Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Sre Maj 30, 2007 5:05 pm Naslov: Kratke narodne priče - otrgnuto od zaborava
Kratke narodne price-OTRGNUTO OD ZABORAVA
Sve price iz naroda sam zabelezio sluzbovaci po selima u vlasotinackom kraju, koje su istinite a nekkada pune emocija a nekada saljive i iskazuju duh jednog vremena zivota u planini. Belezio sam i kazivanja bajki i prica obicnih ljudi. Da nebi nestajanjem sela sve ostalo kao zaborav, odlucio sam i objavio ih pod naslovom OTRGNUTO OD ZABORAVA u lokalnom listu "Vlasina" dok je postojao kao glasilo, a danas izilazi kao bilten i nazalost nepostoji vise nikakva mogucnost za ikakvu pisanje dok kazu neodobri ministar prosvete-mislio sam na "starog", a nadam se da ce se vreme promeniti i da ce ipak se ponovo stvoriti mogucnost za pisanje narodnih prica iz svog rodno vlasotinackog kraja. nadam se da ce na vlasotinackom forumu svi koji vole takav oblik knjizevnog stavralastva uzivati u citanju napisanih i objavljenih prica, a naravno i novih napisanih kada bude doslo vreme za pisanje.
30.maj 2007.godine Vlasotince Miroslav Mladenovic Mirac Uca
1) PRICA O KRCMI
Malo mesto, nekoliko kuca izmedju planinskih litica i jedna krcma u planini. Tu pored nje protice brza planinska reka. Krcma je napravljena davno. Z su od cakme, a mali prozori samo odaju malo svetlosti, kako bi nocu bili putokaz planinskim gorstacima, kao i karavanima sa konjima, da gazeci po visokim nanosima snega, nekada i po opasnim vejavicama, mogu naci skloniste. Na prozorima su i kapaci koji se stavljaju nocu, kada se krcma zatvara, jer sedesavalo da u vreme t turaka tu cesto dolutaju i razni nezeljeni putnici, koji su cesto pravili kalabalak. Po pricanju starijih, narocito su bili gadni turci koji su tu prolazili sa karavanima, jer su trazili srpkinje kao i blago. Dolazilo je cesto i do svadje. Vrata krcme su bila od teske hrastovine koja su se zatvarala i spolja i iznutra. Tu je bilo nekoliko drvenih klupa na kojima se sedelo, a na sredini je bio drveni pod koji se nocu koristio za spavanje. Stavljala se na njemu slama i ragoza, a pokrivalo se pokrovcima od kozine. U DNU KRCME BIO JE SANK GDE SE PICE SLUZILO STOJECKI ILI SE UZIMALA CASA I PILO SEDECI NA DRVENIM KLUPAMA. nA KRAJU SANKA BIO JE JEDAN STOLIC POKRIVEN IZVEZENIM carsavom za izabrane goste koji su dolazili ili prolazili kroz ovo planinsko mesto. Kad se vreme malo sredilo a proterani turci, potom bugari i nemci, kada je dosla prava sloboda, krcma je zivnula narocito u vreme vasara, pijacnog dana i u vreme zimskih dana kada su pecalbari bili kod svojih kuca. Potreba za druzenjem, da se vidi sa ljudima, da se izvrsi neka pogodba, da se proda stoka, da se kupi par volova, da se kapari, da se izvrsi navodadzisanje, za sve to sluzila je krcma u planini.
Miroslav Mladenovic Mirac
30.maj 2007.g Vlasotince
-nastavice se-
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Čet Maj 31, 2007 11:26 am Naslov:
2) KRSTONOSA
Krstonosa se izvodi tako sto ucenici u skoli uzmu krstove u ruke i idu po polju. Sa njima idu i njihovi ucitelji. Oni idu kroz polje sve dok ne dodju do nekog velikog drveta-zapisa. Tu pevaju molitvu Bogu.
Onda odlaze u selo i prolaze kroz njega. Za to vreme zene uzimaju sito i u njega stavljaju psenicu. I to sve prekriju peskirom.
Kada se pojave ucenici sa uciteljima, one zene bacaju psenicu na njih. Za vreme te ceremonije ucenici pevaju.
Miroslav Mladenovic Mirac
31.maj 2007.godine Vlasotince
3) CIRILICA I LATINICA
Jedan milicioner je regulisao saobracaj u gradu, dok je drugi kontrolisao saobracaj na izlasku iz grada. Tako je jedan vozac prekrsio saobracajni propis, pa ga zaustavi ovaj prvi milicioner i od njega potrazi licne isprave. Pogledao je i video da je isprava bila napisana latinicom-koju nije znao-pa onda upozori vozaca recima-samo ti nastavi da vozis bez placanja kazne, ali tamo dole te ceka drugi policajac koji znaje latinicu-videces ti miloga Boga ili placaj kaznu ili nemas kud. Bez obzira sto je milicioner bio nepismen-kao planinski gorstak ipak se snasao u nezavidnoj situaciji-obavljanje posla milicionera.
