Iznenadi ga svojim odgovorom.-Hajde da to ovog puta bude napolju, za promenu.
Pit oseti kako ne prestaju da ga kažnjavaju.
-Zar nećemo tako biti Bogu na smetnji?
-Zar nisi čuo da je Bog žena? Ništa Njoj ne smeta. Ona povuče ka sebi lastiš na njegovim gaćama i svuče ih, suljajući ih niz njega. U pogledu joj se čitalo zadovoljstvo. Jedan oblak u prolazu zakloni sunce. S paničnim strahom da ih neko ne posmatra, Pit pogleda prema nebu i trže se od nečeg neobjašnjivog: bila je to jedna flota plavičastih oblačića, buket zvončića koji su kao brodovi nesmetano plovili svojim putem; brodovi sa jednim jedinim mestom opredeljenja. Onaj mali oblak - zaklanjač sunca - palio je zlato na svojim puzavičastim katarkama i krmi. Zatim - jedna topovska salva duginih boja, i oblak ode dalje. Bezbedno prođe iznad njega. Sunce se obnovi u vidu kiše džilita, smelo hitnutih na ispucalu aprilsku zemlju, na vlažno lišće što je ležalo mrtvo još od prošle jeseni, na nove izdanke boje korala među brezama i slačicu na granama ariša, na opale iglice koje su se sušile, na ter-papir i njihovu odbačenu odeću. Između poroznih nabora na njenim gaćicama videla se jedna bleda mrlja boje meda. Između njenih dojki bilo je svetlucavog i slanog znoja. On je obuhvati; zatim je, prvo, dodirnu prstima, pa onda liznu njene spremne klizave bradavice, valjčić u pukotini, snopiće. Sunce i pljuvačka obrazovaše jedan penasti oblačak na njenim brucama: Pit zamisli mače kako lapče, učeći da pije mleko iz zdele. Žurio je, tražeći njen oproštaj, jer na ljubav koju je osećao prama njoj, na ivici pražnjenja, beše pala neka senka, gorčine, tuge i kajanja, senka neizbežnog kraja. On razmače njene pravilne butine i prihvati je sa jednostavnošću koju je ona dopuštala. Usmine otpora, zatim dubina olakšanja, klizanje u razdelima. Njegovo prodiranje s rasprostiranjem izazivalo je sporo podrhtavanje njenih očiju. U strahu da joj usled njenog totalnog podavanja ne ugleda na licu ružnoću, on zatvori svoje oči. Na njih dvoje se, odozgo, cedilo došaptavanje grana. Iz daljine je dopirao metalni zvuk testera. Povetarac je golicao njegovu stisnutu zadnjicu; smetao mu je i cvrkut ptica iza njega - hor Tornovih plaćenika, špijuna, cinkaroša.
-Oh, slatko! Oh što je slatko! - izusti Džordžina. Pit se usudi da zvirne: ugleda njene zanesene očne kapke s pomalo naprslim purpurnim kapilarima, a u jednom uglu usana: mehurić pljuvačke bubri, bubri. Imao je vrtoglavo osećanje pustoši. Mada je gruvalo, srce mu se od neke tuge širilo i skupljalo. Ugrize je za rame, glatko kao pomorandža na suncu, i krenu po zatutkanoj paraboli, na čijim se toplim crvenim zidovima nalazila ona, i na čijem je kraju čekala opet ona. Glava joj klonu na jednu stranu; mokro perije mu povuče vršak; oh. Kako je to dobra žena; ona je tu zbog njega i radi njega; bez obzira na njegovo petljanje, ona se sama snalazi. On odskoči u njenom čudnom prostoru, odskoči još jednom. I njoj se ote "oh".
Purpurna, ležala je u njegovoj senci; krajevi usana bili su joj pegavi. Pit je učtivo upita:
-Kompletno?
-Tragi, ne bostavljaj takfa bitanja.
-Kao da sam, nekako ošljario. Nisam navikao na tu igru pod vedrim nebom.
Džordžina, ispod njega, sleže ramenima. Vrat i ramena bili su joj glatki, klizavi. Na obrazu joj je stajala, zalepljena, jedna građevinska trunka, delić granulirane smole koji beše ispao iz njegove kose.
-Ti si bio ti. Volim te. Volim te kad si u meni.
Pitu dođe da zakuka, da prolije debele suze na njene izduvane sise.
