Da li ste za to da Srbija postane članica Evropske unije?
DA
60%
[ 3 ]
NE
20%
[ 1 ]
Ne znam
0%
[ 0 ]
Uzdržavam se od glasanja
20%
[ 1 ]
Ukupno Glasova : 5
vlasotincanin Broj 1
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Pet Feb 01, 2008 12:27 pm Naslov: EU klub - a mi na slepom koloseku
Skretanje sa evropskog puta
Nakon što smo se odrekli evopske Srbije i jedinog moguće puta (SSP) za naše članstvo u Evropskoj uniji nalazimo se sada na slepom koloseku što se integracija i članstva tiče.
Mene lično je sramota da vam to prodajem kao neku pobedu ili uspeh, jer je TO u stvari gubitak. Skrenuli smo sa evropskog puta i ovim kolosekom nema priključenja u EU. To nam kaže i sama EU.
Imamo već parafiran Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju. To znači da je plan po kome ćemo napraviti naš prvi korak ka Evropskoj uniji već definisan.
A čemu sad ovaj (novi) sporazum?
Žena vas pošalje u prodavnicu X da kupite hleb. Vi se vraćate sa žvakaćim gumama i kažete joj: "Jedi, pa i od toga se živi. Ali najvažnije je da sam ih kupio u prodavnici X!"
Savet Evropske unije, 28.1.2008, privremeni protokol, aneks, str.19-20 ::
Pošto nam mom računaru kruže linkovi o Sporazumima, evo da vam predstavim neke. Izabrao sam dva primera:
1.Sporazum o političkoj saradnji Evropske unije sa Čileom
2.Sporazum o političkoj saradnji Evropske unije sa Južnom Afrikom
Kao što sam već objasnio u onoj (našoj voljenoj) temi o pridruživanju:
Ove dve zemlje, Čile i Južna Afrika, se nikad neće priključiti Evropskoj uniji. Jednostavno zato što su na drugim kontinentima, ali eto asociirane sa Evropskom unijom (politički sarađuju).
A sad linkovi: 1.Asocijacija Evropske unije sa Čileom
Ugovor, završni akt
2.Tržišni, razvojni i kooperacijski ugovori sa Južnom Afrikom
Pogledajte SCADplus OVDE
3. Kotonu-sporazum o političkoj saradnji EU sa zemaljama Afrike, Pacifika i Kariba
Pogledajte OVDE
I tako ...
B92 ::
Vlada čeka tekst sporazuma sa EU
1. februar 2008. | 07:34 | Izvor: B92
Beograd -- Vlada Srbije očekuje da će do kraja nedelje dobiti tekst političkog sporazuma o saradnji sa Evropskom unijom.
cela vest OVDE _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
12.10 – 13.20
Čim je ušao u svoj kabinet, Vojislav Koštunica je sa torbom u ruci krenuo ka prozoru, levom rukom pažljivo pomerio zavesu, fiksirajući pogled na krovove, odakle se brzim očnim pokretom prebacio na ulicu; osetio je da mu srce brže lupa, kao da mu pretkomorama struji snažni ruski gas pod ogromnim pritiskom. Šef kabineta već mu je spremio čašu vode, kao što je to činio svaki dan u identičnoj situaciji: predsednik Vlade bio je uveren da ga prate.
Obično bi se smirio i opustio oko pet popodne kad više nije prilazio prozoru, ali je danas – nekoliko dana uoči drugog kruga predsedničkih izbora – osetio onu vrstu nemira koju je imao kad se dva dana glasalo za Ustav ili kad je po austrijskim selendrama satima sedeo u istoj prostoriji sa Albancima.
Rukom je pokazao šefu kabineta da priđe, seo za veliki kancelarijski sto, iz torbe izvadio hrpu papira, olovku i gumicu, rukavom sakoa obrisao prostor ispod sebe, stavio naočare i, bez reči, samo pokretom brade, dao dozvolu šefu kabineta da defloriše božansku tišinu.
