Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Čet Okt 02, 2008 6:50 pm Naslov:
B92 ::
Češka: Prijava Srbije za EU 2009.
2. oktobar 2008. | 07:54 -> 17:54 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd, Prag -- Češka će kao predsedavajuća EU od januara naredne godine nastojati da Srbija prijavu za članstvo u EU podnese tokom 2009. godine.
"U našem je interesu da centar gravitacije Beograda bude Zapad, a nikako Kremlj. Sigurno ćemo želeti da Srbija naredne godine podnese prijavu za EU i da sa njom počne ozbiljan dijalog", rekao je češki vicepremijer za evropska pitanja Aleksandar Vondra u razgovoru za vladin evropski sajt “euroskop.cz“.
Vondra je rekao da o tome već vodi konsultacije sa Švedskom.
"Postoje neke zemlje koje sumnjaju, kao na primer Holandija gde moram da savladavam određeni otpor a u zapadnoj Evropi vlada i umor od proširenja", upozorio je Vondra.
Da bi pomogla Balkanu i ubrzala korake regiona ka EU u vreme svog predsedavanja, Češka će nastojati da lobira u staroj Evropi ukazujući da je prethodno proširenje, takozvani veliki prasak, donelo koristi celoj Uniji, a ne samo novim članicama.
"Tokom našeg predsedavanja ćemo obeležiti petu godišnjicu tog 'velikog praska' i između ostalog možemo da pokažemo studiju, analizu da je proširenje bilo od koristi ne samo za zemlje koje su pristupile, već za celu Evropu", kazao je Vondra.
"Naravno, u proleće naredne godine neće biti nikakve revolucije, biće to pred izbore za Evropski parlament, ali vidim kao važnu stvar da se privede kraju pitanje Balkana, da se okonča taj posao", naveo je Vondra.
Sastanak predstavnika Vlade i EU
Predstavnici Vlade Srbije i Evropske komisije razgovaraće u Beogradu o trendovima i izgledima u Evropskoj uniji i Srbiji.
Kako je saopštila Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije, teme razgovora biće i napredak na tržištu rada, javne finansije, monetarna i devizna politika.
Sastanak unapređenog stalnog dijaloga predstavnika srpske vlade i Evropske komisije posvećen je, takođe, i spoljnom dugu, platnom bilansu, kao i jačanju konkurentnosti srpske privrede i javnih internih finansijskih kontrola, navodi se u saopštenju Kancelarije za evropske integracije.
Slovačka podrška Srbiji
13. oktobar 2008. | 08:26 -> 16:27 | Izvor: B92
Beograd -- Slovački premijer Robert Fico, na sastanku sa srpskim kolegom Mirkom Cvetkovićem, pružio je podršku evrointegracijama Srbije i borbi za očuvanje Kosova.
ceo tekst OVDE _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Uto Okt 14, 2008 1:08 am Naslov:
B92 ::
Mas: Puno posla pred Srbijom
10. oktobar 2008. | 17:54 | Izvor: FoNet
Beograd -- Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas izjavio je da mnogo toga može da se uradi u Srbiji kako bi se proces evropskih integracija ubrzao.
"Treba uskladiti hiljade strana, potrebno je stvoriti institucionalne strukture i osposobiti stručne ljude", rekao je Mas na promociji časopisa "Izazovi evropskih integracija". On je podsetio da je Nemačka jedan od najvećih donatora u Srbiji i pohvalio opredeljenost Srbije da doprinese stabilnosti i razvoju evropskog kontinenta.
"Nemačka se na mnogo načina zalaže da se životni uslovi u Srbiji poboljšaju i da se Srbija približi EU, bilo da je reč o podršci daljoj izgradnji infrastrukture ili neophodnim privrednim reformama", rekao je Mas.
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Tanja Miščević ocenila je da nije dovoljno samo usvojiti zakone koji donose evropske standarde, već je neophodno imati stručne ljude koji će te zakone i sprovesti.
"Priča o tome da mi imamo sjajne zakone, ali ne možemo da ih sprovodimo ne stoji uz proces evropskih integracija i mora pripadati prošlosti", izjavila je ona.
Miščevićeva je objasnila da administrativni kapaciteti predstavljaju ključni element procesa evropske integracije i dodala da potreba za njihovim jačanjem raste zajedno sa rastom nivoa usklađivanja sa evropskim standardima.
Član uređivačkog odbora časopisa Jurij Bajec ocenio je da bi bilo pogrešno odlagati integrisanje u EU i svetske razvojne tokove zbog trenutne finansijske krize, naglasivši da bi Srbija sada trebalo da pokaže svetskim investitorima da predstavlja područje na kome se može "raditi i zaraditi".