-Da l' si osećala dovoljnu veličinu?
Ona se nasmeja pokazujući svoje savršene zube; žena zubnog lekara.
-Ne - reče ona. -K'o ćevapčić... _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Jean je bila u kolima sa nekom devojkom. Stala je i potrčao sam prema njima.
Gde ćemo? odmah sam upitao.
Nasmejala se. Njenu drugaricu nisam mogao dobro da vidim.
Mi znamo gde ćemo, rekla je. Gde ćeš ti?
Sa tobom, rekao sam i otovrio vrata automobila.
Uvalio sam se na zadnje sedište i ćutao. Tako je najbolje. Motor je radio, ali se automobil nije pokrenuo.
Mi idemo u bioskop, okrenula se.
Klimnuo sam glavom, iako sam znao da je to bilo ravno ludilu. Razgovarao sam sa Gej pet minuta pre toga i rekao joj da krećem kući. Tada se devojka okrenula i rekla
Sedi s nama na prednje sedište.
Seo sam između njih i devojka mi je rekla da se zove Susane. Nisam obraćao pažnju jer sam bio obuzet Jean. Imala je kratku suknjicu i bele tenis-patike, to sam prvo ugledao jer je bilo odmah pored mene, zelenu maramu oko glave, beli džemper i naočare sa ogromnim ramom.
Šta dalje? upitao sam.
Susane je nešto promrmljala. Njoj nije bilo jasno ko sam ja. Jean joj sigurno nije ništa ispričala, i svakako, nije imala ništa ni da ispriča.
.................
To je bio bioskop pod otvorenim nebom (da li postoji bioskop pod zatvorenim nebom?). Bilo je oko trideset parkiranih automobila i svi su iz kola posmatrali neki grozomoran film. Žena je udarila muškarca flašom koka-kole po glavi. On je pao na kuhinjski pod i onda je počela ona grozna muzika koja potpomaže tenziju. Bili smo stigli tačno na sredinu filma. Neka devojčica u beloj kecelji je išla okolo zapisujući narudžbine. Jean je uzela kokice za sve nas.
Zaista ste pošle da gledate ovaj film? upitao sam.
Drugi počinje za pola sata, rekla je Susane.
Jean je jela kokice gledajući u ekran. S vremena na vreme bi joj poneka ispala i zadržala se na krilu.
Uzeću koju od tebe, rekao sam, i spustio levu ruku na njenu butinu.
Držao sam tako ruku što sam duže mogao i najzad podigao jednu kokicu koja joj se bila malne zaglavila između nogu. Pogledao sam na ekran i učinilo mi se da sam video Hemfrija Bogarta. Susane se nije pomerila.
Odličan film, rekao sam.
Kokice su prštale u ustima, kao vatromet u zabavnom parku. Jean se malo pomakla na sedištu, ispružila se skroz i patikama dodirnula moju nogu. Nisam znao šta da radim u ovom automobilu, ubačen između dve devojke, gledajući neku staru Bogartovu kopiju.
HE'S LOOKING AT YOU, KID... govorio je Hemfri svakih pet minuta. On je imao razloga da bude tamo na ekranu. Ja sam još pokušavao da pronađem svoje za proždiranje kokica u društvu dve nedokučive ribetine.
Uzeću koju od tebe, ponovo sam rekao Jean i spustio ruku na njeno krilo.
Uzela je nekoliko kokica između palca i kažiprsta desne ruke i pružila ruku ka mojim ustima. Stavila mi je kokice u usta i zadržala prst unutra, podupirući tih nekoliko zrna da mi ne ispadnu. Liznuo sam joj prst i ona ga je malo okrenula, dodirujući mi nepce. Počeo sam da joj sisam prst. Ona je pošla da ga izvuče, onda se kao predomislila i ponovo ga vratila unutra. Nastavila je da se tako igra unutra-napolje, ne gledajući me. Meni je ruka još bila na njenoj butini i u jednom trenutku sam je snažno stegao. Ponovo se pomakla na sedištu, ali ovog puta se još više zavalila unazad. Susane je gledala Bogarta, uzimajući tek po koju kokicu između dve cigarete. Jean je uživala u ovome što mi je radila i gurala je prst sve dublje unutra, okrećući ga pritom u istom ritmu.
Nekad je zaista postojao Izgubljeni raj, čuo sam M-L negde u blizini. Da, pomislio sam, i onda su ljudi bili u stanju da svrše na usta.