Miroslav M ladenovic Mirac
31.maj 20007.g Vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Čet Maj 31, 2007 8:26 pm Naslov:
4) PECALBAR NIJE NOSAC
Na pecalbarskoj stanici u Beogradu veca grupa pacalbara iz vlasotinackog kraja cekala je malo duze voz za Hrvatsku. Da bi prekratli vreme, trazili su zabavu izigravajuci stanicne nosace. Jedan od pecalbara ide tako pored tek pristiglog voza i naglas vice:” Evo nosaca, evo nosaca”. Jedna lepa gospodja ponudi mu svoja dva veoma teska kofera da ih ponese do njenog stana. Pecalbar ljubazno prihvati ponudu i njih dvoje krenuse od stanice uzbrdo Balkanskom ulicom. Isli oni tao isli, ali se put oduzi a stvari pecalbaru otezase pa on onako sa stvarima u rukama ljtito rece:” Gospodjo, ja sam majstor, pust ti ostao tvoj kofer”. Baci gospodjine kofere i hitro se vrati na zeleznicku stanicu. A tu, uz smeh i pricu o dogodovstini, podseti ostale pecalbare da se vise nikada ne sete da izigravaju nosace kofera.
Miroslav Mladenovic Mirac
1.jun 2007.godine Vlasotince
5) NA ISPITU
Bio jedan covek po imenu Cveko-milicajac, planinski gorstak, koji je sisao sa planine i postao milicajac. Naravno trebalo je predhodno polagati policiski ispit. Tako Cvetko je otisao da polaze taj ispit za milicajce, a sa njim je isao i jos jedan njegov drugar Milan. To su bila vremena nepismenosti i prostakluka. Na ispitu je prvi pred komisijom Milan. Proslo neko izvesno vreme. Milan izadje iz prostorije u kojoj se polagalo-onako zadihan i srecan sto je polozio ispit. U hodniku je nervozno setao milicajac Cvetko-pa onako uplaseno priupita svog drugara Milana.
-Jel burazeru, sta te pitase-na to ce Milan Cvetku.
-Upitase me sta je domovina?
A Cvetko ce.
-A ti sta im rece?
-Domovina je nasa mila mati.
Zatim posle Milana udje Cvetko da polaze miliciski ispit pred komisijom.
Jedan os clanova ga upita.
-Ajde Cvetko kazi sta je Domovina?
A Cvetko ce ko iz topa.
-Domovina je Milanova mila majka.
Svi clanovi komisije grunuse u smeh, pa mu rekose posle, ajde idi polozio si ispit.
Miroslav Mladenovic Mirac
1.jun 2007.g Vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Sub Jun 02, 2007 12:39 pm Naslov:
6) DVA BRATA I SESTRA
Imala dva brata sestru i mnogo su je voleli. Svuda su je sa sobom vodili i sve joj kupovali. Tako, na jednom vasaru ona ugleda srebrni nozic i zamoli bracu da joj ga kupe, sto oni i ucinise. Ali, snaje su bile zavidne sto im muzevi stalno vode zaovu, a one sede kuci.
Zbog toga se zenz mladjeg brata digla jedne noci iz kreveta, uzela zaovi onaj srebrni nozic i sa njim ubola devet grla njihove stoke i ubola svoje dete. Onda ode i pozove muza:” Diz’ se Pavle, da vidis kakav je zulum napravila tvoja seja. Ubola je devet grla nase stoke i ubola nase milo cedo. Evo joj ga krvav noz pored nje, sto ste joj ga kupili na vasar.”.
Braca odmah napadose sestru zasto je to uradila. Ona se jadna klela i branila da nije to ucinila. Kada joj to nije pomoglo rekla je braci:”Uzmite dva konja pa me vezete da me rastrgnu.”.
Oni su tako i ucinili, i dok su je vezivali sestra je klela:”Kuda padnu moje kose, tuda da porastu gore, kuda padnu moje ruke, tuda da porastu dve topole, gde padnu moje oci da izadju dva kladanca studene vode, gde padne moje telo tu da se otvori crkva samotvorka.”.
Posle izvesnog vremena razboli se snaja, ona sto je izbola devet grla svoje stoke, i sto je izbola svoje cedo. Devet godina je bolovala, lezala, svuda se lecila, pa se seti da je vode u zaovinu crkvu. Kada su je odveli tamo, onda se crkva zatvori:”Nema mesta za tebe Pavlovice da udjes, jer ti si mene sa bracom zavadila, neka te Bog kazni da odes u pakao, u najgorim mukama, za bozju pravdu i zulum koji si ucinila i mene okrivila pred mojom bracom.”.