On je upozorio da proces integracije sa sobom nosi mnogo izazova i da je od presudnog značaja da se Srbija suoči sa onim što treba da uradi da bi postala član Evropske unije.
"Srbija u Evropu ulazi pojačanim radom ovde u Srbiji, a ne količinom putovanja u Brisel", zaključio je Bajec.
Ren: U novembru o viznim olakšicama
12. oktobar 2008. | 00:19 -> 13:29 | Izvor: B92, Beta, Blic
Beograd -- Evropska komisija će prvu procenu o mogućnosti ukidanja viza za građane Srbije izneti već u novembru, izjavio je evropski komesar za proširenje Oli Ren.
On je u intervju za Blic pozdravio napredak u dosadašnjim razgovorima o viznoj liberalizaciji i poručio da se "nada da će Srbija i EU da naprave zajednički brz napredak po tom pitanju, ali da taj napredak pre svega zavisi od brzine reformi u Srbiji".
Ren je rekao da ohrabruje Vladu Srbije da započne sprovođenje obaveza u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Privremenog sporazuma, "da praktičnim konkretnim merama ubrza napredovanje Srbije na evropskom putu".
Prema njegovim rečima, početak sprovođena Privremenog sporazuma imao bi veoma značajnu političku implikaciju.
"Ako Srbija počne da sprovodi Privremeni sporazum danas ili sutra... to ćemo prihvatiti kao početni aršin za dalje merenje kada započnu pregovori o statusu kandidata", rekao je Ren.
Na pitanje da li će prihvatanje misije Euleks ili ukidanje paralelnih institucija na Kosovu EU tumačiti kao znak dobre volje koji će doprineti na putu Srbije ka EU, Ren je rekao da su evropski kurs Srbije i priznanje kosovske nezavisnosti "dva odvojena, ali i paralelna procesa".
"Srbija zaslužuje da započne implementaciju trgovinskih delova ŠP, dok Kosovo, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, ima jasnu evropsku perspektivu", rekao je Ren i dodao da je uspostavljanje Euleksa u zajedničkom interesu i za Srbiju i za EU.
Fogel: Srbija pre ili kasnije u EU
Srbija će pre ili kasnije postati članica Evropske Unije, smatra Bernhard Fogel, predsednik Fondacije Konrad Adenauer.
“Mislim da ima još dosta prepreka koje treba da budu savladane, da mnogo nekih prepreka treba da se otkloni, ali to da se i ovde u Srbiji nalazi Evropa i da jedna demokratska srpska država, sa jednim jasnim pravnim poretkom, treba da bude pre ili kasnije članica Evropske unije, nije pod sumnjom i bilo bi dobro da svako uradi svoj posao, kako članice Evropske Unije, na taj način što će se pripremiti za prijem novih članica tako i kandidati za prijem na taj način što će odraditi svoje domaće zadatke“, kaže Fogel.
Zidojče cajtung kritikuje odluku Nobelovog komiteta
Nagrada Ahtisariju – so na srpsku ranu
Autor: E.B. | Foto:Reuters | 12.10.2008. - 00:02
Dodelom nagrade za mir Martiju Ahtisariju Nobelov komitet pokazao je da ignoriše složenu političku situaciji na Balkanu i otežao put Srbije ka Evropi, ocenio je u jučerašnjem komentaru nemački dnevni list „Zidojče cajtung“.
List podseća na angažman Ahtisarija u različitim kriznim žarištima u svetu i dodaje da je Balkan trebalo da bude kruna njegovog rada, ali da „Balkan funkcioniše po zakonima koje Ahtisari sam nije mogao da napiše“.
„Zato posrednička misija na Kosovu nije bila samo zadatak za Ahtisarija, već je bila potčinjena interesima SAD, Rusije i Evropske unije (EU). Ahtisari je sa svojom misijom propao i onda se jasno svrstao na jednu stranu“, piše nemački dnevnik.
Navodi se da je „na kraju njegov plan priznavanja Kosova prihvatila samo jedna strana“.
„Kosovo nije postiglo državnost na kraju procesa pomirenja, nego kroz konfrontaciju Zapada sa Srbijom i Rusijom koja se danas u Gruziji poziva na isto pravo“, piše „Zidojče cajtung“.
List dodaje da „čak i ako je jednostrano priznanje Kosova bilo ispravan potez, ono sada neosnovano slovi kao primer za ugled za secesionističke pokrete širom sveta“.
„Secesija u suštini nije vezana za miran put, svaka teritorija ima svoju sopstvenu istoriju i nastojanja da se dođe do političkog pomirenja retko gde su iskorišćena tako dosledno kao na Balkanu“, navodi list.
Zato je, dodaje se, opasno da se Kosovo uzima kao presedan u međunarodnopravnom i političkom smislu, tim pre što EU čitavom regionu, uključujući i Srbiju, nudi perspektivu mira, što je luksuz koji mnogi drugi na svetu neće imati.
