašnjicu. Prvo i najvažnije, ona ukazuje zemljama gde leže njihova snaga i njihove slabosti".
... Иако су ови резултати за нијансу бољи од претходног ПИСА тестирања, на коме су ученици из Србије, према показаном знању из математике, природних наука и разумевању прочитаног текста заузели последње место у Европи (док су на светском нивоу лошије резултате од наших ђака имали само Турска и неколико прекоокеанских, афричких и далекоисточних земаља), прелиминарни резултати показују да знање које се стиче у нашим школама не задовољава чак ни просечне критеријуме овог међународног тестирања.
da onej babe i dede ne viku vishe "mi imamo najbolji strucnjaci u svet...", kako da ne... _________________ Bikloner je neizostavna stvar kad se gemanzuju restabulizovane bambrezne, ili vudlovane frscokle, nije bitno ako susnjaju vimbloni kod levu shpelvrcnu kad su tu felder kapne
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Ned Dec 09, 2007 4:32 pm Naslov:
Citat:
Komplikovano i nerazumljivo gradivo
9. decembar 2007. | 09:59 | Izvor: B92
Beograd -- Podstaknuti rezultatima PISA testa, srednjoškolci se odvažili da kažu javno šta misle o školskom gradivu.
Nekoliko primera više je nego dovoljna ilustracija zašto je znanje srpskih srednjoškolaca, kako smatraju i domaći i strani stručnjaci, neprimenjivo u praksi.
Prvo se ugljen-dioksid vezuje za organsko jedinjenje ribulozu – 1,5 biosforat. Ova reakcija vezivanja ugljen dioksida naziva se harboksilacija. Proizvod koji nastaje posle nekoliko stupnjeva je 3 fosfoglicerinska kiselina.
Za učenike drugog razreda gimnazije ovo je samo jedna od brojnih definicija u knjizi iz biologije, u kojoj autor knjige pokušava šesnaestogodišnjacima da objasni kako nastaje jedno od hemijskih jedinjenja. Ono što je ipak u obrazovanju propušteno, jeste da ih niko prethodno nije naučio šta svaki od ovih pojedinačnih izraza i znači.
"Ima hiljadu izraza koje nikada nismo spomenuli, da ne pričam da ne znamo ni šta znače, ni šta predstavljaju ali opet moraju da s znaju nekada, a nekada i profesori progledaju kroz prste", kaže Aleksandra Nicović, učenice 2. razreda XII beogradske gimnazije.
"Iz prve godine u knjizi iz geografije imali smo u knjizi dimenzije kišne kapi i njen hem sastav. Svi znamo kako izgleda kapljica kiše ne vidim zašto treba da znam kakve su njene dimenzije", kaže ona.
Među 16 predmeta, koliko imaju učenici drugog razreda je i obavezno muzičko. U knjizi za ovaj predmet deca se podučavaju delima velikih muzičkih genija.
Ovakav koncept srećemo u delima Šumana (Klavirski koncert u a-molu), Lista (e-dur i a-dur) i Bramsa (dva klavirska koncerta – d-mol i b-dur)
"Mi nemamo instrumente, uslove, ništa od teorije ne možemo da primenimo, poneki put slušamo neku operu i ništa nam nije jasno. Ne znam šta je d-dur, a ni a-mol", kaže učenica Slađana Savić.
Dečiji psiholog Ljiljana Levkov nije iznenađena ovakvim konceptom, a ne čude je ni poražavajući rezultati PISA testa. Ona kaže da je teorija koja nema primenu u praksi karakteristična za svaki predmet.
"Tu nema vremena za razgovor, za istraživanje, za probleme, tu nema ni pomena angažovanja aktuelnog iskustva učenika, njihovih postojećih znanja, tu nema mogućnosti da se ta postojeća znanja povezuju sa novim znanjima, da se problematizuju, da se stavljaju u novi kontekst", kaže Ljiljana Levkov.
