Vecu glupost nisam cuo odavno. Kakva im je pa to deklaracija o nacionalnom pomirenju? Znaci napises dekret i nacionalno si pomiren. E pa evo, ja nisam pomiren i necu ni da budem, nego cu svima da prenosim sa kolena na koleno ko je gomno a ko nije i zasto. Ako misle na neko pomirenje izmedju njih, pa oni su se valjda vec pomirili kad su pravili koaliciju. Sve u svemu, marketinski idiotizam.
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Čet Jul 10, 2008 1:31 am Naslov:
dwelle.de ::
Pregled štampe | 09.07.2008
Tadić kao "beogradski Putin"
Nemačka štampa u današnjim izdanjima komentariše moć srpskog predsednika Borisa Tadića i Berluskonijevu sklonost ka novcu. Listovi pišu i o mogućnosti zadržavanja dvojnog državljanstva, ali i o zasedanju Grupe 8.
Dva dana nakon formiranja vlade u Srbiji, Zidojče cajtung komentariše da se Beograd oprašta od iluzija. Socijalisti ponovo imaju vlast u svojim rukama. Sećanje u Srbiji kao da je iščezlo. Pre osam godina su ti isti socijalisti tadašnju demokratsku opoziciju nazivali lopovima i izdajicama. Ubrzo nakon toga izgubili su značaj na političkoj sceni Srbije. Partija koja je Srbiju vodila kroz četiri rata i nikada se nije distancirala od toga, formirala je vladu sa tim istim izdajicama. Za demokrate je to nemoguća koalicija, no kada je vlast u pitanju tada prestaje svako neprijateljstvo.
Međutim, ne bi bilo dobro a priori osuditi novi kabinet. Sada su svi pogledi upereni u Tadića, koji ima više moći nego ijedan demokrata pre njega. Skoro da se može nazvati „beogradskim Putinom“, koji je dobio potvrdu naroda i kao šef najveće partije u parlamentu postavio premijera. Sada je na njemu da pokaže koliko dugo kabinet može da traje, piše Zidojče cajtung.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Pet Jul 11, 2008 12:00 am Naslov:
vecernje novosti ::
Sanda i Vladeta ostaju
D. RADEKA, 10.07.2008 19:44:17
“KRVNA slika” našeg “diplomatskog krvotoka” skoro izvesno promeniće se krajem godine. U očekivanoj “transfuziji”, kao što je to uobičajeno posle promene vlasti, novopečene opozicione partije ostaće kratkih rukava.
Najveće iznenađenje je što, kako saznajemo, diplomate koje su na dužnost predstavnika Srbije otišle nedavno kao kadrovi DSS ili NS, neće biti opozvane. Tako će Sanda Rašković-Ivić (Rim) i Vladeta Janković (Vatikan), iako poslani na funkcije kao kandidati vladajuće - DSS u prošlom vladinom mandatu - zadržati mesta. Raškovićeva je u četvrtak, ukazom predsednika Srbije Borisa Tadića, postavljena i za ambasadora Srbije u San Marinu na nerezidencijalnoj osnovi, a sa te dužnosti opozvan je Darko Uskoković, preostao iz vremena SCG.
Oni, pak, kojima se mandat bliži kraju, mogu da računaju da im se ugovori neće produžavati.
Stranke koje su formirale vladu i podelile resore, već su napravile i liste diplomatskih želja. Ipak, ovoga puta manje se govorilo o konkretnim imenima koja bi bila poželjna u određenim prestonicama, a više o samim destinacijama.
Prema logici: koliko si snažan u parlamentu na toliko želja imaš pravo, DS smatra da njoj pripada pokrivanje glavnih prestonica u moćnim državama. Tako će joj ostati mesto u Vašingtonu na kom je proteklih godina takođe bio njihov kadar - Ivan Vujačić, kojem je istekao mandat. Spekulisalo se da će u Vašington otići Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, ali prema našim informacijama, ona će biti ambasadorka u nekoj drugoj prestonici, dok DS tek treba da odredi čoveka koji će poći preko okeana.