„Zvao vas je Tadić“, prošaputa šef kabineta sugestivno. „Nešto oko Evropske Unije, nije baš bio jasan“. Vojislav se nije ni pomerio, što je sagovornik ispravno shvatio kao zeleno svetlo za monolog: „Zvao vas je Nemanja Kusturica, sprema se da sahrani još jedan američki film, pa pita da li biste održali opelo za serijal o Supermenu?“.
Kad je premijer nastavio da ćuti, šef kabineta je produžio: „Zvali su vas iz nekoliko manastira da ih što pre posetite, Filaret vas posebno pozdravio, Pahomije vam šalje šunku koju vam je davno obećao, Amfilohije bi rado da vas ugosti na ručku kad vam odgovara“.
Zagledan u sagovornika ali, u stvari, ne spuštajući pogled sa zavese – Koštunica je izgledao kao čovek koji pažljivo sluša i ništa ne propušta: „Zvao vas je Aleksandar Tijanić samo da vam poželi dobar dan, zvalo vas je desetak Rusa što iz ambasade, Gasproma, što iz Dume, da vam čestita na sporazumu sa Rusijom oko gasa, zvala vas je Ljiljana Smajlović iz ’Politike’ da vam kaže da ste sinoć na Televiziji izgledali veličanstveno, javio se onaj mali Tadićev, Božidar Đelić, da vas obavesti o budućem Sporazumu sa Evropskom Unijom, javio se...“. Koštunica podiže ruku, vlastan da zaustavi ovu poplavu informacija: umalo da pita da li se javila Sandra Rašković-Ivić, ali se u poslednjem času ujede za jezik i prebaci se na tzv. predsednika države. „Kad je Tadić zvao?“ upita bezrazložno, kao da će mu ta dragocena informacija: da li je bilo 10.10 ili 11.02 otkriti nešto novo, što već o Borisu nije znao. „Zvao je u pola osam jutros“ odgovori mu šef kabineta iznenađeno, uveren da se u takvom ranoranilačkom tajmingu krije nešto što samo premijer može da zna.
Koštunica mu pokaza rukom da ode i zatvori vrata, ostavljajući sebe u situaciji koju nikad previše nije voleo: samog sa sopstvenim mislima. Znao je da u toj filigranskoj utakmici sa svojim mozgom neće izaći kao pobednik ako ne nađe rešenje da istovremeno podrži oba svoja predsednička kandidata; ponekad se osećao kao majka koja podjednako voli dvojicu svojih sinova – jedan, Tadić, raskalašno plitak politički švaler, mek kao duša, mazohistički voljan za kompromise koje čak ni Koštunica nije tražio, površan, uljudan, opčinjen predsedničkim položajem sa kojim može da slika; drugi, Nikolić, tradicionalni gnjavator-domaćin, patetičan, lukav, tvrd ali ne baš najtvrđi, ideološki bliži, ali neoprezan u momentima kad mu jezik brži od pameti, opčinjen predsedničkim položajem s kojim može da slika.
Obojicu je – ote se osmeh Koštunici – upregao u kosovske čeze; obojica govore ono što im je Koštunica usadio u glavu: „Srbija nikad neće priznati nezavisno Kosovo“, „Srbija će učiniti sve što je u njenoj političkoj moći da se suprostavi stvaranju lažne države na teritoriji Srbije“.
Da je bilo sreće i pameti, Tadić i Nikolić bili bi u Vladi čiji bi predsednik bio Koštunica: fatum srpske nesloge udari premijera naglom glavoboljom, ustade i opet priđe prozoru. Učini mu se da na ulici vidi Čedomira Jovanovića, ali nije mogao da se zakune. Odjednom mu se sloši i krenu u toalet.