Miroslav Mladenovuc Mirac
1.jun 2007.g Vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Ned Jun 03, 2007 10:48 am Naslov:
7) PRICA O BORINOM DOLU
Nekada je u selu bila borova suma, pa i danas ima cutuci od ostatka te sume-ugljenisani po dolinama. Bile su dve seobe sela. Po tim borovima se smatra da je po legendi selo dobilo ime Borin Dol. Prvo selo je zaseljeno na mestu zvanom Seliste, a drugo seljenje je bilo 4 kuce dalje, a trece seljenje u zaseoku Cukurovci iz Gornjeg D ejana(prizetak-Cukuri). Rasinska familija je dobila ime jer se doselila iz Raske. Otac deda Milije Stanojevica ziveo je 90 godina, a umro 1960. godine, pa je rodjen 1850 godine, a deda Stanoje se doselio iz se Dejana od Cukurove familije. Trece mesto seljenja je bilo u Tupanskom Delu(3 kuce dalje). Mnogi stari ljudi pamte da je 1902. godine u Borinom Dolu bilo 13 kuca. Tako je kao stari ratnik u moravskoj diviziji bio i solunski borac poznati deda Vlajko. Presao je pesice preko Albanije. Ratovao je u Moravskoj diviziji II poziv, III puk, III bataljon, III ceta. Prvo je krenuo od Nisa u Prokuplje, a onda u Zitkovac, Prema Beogradu, pa iz Guceva niz Drinu.
Onda je 1915. godine iz Beograda krenuo u Han, Surdulicu, Krivu Feju, Besnu Kbilu, pa preko Podujeva i Kosova u borbu u Aalbaniju. Vratio se ziv i zdrav. Ispricao mi je da su prilikom prelaska preko Krive feje i Hana seljaci upozoravali na ovakav nacin srpsku vojsku:”Kad se teraju ovce preko reke onda je pesadija, a kad se teraju goveda onda je artiljerija.”. To se isto radilo u nasim krajevima, i danas postoje mesto Hajducki kamen gde se terala stoka radi upozorenja nase vojske od neprijatelja. U ti vreme u mladosti se sviralo na saborima: zurle i tupani a klane (klarinet0 je izasao 1909 godine a trubaci su poceli da sviraju 1920.godine. Deda vlajko nije bas imao deobro pamcenje pa pa je njegovo kazivanje bilo konfuzno i nedoreceno.
Kazivac: Vlajko Stanojevic, rodjen 1892.godine, zapis price 1977.g
Miroslav Mladenovic Mirac
PRICA O PECALBARIMA
Pecalbari su uvek bili serete i smehom su u sali rasterivali svoju nostalgiju za rodnim krajem. Medju seretama bio jke poznat majstor Grada iz jednog planinskog sela. Tako jednog dana taj majstor dobi pismo od njegove zene Verice koja je bila nepismena. Pismo su pisala njihova deca koja su bas bila posla u skolu. GA\zda iz Vojvodine-lala, pomalo je bio radoznao sta to u pismima pisu zene njegovih majstora-zidara. Tako se jednom obrati drugom majstoru Jordanu-takodje seretu i zaqmoli ga da jednom majstor Grada procita sta toliko pise u pismima njegova zena. I majstor Grada tako jednom dobi pismo i poce izmisljajuci sadrzaj da cita-Zdravo Grado, dojdi dom, svaki d’n mi sl’ze teku na jastuk ko reka, est’k ce da se skapa od cekanje dok ti dojdes. Svaki d’n kosulju turam pored mene tvoju i sasa bosiljak je kitim da mi mirise na tebe po celu noc, k’d od tuge ic nemogu da spim. –Gazda onako setno uzdahnu-e pa majstore to su prave zene, a ne kao ove nase vojvodjanke.
Dalje Grada nastavlja sa citanjem:-Ovamo Grado je padal grad i sve unistil vinograd u DJurkindol, citav ektar grozje ce propadne. Na to ce gazda:-Tu, tu, kakav steta. dalje majstor Grada nastavlja sa citanjem pisma:- Imamo veliku stetu od petnaest junica, ed’n je lipsal, a edna krava je bolna. na to ce s uzdahom gazda ponovo:-U, ..u, kakava steta, a sa njim su uzdisali i ostali majstori, tako su pravili drustvo gazdi u sekiraciji za propalim vinogradom i uginulom junicom. Naravno da je to mesto DJurkindol jedan planinski vis na obroncima planine Cemernik-Bukove glave sa puno paparati i bukove sume, a u selu se mahom u to vreme cuvale samo krave ili volvi za vucu i obradu zemlje. tako su pecalbari pravili i zbivali sale na svoj tezak zivot u bedi i nemastini u planini. sale su bile njihov najbolji lek.