Kada se da znak za povratak diplomata, u Kanberu se neće vraćati Milivoje Glišić, kadar DSS. On je, kao i drugi, povučen u Beograd kada je Australija priznala Kosovo, a pošto mu je mandat istekao, vlada će tražiti novo rešenje. Predrag Simić, nekada savetnik za spoljnu politiku Vuka Draškovića, pa Vojislava Koštunice, kao i Dragan Maršićanin, kandidat DSS za predsednika zemlje, ostaće do kraja mandata (kraj 2008.) ambasadori u Francuskoj, odnosno Švajcarskoj. Moguće je, međutim, da oni sve vreme budu u Beogradu, čak i ako vlada tokom jeseni oduči da suspenduje meru iz Akcionog plana. Pariz bi posle toga “pokrile” demokrate.
Po isteku mandata Jovanu Mariću koji je otišao u ambasadore kao čovek NS, mesto za kandidata za dužnost u Južnoj Africi - biće otvoreno.
Srbija je, i pre engleskog priznanja Kosova, bila bez
ambasadora u Londonu, a prošle zime za ovo mesto imenovan je Dejan Popović, bivši rektor Beogradskog univerziteta.
Kada za to dođe momenat, u Brisel će otići Radomir Diklić (kadar DS), koga je odabrala prethodna vlada, ali koji nije stigao da otputuje u Belgiju pre nego što je ova zemlja Prištinu “potapšala po ramenu”. Isti slučaj je i sa Dejanom Šahovićem, koji je spreman za Budimpeštu.
Rokade treba očekivati i u diplomatskim misijama pri EU i UN. Vrlo je verovatno da Roksandu Ninčić, ambasadorku pri EU, zameni takođe dama koja evropske integracije drži u malom prstu, a čije ime naši izvori još kriju. Na drugoj strani, ambasador pri UN i nekadašnji Koštuničin savetnik za spoljnu politiku Pavle Jevremović, prema našim saznanjima, u prvo vreme nove vlasti “moći će da bude miran”. Mandat se, međutim, neće produžavati Slađani Prici, našem ambasadoru pri Savetu Evrope.
I pored toga što u prethodnom mandatu nije bila na vlasti, stranka Vuka Draškovića, bivšeg ministra spoljnih poslova, i dalje se bogato kotira na spisku razaslanih kadrova po konzulatima i ambasadama, sa šansama da većina njih tu i ostane.
Ono što se može čuti zvanično, to je da će barem desetak budućih ambasadora biti diplomate od karijere, ljudi zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova. U novoj srpskoj diplomatskoj reprezentaciji, kao i do sada, biće i ljudi iz sveta nauke, kulture i medija.
TRI PUTA PRED BULATOVIĆEM
DA Rade Bulatović više neće biti šef BIA skoro da je gotova stvar, a po stranačkim kuloarima priča se da će on na mnogo mirnije radno mesto - ambasadorsko. On je, međutim, na ovom zadatku bio ”viđen” i pre četiri godine, pa od toga nije bilo ništa. Sada se nagađa da bi nekadašnji Koštuničin savetnik za nacionalnu bezbednost svoju karijeru mogao da nastavi kao diplomatski predstavnik Srbije u Grčkoj, Turskoj ili Švajcarskoj. Ako bi tako i bilo, Bulatović bi se vratio poslu koji je nekada radio, jer je već radio u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove i bio vicekonzul u Rimu.
DINKIĆEVI SVUDA KONTROLA
STRANKA G 17 plus zasada nije pokazala apetite ni za jedno ambasadorsko mesto, ali, kao što je predviđao i prethodni zakon o ministarstvima, i ovaj novi Dinkićevom ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja daje pravo da delegira visokokotirane diplomate zadužene za ekonomsku saradnju u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Pet Jul 11, 2008 1:45 am Naslov:
blic.co.yu ::
Zoran Đinđić bez memorijalne sobe zbog Ivice Dačića
Autor: E.B. | 10.07.2008 - 08:23
U kabinet u kome je nekada radio ubijeni premijer Zoran Đinđić, nakon bivšeg ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, sada se uselio aktuelni potpredsednik i ministar policije Ivica Dačić.