15,20 - 17,14
Godinama je Koštunica samom sebi pokušavao da objasni zašto najbolje razmišlja dok sedi na šolji u svom malom, kancelarijskom toaletu; tu je – sećao se – dobio ideju za Ustav i dvodnevno glasanje; tu je odlučio da nikako ne primi onog finskog mamuta Ahtisarija; tu mu je palo na um da proglasi „tehničku vladu“; tu se setio da je on „evrorealista“ a ne „evroskeptik“ ili „evrofanatik“; tu je rođena ideja o „Trećoj Srbiji“, ni desno, ni levo, nego pravo, čim povučeš vodu!
Umesto da razmišlja o Sandri Rašković-Ivić i njenim veselim haljinicama sa afričkim životinjama, gde je uvek tražio odgovor na vascelo pitanje „A gde zeka pije vodu?“, mučili su ga tekući predsednički kandidati; sebi je priznavao da ne voli nikakve izbore – naročito one na kojima dobija sve manje glasova – i privatno zavideo Josipu Brozu koji je proglašen za doživotnog predsednika.
Tek drugi mandat Predsednika Vlade shvatao je tek početak jedne velike karijere; možda se u Srbiji promeni politički sistem – hvatao je sebe u zamci mašte – pa ga proglase za Kralja ili Večitog Predsednika, samo je potrebno verovati!
Iz slatkih slika prenu ga zvuk mobilnog telefona koji je neoprezno poneo u toalet; na ekranu ugleda „Tadić“ i namerno pusti da telefon zvoni. Negde oko pedesetog tona, nehajno se javi: „Da?“. „Predsedniče, ovde je Boris Tadić, predsednik“. „Recite, Borise“. „Hteo sam da vam kažem da je ovim novim sporazumom koji se nudi Srbiji, Evropa podržala našu zajedničku politiku“. „Ali to nije Sporazum o pridruživanju“, pokuša Koštunica da pojasni. „Nema veze, predsedniče, taj ćemo Sporazum potpisati pre ili kasnije“.
Što kasnije, pomisli Koštunica, gotovo nikad, ali se suzdrža i odgovori: „Naravno, Borise, kako ti kažeš“. „Mislio sam da u tu čast održimo zajedničku konferenciju za štampu na kojoj bismo...“. Koštunica ga prekinu: „Borise, zar se u Moskvi nismo dogovorili da su evropske integracije u ovom trenutku manje važne od Sporazuma sa Rusijom oko gasa i prodaje naše naftne industrije? Kako bi to izgledalo našim dragim partnerima u Moskvi“. Tadić napravi dugu pauzu: „ U pravu ste, kao i uvek“. Koštunica preseče: „Vidimo se“.
18,12 - 20,24
Kad je u prethodnih pola sata obavio dva razgovore sa DSS-analitičarima Đorđem Vukadinovićem i Slobodanom Antonićem oko njihovih kolumni za „Politiku“ i „Novu Srpsku Fašističku Misao“, gde im je dao neophodne smernice i uputio na teze koje bi morali da iskoriste: Đorđe da podrži Tadića, Antonić Nikolića – Koštunica se odjednom osetio neobično umoran. Ova minuciozna igra hodanja po jajima, gde se Koštuničina DSS nijednog časa ne sme izjasniti ni za jednog od njenih sinova – iziskivala je poslednje atome snage: priglupi Vukadinović nikako nije mogao da shvati da je državni interes da se Tadić u njegovim tekstovima predstavi kao spasitelj, baš kao što ni priglupi Antonić nije uspeo da smanji svoj radikalski doživljaj za Nikolića kojeg je iskovao u pravoslavne zvezde. Mirno, momci, rekao im je Koštunica – svejedno je Tadić ili Koštunica kad ih obojicu držim u džepu. Važno je samo da održimo sportsku borbu.
Čim se oslobodio ove dvojice ludaka – nikad neće razumeti zbog čega im Ljiljana Smajlović plaća hiljade evra mesečno da bi ponavljali njegove reči – Koštunica odluči da čuje prave savete. Pozvaće Dobricu Ćosića i Ljubomira Tadića, Borisovog oca, da čuje šta ta Evropa stvarno misli. Možda se javi Brani Crnčeviću ili Momi Kaporu. Četiri književna oka više vide.
