Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Sub Jul 05, 2008 10:59 pm Naslov:
pressonline.rs ::
BEOGRAD, 05.07.2008
PRESS
KRUPNI KAPITAL UZ NOVU VLADU!
Najuspešniji srpski biznismeni, članovi kluba „Privrednik", održali tradicionalni godišnji prijem i obećali da će podržati novu proevropsku vladu Srbije
[slika]
Domaćini... Spasojević, Babić, Mišković i Đunić
Nova srpska DS-SPS vlada može da računa na pomoć i podršku najuspešnijih srpskih biznismena, obećao je u četvrtak uveče predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik" Danko Đunić na tradicionalnom godišnjem prijemu. Pored biznismena iz ovog udruženja, na prijemu su bili sadašnji i budući ministri, ambasadori najuticajnijih zemalja sveta, veliki broj direktora i predstavnika domaćih i stranih kompanija i predstavnici najvećih medija.
Slučajno ili ne, prijem u klubu „Privrednik" održan je na dan kada je i američki ambasador Kameron Manter organizovao prijem povodom Dana nezavisnosti SAD, 4. jula. U šali, na prijemu se moglo čuti da je ambasador SAD organizovao svoj skup dan ranije, 3. jula, kako bi preduhitrio biznismene. Kao domaćini, goste su, pored Đunića, dočekivali i vlasnik „Delte" Miroslav Mišković, Miodrag Babić, prvi čovek „Hemofarma", i predsednik „ITM-a" Toplica Spasojević.
Više od 300 gostiju
Među više od 300 zvanica u sedištu „Privrednika" bili su Ružica Đinđić, ministri Mlađan Dinkić, Dragan Šutanovac, funkcioneri DS-a Srđan Šaper i Aleksandar Vlahović, savetnik premijera Srbije Milan Parivodić, funkcioner DSS-a Nenad Popović, budući ministar policije i vicepremijer Ivica Dačić, guverner NBS Radovan Jelašić, ambasadori SAD i Velike Britanije Kameron Manter i Stiven Vordsvort. Bili su tu i generalni direktor „Telekoma" Branko Radujko, vlasnik „Pinka" Željko Mitrović, potpredsednica „Delte" Milka Forcan, bivši ministar Goran Novaković, biznismeni Milan Beko, Zoran Drakulić, Vojin Lazarević, Dragan Tomić iz „Simpa" i drugi.
Obraćajući se gostima, predsednik „Privrednika" rekao je da „članovi kluba ‘Privrednik' podržavaju najavljenu proevropsku i reformsku orijentaciju vlade".
- Podržavamo nameru nove vlade da svojim delovanjem omogući ne samo dinamičan privredni rast i ukupni razvoj naše zemlje već i opredeljenje da ostvareni rezultati budu pristupačni svim građanima, naročito onima koje je tranzicija najviše pogodila. Naša podrška novoj vladi zasniva se isključivo na našoj proceni dugoročnih ekonomskih interesa srpske privrede, što pre svega znači zaokruživanje reformskih aktivnosti, integrisanje u evropske političke, ekonomske i posebno investicione tokove i dugoročnu stabilnost. Za sve ovo preduslovi su proevropska orijentacija Srbije i prihvatanje međunarodnih faktora - rekao je Đunić.
Sve za Srbiju
Đunić je dodao i da država ne može i ne treba sve sama da uradi.
- Zato mislim da je na mestu da parafraziram jednu od najpoznatijih političkih parola: „Sada nije trenutak da se pitamo šta Srbija može da učini za nas, već šta mi možemo da učinimo za Srbiju". Ovo se, naravno, odnosi i na „Privrednik". Sada je trenutak da svako preuzme svoj deo odgovornosti, ali i rizika za ostvarenja naše evropske budućnosti i boljeg života - rekao je Đunić.
Ekipa Pressa
*************************************************************
*************************************************************
*************************************************************
Treba nam državna razvojna banka
Predsednik kluba Privrednik Danko Đunić rekao je i da od države očekuje podršku u regionalnoj saradnji i investiranju srpske privrede u okolne zemlje. On je predložio da se u tu namenu formira državna razvojna banka, preko koje bi država pod povoljnim uslovima učestvovala u kreditiranju projekata od nacionalnog interesa.
n Srpski poslovni klub „Privrednik" formiran je u januaru 2002.
n Klub „Privrednik" formirala su 23 uspešna domaćina - privrednika
n Danas „Privrednik" ima 43 člana, sedam pridruženih članova i četiri člana po pozivu
n Prema dostupnim informacijama, članarina u ovom klubu iznosi 100.000 evra, ali novac nije dovoljan da bi se postalo članom, već se s tim moraju saglasiti ostali članovi „Privrednika"
n Na ulasku u zgradu „Privrednika" u Šekspirovoj ulici nalazi se velika tabla sa pločicama na kojima su imena svih članova
Nadajmo se da će OLAF uskoro imati specijalnu sekciju samo za Srbiju ...