Levkov kaže da je Srbija propustila zlatnu šansu još 2004. godine. U izmenjenom zakonu o osnovama sistema obrazovanja nisu promenjeni zastareli nastavni programi, koncept nastave i sistem obrazovanja i stručnog usavršavanja nastavnika.
_________________ success is a journey not a destination...
Tacno. Kod nas se u skolama, a tu ne izuzimam ni fakultete, dobija enciklopedijsko znanje koje nema ama bas nikakvu prakticnu primenu. Uz to, u danasnje vreme online enciklopedija, ili enciklopedija na diskovima, "naoruzavati" decu (i odrasle) takvim znanjem je cista budalastina. Sta ce meni da znam te sitnice, kad mogu za 30 sekundi da nadjem na hiljade tekstova o tome na internetu ili na diskovima? Kod nas nije moguce izvesti reformu skolstva tako kao sto treba zato sto idioti ne zele da izgube svoje pozicije bla bla bla, dosadno mi je vise da ponavljam jedno isto. Kod nas je u skolstvu, kao i u svemu, potrebna revolucionarna, a ne evoluciona promena. Ne podrazumevam pod revolucionarnom promenom da neki sad dodju pa da vesaju i da streljaju, nego recimo revolucionarna promena kao sto je bila ona u kineskom drustvenom sistemu. Znaci, totalni zaokret u odnosu na postojece stanje. Da se na kratko raspusti osoblje svih skola i fakulteta, moze za vreme letnjeg raspusta, i da se napravi novi plan i program, to jest da se uglavnom prepise osnovni koncept iz zemalja koje su bile pod anglo uticajem, i iz onih koje su se ugledale na te zemlje, a onda da se lekcije iz pojedinih (drustvenih) predmeta prilagode nasem regionu, i onda da se formira novo osoblje skola i fakulteta. Ovo je naravno nemoguce zbog sujete i ludosti koja vlada ovde, ali nije ni vazno. Uz danasnje online skole i univerzitete moguce je da deca dobiju prakticno znanje i na drugim mestima, a oni slobodno mogu da se igraju cega god hoce, sto se mene tice. Koga je briga za te idiote. Mislim na ove glavne, ne na osoblje skola.
u kojoj autor knjige pokušava šesnaestogodišnjacima da objasni kako nastaje jedno od hemijskih jedinjenja
autor pokusava da pokaze kolko on znaje, a sto djaci treba toj da procitaju - a jos shvate, nema nista
Citat:
Ono što je ipak u obrazovanju propušteno, jeste da ih niko prethodno nije naučio šta svaki od ovih pojedinačnih izraza i znači.
apsolutno tacno
ucimo napamet neke gluposti koje mogu na net da se nadju sa zatvorene oci za pola minut, a ne ucimo kako da sami nadjemo nesto sto nam treba od gradivo, kako da upotrebimo savremenu tehnologiju da olaksamo ucenje itd.
jedan od primeri je zabranjivanje koriscenja digitrona...nemam reci
u srednju skolu se pohvaljuju i dobro ocenjuju bubalice i onija sto cel cas gledu u profesora i cutiju, a odvazni profesor iznapishe na tablu za 10min sve i iskoci si napolje, oni koji hoce nesto da pitaju, koji hoce da vode konverzaciju s profesora ispadaju budale i nepodobni za gradivo, najverovatnije za toj sto profesor ne bi umeo da im objasni toj sto pitaju, zadaci iz matematiku se rade sablonski i rutinski, u njima nema nikakav problem koji treba da se resi
steta sto nema neki od naucnjacki profesori iz nashu "cenjenu" gimnaziju u Vl da vidi ovo, uzdizaju gu nesto a ona gora od nagoru skolu na svet[/quote] _________________ Bikloner je neizostavna stvar kad se gemanzuju restabulizovane bambrezne, ili vudlovane frscokle, nije bitno ako susnjaju vimbloni kod levu shpelvrcnu kad su tu felder kapne
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Sub Feb 02, 2008 9:07 pm Naslov:
Citat:
Studenti imaju sve slabije znanje
Autor: V.N. | 02.02.2008 - 06:10
Generacije studenata koje dolaze na fakultete imaju sve slabije znanje, što ukazuje da je potrebno uraditi ozbiljnu reformu osnovnog i srednjeg obrazovanja u Srbiji. Bez toga nema ni reforme visokog obrazovanja - čulo se juče na javnoj debati „Reforma visokog obrazovanja - analiza dosadašnjih rezultata“ koju je organizovao Centar za obrazovne politike.