Miroslav mladenovic Mirac
1.jun 2007.godine Vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Ned Jun 03, 2007 6:56 pm Naslov:
10) KAZANDZIJA I VELJKO
Veljko je mnogo voleo rakiju i kupio je kazan za pecenje rakije. tako, po obicaju, pozva komsije da ih pocasti zbog te kupovine.
Tako, posto je sa svojim komsijama malo vise popio, resi da oproba kazan. Ali, u pripitom stanju je zaboravio da sipa komine i podlozio je prazan kazan. U toj radosti, Veljko je lozio i pio, a da uopste nije primetio sta je uradio. I cekajuci da rakija potece, nije ni primetio da mu je kazan izgoreo.
Miroslav Mladenovic Mirac
1.jun 2007.godine Vlasotince
11) IZGUBLJENI NOVAC
jedne veceri je Cvetko milicajac izgubio novac na autobuskoj stanici. Kada se svetla upalise Cvetko otide da ga trazi pred kafanom. pridje tako9 neki prolaznik pa ga upita:
-Je li, Cvetko sta trazis?
-Trazim novac-rece cvetko.
-Pa gde si ga izgubio?-upita ga prolaznik ponovo.
-Na autobuskoj stanici-odgovori cvetko’
Na to ce prolaznik:
-Sto ne ides tamo da ga trazis, nego ovde ispred kafane?
na to ce cvetko:
-Zato sto ovde ima svetla, a tamo nema-i nastavi i dalje da trazi izgubljeni novac.
Miroslav Mladenovic Mirac
1.jun 2007.g vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Pon Jun 04, 2007 11:22 am Naslov:
) 12) VESELA STRANA TUZNOG ŽIVOTA
Kada se odlazilo u pečalbu (pečalovinu)- u ciglarima i zidarima van svojih kuća, daleko od porodica, daleko od doma, daleko od onih za čije se srce kuca, za koje se znoj proliva uz ciglarski kalup, ciglarsku mašinu, uz malter i zidarski čekić, onda pečalbar (pešalovnik)-od te “pečalbe” i “pečala” (tuge), kako bi se olakšale teške muke i zivotna odricanja, onda se krene na takozvane zajebancije (sale). Zajebava se , šali se na duhovit nacin da se niko neuvredi a bogme često i na svoj a tuđ račun. Posle teškog radničko pečalbarskog znoja, pored zajebancija, negde po vrbacima i kafanama – pije se rakija, a danas i pivo. Tu se prepričavaju dogovdoštine, masni vicevi i prave zajebancije na svoj i tuđi račun, tu se smeje i ispražnjava tuga, da bi se uz pesmu i podsetilo na dalekost od svojih najbliyzih ukucana. Setne su to pesme od kojih nekada i suza kane niz pocrnelo i oplanulo lice od teskog rada i preteranog sunca, koje peče od svanuća do zalaska u žeškim letnjim danima. Tako u tuzi rade i žive pečalbari, njihova srca kopnu ko uvele ruže, a onda kada se padne u tugu, uvek se okrene na zajebancije i pesmu, tako se zaboravi na žuljeve ruke, na dalečinu –daljinu, od decice i žene, na toplinu porodičnog ognjišsta-od ranog proleća čim okpne sneg do kasne jeseni kada počnu prvi mrazevi.Osetio sam sa četrnaest godina pečalbu, oseto je kao dete, kao momak I na kraju iz nužde kao porodičan čovek, kada sam morao kao intelektualac zbog svog uverenja-slobode mišljenja i izrazavanja, bio prinuđen na tezak rad i zivot-jer sam bio izbačen iz škole i bio proganjan na najgori mogući način. Pečalbari su veseli ljudi, punog života i prijatne naravi, puni su optimizma za život. U proleće kada se pozdravlja sa porodicom uvek se nadaju dobroj zaradi, pa se tako iz pečalbe dolazi sa punim novčanikom i donosi radost u sirotinjskim kućama. Ta vedrina ih održava da izdrže tešku samoću I težak pečalbarski rad od izlaska do zalaska sunca. U zivotu sam I ja to nosio, pa sam manje patio zbog mnogih učinjenih nepravdi mojoj porodici i meni zbog moje nekadašnje borbe za socijalnu pravdu i slobodu mišljenja i izražavanja-ideala o kojima u biti nosi svaki nepismen i polupismen pečalovnik-pečalbar, jer oni su slobodni ljudi koji tako u slobodi su navikli da žive u planini i u belom svetu, pa je i sloboda bila naš najveci ideal života. Samo njihov život je zbog njihovog niskog i uskog primitivno socijalnog statusa, ograničen na manje društvene grupe, pa se zato za one uzvišene slobode mnogo i nezna. Da bi se nekako lakše podnosile nedaće i tuga, kako u planini, tako i u pećalbu, onda se pevalo, igralo, zajebavalo-šalilo, gledala se vedrija strana života, a time se zaboravlja i glad i tuga i težak fizički rad. Beležeći narodne umotvorevine, počeo sam da belezim, a pomalo i sam da kao učesnik toga života-sam stvaram, sve te dogodovštine, te zajebancije-šale običnih ljudi iz njihovog zivota u planini i pečalbi-da ostane kao trag vremena zivota jednog pokolenja. Kada sam pisao, bio sam skeptičan, zbog težine i okolnosti beleženja starina-bila su loša vremena za nacionalna osećanja i njihovo iskazivanje, svako se plašio posledica tada jednopartiskog jednoumlja, ali izgleda da se ipak, koreni čoveku kad tad ponovo moraju povratiti, da nebih se izgubilo njegovo nacionalno obelezje, njegovo postojanje.