Skup PRIVREDNIK-a demonstrira da se ne zna ni ko pije ni ko plaća ... naravno, na kraju uvek plaćaju građani.
Gospođa Forcan će najviše podržavati novu vladu. Ko je gledao njen antievropsko-huškački intervju dat RTS-u prošle godine znaće da je upravo TO TO. Ima opis te fantastične priče na našem forumu OVDE. Datum priloga je 20.10.2007, a naslov Karneval u Beogradu _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3873 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Ned Jul 06, 2008 1:35 pm Naslov:
Citat:
Monopolisti "ukradu" do 500 evra
6. jul 2008. | 00:47 | Izvor: Glas javnosti
Beograd -- Trgovačke marže, zarada trgovine koja se ugrađuje u cenu proizvoda, u hipermarketima u Srbiji veće su od dva do četiri puta u odnosu na zemlje EU, piše "Glas javnosti".
Dok su kod nas marže od 25 do 30 odsto, u zemljama EU su od osam do 18 odsto. Marže su toliko visoke da bi, prema nekim procenama, prosečna porodica mogla da uštedi i do 40 evra mesečno odnosno blizu 500 evra godišnje.
A da bi Vlada Srbije mogla da se izbori sa monopolima, mora da promeni zakone, proširi ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije, osnuje istraživačke institucije, ocena je ekonomista i predstavnika potrošača.
_________________ success is a journey not a destination...
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Sub Jul 19, 2008 1:51 am Naslov:
vecernje novosti ::
Tuđa ruka u našem džepu
D. MARINKOVIĆ, 17.07.2008 20:06:00
Cene hrane preterano skaču
CENE osnovnih namirnica na srpskom tržištu u prvih šest meseci porasle su, u proseku, za 15 do 25 odsto. U pojedinim slučajevima i znatno više. Za toliko nam je život skuplji, odnosno neko je "zavukao" ruku u naše džepove da bi podmirio svoje potrebe.
Istovremeno, inflacija je bila dvostruko i trostruko niža iako je i ona rasla, pa je tokom ove godine dostigla nivo od 6,1, a u odnosu na jun prošle godine čitavih 12 odsto, čime je uveliko premašila projektovani nivo.
Ispada, tako, da prehrambeni proizvodi, na koje građani Srbije najviše troše iz svog kućnog budžeta, poskupljuju ne mareći za zvaničnu statistiku i tržišne prilike poslovanja. Srpski potrošač, bar tako pokazuju cifre, nema koristi ni od jakog dinara, niti od relativno mirne inflacije, niti od toga što je godina rodna, što žita ima i za izvoz... Naprotiv, baš kada se ambari prelivaju, naši pekari su digli cene pecivu!
Oni koji tako atakuju na naš životni standard, objašnjavaju da je "glavni generator rasta cena na malo u ovom periodu bio povećanje cene energenata, pre svega goriva, koje je od početka godine nekoliko puta menjalo cenu".
Sezonu poskupljenja, otvorili su klaničari, zatim pekari, pa uljari. Od početka godine značajno su poskupeli i konditori, sokovi i alkoholna pića, voće, hemija. Cene su, u proseku, kod većine proizvođača povećane za petinu, a u odnosu na isti period lane u pojedinim slučajevima i do 50 odsto. Hleb je tako u pojedinim mestima dogurao do 40 dinara za veknu, jestivo ulje sada se prodaje i po 145, a za litar dnevnog mleka valja izdvojiti do 60 dinara, dok je jogurt uveliko premašio 80 dinara.
Ekonomisti ukazuju na to da je hrana neopravdano skupa, i da je to i dalje najveći izdatak za prosečnu porodicu.
- Svakodnevnim skokom cena najnužnijih namirnica građani su zaista pogođeni, jer prehrambeno-poljoprivredni proizvodi imaju predominantan uticaj na inflatorna
kretanja - naglašavaju analitičari. - To je veliki udar na porodični budžet, jer je takva struktura porodične potrošnje, gde se gotovo dve trećine prosečnih primanja izdvaja za hranu i komunalije. Kupovna moć stanovništa je, bez obzira na povećanje prosečne zarade u Srbiji, niža nego, recimo, prošle godine. Samo u neznatnom broju gradova prosečna zarada može da pokrije troškove potrošačke korpe.