- To vam je kao kada zidate kuću a imate loše temelje. Često na svom fakultetu čujem da mi nastavnici kažu: „Ne možemo imati bolju prolaznost jer imamo loše studente.“ Ali mi smo školovali te nastavnike koji predaju našim studentima, dajte da vidimo gde je problem. Zakon o visokom obrazovanju je rogobatan i ovo što se dešava sa lošom prolaznošću studenata bilo je potpuno očekivano. Bilo je nerealno očekivati da nešto može da se uradi za godinu dana - rekla je prof. dr Desanka Radunović sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.
Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, naglasila je da je ključna stvar u reformi visokog obrazovanja izmena postojećeg zakona.
- Kada kritikujemo, skloni smo da govorimo kao da mi nemamo ništa s tim, a imamo. Deo odgovornosti snose i mediji. Kada su stigli poražavajući rezultati PISA testa, ta tema je sve zanimala tri dana. Potom su na nju svi zaboravili - rekla je Slobodanka Turajlić.
_________________ success is a journey not a destination...
Profesor univerziteta! Kako to ovde zvuči! Samo patrijarh zvuči bolje. Naši univerzitetski profesori su najčešće „spomenici koji hodaju”, mada se u svetskim razmerama uopšte ne zna na osnovu čega
Pre neki dan televizija Pink je počela svoj Dnevnik zapanjujućim prilogom. Mobilnim telefonom, u razredu u jednoj novosadskoj školi, snimljen je đak, klipan koji se diže iz svoje klupe, dolazi do nastavnice za katedrom i hoće da je bije. Uplašena žena ustaje i povlači se pred siledžijom a razred kulira, smejulji se pomalo čini mi se. „Sigrala” se deca.
Dan-dva posle toga ugledam na ekranu ministra prosvete kako daje izjavu. Obradujem se misleći da će objaviti šta će preduzeti, pojačam ton, kad tamo: gospodin ministar prosvete rešio da saspe sve u brk Evropskoj uniji, to je njegov prioritet. Nema volje da se bavi tričarijama po školama.
Srozani kriterijumi
Nedavno smo videli kako smo prošli na testiranju naših đaka, malo smo bolji od plemena koja su upravo uspostavila školstvo. Za mnoštvo ovakvih mučnih primera upitajmo roditelje koji imaju decu u školi. Samo ne pitajte Ministarstvo, jer je tamo opsadno stanje oko toga ume li Đelić da se potpiše ćirilicom.
Onda deca dođu do univerziteta gde je stanje znatno gore. Možda je dovoljan samo podatak da na Beogradskom univerzitetu, koji je najstariji i najugledniji, u roku diplomira manje od 10 odsto studenata. Zamislite bilo koju delatnost koja proizvodi 90 odsto škarta. Prošle godine studirala je prva generacija po bolonjskom programu. Svega 22 odsto studenata je ispunilo tražene kriterijume. Onda je doneta odluka da se, uprkos evropskim normama, prosto snize kriterijumi, kao da je univerzitet neko dobrotvorno društvo za pomoć zaostalim studentima.