Stavio sam joj ruku na koleno i onda pošao unazad, zavukavši šaku ispod suknje. Radio sam to sasvim polako, kako ni ona ni Susane to ne bi primetile. Jean mi je prstom išla preko zuba gornje vilice, u polukrug. Srećom, tu nisam imao kvarnih. Udarila me struja kada sam došao do mesta gde se sastaju butine. Bio sam siguran, već sad, da me neće zaustaviti, da joj prija ovo što radimo, ali nisam imao pojma gde će se to završiti. S moje desne strane je bio čvrsto uglavljen jedan trupac koji se zvao Susane, kojem verovatno ni pred smrt ne bi palo na pamet da treba da izađe iz automobila i, bar za pola sata, prošeta svoju tupavost, kroz ovo divno veče koje je bilo svuda oko nas. Imao sam utisak da je Jean imala isuviše male gaćice za ono što je trebalo njima da bude obuhvaćeno. Izvukla je prst iz mojih usta i stavila mi ga u uvo. Približio sam joj se i prošaputao
Poludeću.
Ona se okrenula i sa zadnjeg sedišta uzela svoju jaknu, stavivši je preko krila.
HE'S LOOKING AT YOU, KID... ponovo je rekao Bogart zavodničkim glasom i krenuo da ljubi neku žensku od celuloida.
Jean je malo razmakla noge, dovoljno da prođem šakom ispod gaćica i napipam usne. Ušao sam prstom u nju, onda ga izvukao i krenuo nagore ka klitorisu. Ona se držala rukama za volan. Nije htela da pusti glas, zatvorila je oči, ponovo ih otvorila, gledala tako neko vreme, ukočeno, onda jezikom oblizala usne koje su joj se sušile. Skinula je desnu ruku sa volana, prekrila i mene delom te njene jakne, zavukla ruku između i otkopčala mi šlic. Razmišljao sam da li Susane zna šta mi radimo i jednostavno ne želi da nas prekida stavljajući nam to do znanja, ili je film za nju bio toliko otkrovenje, da je neki pripadnik IRA-e mogao komotno da digne ceo automobil u vazduh a da ona to ne primeti. Jean i ja smo uskladili pokrete ruku. Bila je neverovatno vlažna i verovao sam da će ostaviti neki trag na sedištu. Ja sam malo gledao u ekran, kako bih malo odvratio pažnju od zbivanja ispod njene jakne i da ne bih svršio pre nje.
Disali samo ubrzano, ali pažljivo, kako ne bismo ukazali trupcu sa desne strane na druge mogućnosti koje pruža gledanje jednog filma. Bogart više nije bio na ekranu. Imao sam utisak da se tog dana napio i nije došao na snimanje. Verovao sam da je ovaj kadar rađen bez njega, namerno, jer toga dana ni organizator, ni asistent reditelja nisu mogli da ga pronađu i dovuku na snimanje.
Bogi je otpijao viski sa pivom u nekom malom baru, pušeći LUCKY STRIKE, razgovarajući sa barmenom. Ja sam Humphrey Bogart, rekao je. Čuveni glumac. Znam, rekao je barmen, SVI iz ovog kraja su čuveni glumci.
Ali, ja sam stvarno čuveni glumac.
U kojim ste filmovima igrali? upitao je barmen.
Zaboravio sam nazive, rekao je Bogart. Sipaj još jedno piće.
S licem kao što je vaše, nikad nećete dospeti na ekran.
Sipaj i sebi jedno, reče Bogi, vadeći iz džepa zgužvani novac.
Barmen je nalio sebi piće i seo za Hemfrijev sto.
Nemate ni ime da biste postali čuven glumac. Svako je Bogart ovih dana...i Smit, ili Džonson. Hajde, živeli!
OOOOOO, tiho je rekla Jean.
Mislim da je počela da svršava jer se pomicala u sedištu. Susane se okrenula.
OOOOOOOOO, rekla je Jean sasvim glasno, ne gledajući u Susane.
Nešto nije u redu? upitao je glupi trupac s desna.
Nisam mogao da svršim i pokazao sam glavom ka ekranu.
Film. Sada dolazi ONA scena.
Trupac je nastavio da gleda film dok se Jean tresla kao da je bila udarena sa 10.000 erotikona. Stezala mi je rukom patku svaki put kad joj je nailazio talas, jedanput toliko snažno da sam osetio nokte u mesu.