Sa prosečnom platom u Srbiji od 32.147 dinara jedva da se pokrije potrošačka korpa. Dakle, nabavka hleba, mleka, povrća, mesa, kafe, ulja, šećera i plaćanja osnovnih mesečnih režija - kilovata, impulsa i stanovanja jedva da se pokrije ovom platom. Uz obaveznu štednju, podrazumeva se. Nevolja je, međutim, što više od polovine zaposlenih zarađuje manje od republičkog proseka, a mnogi nose kući tek polovinu proseka. Ima gradova na jugu zemlje, gde domaćinstva mesečno primaju po desetak hiljada dinara.
Prošlonedeljno poskupljenje energenata, pre svega goriva, dodatno će se odraziti na cene robe široke potrošnje, ali u kom procentu, teško je u ovom momentu reći, jer se vodeći prerađivači preračunavaju. I, kako kažu, čekaju kraj meseca kada za naplatu stignu novi računi. I pre poskupljenja energenata, pojedini dobavljači su najavili da će od proleća biti više cene svežeg mesa i prerađevina. Kao razlog su navodili očekivana poskupljenja pšenice i hleba.
Lavovski deo inflacije, očigledno, prebačen je na hranu i piće. Proizvođači se pravdaju naraslim troškovima, ali ima i onih koji "loptu" prebacuju na trgovce. Istovremeno, prometnici se pravdaju novim cenovnicima, koji prate gotovo svaku novu isporuku robe. Takođe, često je u pitanju i "psihološki" faktor, kada učesnici na tržištu podižu cene, posebno kod uvoznih komponenti, iako kurs, recimo, beleži pad.
To je, moglo bi se reći, svojevrsni srpski specijalitet. Stručnjaci to još ne objašnjavaju, kao što potrošačima nije jasno zašto su benzin i nafta na našim pumpama skuplji nego u svim zemljama u okruženju i od mnogih u Evropi.
SLEDI NOVI SKOK CENA
ANKETIRANI industrijski proizvođači u narednom periodu očekuju nastavak rasta proizvođačkih cena, čak nešto jačeg intenziteta nego u prethodnom periodu. Jer, projektovali su rast cena na malo gotovo duplo više, nego što je država prognozirala za ovu godinu, pokazuju istraživanja. U naredna tri, ali i u narednih šest meseci gotovo svi privrednici očekuju rast cena na malo, odnosno nijedan anketiran proizvođač ne očekuje njihovo smanjenje.
PAPRENA PIJACA
ZNAČAJNA povećanja cena, u prvom polugođu ove godine, u rasponu od 6,9 odsto do 43,6 odsto, evidentirana su kod poljoprivrednih proizvoda: stalnog i sezonskog povrća i voća, sveže ribe, pšeničnog brašna, hleba i testenina, svežeg mesa, mesnih konzervi, prerađenog mleka, masnoća i alkoholnog pića.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Pon Avg 11, 2008 1:47 am Naslov:
B92 ::
Dragin: Nećemo tolerisati monopol
11. avgust 2008. | 01:40 | Izvor: Blic, Tanjug
Beograd -- Ministar poljoprivrede Saša Dragin najavio je da država neće tolerisati postojanje monopola na tržištu.
"Poslali smo zahtev za utvrđivanje da li postoji monopol žitomlinske industrije pri utvrđivanju otkupne cene pšenice. Takođe, zatražili smo da se što pre reši u žalbenom postupku to da li 'Salford' ima monopol na tržištu mleka. Ova administracija neće tolerisati monopol na tržištu", rekao je Dragin u intervjuu "Blicu".
On je kazao da su isplata svih subvencija individualnim poljoprivrednim gazdinstvima, kupovina direktno od proizvođača umesto od nakupaca, antimonopolska politika, kontrola kvaliteta proizvoda i formiranje agencije za agrarna plaćanja kako bi mogli da se koriste evropski fondovi za razvoj sela, prvi koraci Ministarstva poljoprivrede.
Dragin je najavio i da će država pomagati isključivo registrovanim poljopivrednim gazdinstvima.
"Ona moraju da ojačaju da bi mogla da se nose sa uslovima na svetskom tržištu. Upravo zbog toga jako je važno podstaći udruživanje poljoprivrednika da bi mogli da svojim proizvodima da pariraju otkupljivačima poljoprivrednih proizvoda, ali i državi ako misle da je pogrešila negde u svojoj politici", kazao je on.
Ministar smatra i da domaći poljoprivrednici treba da pronađu perspektivu i u gajenju nekih drugih kultura koje su u svetu profitabilne.