Tako je propala ideja, nastala posle Đinđićevog ubistva, da se ona pretvori u neku vrstu memorijalne sobe koja bi čuvala sećanje na pokojnog premijera i istorijske promene 2000. godine.
Ideja da se kabinet u kome je radio Zoran Đinđić pretvori memorijalnu sobu brzo je potisnuta, jer je bilo važnijih poslova, kaže B92 Zoran Živković, koji je nasledio Đinđića na premijerskoj funkciji.
- Nakon promene vlasti 2004. godine, u taj kabinet se uselio Velja Ilić, bez ikakvog opravdanja. Naime, u Nemanjinoj 11 ne sede ministri, tamo sede predsednici Vlade, potpredsednici i njihove službe, tako da je to bio prvi akt pokazivanja moći u stilu - evo, sad ću ja da uđem u Zoranov kabinet. A, verovatno je na istom tragu i ovo što će uraditi Dačić”, rekao je Živković.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac misli drugačije.
- To nisu kabineti niti moji, niti Zorana Đinđića. Ja sam, kad sam radio u saveznoj vladi, bio u kabinetu Stipe Šuvara. Naprosto, na tom kabinetu ne piše čiji je. Dakle, ja lično se ne vezujem za kabinete, meni je mnogo bitnije šta će da radi Ivica Dačić - objašnjava Šutanovac.
Ova retrospektiva postaje iz dana u dan zanimljivija. Da ne ispadne na kraju da ubice Đinđića imaju podstrekače i u Demokratskoj stranci ... _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Најплаћенији пензионер у власти
Осим редовне пензије, Јован Кркобабић има право и на вицепремијерску плату од око 90.000 динара. – Посланици пензионери немају право и на плату и на пензију
Вицепремијерска плата плус пензија – 150.000 динара (Фото Л. Адровић)
Уколико нова влада одради пун мандат од четири године, вицепремијер др Јован Кркобабић када напусти ово ново радно место неће бити богатији само за још једно политичко искуство, већ ће и његов конто бити осетно већи.
Председник Партије уједињених пензионера Србије и борац за права најстаријих, осим редовне пензије, добијаће као и сваки пензионер који се поново запосли, тврде у Пензијском фонду, и плату на новом радном месту. У овом случају – вицепремијерску.
Кркобабићева примања ће, када се све стави на папир, месечно износити око 150.000 динара, што је око 1.800 евра. Вицепремијер, који је радио пуни радни век, како је и сам потврдио, сада прима највишу пензију по старом закону која износи око 60.000 динара. Истовремено ће му основна плата као потпредседника владе бити још 90.000 динара.
Кркобабић, међутим, како потврђују и у Пензијском фонду, неће узети ништа што му по закону не припада. Иако је пензионисан пре скоро две деценије, он сада као високи државни функционер има право да прима и плату као запослен. И не само то, већ и да по истеку мандата пензијском фонду поднесе захтев за измену основице за обрачун пензије, која ће му се увећати управо за примања која оствари као вицепремијер.
Ипак, вицепремијер јуче није знао да одговори на питање новинара „Политике” да ли ће за време мандата у влади примати и пензију и вицепремијерску плату.
– То је питање за генералног секретара Владе Србије. Биће онако како он каже. Не знам како је ово питање регулисано Законом о раду. Нисам се интересовао шта ми припада, то ме уопште и не занима –категоричан је био Кркобабић, који у јавности слови за доброг познаваоца законских права пензионера.
У Генералном секретаријату Владе Србије „Политици” је потврђено да потпредседник Јован Кркобабић има право да истовремено прима и пензију и пуну потпредседничку плату.
Међутим, он тек треба да се изјасни о томе, као уосталом и сви остали чланови владе. Наиме, како нам је речено у прес-служби владе, сви чланови Владе Србије требало би да предају своје радне књижице Генералном секретаријату и да се изјасне какав статус желе, односно где желе да им буде радна књижица, што ће потом да констатује Административна комисија Владе Србије. Подсећања ради, у претходним владама министри који су били запослени на универзитетима углавном су се изјашњавали да ће наставити да примају плату професора.