UUUHH, rekla je i najzad se umirila. Stisnula mi je ruku butinama i tako ih držala neko vreme. Onda je shvatila da ja nisam svršio i nastavila je rukom gore-dole.
Hajdemo, rekao sam joj. Ne vredi ovako.
Prestala je i izvukla ruku. Ja sam jedva izvukao svoju, pitajući se kako sam uopšte uspeo dotle da dođem. Pokrili smo se opet njenom jaknicom i nastavili da sedimo mirno, kao da se ništa nije dogodilo. Onda je ona naglo upalila motor i krenuli smo ka izlazu.
Mika Oklop
CA blues _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Izlazimo iz palate u drugo dvorište koje sada uglavnom služi kao parkiralište. Između mračnih obrisa "Opela", "Folksvagena" i "Pežaoa", grlimo se. Usta na usta, trbuh na trbuh. Adrijanov poljubac je najvlažniji poljubac u istoriji. Jezik mu je posvuda, kao okean. Talasi nas vode u daljine. Njegov je penis (nabubreo ispod pantalona od rebrastog somota) visoki crveni dimnjak prekookeanskog broda. A ja ječim oko njega kao vetar nad morem. I govorim sve one glupave reči koje govoriš kada se maziš s nekim na parkiralištu i kad pokušavaš nekako izraziti tu čežnju koju je nemoguće izraziti - osim možda stihovima. I sve što kažeš zvuči tako traljavo. Volim tvoja usta. Volim tvoju kosu. Volim tvoje uši. Želim te. Želim te. Želim te. Bilo šta samo ne: volim te. Jer ovo je gotovo previše lepo da bi mogla biti ljubav. Previše slatko i previše ugodno za nešto tako ozbiljno i sumorno kao što je ljubav. Čitava mi se usta rastopila, njegov mi je jezik ukusniji nego što je majčina dojka dojenčetu. (I nemoj mi sada nabacivati nikakve psihijatrijske interpretacije, Benete, jer ću ti ih baciti ravno u nos. Infantilno. Regresivno. U osnovi incestuozno. Nesumnjivo. Samo, ja bih rado žrtvovala čitav svoj život za to da mogu da nastavim sa njim ovako da se ljubim, i baš me zanima kako ćeš to proanalizirati?) U međuvremenu, on je dograbio moju stražnjicu i drži je obema rukama. Odložio je moju knjigu na blatobran "Folksvagena" i umesto nje dograbio moju stražnjicu. Zar nije to ono zbog čega pišem? Da budem voljena? Ne znam više. Više ne znam ni kako se zovem.
"Nikada se nisam susreo sa stažnjicom koja bi se mogla uporediti sa tvojom", kaže on. A mene ta njegova primedba čini srećnijom nego da su mi tog časa dodelili Nacionalnu nagradu za najlepšu stražnjicu - to je nagrada koju ja želim. Transatlantička nagrada za najlepšu zadnjicu u 1981.
"Osećam se kao gospođa Amerika na Kongresu snova" kažem mu".
"Ti i jesi gospođa Amerika na Kongresu snova", kaže on, "A ja te želim ljubiti koliko god budem mogao, a onda ću te ostaviti".
Navodno je upozorenje najbolja priprema. Ali ko bi ga čuo? Jedino što sam čula bilo je udaranje mog srca.
* * *
Nota bene. Do pre izvesnog vremena Erikine knjige kod nas bile su prevodene pod prezimenom Jong, zar ne? A onda, odjednom, postala je Džong! Ne zna se ko je prvi ustvrdio da je to pravilno, alii znamo da je pogrešio:
Naime, kada je novinarka Mira Adanja-Polak intervjuisala Eriku, pre par godina, poznata americka spisateljica bila je oduševljena što Mira pravilno izgovara njeno prezime. Erikin prvi muž je bio Kinez i njegovo se prezime izgovara kao naše Đ.
Dakle, Erika nije ni Jong ni Džong vec ĐONG! _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Radomir Smiljanić
Roman "Ljubavni slučaj šampiona"
Odlomak
Završivši sa večerom pređoše u park preko puta. Kokan predloži devojci da se spuste na klupu ispred spomenika velikom prosvetaru i borcu za istinu Vasi Pelagiću.