Velike reči, a za činjenice ćemo tek da vidimo. Kad je korist iz evropskih fondova u pitanju, primeri donekadašnjih zemalja kandidata za članstvo u EU pokazuju, da su oni u prednosti koji imaju velika poljoprivredna gazdinstva, kao na primer Mišković i družina. Mali seljak bi trebao da dokupi obradivo zemljište, da proširi proizvodnju/štale i da poveća broj stoke kako bi profitirao od fondova Evropske unije! _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Sub Avg 16, 2008 10:40 pm Naslov:
kurir-info.rs 16.8.2008 ::
Zavrću slavinu
Ukoliko Srbija odustane od gasnog sporazuma s Rusijom, suočiće se sa obustavom isporuka gasa i naplatom dugovanja za potrošene energente u poslednjih deset godina
BEOGRAD - Ukoliko Srbija odbije da ratifikuje gasni sporazum s Ruskom Federacijom, moglo bi joj se desiti da u potpunosti izgubi diplomatsku podršku Rusa, saznaje Kurir u Vladi Srbije! Prema rečima našeg sagovornika bliskog pregovaračkom procesu s Rusima, Srbiji će u budućnosti u potpunosti biti obustavljene isporuke gasa, a od vlasti u Beogradu biće zatraženo da isplati sva dugovanja za gas napravljena u poslednjih deset godina. Kao krajnju meru upozorenja neposlušnim Srbima Rusi pominju i priznavanje Kosova!
Rusi su posebno ljuti zbog miniranja gasnog aranžmana i lobiranja ministra ekonomije Mlađana Dinkića da u energetsku priču o preuzimanju NIS ubaci austrijski OMV.
- Najpre će automatski obustaviti specijalni trgovinski aranžman koji Srbija ima s Ruskom Federacijom, a koji podrazumeva bescarinski izvoz naših proizvoda na njihovo tržište. Druga stavka ruskih “sankcija” odnosi se na zahtev da Srbija hitno isplati zaostala dugovanja za gas, koja su nam do sada reprogramirali kroz smanjenje i otpis, a to je suma od više od milijardu evra! Ukoliko se taj dug ne namiri, Srbiji preti opasnost da tokom naredne zime ostane bez dovoljne količine gasa. Čak i ako se dugovanja izmire, cena gasa za Srbiju više neće biti privilegovana, već ćemo gas kupovati po ceni koja važi za zemlje u okruženju - otkriva naš insajder.
Nezadovoljna Srbijom, Rusija će se vratiti starom planu da gasovod “Južni tok” prolazi kroz Rumuniju.
- Gasovod će ići preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i Hrvatske, sve do Italije. Takav preokret bio bi poguban po Srbiju, koja će, umesto da bude glavni snabdevač okolnih zemalja, doći u situaciju da kupuje gas od suseda - podvlači naš sagovornik. On prenosi da će o svemu naši najviši državni zvaničnici biti obavešteni u narednih nedelju-dve, kada se očekuje poseta ruskog ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua.
- Cilj njegove posete jeste da se uputi veoma oštar protest zvaničnicima Srbije zbog odlaganja ratifikacije. Rusima je neshvatljivo zašto sporazum još nije ušao u skupštinsku proceduru. Tokom pregovaranja je dozvoljeno taktiziranje, prolongiranje, pa i odustajanje, ali ništa od toga nije opcija posle potpisivanja ugovora. Činjenica da se ta pravila sada krše za Ruse je nedopustiva - objašnjava naš sagovornik.
Državni vrh je, nastavlja on, upoznat s namerama Rusa u slučaju negativnog ishoda, a o tome ih je još tokom svoje ekspresne posete Beogradu, od bukvalno jednog sata, obavestio predsednik Dimitrij Medvedev lično.
- Došao je u pratnji prvog čoveka “Gasproma” Alekseja Milera i predsednik UO “Gaspromnjefta” Dmitrija Mališeva, koji su išli na sastanak s Tadićem. Srpskom predsedniku predočeno je šta će se sve desiti ukoliko Srbija pokuša da izigra potpisani dogovor - podseća naš sagovornik.
ILIĆ: S DINKIĆEM NEĆE NA DOBRO
Odlaganje ratifikacije gasnog sporazuma, prema mišljenju lidera Nove Srbije Velimira Ilića, predstavlja katastrofu.
- Zbog Dinkića će cela zemlja ući u ogromne probleme. Ne mogu da shvatim da neko namerno minira aranžman s Rusijom! Neka mu služi na čast, ali to neće na dobro da izađe! Umesto da napravimo posao veka, dozvoljavamo da nečiji lični interesi prevagnu. Koliko znam, OMV nema ni gas ni naftu, već samo distribuiraju, za razliku od Rusa, koji su energetski gigant - rezigniran je bivši ministar za infrastrukturu, koji dodaje da bi nam “Južni tok” “godišnje doneo 200 miliona evra čiste dobiti, ali i olaškice od 25 odsto u nabavci nafte i naftnih derivata”.