„Nobelov komitet svojom odlukom ignoriše ovu kompleksnu situaciju. Još više od toga – svojom odlukom sipa so na srpsku ranu usred osetljive političke situacije na Balkanu“, navodi se u komentaru.
List navodi da „prozapadna vlada u Beogradu, koja s mukom traži izlaz iz besa zbog gubitka Kosova i zemlju vodi u pravcu Evrope, ne može za ovu odluku da bude zahvalna jer joj otežava rad“.
Naglašava se da „Ahtisari na Balkanu ipak nije postigao mir, čak i ako njegov plan, uz pomoć EU, dugoročno može da dovede do mirnije situacije“.
„A do tada, u ophođenju sa Srbijom treba pokazati više senzibilnosti nego što je to učino na provokacije spreman Nobelov komitet“, zaključuje „Zidojče cajtung“.
Zidojče cajtung je liberalna novina.
Konzervativni nemački listovi pišu drugačije o Ahtisariju, Srbiji i Kosovu: LINK _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Uto Okt 14, 2008 1:27 am Naslov:
Vuk Jeremić: Pa sve u EU se odlučuje koncenzusom!
O priključenju novih članica i o procesu priključenja se odlučuje jednoglasno. To daje svakoj članici pravo da kaže NJET i da time zaustavi ceo proces.
B92 ::
"Srbija kandidat za EU 2009."
13. oktobar 2008. | 09:59 -> 19:56 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Ministar Vuk Jeremić kaže da bi Srbija već naredne godine mogla da dobije status kandidata za članstvo u EU i da bude stavljena na belu šengensku listu.
“Verujem da će 2009. godina biti godina u kojoj će Srbija preskočiti najtežu političku prepreku u institucionalnom smislu na putu ka punopravnom članstvu u Evropsku uniju, a to je sticanje statusa kandidata. Nakon toga nema više političkog uslovljavanja”, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije.
“Po dobijanju ovog statusa sve je na zemlji kandidatu, ona mora da ispuni na precizan način definisane kopenhaške kriterijume za članstvo. Ja verujem da Srbija ima kapacitet da postigne rekord u brzini ispunjavanja tih kriterijuma. Mi smo postavili već jedan rekord - za svega 13 meseci ispregovaran je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju”, dodao je on.
Jeremić je podsetio da nijedna zemlja koja se do sada pridružila EU nije za svega 13 meseci okončala pregovore o ovom sporazumu.
On kaže da vlasti u Beogradu nije iznenadilo to što primena ovog sporazuma i njegova ratifikacija u zemljama EU još nije počela i dodao da “zbog toga planovi Srbije nisu poremećeni.
“Mi znamo da je pitanje proširenja EU jedno od najtežih i najkomplikovanijih pitanja. Mi imamo podršku ogromne većine zemalja EU. Od 27 zemalja EU njiih 26 smatra da je neophodno ubrzati put Srbije ka članstvu”, rekao je Jeremić.
Ukazujući da EU odlučuje konsenzusom, Jeremić je rekao da je neophodno uveriti i poslednju zemlju da omogući odmrzavanje primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
“Mislim da ćemo uspeti da postignemo taj konsenzus. Mi smo svojim diplomatskim aktivnostima uspeli da pridobijemo podršku 26 zemalja, ostaje Holandija sa svojim unutrašnjim problemima vezanim za saradnju sa Haškim tribunalom i konkretnim slučajem Ratka Mladića. Holandija ima partikularan problem sa Srebrenicom i Mladićem”, rekao je on.
Ministar je naglasio da će Srbija nastaviti da ispunjava svoje domaće i međunarodne zakonske obaveze u vezi sa saradnjom s Haškim tribunalom.
“Drugi prioritet biće stavljanje Srbije na belu šengensku listu. Mislim da će 2009. godina biti godina kada ćemo ostvariti i taj veliki uspeh i dokazati da je Srbija dobrodošla u Evropu, da su njeni građani građani Evrope”, rekao je Jeremić.
(...)
Miščević: Potpuno spremni 2012.
S druge strane, direktorka Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević kaže da je plan Vlade Srbije da zemlja do 2012. godine bude spremna za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, a kada će biti primljena, zavisi od Unije.
Prema njenim rečima, odluka Crne Gore da prizna Kosovo i to samo dan pošto je u Generalnoj skupštini UN prošla rezolucija Srbije, u drugi plan je bacila usvajanje Nacionalnog programa integracije Srbije u EU, strateškog za evropsku budućnost zemlje.
Ona kaže da je na tom planu radilo oko 400 ljudi i da on precizira obaveze vlade i parlamenta u narednom periodu.