21,02 - 23,32
Nakon još dva telefonska razgovora: sa Tadićem, koji se sa svim složio i sa Nikolićem koji nije imao nikakvih primedbi – svejedno tko dobio – zadovoljni Koštunica sumirao je situaciju. Nema Sporazuma sa Evropskom Unijom. Ako ga i bude, onog časa kad EU uputi misiju na Kosovo – Sporazum ne važi. Hoćemo u Evropu, ali pod našim uslovima. Sarađujemo sa Hagom, ali to ne znači da moramo da isporučujemo naše junake. Vizni režim nije bitan: koji pravi Srbin želi da poseti belosvetsku Evropu u kojoj mrze čitav naš pasoški narod?
U času kad je politički odahnuo, svestan da je svejedno da li je Predsednik Države BoTa ili ToNi – Koštunici se učini da je trenutak da se prepusti mislima o Sandri Rašković-Ivić, kćeri nekadašnjog Velikog Hrvatskog Srbina Jovana Raškovića; ugasivši svetlo, opušten glede predsedničkih izbora, Koštunica duboko uzdahnu i krenu prema toaletu. Ali, prethodno, pomeri zavesu i pogleda u noć: reče sebi „Tamo je Srbija“ i zatvori vrata.
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Sub Feb 02, 2008 12:43 pm Naslov:
danas.co.yu, 2-3.februar 2008 ::
Okrugli sto o evropskoj budućnosti Srbije
Zemlja pravno nesavladane prošlosti
Jasmina Čolak
Srbija mora da se suoči sa prošlošću, obezbedi primenu zakona i kazni počinioce zločina, jer je to uslov za ostvarenje evropskih vrednosti, ocenilo je više od 20 učesnika okruglog stola "Srbija sa ili bez budućnosti".
Učesnici okruglog stola osvrnuli su se na knjigu "Istorija sadašnjice" Timotija Gartona Eša iz koje se crpi razumevanje za sadašnjost. Naime, ovaj publicista, još pre gotovo deceniju, piše da je u Zapadnoj Evropi, u Nemačkoj, Centralnoj Evropi i na Balkanu budućnost puna iznenađenja. "Uvek je takva", opisuje Garšon Eš i dodaje "Na kraju decenije moći ćemo da vidimo grube obrise novog evropskog poretka".
Iako su evropske integracije Srbije, čini se dovedene u pitanje zbog saradnje sa Haškim tribunalom, odnosno neizručenjem najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića, tužilac za ratne zločine ujedno i član Akcionog tima za saradnju s Hagom Vladimir Vukčević ističe da to Tužilaštvo otklanja posledice jedne neodgovorne i pogubne politike koja je odnela više od 100.000 života i naglašava da će dogod bude na ovoj funkciji štititi evropske vrednosti.
- Želim da pogledam u budućnost, da ostavimo slike stradanja u devedesetim, a zločince da kaznimo. Primenićemo evropske vrednosti, da pokažemo i sebi i drugima koliko smo dostojni te Evrope. Zato što su te vrednosti prave, vode ka boljem životu, i zato što u njih iskreno verujem. Ali takve vrednosti ne dolaze same od sebe, za njih se valja boriti - kazao je Vukčević.
NAPADI NA PRAVOSUĐE
Tužilac za ratne zločine ipak je upozorio da poslanici Skupštine Srbije često sa skupštinske govornice napadaju pravosuđe i rugajući se žrtvama relativizuju zločin.
- Mogu da shvatim da nam prete kriminalci, ali nikako ne mogu da objasnim odakle pravo politici da to radi. Ili postoji strah od odgovornosti za događaje nesrećnih devedesetih - ocenjuje Vukčević. On dodaje da je "vreme kada su poslanici koji su najgrlatiji u vređanju i pretnjama bili na vlasti, obeleženo grobovima i suzama" i pita se zašto do 2000. godine nije procesuiran nijedan zločin nad Srbima, niti žrtvama drugih nacionalnosti.