MINISTARSTVO: HITNA RATIFIKACIJA
Milovan Jovanović, savetnik za odnose sa javnošću u Ministarstvu za energetiku i rudarstvo, kaže da je potrebna brza ratifikacija gasnog sporazuma.
- Stav ministarstva je da je zbog vitalnih i nacionalnih interesa zemlje i njenih građana neophodna hitna ratifikacija sporazuma u parlamentu. Mi smo saglasni sa stavom predsednika Tadića, koji takođe smatra da je sporazum od suštinske važnosti jer ono što je u Moskvi dogovoreno na najvišem nivou mora da bude ispoštovano - navodi Jovanović.
Šta Velimir Ilić govori su gluposti jer se radi o običnom i čistom monopolu koji bi Rusi hteli da imaju na srpskom tržištu. A to znači direktan pristup novčaniku građana. Tako je u interesu građana da energetski monopol propadne. Ako nam Rusi zavrnu slavinu možemo derivate kupiti na svetskom tržištu po možda povoljnijoj ceni!
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Uto Avg 19, 2008 12:54 am Naslov:
Kako šteti monopolsko ponašanje
Bora Kečić: Navodno kriva nekakva inspekcija.
Primer:
Transportno preduzeće Bora Kečić
Monopol:
Drumski transport težine iznad 100 tona
Monopolsko ponašanje:
Učestvujete na javnom tenderu i izgubite zato što je ponuda preskupa. Onda lepo blokirate komionima pobednika tendera i onemogućite prevoz ugovoren na tenderu.
Cela priča:
EPS je ugovorio sa hrvatskom firmom Rade Končar kupovinu tranformatora. Transformatori su prevezeni u Srbiju železnicom. Za drumski prevoz do konačnog odredišta je organizovan javni tender. Gore pomenuto preduzeće nije dobilo posao na tenderu. Blokiralo je pristup transformatorima. Gubitnici su EPS i Rade Končar. Hrvatska je kao recipročnu meru smanjila/zaustavila izdavanje transportnih dozvola srpskim prevoznicima.
E sad samo zamislite da DELTA ne dobije neki posao ... _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Sre Avg 20, 2008 11:10 pm Naslov:
HVALA svima koji su glasali!
B92 ::
Beograd na novom "Monopolu"
20. avgust 2008. | 16:43 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Na novoj tabli svetskog izdanja društvene igre "Monopol", Beograd se nalazi u drugoj (zelenoj) zoni najskupljih zemljišta.
Odmah pored Beograda biće Kejptaun i Pariz, rekla je danas marketing menadžer firme "Kozmolino" Snežana Radulović. Ona je kazala da je srpska prestonica, zahvaljujući glasovima ljubitelja te društvene igre, zauzela četvrto mesto, iza Montreala i Rige, koji se nalaze u zoni najelitnijih, tamno plavih polja, i predstavljaju najskuplje zemljište.
"Ispred se nalazi i Kejptauna u zelenoj zoni", dok su, prema njenim rečima, na novoj tabli "Monopola" "Ovde i sada: svetsko izdanje" iza Beograda, Pariz, Peking, London, Njujork...
Ljubitelji "Monopola" glasali su tokom šest nedelja početkom godine za gradove koje bi voleli da vide na tabli prvog svetskog izdanja te igre, a više od pet miliona glasova opredeljivalo se između 70 svetskih gradova.
Na osnovu rezultata glasanja izdvojeno je 20 gradova od ukupno 22, koja učestvuju u igri, dok su Tajpej i Gdanjsk odabrani dodatnim, bonus glasanjem, u martu ove godine.
Novi "Monopol" naći će se u prodaji od 26. avgusta, a biće dostupan u više od 50 zemalja na 37 različitih jezika.
Radulovićeva je navela i da će digitalno izdanje ove društvene igre biti dostupno za prebacivanje na mobilne telefone, a onlajn verzija i verzija za konzolne sisteme (Nintendo Dabljuii, Eksboks 360, PS2 i PS3) biće u opticaju 7. oktobra.
U čast proslave izlaska prvog globalnog izdanja igre, građani Srbije imaće priliku da učestvuju u pokušaju postavljanja svetskog rekorda i ulaska u Ginisovu knjigu rekorda simultanim igranjem ove društvene igre.