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Pon Jun 04, 2007 8:52 pm Naslov:
PRICA IZ UCIONICE
Zvoni skolsko zvono. Negde ga zovu klopotar, negde klepetusa. Naravno da je to zvono koje nosi ovan predvodnik, ispred stada ovaca. Sluzitelj, onaj sto zvoni za pocetak casa bio je sva i sve u skoli. Spremao je ucenicima ucionicu za rad, u furuni pekao beli hleb, jer su sva deca oskudno zivela u planini. Cesto su deca taj beli hleb zvala samun. Svi su u svojim kucama jeli carvcan, bilo od bele ili zute carevice, a neki od raza. U Moravi carevicu su zvali mumuruzom, a kasnije kad su poceli uciti biljke saznali su da je to beli i zuti kukuruz. Sluzitelj, u skoli je bio vesele naravi. Igrao se sa decom. Jedva su cekali da odu u skolu jer su to deca pecalbara, pa im je sluzio kao zamena za oceve. Odmori su bili veseli i u vreme kada se sluzio beli hleb iz furune sa kackavaljom, koga su delili preko Crvenog krsta.
Kada je rebalo da se naseku drva i unesu u ucionicu svi su pomagali sluzitelju, a on se radovao kao malo dete. Jednom nedeljno nekada konjem koga je pozajmljivao u selu, nekada pesice silazio je sa planine da bi ucitelju kupio novine, doneo skolsku i seosku postu, a usput bi doneo i belo brasno koje se dobijalo preko Crvenog Krsta. Kupovao je i soli, secer i ostale potrebstine bilo za ucitelja ili nekog iz sela, jer ljudi nisu tako cesto silazili sa planine.
Osecao je sluzitelj koji decaci i koje devojcice su bili do usiju zaljubljeni, ko je kome simpatija, pa ih je cesto zadirkivao recima: "ovaj ti je momce, ovaj ti je devojce". Crvenilo se od stida, ali se smejalo i tako dozivljavala radost detinjstva. Nikome nije smetalo sto se zivelo u bedi, oskudici, sto se islo u pocepanoj garderobi, sa svinjskim, cesto puta iscepanim opancima. Lica su bla ozarena i svi su bili srecni. Nosila se po jedna torbica za hleb sa sirom i lukom, a u drugoj torbici se nosila tabla i pisaljka, a kasnije sveske, olovke i gumica, bukvar i ostale knjge. Naravno, sve to je zavisilo od imucnosti porodice.
Veseli cicca, onako sa osmehom, sa zvoncetom u torbi, cesto je nestasnu decu molio recima:"ajte moje ovcice, moji jaganjcici u red, sad ce uca da stigne". Naravno, kada se pojavljivao brkati ucitelj, svako je znao svoje mesto za postrojavanje, skidao kapu sa glave, gledao u zemlju i pokorno ulazio redom jedan po jedan u uconicu. Seoski uca je obavezno imao prut u ruci. Svako od dece koje je iskazivalo nestasluk, bilo nedisciplinom na casu-dobijalo je batine, bilo po prstima ili po sakama. Neko je cucao u cosku na zrnima pasulja. Takve su bile metode vaspitamnja, jednog patrijahalnog vaspitanja, jednog patrijahalnog vremena, zivota u porodici i u drustvu. Roditelji su u planini bili zauzeti tezackim poslovima na oskudnoj zemlji, a vecina posto nije mogla da prezivi -odlazila je u pecalbu, mahom ciglarsko-ceramidziskim. dundjersko-zidarskim, pinterskio-kacarskim i drugim poslovima. Tako je seoski uca preuzimao sve uloge u vaspitanju dece planinskih gorstaka. Ako se i godisnje jednom dolazilo u skolu, nepismeni roditelji su cesto uci govorili:" Ti uco, samo ako ne slusa, prut u ruke pa tepaj, mora da slusaju i da uce sve sto im ti naredis". Svako dete se plasilo batina, a i pretnja oceva da ce ih povesti u pecalbu, a tamo se crncilo od jutra do mraka, sto je bilo neizdrzivo za nejaku decu.
