Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3813 Lokacija: centar
Poslao: Ned Jan 29, 2006 11:32 am Naslov: Vlasotinacko vinogorje
Pripremam kartu za Vikipediju. (Da, ja sam crtao.) Sad bi imao ovde neka pitanja za upucene:
Da li mozete reći, gde su ove lokacije na karti:
Бели брег (прилепачко виногорје) 281м Ispod ili desno od Prilepca?
Попов луг (козарачко подручје) 414м Ispod Kozare?
Косовица 477м Ispod Ladovice ili desno od nje, između Ladovice i Dadinca?
Дубрава (шишавачки део) 390м Levo od Šišave, donji deo?
Калуђерка (конопнички део) 395м Iznad Konopnice?
Бели камен 335м Već ucrtan.
Бегово браниште 435м ???
Белогледалов рид 441м ???
Грчки рид 335м ???
Висока чука (изнад Доње Ломнице) 418м Levo od D.L ili gore od D.L?
Јастребац 601м до 620м To znam.
Naravno, ako znate sta gde raste, pisite ovde. Gde je crno, a gde belo grožđe? Koja sorta, gde? Nije valjda svuda Amerikanka?!? Ako imate dopune, primedbe ili korisne informacije, postujte ovde.
PS:Kako vam se sviđa karta? _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3813 Lokacija: centar
Poslao: Uto Jan 31, 2006 11:17 pm Naslov:
Tekst koji treba da ide uz grafiku. Primene i dopune su dobrodošle
Историјат виноградарства
Развој Власотинца и околине везан је претежно за виноградарство као земљорадничку домену. Грађевинство у облику печалбарства је деловало као допунски приход примарном виноградарству.
У Власотинцу се 1901. године отвара срески расадник за задатком да доприноси земљорадницима при развоју. Тада виноградарство почиње да процветава у Власотиначком крају. Разноразни власотиначки, али и лесковавачки трговци и шпекуланти спречавају развијање виноградарских задруга.
После Другог светског рата, да би спречили шпекуланте виноградари се 1924. године удружују и формирају „Задругу за индустрију грожђа и вина“. Та задруга инкорпорира и виноградаре окружних села. Задруга се суочава са разним препрекама менталитета мештана, као што је неповерење у систем заједничке прераде грожђа и продукције вина. Ипак окупља око 3000 чланова. Прерађивачки погон „Власотиначке земљорадничке виноградарске задруге“ се подиже 1930. године, а 1937. године оснива се Среска винарско-виноградарска и воћарска задруга “Власина“ са 2000 чланова. Између два светска рата винарство постаје уносан посао, тако да се поред ових задруга отварају још три приватна подрума.
Власотиначке задруге спадају то време међу реткима у Србији које користе текући рачун као финансијско средство.
После Другог светског рата Власотиначка виноградарска задруга била је међу највећим у бившој Југославији. 1960. године се све земљорадничке задруге припајају „Винарској“ и ствара се прехрамбено и трговинско поредузеће „Власина“. Садња нових сорти лозе доприноси подизању производног капацитета. Власотиначко вино се највише продавало у Словенији, али и шедесет одсто београдских угоститеља се снабдевало вином из Власотиначког виногорја. Још пре рата је Власотиначка задруга постала власник једног објекта у Београду који се користио за дистрибуцију власотиначког вина.
Рекордна производња власотиначких виноградара била је 1968. године и износила је 1200 вагона грожђа. 1972. године се оснива Основна организација удруженог рада, а земљорадничка задруга „Винарска“ постаје самоуправна организација. Уговори су регулисали муђусобне односе задруге и ООУР-а у чијем власништву су тад били прерађивачки (ООУР „Подруми“ и дистрибутивни (ООУР „Власина“) капацитети. Из ООУР-а се касније после политичких промена претворило друштвено предузеће „Подруми“, а виноградари су се организовали у задрузи „Виноградар“.
Сорте лозе и вина
До 1895. је у Власотиначким виноградима била искључиво заступљена домаћа лоза (пловдина). 1895. године долази до оболења домаће лозе. Тада је засађена нова лоза позната као „Американка“. За разлику од домаће, „американка“ тражи интензивну негу. Осим тога се насађују и друге сорте: Прокупац, Стара беловина, Отела и Тамњанка.
После Другог светског рата се због већег рода насађују: Афусали, Хамбург, Гаме и Црни бургундац.
Власотиначки винари производе вина позната под именима „Племенка“, „Ружица“, „Гром“ и „Бисерка“. Укупна производња грожђа се дели две трећине бело и једна трећина црно. Од узгредних продукта који настају при преради грожђа производи се вињак, лоза и комовица. _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