Потпредседник Јован Кркобабић, дакле, треба да се изјасни о потпредседничкој плати, коју може али и не мора да узима. Примера ради, Божидар Ђелић је, као вицепремијер у претходној влади, своју плату давао у Фонд „Зоран Ђинђић” и Фонд за децу Косова и Метохије, док се бивши министар без портфеља Драган Ђилас одрекао своје министарске плате у корист Фонда за КиМ и невладине организације Наша Србија.
Случај Кркобабића у српској политици није усамљен. Додуше, никада пензионер није био вицепремијер, али сведоци смо да и данас у посланичким клупама има седих глава. Данас су ту Драгољуб Мићуновић, из ДС-а, коме је као занимање наведено професор, баш као и Весни Пешић, пензионисани генерал Божидар Делић из СРС-а, као и тројица посланика ПУПС-а: Константин Арсенић, Мома Чолаковић и Никола Крпић.
Посланици пензионери, међутим, немају могућност да примају обе принадлежности. Борка Вучић, која је у претходном сазиву скупштине била посланик, каже за „Политику” да прописи налажу да пензионер који седи у посланичкој клупи може да бира или да се одрекне плате и прима само пензију или да прихвати да добија разлику између пензије и плате.
– Ја сам одлучила да примам разлику између пензије и посланичке плате – каже Борка Вучић додајући да у том случају пензионер нема права да подноси захтев да му се мења основица за обрачун принадлежности.
У српском парламенту још траје пријављивање посланика за стални рад, па се још не зна колико ће их тачно примати плату, или разлику између плате, односно пензије.
Посланици-пензионери, уколико се одлуче за стални рад у парламенту, примаће само посланичку плату и посланички додатак, дакле не и пензију.
У претходном сазиву је „на скупштинској плати” било 185 посланика, а у овом сазиву, према тренутним подацима, пријавило их се 63. Нето посланичка плата износи 75.883 динара и није мењана у последње четири године. Свих 250 посланика, без обзира на „радни статус” примају месечно 30.000 динара посланичког додатка.
Посланици немају иста права као министри: Борка Вучић и Драгољуб Мићуновић (Фото Фонет)У претходном скупштинском сазиву било је и посланика-пензионера, који су одлучили да примају плату уместо пензије као Драгољуб Мићуновић.
У овом сазиву у парламент је ушла и Партија уједињених пензионера Србије са пет посланика, који, за сада, примају само пензије. Како нам је речено у ПУПС-у, партија ће идуће недеље одлучивати о томе да ли ће њихови посланици у парламенту примати само разлику између пензија и посланичких плата, или ће се одлучити за посланичке плате. Одлука, како су нам објаснили, зависи од тога да ли ће неко од посланика ПУПС-а бити изабран за председника, или заменика председника неког скупштинског одбора, као и од тога да ли ће ПУПС имати сопствени посланички клуб. У Партији уједињених пензионера кажу, уколико ПУПС оснује свој посланички клуб, онда би, свакако, шеф посланичке групе био на сталном раду у парламенту, што значи да би ту и примао плату, јер „та функција захтева много више ангажовања и свакодневно присуство у парламенту”. Исто важи и за функције председника и заменика председника скупштинских одбора, али „о свему томе ће партија одлучивати идуће недеље”.
Сваки пензионер који је имао прекид радног стажа, па се поново негде запосли, има право да прима и пензију и плату, појашњавају у Пензијском фонду. А да би имао право да поднесе захтев за измену основице за обрачун пензије, он мора годишње да има примања која одговарају минималној месечној заради. Примера ради, ако је минимална месечна зарада у Србији 10.000 динара, за годину дана је тај пензионер који се поново запослио морао да заради 120.000 динара. Искључиво под тим условима пензионер може да тражи да му се измени основица за обрачун пензије, односно да му се у обрачун уведу и нова примања.
У Фонду ПИО подсећају да је до 2002. године ово питање било другачије регулисано. Тадашњим законом пензионеру који би се поново запослио била је обустављена ис
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