Zauzevši mesto na klupi Natali pogleda s podozrenjem u ogromnu kamenu figuru čoveka koji je nekako, činilo se baš preteći, izazovno u svakom slučaju natkrilio knjigu nad njihovim glavama.
Kokan je brzo prešao na stvar. Dok ju je jednom rukom stezao uza se i utiskivao dugi poljubac na njene uzdrhatale, tople usne, druga ruka mu je kao neko živo svrdlo prodirala između njenih bujnih butina ka važnom cilju. Pošto je nosila čarape na tregere, njena glatka, mestimično s unutrašnje strane stegni svilenkastomaljava koža ga je prosto naprosto sluđivala. Mumlao je od zadovoljstva.
- Alal ti vera!...-uzviknu najzad, prigušeno, sav zadihan.
- Što?- odazva se ona, takođe sva dašćući.
- Nisi namakla onaj blentavi hula-hop, neguješ kla...klasiku...- dahtao je on, gnječio joj snažnim šakama njene oble, tople butine. - Mrzim suvišni tekstil na curama...- mumlao je dalje - pogotovo na ovakvim curama...
Ona se sad više nije javljala. Sklopljenih očnih kapaka,užarenih obraza, predava se sve više njegovim šakama i prstima. Lako stegnute butine opuštala je sve više. Hvatala je njima oktopodski njegove ruke, trljala ih njima.
Vrlo brzo su oboje uvideli da im položaj na tvrdoj klupi nije najbolji. Doduše, u prvo vreme, pripijeni jedno uz drugo i sve više se stežući i trljajući sopstvenu kožu i meso, jedva da su ossećali ćoškaste daske. Malo kasnije je Natali, obrvana strašću, gotovo obnevidela od želje da momka dobije što više u sebe, da ga uvuče u svoje telo, zajašila nekako klupu, a time unekoliko primakla na gotovo dovoljnu razdaljinu šlicu njegovih pantalona, koji je on pokušavao da raskopča, gotovo čupajući dugmad na njemu. Istovremeno, bokser je, vršeći akrobatiku svoje vrste, uzaludno pokušavao da je oslobodi donjeg veša. Bila je razapeta, raskrečena nad njim, sve je bilo stisnuto i zategnuto, niotkuda da povuče bar neki kraj. Najzad je nekako pošlo bokseru za rukom da joj strgne bluzicu, pa odmah zatim i grudnjak. Sasvim joj je razgolitio gornji deo tela, njene grudi blesnuše na mesečini, propeše se ka njegovim usnama.
- Ako naiđe milicija - pade joj zadihanoj ipak na pamet - pohapsiće nas zbog nemorala...- unjkala je dašćući.
- Pa šta!...- mumlao je bokser, gnjurio je lice u njene grudi.
- Propala bi mi audicija. Moja karijera...
Ali Kokan je zahvati novim poletom i ono prosto otpadoše otrgnuti snagom svojih strasti sa klupe kao zrelo voće. Otkotrljaše se u čvrstom zagrljaju, spletenih udova, omamljeni, odsutni za ceo svet, u gustu travu podno nogu kulturnog reformatora i istiniljupca Vase Pelagića koji je i dalje ozbiljno, važno, neodgodivo pružao nad njima i ka njima ogromnu raskriljenu knjigu.
Mladić je sada bio u mnogo zgodnijem položaju da lepotici Natali zadigne haljinu i gotovo samo jednim potezom ruke joj razgoliti i donji deo tela. Oni su već bili idealno spojeni za najvažniji završni čin, kad bokser oseti neko udaranje otpozadi u đonove svojih cipela. U prvi mah mu se učini kao da se, onako u grču i transu, odupire o neki u travu skriveni panj. A zatim je čuo i glas iza sebe i iznad sebe.
- Kakav je to način da uništavate zelenilo. Sramota, gazite travu u parku!...
Natali ciknu prigušeno i privi se još čvršće uz svog dragana. Gotovo da je nastojala da mu se uvuče u nedra, da se sva sakrije u njemu. Ili pod njim.
Iznad njih je stajao milicioner, pozornik. Mlatio je prekorno glavom.