- Zato je bilo lakse u toku leta, za vreme ferija cuvati stoku, pomagati majkama oko sakupljanja sena, kopanja, zetve i vrsidbe, nego gladovati negde po vrbacima, i peci se na suncu od jutra do mraka, tamon egde daleko od kuce, u pustu pustoliju, kako se cesto zvala pecalba. Zato se nekada dobro ucilo, bilo poslusno na casovima, jer se za drugi svet nije ni znalo.
Kada bi se uslo u ucionicu nije se cula ni musica. Niko nije smeo ni da pisne. Iz drvenih bukovih klupa, skamija u kojima smo stavljali torbice i kape, cesto smo znali da zaboravljamo, bilo torbicu sa knjigama ili kapu, pa se moralo vracati i po vise kilometara po njih pa nazad u skolu. Naravno pesacilo se daleko do planinskih cuvika i mahala, i preko deset kilometara u oba pravca. Svi su morali da cekaju, nekada stojeci u redu, nekada sedeci, dok se vracao onaj, jadni zaboravko koji je odlazio po knjige ili zaboravljene kape.
Naravno posle casova, svaka mahala i zaseok je imao vodju puta i koji je bio kao neki cetovodja, koji je postrojavao i vodio racuna o disciplini i ponasanju ucenika od kuce do skole i nazad. Svako je morao da skine kapu i u glas se javi i otposdravi sa dobar dan, kada se prolazilo pored neke starije osobe. Prilikom pozdrava pojedinacno, ukoliko se sretne neko od bliznjeg, uz dopustenje djackog staresine, izillazi se iz reda, pozdravi, ljubljenjem u ruku i onda ponovo vraca u red.
Na klupama su se stavljale sveske u kojima se pisalo, kao i mastilo i perce za pisanje. Naravno da je mastiljara od stakla imala posebno udubljenje na klupi. Naravno da su nekada, od umora na tezackim poslovima, nejaka deca cesto i zaspala na klupi, narocito kada je grejalo toplo sunce kroz okna prozora. Nestasluk dece u ucionici je bio i nameran. tako bi se skretala paznja na sebe. Narocito da bi se napravilo vaznim pred devojcicama, da se iskaze hrabrost. Nije bilo vazno da li ce se dobiti batine od ucitelja ili cucati u cosku ucionice. Oponasala se muskost, snaga, hrabrost, jer su to bile vrline muskaraca u planini. Ko moze vise da podigne teret, ko moze vise da ponese vrecu zita u vodenicu, ko moze veci naramak drva da donese na ramenu, ko moze koga da urvanju pobedi i bude najaci u selu medju muskarcima, bilo momcima ili onih u snazi, ili ozenjenih. To su bile vrednosti zivota decaka, kojima su bile u njihovim glavama kada su bili u ucionicama. Decaci su prikazani kao nestasni, vizljasti, bistrih crnih ociju. Devojcice nisu u pocetku isle u skolu. NJima je odredjeno mesto u zajednici, da budu poslusne,da rade u polju i kuci, da cuvaju stoku i spremaju dar za udaju. Za njih je u tom vremenu u planini skola bila suvisna. Nekako stidljivo, prvo se pocelo sa cetvorogodisnjom, pa onda sa osmogodisnjom skolom. Kako je civilizacija stizala u ova planinska sela, tako se promenom planinskog gorstaka u nacinu zivota menjala i svest o potrebi skolovanja dece bezobzira na pol.
Devojcice su bile mahom stidljive, povucene. Obucene u skromnu seosku nosnju. Na sebi su nosile pletene dzemperice, zabradjene maramama nosile su kike i dugu kosu, a suknje su im bile izatkane od grubog sukna, da bi kasnije nosile i vutare i vezane kosulje. Siromasnije devojcice su nosile kosulje i suknjice od konoplja, a bogatije su nosile kosulje i suknjice od lana. Sve su devojcice nosile na nogama iskljucivo svinjske opanke, potom kao i decaci, kasnije su se nosili pirotski opanci, potom sandale u toku letnjih dana kada se odlazilo na vasare. Kada su se cuvala goveda i ovce islo se boso. Kako decaci tako i devojcice nosili su kitnjasto vezane pletene carape od vune.
I danas zvoni zvono, ali elektricno, da se ulazi u ucionice. Danas su neka druga vremena zivota. Decaci i devojcice se i dalje igraju, tamo gde se nekada igralo ispred skola u dvoristu.
Nazalost skola je sve manje u planini, ucionice su ostale puste, pa je i ostao zapis nekada decaka u jednoj od tih ucionica, nekada u planini, danas seoskog uce, koji se uvek seca, svega i price iz ucionice, kada se zvoni za ulazak decaka i devojcica u ucionicu.
Seta, uzdah i uspomene i danas naviru uci, kada ispred sebe cesto u ucionici pogleda ta vesela i razdragana decja lica u jednoj od danasnjih ucionica u jednoj seoskoj skoli pobrdja.