Miščevićeva je ocenila da će prvi test postojanja političke volje da se obaveze ispune biti usvajanje budžeta za iduću godinu, kada će se videti da li se svi planovi iz Nacionalnog programa integracije nalaze u njemu.
Holandski ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen izjavio je danas u Luksemburgu, posle sastanka Saveta ministara Evropske unije, da je deblokiranje Privremenog sporazuma “u rukama Srbije“ i da bi do njega došlo „već sutra ukoliko bi Ratko Mladić bio izručen Haškom tribunalu“.
“Glavni tužilac Serž Bramerc će predstaviti svoj izveštaj u Ujedinjenim nacijama u decembru, a za nas u ovom trenutku nema pune saradnje Srbije s Tribunalom“, rekao je on.
ceo tekst OVDE _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Uto Okt 14, 2008 10:14 pm Naslov:
danas ::
14/10/2008 18:51
Diplomatska pobeda Srbije u UN omogućava ubrzanje puta u EU
Euleks je prihvatljiv na putu u Evropu Lični stav
Autor: Milan Karagaća
Značaj usvajanje predloga naše rezolucije u Ujedinjenim nacijama je, pre svega, i u tome što je Srbija pobedila i sebe i retrogradni stav da će nešto postići samo svađanjem, da nas svi mrze, da niko neće da nas podrži itd.
Odluka da se pitanje priznavanja Kosova, a time i kosovski problem, postavi pred Generalnu skupštinu i diplomatska inicijativa koja je u tom pravcu usledila je nesumnjivo dobar potez. Za to treba odati priznanje predsedniku, Vladi, Ministarstvu spoljnih poslova i ministru lično.
Zahtev prema Međunarodnom sudu pravde (MSP) je sada formalizovan kao dokument Generalne skupštine, što predstavlja vraćanje pitanja Kosova u pravne okvire i u UN. Značaj ove diplomatske pobede je i u tome što je Srbija potvrdila odlučnost da se ne odriče Kosova, ali će time unutrašnja politička scena moći da bude relaksirana od opterećenja kosovskim pitanjem. Nasuprot tome, pokazalo se da ono za šta su se zalagali Koštunica i Samardžić, da se tuži neka država koja je priznala Kosovo, ne bi imalo nikakvog efekta i da je njihov način odbrane Kosova kontraproduktivan. Sada možemo da očekujemo pozitivan ili negativan stav MSP, a najverovatnije je da će odluka biti sročena tako da je svako može tumačiti kako njemu odgovara. Sigurno je da zemlje koje su priznale Kosovo neće povući priznanje, čak ni u slučaju da MSP izađe s tumačenjem u našu korist. Jedino se može, eventualno, očekivati da proces daljeg priznavanja bude nešto sporiji.
Za Srbiju bi pozitivna odluka Suda bila korisna, jer bi se mogla pozvati na nju u slučaju eventualnog uslovljavanja ulaska u Evropsku uniju priznavanjem Kosova. Sigurno je da EU, tj. Euleks, u svakoj varijanti dolazi na Kosovo, tako da opet dolazimo do EU i naših odnosa sa njom. Prošle godine pisao sam da bi „bilo pragmatično da Srbija sama pozove EU da dođe na deo njene suverene teritorije i pomogne uspostavljanju statusa o kojem će se dogovoriti. Time bi EU priznala suverenost onoga ko ju je pozvao. Na ovaj način bi se možda mogao naći model da misija ne dolazi po planu Ahtisarija, većpo dogovoru s nama. Ovo tim pre što je više nego jasno da će misija EU doći na Kosovo. Nije li onda pametnije ići događajima u susret, a ne svađati se sa tom istom EU, koja treba da zaštiti Srbe na Kosovu?“
Sada je pitanje Euleksa još aktuelnije. Bez obzira na odluku MSP, pitanje Euleksa će ostati jedino za šta se možemo uhvatiti ukoliko želimo da obezbedimo evropsku perspektivu i profilišemo se kao pouzdan i predvidiv partner EU na Balkanu, kao ključni činilac regionalne stabilnosti i rešavanja problema, a ne deo problema. Ne treba zanemariti činjenicu da Kosovo može predstavljati problem u procesu pridruživanja, bilo zbog našeg insistiranja na suverenosti, bilo zbog toga što neke članice EU insistiraju da Srbija „uvaži realnost“.
Za Srbiju je sada izuzetno važno da sa EU iznađe obostrano prihvatljivo rešenje oko dolaska Euleksa. Time bismo ojačali partnerski odnos, a EU bi preuzela odgovornost za stanje na KiM i konstruktivnu ulogu u profilisanju budućih formata razgovora. Raspoređivanje Euleksa ne bi nam nikako škodilo, a Srbima na Kosovu i našem putu u EU svakako bi koristilo.