Vukčević smatra da nekažnjavanje zločina ohrabruje zločince.
- Patriotskih beseda je na svakom koraku bilo i tada i danas, ali nikako nisam video rezultate - prepoznajem samo demagogiju - upozorava Vukčević.
Predsednik Okružnog suda Siniša Važić kaže da se ne sme desiti da ratni zločini ostanu neotkriveni, a počinioci ne budu izvedeni pred lice pravde, jer će odgovornost za to biti preneta na buduće generacije.
- Uloga, položaj i zadatak sudova je osim Ustavom i zakonima, često određena i opredeljena nalogom vremena, zahtevom sredine i jednom generalnom potrebom i osećajem za pravdu. Danas kao nikada pre nisu se pred sudove i sudije postavili teži i odgovorniji zadaci. Kao nikada ranije sudije se u svom poslu danas susreću sa predmetima i događajima u kojim ima toliko samovoljnog uklanjanja granica koje odvajaju dopušteno od nedopuštenog, zakonito od nezakonitog, vrlinu od krivicu i pravdu od nepravde - naglašava Važić.
On je istakao rad Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i Veća za ratne zločine Okružnog suda koja predstavljaju, kako po svojoj ideji tako i po realizaciji, jasan i preko potreban odgovor na zatečeno stanje i bolesti u društvu.
- Danas se, na sreću više ne postavlja pitanje da li je bilo ratnih zločina, da li to treba procesuirati, kada, kako i ko i u kojoj meri. Ne sme se desiti da ratni zločini ostanu neotkriveni, a učinioci ne budu izvedeni pred sud. Ipak, u postupku podizanja kvaliteta suđenja za ratne zločine, potrebno ih je učiniti lakšim, a to pod uslovom da javnost pokaže odlučnost i spremnost da se suoči sa događajima iz prošlosti - naglasio je Važić.
ZABORAVLJENA LUSTRACIJA
Publicista Velimir Ćurguz Kazimir napominje da je mnogo bolje za Srbiju da jedan ratni zločinac, "ode tamo gde mu je mesto nego da se napiše sto tekstova o njemu, i da je upravo zato vrlo važna uloga pravosuđa".
Profesor prava Vladimir Vodinelić tvrdi da je Srbija zemlja "pravno nesavladane prošlosti" i ukazuje na nedostatke pojedinih zakona, kao i izostanak njihove primene.
- Zakon o lustraciji je najmrtviji od svih mrtvih zakona koji formalno i dalje važi, a to je važan proces u savladavanju prošlosti - rekao je Vodinelić i ocenio da bi glasači danas, da je taj zakon sproveden, imali pravu ocenu da li je neki od predsedničkih kandidata u prošlosti kršio ljudska prava.
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Goran Ilić, je govoreći o pravičnom suđenju kao uslovu bez kojeg se ne može u ostvarivanju međunarodne krivične pravde, rekao da su postojanje i primena odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima u potpunosti izmenili perspektivu evropskog krivičnog prostora što ima za posledicu nastajanje evropskog koncepta, krivičnog postupka zasnovanog na modelu pravičnog procesa čiji je stožer pravo na pravično suđenje, koje predstavlja sudski izraz vladavine prava na kojoj se zasniva Evropska konvencija o ljudskim pravima.
Osim toga, ocenjuje Ilić, koncept pravičnog procesa se ne odnosi samo na pravila funkcionisanja pravosuđa tokom krivičnog postupka, već prožima krivični postupak u širem smislu, to jest obuhvata i pitanja nezavisnosti i nepristrasnosti suda koja su značajna za sudsku organizaciju.