Nemojmo se uljuljkivati uspesima onog zanemarljivog broja naših devojaka i mladića koji su uspešni na najboljim školama u inostranstvu. Ti promili su uspešni zato što su prihvatili pravila i pristali na veliki napor koji dobre škole traže. Ovdašnja pak pravila kažu da će profesor doći na čas ako nema preča posla a pričaće sebi u bradu sve što mu padne na pamet, u prepunoj sali u kojoj polovina i ne čuje o čemu je reč. Napori koje najbolji studenti ovde čine prečesto im donose gorak ukus besmisla. Moj prijatelj, dekan jednog velikog prestoničkog fakulteta BU, tvrdi mi da polovina profesora ne može da piše na stranom jeziku niti se služi Internetom.
Profesor univerziteta! Kako to ovde zvuči! Samo patrijarh zvuči bolje. Naši univerzitetski profesori su najčešće „spomenici koji hodaju“, mada se u svetskim razmerama uopšte ne zna na osnovu čega. Svaku pomisao o njihovoj odgovornosti smatraju ugrožavanjem autonomije univerziteta. Bilo bi dobro da se te veličine stave na anonimni nezavisni test pred zaista uglednim svetskim autoritetima u dotičnoj struci. Da vidimo koliko bi ih prošlo. Kada je Ministarstvo prosvete poslalo nekog inspektora na neki univerzitetski čas? Nikad. To ugrožava autonomiju mediokriteta.
Daleko najviše ispita obavlja se usmeno, kao u 19. veku. Kako se može oceniti i ispitati nekoliko stotina studenata u jednom roku (pod uslovom da profesor uopšte dođe na ispit)? Nikako. Da i ne pominjem neki odnos sa studentom, stvarno sagledavanje njegovih mogućnosti, na šta bi svaki student morao da ima pravo.
Poznajem pomalo najbolje strane univerzitete, pogotovo američke, koji su uzeti kao model za bolonjsku reformu. Na nekima sam predavao, imam i bliske koji su ih završili a imam i prijatelje među tamošnjim profesorima. U čemu je osnovna razlika između nas i njih? Pre svega, profesori rade i odgovaraju za svoj rad. Na dobrim školama, za studenta koji nije položio odgovoran je profesor, što je sasvim logično. On je plaćen da ga nauči. Ako to ne radi, biće brzo zamenjen. Profesore ocenjuju studenti i to ima uticaja na njihov položaj i platu. Bez obzira na to što su ponekad „zvezde“ u svojoj disciplini. Njihov rad prate i njihovi pretpostavljeni, šefovi katedara, dekani i rektori.
Svi vole da imaju među nastavnicima značajna imena. Nažalost, to uopšte ne znači da su i odlični, čak ni dobri profesori. Dva talenta, dva zanimanja. Poznati su mnogi slučajevi naših profesora koji se ponose time što je kod njih prolaznost u četiri ispitna roka 1–2 odsto. Koliko naših profesora je dobilo otkaz, ili nije napredovalo zato što ne umeju da nauče studente? Nijedan.
Bogatstvo nije presudno
A koliko tek vrede novi privatni fakulteti? Prećutkuje se to jer su, bože moj, i te diplome ravnopravne. Sve će to biti „stručnjaci“ kako se to u moje vreme u vojsci zvalo.
Studenti brzo shvate gde se nalaze. Nisam čuo da su protestovali zbog lošeg kvaliteta nastave, zbog obezvređivanja studija, zbog samovolje. Ali tu su vrlo glasni kada treba da im se prizna magistratura koju nisu ni primirisali. Ministarstvo je, naravno, na njihovoj strani. Taj prećutni komplot u kome profesori rade šta hoće sa svojim studentima a oni u strahu od goreg ćute ili prosto odustaju od studija, sve uz amin Ministarstva, jeste najtragičnija dimenzija našeg položaja, neuporedivo teža nego bilo koje političko pitanje. Sa ovom nesrećom jedino može da se poredi stanje u pravnom sistemu.
Beogradski univerzitet za svojih 75.000 studenata, u stvari za svojih 5.500 profesora, dobija od države ispod 20 miliona evra godišnje. Toliko košta jedan bolji fudbaler. Pošto je sport pod istim ministrom, možda bi moglo nešto da se uradi, uz saradnju policije. Naravno kad ministar uhvati malo vremena da misli o svemu ovome, kad ga prođe nervoza oko EU.