I zato sada, kada je pitanje Kosova preneto u pravne okvire i čeka se odluka MSP, Srbija treba da startuje sa snažnom diplomatskom ofanzivom kako bi zajedno sa EU dogovorila dolazak Euleksa, ne vezujući to za priznavanje ili nepriznavanje Kosova, jer u misiji učestvuju i države koje nisu, niti će priznati Kosovo.
Ovo tim pre što je Euleks bio projekcija i plan EU pre Ahtisarijevog plana, a ne njegov rezultat. Zato sam ubeđen da je moguće naći rešenje na osnovu rezolucije 1244, ne prejudicirajući status. Uostalom, sada možemo da zastupamo stav da niko ne treba da prejudicira odluku MSP, a da nemamo ništa protiv dolaska Euleksa u takvom formatu.
U meri u kojoj doprinesemo iznalaženju rešenja za Euleks višestruko doprinosimo našem bržem putu u EU, jer dovođenjem Evrope kod nas uvodimo i sebe u Evropu.
Autor je član Foruma za međunarodne odnose
Frankfurter algemajne cajtung bavi se Kosovom i to iz Barselone gde je dopisnik lista sa Balkana Mihael Martens prisustvovao konferenciji o Balkanu koju je organizovala Fondacija za međunarodne odnose i istraživanje razvoja. Posle konstatacije da je uspeh Beogradu u Ujedinjenim nacijama zagorčalo priznanje Kosova od strane Crne Gore, Makedonije i Portugalije, list piše da je posebno neprijatna odluka Portugalije.
Naime, Portugalija je bila još jedina članica EU kojoj se nije moglo prebaciti da Kosovo ne priznaje zbog unutrašnje-političke računice, nego je Lisabon bio zabrinut zbog presedana u međunarodnim pravu. List piše da će se Beograd sada sve više oslanjati na Španiju, koja je - pored Grčke, još jedina članica EU od regionalnog značaja koja nije priznala Kosovo.
„Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ovih dana ponovo je zahvalio Španiji na podršci. U Beogradu se nadaju da će južnoameričke zemlje i dalje slediti primer Španije i da Brazil neće krenuti stopama Lisabona. Međutim, srpska zahvalnost je u Zapaterovoj vladi, koja je posle Aznarovih transatlantskih godina Španiju želela ponovo da približi Evropskoj uniji, pre izazvala zbunjenost", piše nemački list. Tu zbunjenost politikolog Hordi Vaker i Fanes objašnjava na sledeći način:
„Ako se odluka EU smatra nepravovaljanom, jer je nisu odobrile Ujedinjene nacije, ne znači li to davati više legitimiteta odluci prilično velikog broja nedemokratskih zemalja koje su zastupljene u svetskoj organizaciji u odnosu na odluku država sa veoma visokim demokratskim standardima kakve su članice EU? Tako mnogi postavljaju pitanje nije li Španija na pogrešnoj strani“, citira list Vaker i Fanesa.
Što se Baskije tiče, zaključuje list, tamo ionako nisu preterano zainteresovani za „model Kosovo“ i smatraju da imaju bolji primer sa Balkana. Naime, nikada na Balkanu nije bilo toliko baskijskih novinara kao 21. maja 2006. u Podgorici kada su Crnogorci na referendumu glasali o nezavisnosti, piše Frankfurter algemajne cajtung.
U Euleksu i Amerikanci
14. oktobar 2008. | 02:35 -> 19:49 | Izvor: Beta, Dnevnik, Tanjug
Novi Sad, Priština -- Savet ministara Evropske unije odobrio je učešće SAD u misiji Euleks na Kosovu i Metohiji, zvanično je danas saopšteno u Briselu.
Savet je usvojio dokument o učešću SAD i, prema njemu, Vašington će obezbediti da njegovi funkcioneri „vrše misiju u skladu sa zajedničkom akcijom i operativnim planom Euleksa“. Iv de Kermabon, šef Euleksa, prema dogovoru, komandovaće i kontrolisati timove i jedinice.
SAD su, međutim, zatražile dva izuzeća - da „bilo koja disciplinska mera ostane u nadležnošti SAD" i da status američkih članova misije bude „u ekskluzivnoj pravnoj nadležnosti" SAD, rečeno je u saopštenju posle dvodnevnog zasedanja Saveta ministara.
Bilt: Euleks nije uslov za Srbiju
Šef diplomatije Švedske Karl Bilt izjavio je da pitanje uspostavljanja Euleksa na Kosovu nije uslov za ratifikaciju SSP-a sa Srbijom.