- Da vas više nisam video da unuštavate gradsko zelenilo. Znate li vi kolikoje truda potrebno da se odneguje ovako gusta, sočna trava. Sram vas bilo! Oblačite gaće i - tutanj! Da vas oči moje više ovde ne vide! _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Svetla u vili bila su pogašena. Mala ulica je spavala u toploj junskoj noći. Prilazio sam polako ne dajući do znanja da ću uopšte svratiti u vilu a onda, naglim i žustrim korakom prešao sam otvorenu kapiju. Na sporednim vratima čekala me silueta u belom. Vrata me nečujno propustiše u tamu kuće. Iz dnevne sobe prigušena svetlost ocrtavala je figuru žene. Poletesmo jedno drugom u mesecima čekan zagrljaj. Sav umor nestade sa čela. Uzdrhtala tela se spojiše. Oskudna garderoba nije ublažavala vatru u njima. Dug poljubac kao da je hteo da nadoknadi sve ovo vreme čekanja. Tek kada smo potrošili sav vazduh u plućima, usne nam se razdvojiše. Doris me uhvati za ruku i povede u dnevnu sobu. Seli smo na kožni trosed.
- Pričaj mi - molila je Doris.
- Šta da ti pričam?
- Nešto lepo.
- Nešto lepo - ponovih, zagrlivši je. - Ne postoji ništa lepše od tebe. Od kada su nam se pogledi sreli, jedina lepota za koju znam si ti. Možda će ti zvučati neobično ali od trenutka kad sam prepoznao nebo u tvojim lepim plavim očima, znao sam da si ti žena koju tražim. Da, to je ljubav.
Ljubav ili strast, nisam to mogao tada da razlikujem. Reči zastadoše u grlu. Ruka mi nestade u zlatu od kose. Prsti druge ruke crtali su na njenom licu obrve, mali slatki nos, purpurno crvene usne. Ona me nežno ugriznu za prst. Sklonih joj pramenove sa čela. Usne krenuše tragom prstiju. Na kraju kruga jezikom ovlažih latice ruže a zatim, obostrani zagrljaj spoji nam usne. Jezici su se lomili crpeći sokove slasti jedan iz drugog. Raskopčah joj dugmad na spavaćici. Prsti kliznuše po zatreperaloj koži. Dodirnuh krupne, tamne bradavice. Uznemiriše se. Milovao sam joj dojke. Bile su velike, tople, čvrste i lepe. Usne mi skliznuše niz vrat, ka grudima. Vrhom jezika kupio sam nektar sa njih. Najveća slast beše na bradavicama. Njeni vrhovi bockali su jezik. Ruke su kružile telom želeći da pomiluju, dotaknu svaki deo nje. Jezik je bio sve brži. Slast sve veća. Uzdasi glasniji i učestaliji.
- Ne...nemoj mili moj - šaputala je prekidajući uzdahe probuđene strasti. Želju nisam mogao obuzdati. Pokreti postaše još brži, poljupci još strastveniji. Ona me steže čvrsto za ramena.
- Molim te...nemoj više, ljubavi. Dosta je...
Iznenada zastadoh, prekinuvši poljupce u pola. Teško je disala. I ja takođe. Gledao sam za trenutak njene preplašene oči a onda se odvojih i ćutke pripalih cigaretu. Povukog duboko dim a zatim pružih njoj cigaretu.
- Nemoj da se ljutiš. Želim te ali ne mogu.
- U redu je.
- Hajde malo da pijemo neskafu. Ohladiće se.
Pili smo ćutke. Gledao sam je. Lepa je. Ponos ženskog roda. Tiha muzika sa radija umirivala je napetost u vazduhu.
- Ne ljutiš se?
- Ne. Na tebe ne mogu da se ljutim. Tako si lepa. Sa tobom mi je sve lepo. Dovoljna mi je nagrada i to što sam večeras s tobom.
- Divan si.
Sa zahvalnošću me je milovala po kosi. Raskopčana spavaćica otkrivala je dojke. Poželih ponovo da ih ljubim ali se uzdržah. U glavi mi se vrtelo od uzbuđenja.
- Srećan sam. Sve mi se čini kao da sanjam. Ne mogu da verujem da sam tu sam sa tobom. Da mogu slobodno da te dodirnem, poljubim. Da pričam s tobom. Meni je lepo i kad ovako razgovaram sa tobom.
Oči joj se razvedriše. Ugasih cigaretu.
- Poljubi me - prošaputa nežno.