Na trgovima Beograda, Novog Sada i Niša u sredu, 27. avgusta, s početkom u 16 časova, kao i na lokacijama širom planete, ljubitelji "Monopola" istovremeno će otpočeti svoje partije, rekao je promoter Voja Nedeljković.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Ned Avg 31, 2008 3:31 am Naslov:
DS kao antievropska tajkunska partija Sramni produžetak Koštuničine antievropske monopolske politike.
U Srbiji postoje u svakom mogućem polju razni monopoli privatnika. To je poznata činjenica koju niko ne može da negira. Isto to važi za Deltu koja ima monopol. Šta reći o ovakvom ministru, koji bez srama javno tvrdi suprotnu NEISTINU?
Smeniti ODMAH.
B92 ::
Milosavljević: "Delta" nema monopol
30. avgust 2008. | 13:15 | Izvor: Ekonomist, Tanjug
Beograd -- Ministar Slobodan Milosavljević kaže da Delta nema monopol, već da položaj monopoliste imaju, pre svega, javna preduzeća.
Milosavljević je naveo da u Srbiji ima političke volje da se ojača uloga i nezavisna pozicija Komisije za zaštitu konkurencije, za šta je dobio podršku predsednika Borisa Tadića i najavio da će do kraja godine biti usvojen izmenjeni Zakon o zaštiti konkurencije.
Svi relevantni podaci pokazuju da “Delta“, sa svim svojim kompanijama - Tempo, Maxi i Mini-Maxi, ima manji udeo na tržištu od 40 odsto, što je granica iznad koje postoji dominantni položaj, rekao je Milosavljević za "Ekonomist magazin".
"Priču o monopolima morali bismo dramatično proširiti, da sutra pod udar Komisije za zaštitu konkurencije dođu i NIS, EPS, javna komunalna preduzeća, oni koji asvaltiraju puteve i svi oni koji imaju stoprocentno učešće, ali se njima niko ne bavi, jer su u državnom vlasništvu", rekao je ministar trgovine.
Milosavljević je naveo da NIS nikada u proteklih 15 do 20 godina nije objavio kalkulaciju šta je sa 20 odsto nafte i gasa domaće proizvodnje, koja bi trebalo da budu jeftinija za neke korisnike, na primer, za grejanje vrtića i centara za socijalni rad ili poljoprivredu, zbog toga što nema troškova transporta.
"Time se niko ne bavi, jer i Komisiju i menadžment NIS-a kreira politička elita i dok god Komisiju stvarno ne dignemo na pijedestal, ne možemo govoriti o potpuno fer tržišnoj utakmici u Srbiji“, kazao je ministar trgovine i turizma.
Na opasku da, prema nekim procenama, neefikasnost NIS-a košta državu 200 miliona evra godišnje, Milosavljević je rekao da su "to jako skromne procene" i ukazao da će "monopoli trajati dok god država ne pokaže zube".
"U SAD možda jedini čovek koji je iznad predsednika države je predsednik antimonopolske komisije. On je bog koji zemljom hodi, nikada javno ne obrazlaže stavove, ne ulazi u medijske polemike sa novinarima i političarima. Šta on kaže, to je zakon i važi za sve. Srbija mora takvu poziciju da obezbedi i svom predsedniku Komisije za zaštitu konkurencije", kazao je on.
Odgovarajući na pitanje da li ima političke volje da se to učini i u Srbiji, Milosavljević je rekao da je razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i da ga je on potpuno podržao i obećao da će iza tog koncepta stati nezavisno da li će na “Gaspromnjeft“, NIS ili bilo koga drugog morati da se primeni Zakon o zaštiti konkurencije.
"Apsurdno je da se predsednica Komisije (Dijana Marković-Bajalović) brani i iznosi u medijima argumente za svoje odluke. Nema ona razloga za to, novinari do takve osobe ne smeju da dođu, jer je ona najviši branik tržišta. Ali, za to mora imati podršku države", kazao je on i najavio da će sigurno biti promenjen Zakon o zaštiti konkurencije, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3786 Lokacija: centar
Poslao: Uto Sep 02, 2008 1:50 am Naslov:
B92 ::
Latifundisti sa imidžom biznismena
1. septembar 2008. | Piše: Milena Janjić | Izvor: Danas
Država raspolaže sa oko 300.000 hektara, dok je u društvenom vlasništvu pre privatizacije bilo oko 780.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Iako prema važećim propisima zemlju u Srbiji ne mogu da kupuju stranci, na aukcijama i tenderima prodato je 178 firmi čija je osnovna delatnost poljoprivreda, pa je tako hrvatski Agrokor, kupujući Frikom došao u posed više od 1.000 hektara oranica
Kada je 2006. godine usvojen Zakon o poljoprivrednom zemljištu činilo se da će konačno biti uveden red u oblast agrara, ali i da je rešen status društvene, državne i zadružne zemlje koja nije u privatnom vlasništvu. Primena tog Zakona, međutim, izazvala je najpre brojne negativne komentare, a zatim i proteste, pa i fizičke obračune na terenu.