"Euleks je važan za Kosovo i za ljude koji tamo žive, u prvom redu za Albance. Vrlo je pogrešno vezivati sudbinu Euleksa za prostor severno od Ibra, koji čini deset odsto teritorije Kosova. Mnogo je važnije koncentrisati se na preostalih 90 odsto Kosova, jer Albanci imaju najviše potrebe za pravnom državom", rekao je Bilt za novosadski Dnevnik.
On je naveo da će Euleks kredibilitet u odnosima sa Srbima na Kosovu graditi svojim delovanjem u enklavama južno od Ibra.
Prema njegovim rečima, Evropska unija od Srbije očekuje konstruktivan pristup po pitanju Euleksa, ali neće biti nikakvih uslovljavanja.
Bilt je rekao da se zalaže za ukidanje Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, jer ona "više nije korisna".
"Nekada je bila ekstremno važna, ali više nije. Sada treba uspostaviti snažan evropski mehanizam koji će voditi BiH ka budućnosti", ocenio je Karl Bilt, koji je bio prvi visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH.
Fejt: Ceo region u Evropskoj uniji
Specijalni izaslanik Evropske unije na Kosovu i šef Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt izjavio je u Prištini da ceo zapadni Balkan može postati deo Evropske unije.
"To je razlog što su vlade 27 država članica EU imenovale mene za specijalnog predstavnika Evropske unije na Kosovu. Evropska unija želi stabilnost i veći životni standard za Kosovo i ostatak regiona. Način da se to postigne je poštovanje principa na kojima je zasnovana EU: ljudska prava i prava manjina, funkcionalna tržisna ekonomija i dobri odnosi sa susednim drzavama", rekao je Fejt.
On je naveo da su tokom septembra, u okviru "meseca mladih", na Kosovu organizovane različite aktivnosti za mlade, uključujući takmičenja u pisanju eseja i crtanju, kvizove u vezi sa EU, sportske aktivnosti, omladinske debate i pozorišne predstave.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Sre Okt 15, 2008 7:10 pm Naslov:
B92 ::
Baraćeva: Nema političke volje
15. oktobar 2008. | 15:15 -> 17:46 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Članovi Saveta za borbu protiv korupcije ukazali su da u Srbiji ne postoji politička volja za borbu protiv korupcije.
Savet traži da se Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije povuče iz skupštinske procedure i vrati na doradu. "Usvajanje tog zakona ne samo da neće doprineti borbi protiv korupcije, već će poništiti dosadašnje rezultate u toj oblasti i otežati sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije", rekla je predsednica Saveta Verica Barać.
Ona je istakla da je predlog za povlačenje Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije Savet uputio presedniku Srbije Borisu Tadiću, predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću, predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović i ministarki pravde Snežani Malović.
Srbija, kako je rekla, već ima tela za borbu protiv korupcije, ali im nisu obezbeđeni odgovarajući uslovi za rad, niti su njihova isklustva korišćena u pripremi novog zakona.
"Suštinsko pitanje borbe protiv korupcije u Srbiji jeste to zašto se ne primenjuju postojeći zakoni i zašto postojeće institucije nemaju uslove za rad", naveo je Savet u obrazložneju predloga za povlačenje iz procedure Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Verica Barać je naglasila da bez sigurnih i efikasnih institucija nema primene zakona, ma kako oni bili dobri i da "česte izmene zakona neće doprineti borbi protiv korupcije".
Odbor za sprečavanje sukoba interesa je, kako je dodala, formiran pre tri godine i kad je pokazao dobre rezultate, predviđeno je njegovo utapanje u buduću Agenciju za borbu protiv korupcije.
"Pre godinu dana je formirana Državna revizorska institucija koja je tek sada dobila odgovarajuće prostorije, tek će za godinu dana biti kadrovski osposobljena da radi ono zbog čega je osnovana", rekla je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Zamerke Saveta na predloženi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije jesu da je njime predviđeno da ta institucija obavlja kontrolu finansiranja političkih stranaka, ali se ne navodi kako će se to sprovoditi.
Predlog da se neprijavljivanje imovine funkcionera tretira kao krivično delo, za koje je predviđena kazna zatvora do pet godina, prema oceni Saveta je neprimeren jer takav postupak ne predstavlja društvenu opasnost i treba da se tretira kao prekršaj.
Savet je ukazao i da bi u slučaju da se usvoji rešenje kojim je predviđeno da Agencija koordinira rad državnih organa u borbi protiv korupcije, to mogao biti dodatni mehanizam za pritiske izvršne vlasti na pravosuđe.
Buduća Agencija za borbu protiv korupcije, kako je navedeno u predlogu zakona, imaće nadležnosti u rešavanju o sukobu interesa, vođenju registra funkcionera i njihove imovine, kontroli finansiranja političkih stranaka i medunarodnoj saradnji u borbi protiv korupcije.
Agencija treba da ima direktora i Odbor sa devet članova koje će birati Skupština.