Miroslav Mladenovic Mirac
1.jun 2007 g Vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Sre Jun 06, 2007 4:04 pm Naslov:
14) DEDA I LISICA
Isao seoskim putem deda i na ramenu nosio dzak sa kljestima. Usput ga sretne kisica i upita:”Deda uvidevsi da ce namamiti liju na prevaru, zakopa dzak sa kljestima od strane iskusnog starca. Deda uvidevsi da ce namamiti liju na prevaru, zakopa dzak sa kljestima i ode kuci.
Lisica je mislila da ce se dobro nasladiti mascu i pokusa da je izvadi iz dzaka i upade uhvacena u kljestima. Ujutru dolazeci do mesta sa zakopanim dzakom obrati se deda liji:”Dobro jutro lijo”, a ona ce njemu:”Deda mevalja kad star covek laze”, dok ce na to deda:” ali je korisno”. Ubije deda liju i od njene koze napravi babi okovratnik.
Miroslav Mladenovic Mirac
1.jun 2007.g Vlasotince
15) MAJKA I SIN
Ziveli majka i sin na selu. Jednoga dana podje majka u grad na pijacu i rece sinu:”Nemoj da jedes ovo iz tegli na ormanu, jer to je otrov, a ustvari je bilo slatko. I jos mu je savetovala da dobro cuva vocnjak od lopova i pazi da kvocka ne napusti polog. Majka zatim ode u grad, a sin ode da cuva vocnjak. Otprilike tada i kvocka ustade sa pologa i ode u vocnjak. Kad je vide odgovorni sin pojuri je, debelom granom zamahnu prema njoj, koliko da je uplasi, ne bi li se opet vratila da lezi na jajima.
Medjutim, grana je pogodi, i od udarca kvocka ugine, te mladic odluci da je ispece. Posto je stavi u rernu, ode u podrum da natoci vino, ali u taj mah naidje macka i zgrabi kvocku. Mladic pojuri macku, ali kad se vrati u podrumu vino je vec svo isteklo iz bacve, da bi prikrio stetu on pospe brasno po citavom podrumu, zatim ode do pologa na kome je kvocka lezala na jajima, i da se ne bi ohladila, sede na njih.
Kada, na svoju nesrecu, ucini jos jednu stetu i njih polomi, ode da vidi sta je sa tresnjama u vocnjaku, ali komsiska deca su ih vec sve pokrila.
Kada vide koliko je stets, naravno odluci da se otruje. Ode do ormana i pojede teglu sa slatkom za koju je mislio da je otrov. Kad je majka dosla imala je sta da vidi. NJen sin bas dobro sacuvao kucu.
Miroslav Mladenovic Mirac
1.jun 2007.godine Vlasotince
16) DA SE NE ZABORAVI
Eto doslo leto, u selu se zanje, kopa, skuplja letina. Posle vasara Goresnjaka, kada se pokosi seno, zdenu stogovi, ceka se Sveti Ilija. To je dan koji pada 2.avgusta svakegodine. Devojke tada cekaju svoje momke, udate svoje muzeve a za taj dan se dolazi, bilo gde da se nalazi. Tako se sarena reka mladih, starih i dece sa svih strana planinskih sela vlasotinackog kraja- sa padine Bukove Glave, Cemernika, Ostrozuba, Javorske cuke i dobroposskih livada, sjati na planinski proplanak zvanom Cobanac na nadmorskoj visini preko 1500 metara iznad sela Bistrica. S druge strane se dolazilo iz planinskih sela crnotravskog atara. Mnogo je na taj dan snevanih i neostvarenih snova i zelja bilo u mladosti, bilo u poznim godinama.. Deca su se tome danu najvise radovala, pa onda mlade devojke, snase i momci. U narodnim nosnjama, vezenim kosuljama, suknjama sa vezom i cipkama, s jedne strane Cobanca prema drugim crnotravskim nosnjama sa litacima suknjama i vezenim kosuljama, sa rumenilom na licu, sva mladez onako ozarena, lepa i razigrana u narodnom kolu. Bilo je milina ziveti punim zivotom u vremenu svetiiliskog vasara. Uoci vasara, kao i na sam dan mnogo dogodovstina ostalo je od davnina, cesto prepricavanih s kolena na koleno, do danasnjeg dana. jedna od takvih dogodovstina je i iz sela ravni del, negde s kraja tridesetih godina 20. veka. tako su u selu postojale zabranjene ljubavi. Devojke su cuvale ovce dok su momci u toku leta odlazili u pecalbu. Roditelji nisu uvek dopustali svojim cerkama da idu na vasare, zbog momaka koji su tog dana dolazili cak iz daleka. devojke bi nekad spremale osvetu. tako se i jedna devojka iz Ravnog Dela spremala da na dan Svetog Ilije priredi iznenadjenje svojim roditeljima. Umesto na vasar dogovori se sa svojim momkom da idu da cuvaju ovce. Zaneti osecanjima nisu ni primetili da su ovce otisle predaleko i da je mnogo ljudi primetilo da ovce niko ne cuva. Na kraju se ispostavilo da su momak i devojka bili zajedno.
