Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Uto Jun 19, 2007 5:57 pm Naslov: narodna pesma:BOJ NA MORAVU
Narodna pesma:
BOJ NA MORAVI
Srpska vojska na Krf pala
pod ostrvo žagor bruji
iz oblaka kiša lije
uzburkano more huji
pod stoletnim mostom
šatori se srpski bele
pod njima se odmaraju
srpske čete oživele
šatori su tesna kuća
al za sve ima mesta
zgrčio se drug do druga
te je tako toplo svima
razgovor se živo vodi
na priču se priča niže
a dosetke i pošalice
jedna drugu burno stiže
samo jedan vojnik mladi
mutna oka, bleda lica
ćuti tužna nevesela
sred pesama i pošalica.
A i njega zadirkuju
i sa njim se svako šali
Ded olakšaj srcu svome
poveri nam tajne tvoje
ta će priča lepa biti
pričaj druže Radivoje
Radivoje mahnu rukom
ispuniću vašu želju
al će i to kraja biti
vašoj šali i veselju
krvava je priča moja
to je bilo posle onog
na Moravi ljutog boja
neprijatelj beše jači
mi moramo dalje ići
a ja reših na rastanku
časak svome domu sići
stigoh kući ali kasno
eno prve strašne slike
obešen mi babo stari
a na pragu jao bože
sva u krvi majka leži
i slabačkim glasom viče
Radivoje sine beži
a ja majku neposlušah
već u kuću stupih
izludeti tada htedo
pokraj moje mrtve ljube
leži moje mrtvo čedo
i ono se nevinašče
već rastalo s ovog sveta
video sam da je bilo
probodeno bajonetom
a u drugom kraju sobe
gde stara škola stoji
kao da su u gostima
vino piju šest bugara
meni krvac zali oči
pa ja jeknem iz dna grudi
prostite mi mrtve duše
u pakao vi neljudi
pa ubacim jednu bombu
usred one rulje klete
i nijedan od bugara
ne umače od osvete
od tog dana porušenog
dim se diže u visine
a kad plamen sve priguši
ja umako u planinu
ne da sklonim pustu glavu
nisam zato još na svetu
već i dalje da produžim
strašnu kaznu i osvetu
Radivoje svrši priču
pod šatorom tajac nasta
niko ništa ne govori
i disanje ko da zasta
tako malo zaćutaše
povikaše svi iz glasa
i mi ćemo s tobom druže
u osvetu svakog časa.
Kazivač: Mihajlo Janković samouki pesnik, selo Ladovica, Vlasotince
zapis 1976.godine, zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar
BOJ NA VARVARINU
(Kursula)
Varvarinsko polje, pritisla vojska
i srpska i turska
da se krvnički kolju
a na polju Zlakobivu
očajnu megdanu
stoji junak crn delija
na konjiću vranu
hrče konjić zemlja bije
baca pene blede
a delija džilit igra
dvije ga vojske glede
Crni arap megdan hoće
pa ište junaka
da se pozdrave
i poznadu vatrom iz pušaka
oružje i odelo sve u suho zlato
stoji junak, crn delija
na belome atu
a iz vojske srpski junak se pojavi
krvavog odela, očiju krvavih
na njemu ne beše kadiva u srni
već debelo sukno u toj mrkoj krvi
na nogama nisu čizme svrh mostova
već laki opanci, kalčina krvava
na glavi mu crna šubara jagnjeva
a široku palu bacio na pleća
te sramena leva krvav bančak seva
Pa se tako dugo da deli megdana
a pod njima tanka bedevija vrana
dao joj dizgine, pa je rukom češe
Čibukom se maši i u kremen kreše
zapalio lulu, oblaci se viju
a kobila tanka opružila šiju
pa tako lagano ide pred deliju.
Nasmeja se arap-nasmeje mu se dačo
što pijano vlašče na konju zaspalo
pa se okreće svojima
da se malo smeju
kakvog mu kauri šalju megdandžiju
Kursula samo puši i divani
Igračka su njemu krvavi megdani
tek arapu crnu dugo se ne čekat
kuburčijom bije iz daleka
nemože da trpi. žedan bojne slave
pa još jednu meće-al Jovo se ne kreće
začudi se turče, vrišti vranac ljuto
pa hrče-sluti da će poginuti
a Kursula ide sve arapu bliže
i kobila poče ušima da striže
pa izdiže šiju, te gleda deliju
sad Kursula lulu turi,
a sramena peča sinu
pa ubode ljutu zmiju
i poteče arapinu
puče puška arapova
te zapali megdan-polje
a u Jove puške nema
on svakada samo kolje
zveknu ljuta bakračlija
pod rebrima bedevija
i zablista teška pača
u srpskoga megdandžije
Ljuta zmija bedevija
četiri koplja pre skočila
i u jednom još te skoku
pa da razdrobi vranca čila
Al da vidiš ljuta jada
od arapa deli muje
kad u srba oči zgleda
prepade se kao od munje
na mah vranca obrnuo
i pobeže sa megdana
a za njiima podigla se
ona ljuta zmija vrana
pršti polje od kopita
čili vranac hitro grabi
i tek iza sve hardije
stade da se zaustavi
al u mahu odmah
tad arapinu pade glava
Prenu krvca po vraniću
pocrvene meka trava
Aferim ti slavna džaurinska delijo
brzus arap nije za megdan ni bio
povikaše turci i hardija cela
i propusti srba zdrava i vesela
A Kursula Jova, vrati se s megdana
i od njime tanka bedevija vrana
Dao joj dizgine pa je rukom češe
čibuka se maši i u kremen kreše
Zapalio lulu-oblacise viju
a kobila tanka opružila šiju.
Kazivač: Mihajlo Janković samouki pesnik, selo Ladovica, Vlasotince
zapis 1976.godine, zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