Mada je cilj Ministarstva poljoprivrede bio da Zakonom i Programom izdavanja u zakup državne zemlje "stimuliše selo i seljaka" dajući prioritet poljoprivrednicima, a ne bilo kojem pojedincu, ipak se brzo odustalo od te namere a interesi paora pali su u drugi plan.
Od Zakona o poljoprivrednom zemljištu očekivalo se da će, u skladu sa usvojenom poljoprivrednom strategijom, omogućiti uvećavanje, inače, skromnih seoskih poseda čiji prosek ne premašuje tri hektara obradivog zemljišta. Međutim, praksa je brzo demantovala možda i dobre namere zakonodavca, koji je propisao pravo prvenstva za paore, koji žive blizu parcela koje se nude u zakup.
U praksi se, kao veoma problematičan, pokazao stav Zakona kojim je precizirano da "fizičko, odnosno pravno lice ima pravo prvenstva ako prihvati najvišu ponuđenu cenu". Zemljoradnici koji raspolažu uglavnom skromnim finansijskim sredstvima nisu mogli da konkurišu biznismenima poput Miodraga Kostića, Miroslava Miškovića ili Predraga Matijevića, koji su iz neravnopravne trke izlazili kao pobednici.
Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu podseća da je država u zemljišnoj politici napravila dalekosežne greške, prodajući i "komadajući" poljoprivredna gazdinstva koja su zajedno sa kooperantima činila značajne proizvodne celine.
“Taj problem će tek doći do izražaja u našem nastupu na svetskom tržištu. A ako se ne promeni odnos prema poljoprivredi, Srbija bi uskoro mogla postati uvozno zavisna zemlja. Zato bi velika poljoprivredna gazdinstva trebalo sačuvati, odnosno trebalo bi velike uređene poljoprivredne površine davati u zakup u komadu. Samo tako je moguće da veliki posednici, pa makar oni bili i privatnici, postanu agrolideri i konkurentni na svetskom tržištu”, kaže on.
„Pritom, ne treba zanemariti ni mogućnost kooperantske saradnje sa malim poljoprivrednim gazdinstvima, kao što je slučaj u Sloveniji. Tako, naprimer, slovenačka Perutnina beleži godišnji promet od 200 miliona evra, zahvaljujući upravo saradnji sa nekoliko hiljada kooperanata koji proizvode određenu robu, koju Perutnina plasira na tržište kao svoju”, ističe Ševarlić.
On podseća da je tokom usvajanje Zakona o zemljištu ukazivano i na moguće probleme između poljoprivrednika i radnika zaposlenih u poljoprivrednim gazdinstvima i te prognoze su se obistinile (Srbobran, Crvenka, Kula..).
Problem je nastao zato što se zaposlenima u poljoprivrednim gazdinstvima oduzima deo zemljišta koji koriste. Tačnije, oduzima im se poljoprivredno zemljište, čiji je legitimni vlasnik država, koja je to zemljište, pre pet decenija, ustupila na korišćenje, odnosno raspolaganje - bez naknade.
"Poljoprivredna gazdinstva i zadruge mogle su na toj zemlji da grade potrebnu infrastrukturu, sisteme za navodnjavanje, objekte... i sada se postavlja pitanje šta će biti sa već izgrađenim prerađivačkim kapacitetima koji ostaju bez sirovinske baze. Ti objekti spremni su za staro gvožđe", kaže Ševarlić i dodaje da je problem i novac uložen iz državne kase, kojim su građani finansirali uređenje poljoprivrednih parcela (melioracija, komasacija, sistemi za navodnjavanje...), a troškovi nisu niži od 3.000 hiljade evra po hektaru.
Privatizaciona viza za strance
On podseća da poljoprivreda nije naročito profitabilan posao o čemu svedoči i podatak o desetinama hiljada neobrađenog zemljišta, prvenstveno u centralnoj Srbiji. On tvrdi da motiv za kupovinu poljoprivrednog zemljišta nije biznis u toj delatnosti, već pristup fondovima Evropske unije.
“U procesu približavanja Evropskoj uniji Srbija, kao što je slučaj i sa drugim zemljama, može da računa na sredstva iz predpristupnih fondova koja nisu mala. Vlasnici zemlje pak, računaju na subvencije EU po hektaru, koje će sigurno premašiti cenu zakupljenog hektara. Činjenica je da su najveći zemljoposednici u EU i najveći korisnici tih fondova. Čak i engleska kraljica, koja je vlasnik velikih zemljišnih poseda, koristi sredstva poreskih obveznika EU - ističe Ševarlić i dodaje da veliki zemljoposednici znaju da cena zemljišta u svetu raste i računaju na ostvarenje dodatnog profita.