Beogradski univerzitet je bio jedan od četiri najbogatija univerziteta pre rata; računa se da je imovina koja mu je oduzeta vredna dve milijarde dolara. Danas nas nema među 500 najboljih na svetu. Ali, pare nisu dovoljne. Primer: arapske zemlje bogate naftom. Nema „sjajne zemlje“, kako voli da kaže naš predsednik, bez odličnog univerziteta. To prosto na svetu ne postoji. Iza svake uspešne zemlje stoji bar jedan odličan univerzitet. Nema stvarnog, održivog napretka bez kritične mase odlično obrazovanih koja će stalno da se širi, obnavlja i unapređuje. To jedino može i mora da uradi univerzitet.
I bez pozivanja na Finsku ili Singapur, tvrdim da je najvažnije ministarstvo u Vladi Ministarstvo prosvete. Ukoliko stvarno volimo svoju decu i želimo dobro Srbiji.
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Ned Sep 07, 2008 6:06 am Naslov:
Citat:
Učenici u Srbiji nam svake godine izlaze iz škola sa sve oskudnijim obrazovanjem
Polovina đaka nema ni osnovna znanja
Autor: Slavica Tuvić | 07.09.2008. - 00:01
Prvaci koji su sada pošli u osnovnu školu, srednju će, sigurno završiti kao građani Evropske unije. Pitanje je da li će za to biti spremni, kaže za ,,Blic nedelje“ Aleksandar Baucal, docent na razvojnoj psihologiji Filozofskog fakulteta i dodaje da onog momenta kada Vlada Srbije bude stavila obrazovanje kao prioritet, tada će problemi u obrazovnom sistemu Srbije početi da se rešavaju.
U Engleskoj ministarstvo obrazovanja je četvrto po važnosti po neformalnim listama oko kojeg se otimaju političke stranke. Puno pažnje se posvećuje tome ko će biti ministar obrazovanja. Kod nas je ministarstvo obrazovanja poslednje i dobijaju ga nezadovoljni koalicioni partneri. To pokazuje zainteresovanost društva za obrazovanje, priča on.
- Imamo decu koja su prema kriterijumima Evropske unije funkcionalno nepismena. To je ona kategorija učenika koji nisu uspeli da pređu ni prvi nivo potrebnog znanja. Na žalost 50 odsto učenika testiranih 2006. po sistemu PIZA testa pokazalo je funkcionalnu nepismenost u domenu razumevanja pročitanog. Tome treba dodati još koji procenat, jer se zna da postoje i oni koji posle osnovne ne upisuju srednju školu - priča Baucal. On kaže da je između dva PIZA testiranja (od 2003. do 2006. godine) pao nivo obrazovanja učenika, što je direktna posledica onog što se dešava u obrazovnoj politici. U tom periodu značajna finansijska sredstva su uložena u obrazovanje, ali se očigledno ništa nije poboljšalo, čak na protiv.
Da je ovo što se danas radi u školama kolektivno ubistvo i da našu decu onesposobljavamo, umesto da ih osposobimo za život, smatra i Ljiljana Levkov, saradnik na Filozofskom fakultetu. Sve zemlje u okruženju i regionu su napredovale u pogledu reforme školovanja i danas su daleko ispred Srbije, kaže Levkov i dodaje da kod nas ne samo da ništa nije urađeno po tom pogledu, već smo i nazadovali.
Svi osnovi reforme, koja je započeta za vreme Đinđićeve vlade, ukinuti su zbog političke samovolje i ogromnog neznanja onih koji o obrazovanju odlučuju. Od 2004. godine u Srbiji je na delu sprečavanje svakog pokušaja da se stvari u obrazovanju poprave, ogorčena je postojećim obrazovnim sistemom Levkov.Generacije učenika u Srbiji ne znaju da u životu primene znanja dobijena u osnovnim i srednjim školama. Još poraznija je činjenica da u Srbiji ne postoji jasan koncept u kom pravcu obrazovni sistem treba da se reformiše - jedinstven je stav sagovornika ,,Blica nedelje“ na pitanje: ,,Dokle se stiglo sa reformom obrazovanja u Srbiji?“.