Beljanski: Odbor će nastaviti sa radom
Predsednik Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa Slobodan Beljanski kaže da taj odbor i dalje intenzivno radi, iako izvršna i zakonodavna vlast "prećutkuju" tu činjenicu, "usled velikog entuzijazma zbog donošenja zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, pa je stvoren utisak da Odbor više neće raditi".
Beljanski je objasnio da bi primena tog zakona trebalo da počne 1. oktobra sledeće godine, čime će automatski prestati rad Odbora, ali će on do tada nastaviti sa radom.
Stav Odbora je da je Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu koji se odnosi na sukob interesa, bolji od postojećeg zakona koji reguliše tu oblast, zahvaljujući, pre svega zalaganju članova Odbora, ocenio je on.
Beljanski je ocenio i da predlog zakona ima "lošu osnovu pošto su direktoru agencije data ogromna ovlašćenja, koja jedan čovek fizički ne može da savlada, zbog čega će taj posao raditi ogroman birokratski aparat, podložan korupciji".
Prema njegovom mišljenju, u Srbiji postoji volja da se korupciji "stane na put", ali je problem neukost u tome kako bi to trebalo postići, jer se "sve svodi na pouzdanje u donošenje novih normi".
Nenadić: Vlada da se izjasni o stavovima Saveta
Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da Vlada Srbije treba da odgovori na kritike Saveta za borbu protiv korupcije o Predlogu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
"Ako kritike ostavi bez argumentovanog odgovora, Vlada bi učinila lošu uslugu organu čije osnivanje predlaže", rekao je Nenadić agenciji Beta.
"Zakon o Agencji za borbu protiv korupcije bi mogao da donese pozitivne promene u nekoliko oblasti, a da li će do tih promena doći, više zavisi od političke volje, nego od samih normi jer se u Srbiji zakoni lakše pišu nego primenjuju, pogotovo kada treba uspostaviti novu instituciju", rekao je Nenadić.
Predlogom zakona predviđa se uspostavljanje nove institucije i gašenje Odbora za sprečavanje sukoba interesa zbog čega su, prema njegovim rečima, vrlo bitne odredbe koje regulišu vreme početka rada te institucije i preuzimanje nadležnosti.
"Tu trenutno stvari nisu dobro rešene, procedura za izbor je preterano složena i vrlo se lako može doći u situaciju da rokovi budu probijeni", ukazao je Nenadić.
U slučaju probijanja rokova za formiranje Agencije, kako je dodao, može se stvoriti pravni vakuum u oblasti kontrole sukoba interesa, pogotovo imajući u vidu to što krajem sledeće godine ističe mandat sadašnjim članovima Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa.
Nenadić je naveo da su problematična i predložena ovlašćenja Agencije jer nisu dovoljna za zadatke koji joj se poveravaju, a nisu dovoljni ni njeni resursi zbog toga što ni postojeća tela za borbu protiv korupcije nisu u potpunosti osposobljena.
Dobro je, kako je rekao, što se Agenciji omogućava sveobuhvatna provera tačnosti podataka izveštaja funkcionera, ali postoji bojazan da li će ona, bez dodatnih mehanizama, moći da sankcioniše neodgovorne rukovodioce organa vlasti i da li će biti kadra da prati sve bitne aspekte finansiranja stranaka i izbornih kampanja.
"Ako Agencija bude uspostavljena, u oblasti primene Antikorupcijske strategije i u oblasti kontrole finansiranja partija, novi zakon sigurno ništa ne bi pokvario, a možda bi doneo pozitivne promene, iz prostog razloga što stvari ne mogu biti lošije nego što su sada", ukazao je Nenadić.
“Domaća i međunarodna obaveza“
Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je danas da je osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije domaća i međunarodna obaveza.
Malovićeva je novinarima u Skupštini Srbije rekla da je osnivanje te nezavisne institucije predviđeno Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i obaveza koju je Srbija dobila od Grupe zemlja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO).
Ona je istakla da nisu opravdane zamerke na ovlašćenja direktora buduće Agencije za borbu protiv korupcije, navedena u Predlogu zakona o osnivanju Agencije.
"Direktor Agencije nije inokosni organ, već njega kontroliše Odbor Agencije i ocenjuje njegov rad, a rad Agencije ocenjuje Skupština, kojoj Agencija jednom godišnje podnosi izvštaj", navela je Malovićeva.
Osnivanjem Agencije za borbu protiv korupcije, prema njenim rečima, "ne ukida se Odbor za sprečavanje subova interesa, već on prerasta u Agenciju, koja preuzima svu njegovu dokumentaciju i kadrove, ali i dobru praksu koju je Odbor ustanovio".
Ona je dodala da je Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije dugo pripreman i da su u tome učestvovali stručnjaci iz svih sektora društva.