Lagano je pomilovah po obrazima. Polako, sa dozom slatkog isčekivanja, približih usne usnama. Poljubac se pretvori u erupciju želja. Ruke ponovo poleteše na žarišta strasti. Trosed postade tesan za obostranu želju. Doris ustade i odnekud donese veliko ćebe i jastuk. Raširi ih pored kamina koji je mirovao u letnjem snu. Ugasi prigušenu svetiljku. Slabo ulično svetlo probijalo se kroz velike žućkaste zavese osvetljavajući mi put do kamina. Do nje.
- Skini me.
Do pola raskopčana spavaćica dodirom ruke, lako kao pero, slete na tepih. Jedino male, bele seksi gaćice, narušavale su njenu nagost. Ostavih je pod naletima talasa isčekivanja da bih se oslobodio vlastite odeće. Izjednačeni, i ona i ja samo u gaćicama, skrivali smo najintimnije delove tela. Zagrljeni, prvo kleknusmo, a zatim nam se tela spojiše u horizontalnom položaju ne prekidajući poljubac. Ostavljao sam svuda po njenom telu tragove mojig usana. Mirisi nam se izmešaše, i ruke i noge, i jezici. Žar se ponovo rasplamsavao pretvarajući se u vatru strasti. Želja je rasla.
- Reci mi, reci da me voliš - molila je.
Ljubio sam.
- Reci mi nešto poludeću. Molim te...- prekinuo sam je poljupcem. Jednom rukom svukoh gaćice. Moja nagost još više je uzbudi. Tela su dostizala fazu ključanja. Usne krenuše naniže prema pupku. Butine se razdvojiše. Vrhovima prstiju prelazio sam po carstvu čula. Jedva sam uzdržavao vulkan u sebi. Skinuh branu, preostali deo tkanine na njoj.
- Ne.Bojim se. Taj prokleti strah.
Zastadoh. Prošaptao sam: - Volim te, ljubavi.
Drhtala je pod mojim laganim dodirima. Doris zatvori oči. Zabaci glavu unazad. Pramenovi kose padoše na jastuk otkrivajući vrat. Strah odlete sa čela.
-Uzmi me...Tvoja sam...
Prodirao sam polako poigravajući se dojkama. U njoj je sve gorelo. Prijala je. Ubrzavao sam ritam. Postali smo jedno biće. Isto disali, isto smo želeli. Srce preuze komande mozga. Svaki trzaj bio je stepenica više ka nebu. Lava je ključala. Nadolazila. Više ništa nisam osećao osim nje. Ljubio sam, ljubio. Grlio sam, grlio. Hteo sam da svaki delić njenog tela gori u vatri. Oh, Bože, pa ja letim. Vulkan proradi. Lebdeo sam, u njoj, na nebu. Ne, to se ne može rečima opisati. Rečnik je tako siromašan emocijama. To se mora doživeti. Ni šećer, ni med, ni najjača droga ne mogu vas dovesti do slasti ovog raja. Dodirnuo sam sunce. Talasi zadovoljstva su pristizali i nadmašivali jedan drugog. Kao putovanje u večnost, kroz vreme, kroz prostor. Osećao sam se jak. Gospodar sveta. Zemlja u plavom ogrtaču bila je pod mojim nogama obnaženim. Mašta i san su tek amateri pred lepotom ovog čina. Vreme je stalo. Vrhunac slasti prodre visoko u svemir. Koliko je trajalo to putovanje? Ne znam. kad sam ponovo bio na zemlji, u Novom Sadu, u vili, u Doris, kazaljke na satu se ponovo probudiše i stidljivo nastaviše sa radom. Tik-tak. Činilo mi se da je prošla čitava večnost. Ljudski vek. Ostao sam nepomičan na njoj, u njoj.
-Ljubavi-šaputalo je moje suvo grlo.
-Volim te, Filipe Vukoviću.
........................
Rajo Dvizac je rođen 06.06.1955 godine u Odžacima (Vojvodina). Slova, brojke i ostalo učio je u školama u Baču, Plavni, Novim Karlovcima, Indjiji i Beogradu. Po profesiji je novinar.
U književnost je zakoračio kao gimnazijalac pišući pesme za razne časopise i radio igru "Šaputanje na jastuku". Prvu zbirku pesama, "Poljupci" objavio je 1988.godine. Imali ste priliku da pročitate deo teksta iz njegove druge knjige, roman u pričama "Boja ljubavi". _________________ Dial up POST PAID INTERNET:
042410669
username: vlasotince
pass: vlasotince
Sva vremena su GMT + 1 sat Idi na stranu Prethodni1, 2
Strana 2 od 2
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