Ljiljana Levkov još kaže da su novi planovi i programi za osnovno obrazovanje očajni, jer se ne razlikuju puno od onih prethodnih koji su dali katastrofalne rezultate.
- Neverovatan je način na koji se naši rukovodioci odnose prema tim očajnim rezultatima. Nikad nikog nisam čula da kaže da moramo da se bolje organizujemo, da nešto promenimo u toj oblasti, jer to stvara lošu sliku o nama. Svi samo traže izgovore i opravdanja - kaže ona i dodaje da ozbiljne reforme u obrazovanju, nije bilo od 1956. godine, tada je sistem u potpunosti reformisan i inoviran. Od tada se sve vrti u istim okvirima. U međuvremenu su Evropa i svet otišli daleko ispred nas. I ne samo oni, čak i male afričke i azijske zemlje napravile su ogromne iskorake u tom pogledu.
U privatnim osnovnim i srednjim školama koje rade po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete, kažu da su dodatno morali da se potrude kako bi učenicima čiji roditelji imaju dublji džep, ponudili funkcionalno znanje.
- Osnovna škola ,,Ruđer Bošković“ je od ove godine u sistemu Kembridž obrazovanja. Odnosno, imamo bilingvalni pristup, akreditovani smo i po standardima Kembridža za osnovnu školu i po domaćim standardima. Naš nastavni kadar je obučavan u inostranstvu. Obrazovni sistem kod nas se zasniva na tome da profesori predaju, deca nauče, to na času izdeklamuju, ali ne znaju da to znanje primene u praksi, nema funkcionalnog učenja. Mi se ovde u našoj školi trudimo da deca uče kroz projekte, da savladavaju gradivo kroz konkretne situacije u prirodi - kaže Mladen Šarćević, menadžer u školi ,,Ruđer Bošković“.
On kaže da je naš najveći problem što nisu izrađeni obrazovni standardi. Što se ne zna šta je osnovno znanje koje učenik mora da ponese kada završi razred.
Inače ulaganje u kvalitetno obrazovanje samo jednog đaka, državi može da se isplati tridesetostruko. Računica je jasna ako se samo uzme u obzir koliki će prihod državi donositi to mlado lice kroz poreze koje će plaćati i od toga što nije na socijalnoj pomoći.
Kovač: Poboljšaćemo kvalitet nastave
Pošto je novi ministar prosvete imenovan tokom leta, neka važna novina nije ni mogla da uđe u sistem obrazovanja, ali su problemi identifikovani.
- Imamo snimak situacije koji smo dobili međunarodnim komparativnim analizama za poslednjih nekoliko godina. Taj snimak ne govori ono što bismo mi želeli da čujemo. Postoje velike razlike i među samim školama kod nas. Neke su veoma dobre, a neke jako loše - kaže Tinde Kovač - Cerović. U cilju poboljšanja kvaliteta nastave Ministarstvo ima u planu da iskoristi modele funkcionisanja dobrih škola. Uspešni će podeliti svoja iskustva i ispričati drugima kako su postigli dobre rezultate, a koristiće se i iskustva zemalja u okruženju.
Jedan od prioriteta je što veći i kvalitetniji obuhvat grupa dece koja nisu dovoljno uključena u proces obrazovanja. To su konkretno romska populacija, deca sa posebnim potrebama i veoma siromašna deca iz ruralnih sredina koja se godinama osipaju iz sistema školstva
Ž. A.
_________________ success is a journey not a destination...
Sva vremena su GMT + 1 sat Idi na stranu 1, 2, 3Sledeci
Strana 1 od 3
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