IZVOR _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3879 Lokacija: centar
Poslao: Čet Okt 16, 2008 10:08 pm Naslov:
politika onlajn ::
(...)
Потпредседник Владе Србије у Бриселу учествовао на самиту народњачких европских партија
(...)
Скуп „народњака”, на којем су поред осталих учествовали немачка канцеларка Ангела Меркел, италијански премијер Силвио Берлускони, као и председници Европског парламента Ханс Герт Петеринг и Европске комисије Жозе Мануел Барозо, протекао је у знаку разговора о глобалној финансијској кризи и мерама које Европска унија предузима тим поводом, а претходио је почетку самита ЕУ.
– Ово је била одлична прилика да у разговору са лидерима који воде ЕУ добијемо информације и подршку за наш пројекат модернизације Србије и прикључивање ЕУ – казао је Динкић
(...)
Највећи пројекат за који ће Србија конкурисати почевши од 2010. године јесте модернизација српске железнице, потврдио је Млађан Динкић после састанка са извршним директором Европског удружења железница Јоханесом Лудевихом.
– Почели смо са лобирањем за финансијску подршку Србији за модернизацију железничког Коридора 10 и данас је био први састанак у низу састанака које ћемо имати ове и идуће године. Очекујемо, када постанемо земља кандидат за чланство у Европској унији наредне године, да се квалификујемо за знатно веће претприступне фондове ЕУ. Да бисмо конкурисали, треба најпре да направимо комплетан пројекат модернизације у чему ћемо имати техничку помоћ Дојче бана (немачке железнице) чији директор следеће недеље долази у Србију, а ЕУ ће нам финансијски помоћи са око милијарду евра претприступне помоћи за модернизацију Коридора 10 – објаснио је Динкић.
Srbija primenjuje Sporazum od 2009.
16. oktobar 2008. | 00:06 -> 18:38 | Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd, Brisel -- Vlada Srbije jednoglasno je odlučila da Srbija od 1. januara 2009. godine počne da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU.
"Osnovni cilj je da se skrati vreme između primene sporazuma i sticanja statusa kandidata za članstvo u EU", rekao je premijer Mirko Cvetković na sednici vlade, čiji je deo bio otvoren za javnost. Predlagač zaključka o primeni trgovinskog sporazuma sa EU, potpredsednik vlade Božidar Đelić, očekuje da Srbija 2009. godine dobije status kandidata, a 2014. postane punopravni član EU.
(...)
EU nije donela formalnu odluku o primeni trgovinskog sporazuma sa Srbijom, koji je zajedno sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju potpisan krajem aprila u Briselu, ali, prema rečima Đelića, EU od 2000. godine praktično primenjuje ono što je predviđeno tim sporaumom, jer je ukinula sve carine i kvote na uvoz robe iz Srbije.
"Srbija će postepeno u roku od šest godina smanjivati carine na uvoz robe iz EU, ali tako da to neće ugroziti srpsku privredu", objasnio je Đelić.
(...)
Đelić je rekao da je Srbija, u vezi sa primenom trgovinskog sporazuma sa EU, preuzela obavezu da do kraja novembra pripremi nacrte zakona o zaštiti konkurencije i o kontroli državne pomoći, kao i da ujednači iznose putarina za vozila sa domaćim i stranim registracijama.
(...)
EU još nije počela primenu Prelaznog sporazuma jer je za tu odluku potreban konsenzus svih članica, a Holandija insistira da pre toga Srbija izruči Hagu Ratka Mladića.
Ren pozdravio odluku Vlade Srbije
Evropski komesar Oli Ren izjavio je u Briselu da je veoma važno da Srbija bude konstruktivna i da pomogne da se misija Euleks rasporedi na celom Kosovu.
Posle razgovora sa potpredsednikom Vlade Mlađanom Dinkićem, Ren je naglasio da je odluka Beograda o primeni Sporazuma sa EU dobra za Srbiju.
Evropski komesar za proširenje, Oli Ren je, posle razgovora sa Mlađanom Dinkićem u Briselu, rekao da će primena Sporazuma omogućiti Srbiji da stekne iskustvo i približi se Uniji i da se može očekivati da Srbija postane kandidat za članstvo 2009. godine.
Ren je naglasio da je misija Euleks na Kosovu realnost i da Vlada Srbije treba da sarađuje u njenom uspostavljanju.
“Nakon glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija čiji rezultat nije nikakvo iznenađenje sada je važno da svi radimo na tome da se stvori regionalna stabilnost i ojača vladavina prava na Kosovu i u regionu. Zbog toga je važno da svi, uključujući i vladu Srbije, rade na tome da razmeštanje Euleksa na Kosovu bude uspešno. U tom ci
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