Kad je reč o zemljištu u vlasništvu države najčešće se pominje podatak da država raspolaže sa oko 300.000 hektara, dok je u društvenom vlasništvu bilo oko 780.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najveći deo, odnosno oko 650.000 hektara, pre privatizacije koristila su poljoprivredna preduzeća, a oko 135.000 hektara zemljoradničke zadruge, koje ni do danas nisu regulisale svoj status.
Primenu Zakona o zemljištu obeležili su česti protesti zemljoradnika nezadovoljnih visoko izlicitiranim iznosima zakupa. Oni sumnjaju da se iza visokih iznosa kriju tajkuni koji preko svojih ljudi na licitacijama dobijaju kvalitetnu obradivu površinu na velikim parcelama jer se paorima ne isplati da plaćaju tako visoku zakupninu.
S druge strane proces privatizacije još nije završen, što znači da ima još prostora da zemljoposednici uvećaju svoje latifundije.
Inače, prema statističkim podacima Srbija raspolaže sa 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je u privatnom vlasništvu nešto više od četiri miliona hektara, odnosno više od 80 odsto. Obradivo zemljište čini 4,2 miliona hektara, a najveći i najkvalitetniji deo nalazi se u Vojvodini u kojoj je 1,6 miliona hektara oranica.
Zanimljivo je, takođe, da prema važećim propisima zemlju u Srbiji ne mogu da kupuju stranci, ali u procesu privatizacije nije postojala ta prepreka, pa je na aukcijama i tenderima prodato 178 firmi čija je delatnost poljoprivreda (podaci Agencije za privatizaciju).
“Kupovinom kompanija koje u vlasništvu imaju i zemljište, domaći i inostrani investitori postajali su i vlasnici velikih obradivih površina, pre svega u Vojvodini. Na taj način su i strani ivestitori indirektno postajali vlasnici zemljišta, iako prema domaćoj regulativi, nije bila moguća kupovina zemlje. Strani investitori su postajali vlasnici kompanije i tokom procesa privatizacije (aukcije ili tenderi), kupovinom akcija preko Beogradske berze ili putem ponuda za preuzimanje akcionarskih društava”, kaže Nenad Gujančić, vodeći broker u Sinteza invest grupi.
Zanimljivo je, takođe, da je zemlja u društvenom vlasništvu tretirana kao kapital preduzeća koja se privatizuju. Tako je recimo hrvatski Agorkor kupujući Frikom (deo Poljoprivrednog kombinata Beograd) došao u posed više od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Pritom se zaboravilo, slučajno ili namerno, na činjenicu da su fabrika i zemljište samo sedam kilometara udaljeni od Terazija i da je od neprocenjive vrednosti. Slična je situacija i kad je reč o potencijalnom kupcu PKB koji bi mogao na svojoj imovini da otvori nove industrijske zone na putevima ka Zrenjaninu i Pančevu (pogotovo ako se u međuvremenu izgradi i još jedan most preko Dunava) i da zaradi basnoslovno bogatstvo.
Ilustrativan primer koji potkrepljuje ovu priču jeste cena zemljišta pored autoputa Beograd - Zagreb, koja je već dostigla iznos od dva miliona evra po hektaru.
Na vrhu liste srpskih latifundista sa 30.000 hektara nalazi se Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe. On je vlasnik šest kombinata i obrađuje oko 24.000 hektara (od toga 13.000 u državnom vlasništvu) jer mu je, prema odredbama Zakona o zemljištu, lokalna samouprava već oduzela 6.000 državnih hektara, a verovatno će izgubiti i pravo na korišćenje još 2.000 hektara. U stopu ga prati Đorđe Nicović, kupac PIK Bečej koji sa još dva poljoprivredna preduzeća u vlasništvu, obrađuje oko 25.000 hektara. Na trećem mestu je Miroslav Mišković u čijem je vlasništvu pet poljoprivrednih preduzeća i oko 16.000 hektara obradivih površina, od čega je 13.000 hektara državnih oranica. Na listi pet najvećih zemljoposednika jeu Srbiji našao se i Predrag Matijević, vlasnik novosadske Industrije mesa koji obrađuje oko 12.000 hektara, kao i Mile Jerković., čije se ime se nalazi u vlasničkim listovima više od deset preduzeća koja raspolažu sa oko 12.000 hektara
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