Patrijahalni odnosi u porodicama, toga vremena, stvarali su mnoge zabranjene ljubavi. Ali iz osvete i bunta stvaralae su se mnoge nesuglasice, pa i promaseni zivoti. U to vreme roditelji su birali kcerkama momke za udaju, a sinovima devojke za zenidbu. Dogadjale su se mnoge komicne situacije iz bunta prema odraslima. Medjutim uvek se sve lepo zavrsavalo, ipak se svaka devojka udala za svog momka, a svaki momak se ozenio svojom devojkom.
Miroslav Mladenovic Mirac
1.jun 2007.godine Vlasotince
Pridružio: Feb 01, 2006 Poruke: 538 Lokacija: Rosulja crnobarski put
Poslao: Čet Jun 07, 2007 11:47 am Naslov:
17) BAJKA O ZMAJU
Bila jedna žena pa imala dva sina i jednu ćerku. Jedne večeri kad su braća došli-pitali su majku:“ Mamo, zašto naša sestra ne donese hleb na njivu, kad oremo“, a ona je rekla:“Donela bi no nezna put-braća su odgovorila’Mi ćemo pustiti brazdu, a ona neka dojde po nju u polje. Ujutru su braća otišla u njivu, ali kad to Zmaj spazi, on uze pa pusti brazdu kod njegovog skrovišta. Kad je sestra pošla da nosi hleba braći ona nije znala po koju brazdu treba da ide. Sestra je krenula po zmajevoj brazdi pa je on uhvati i uze za devojku. Kad su braća došla sa oranja, upitala su zasto sestra nije donela hleba. Majka im je rekla da im je sestra ujutru rano rano krenula da im odnese hleb. Braća se međusobno pogledaše i nađoše u čudu-kud li je to otišla njihova sestra. Krenuli su da je traže. Kad su stigli do Zmajeve kuće-skloništa, videše da je ona kod Zmaja. Posle toga majka je rodila još jednog sina. Kad je taj sin odrastao upitao je majku zašto mu ne rodi sestru ili brata. Tada mu majka objasni šta se dogodilo sa njegovom sestrom i njegovom braćom-da ih je Zmaj zarobio. Tada je taj najmlađi sin otišao u zmajevo skrovište, ubio Zmaja i oslobodio sestru i braću svoju od ropstva. Odveo ih je kući, majka je bila presrećna i radosna-pa su svi složno nastavili da žive srećno i zajedno.
Miroslav Mladenović Mirac
2.jun 2007.g Vlasotince
1 MUŠKE I ŽENSKE KARTE
Dva pečalbara rešila da se vrate svojim kućama. Stigli su vozom do Leskovca, a odatle krenu pešice za Vlasotince. U staro vreme pečalbari su, na putu za svoja planinska sela, kada bi od Leskovca pešice stigli do Boljara, tu i odspavali. Naravno, spavalo se na drvenim podovima, u određenim kafanama.
Za autobus se nije ni znalo. Kada su se pojavili prvi autobusi u našem kraju jedan je prevozio putnike za Crnu Travu, jedan za Pirot. Mnogi od sirotinje se nisu vozili autobusom. Posto nisu ni znali kako se vade karte otresitiji od ona dva naša pečalbara pošalje onog drugog da izvadi karte, a on navodno, mora da ode u nužnik. Kada se ovaj , ipak, snašao i kupio karte, dobio je jednu crvenu a jednu plavu.
Na to će mu onaj šaljivdžija postaviti pitanje:“A bre braco, pa ti si izvadio jednu mušku i jednu žensku kartu, trči promeni i uzmi još jednu mušku kartu, dok ti autobus ne pobegne.
Ovaj potrča prema šalteru, ali kada šaldžija poče jako da sesmeje na sav glas, onaj drugi pečalbar shvati prevaru. Uz zajednički smeh popeli se u autobus i veselo putovali autobusom do svog sela.
Miroslav Mladenović Mirac
3.jun 2007.g. Vlasotince
19) KONJ SA OSAM NOGU
Išla dva dečaka iz škole i vodila razgovor o konjima. Tada će jedan dečak drugome postaviti pitanje:“Koliko nogu ima konj?“ Ovaj drugi odgovara-ima osam nogu. Pa kako to reče prvi, dok ga drugi sa čuženjem samo gleda.
-Pa ovako: dve prednje, dve zadnje, dve leve i dve desne, pa to ti je ukupno osam nogu-reče prvi dečak.
Miroslav Mladenović Mirac
3.jun 2007.g Vlasotince
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
PRICA O PECALBARIMA