- Nesporno je da međunarodni krivični postupci, što znači i postupak pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, imaju svoje prednosti i nedostatke. U teoriji se kao prednosti najčešće navode: ključna uloga međunarodnih sudova u suđenju protiv optuženih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, bolji položaj za razumevanje i primenu međunarodnog prava, veća nepristrasnost kao i lakše prikupljanje dokaznog materijala. Slabosti proizilaze prvenstveno iz nepreciznih definicija koje upućuju na primenu analogije kao i neusklađenosti propisanih kazni za pojedina krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava. Osnovno je da postupci pred međunarodnim krivičnim sudovima imaju legitimitet što pretpostavlja da međunarodno pravosuđe bude dobro pravosuđe, odnosno da stvori standarde univerzalnog modela pravičnog postupka - smatra Ilić. Nekadašnji predsednik Ustavnog suda profesor Momčilo Grubač navodi da se i danas na političkoj sceni nudi neslavna prošlost, podsećajući da su pre deset godina doneti "zloglasni" zakoni o univerzitetu, javnom informisanju i drugi, koje je tadašnji režim donosio zarad opstanka na vlasti.
- Ti zakoni bili su opasni i pretili su da unište civilizacijsku budućnost srpskog naroda i države. U prevazilaženju rđave prošlosti, najvažnije da se ona ne zaboravlja. Tačnije, mlade generacije možda i ne znaju kakve je rđave posledice pravila ondašnja vlast, tako da je o tome potrebno stalno govoriti i podsećati - ističe Grubač.
POGROM MEDIJA
Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće je, govoreći o zloglasnom Zakonu o informisanju, napomenula da je za dve godine, medijima naplaćeno više od 45 kazni od kojih nijedna nije bila niža od 200.000 dinara.
- Neću reći da je jedna od najvećih stranaka u Srbiji tvorac svega toga, ali je pristala da bude izvršilac i učesnik monstruoznog režima Slobodana Miloševića - kaže predsednica NUNS i dodaje da je "duboko zabrinuta, da se medijima ponovo ne dogodi ista situacija".
Identično mišljenje deli i Radmila Dragičević Dičić, sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu koja je sa svojih 18 kolega ostala bez posla tokom devedesetih jer nije želela da politika utiče na njene sudske odluke.
Nenad Vukosavljević iz Centra za nenasilnu akciju ističe da prevazilaženje ratne prošlosti vidi istovremeno i kao šansu za verodostojni preobražaj Srbije, koja će se ponositi dostignućima u izgradnji slobodnog i pravednog društva i izgradnji čvrstih odnosa poverenja i saradnje sa susedima sa kojima u jednom svom delu delimo mučnu i nasilnu prošlost.
- Taj preobražaj bi se ogledao u tome da umesto tradicionalizma i militarizma Srbija postane društvo koje neguje slobode i prava ljudi i koje svoju bitku za slobodu dobija unutar sebe, društvo koje demaskira lažne patriote i lažne heroje, a ustvari ubice i lopove, društvo koje će uvek biti budno i kritičko, a time i odgovorno. Počnimo od sebe i naših suseda - istakao je Vukosavljević i dodao da više od deset godina radi sa ljudima iz bivše Jugoslavije i da naši susedi strepe od puta kojim će krenuti naša zemlja.
Prema rečima direktora Beogradskog centra za ljudska prava Vojina Dimitrijevića nova politička elita koja je smenila nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića brani njegove poteze u spoljnoj politici i protivi se svim nevoljama koje se iz njih proizašli. Dimitrijević kaže da je najbolji primer za to Kosovo, jer se navodi da tu nema grešaka Miloševića, već, kako je rekao, premijer situaciju tumači da je reč o delu nekih širih namera da se Srbima oduzme deo teritorije.
VREDNOSNA KRIZA
Analitičar Ljubodrag Stojadinović upozorava da se Srbija nalazi u opasnoj fazi jedne kompleksne političke i vredosne krize i da će biti potrebno mnogo više pameti da se iz nje izađe, nego što je bilo potrebno bezumlja da se stigne do ovde.
- Postoji mnogo nade da Srbija više neće ratovati, bar ne u okviru aktuelne krize. Svaki oružani sukob oko Kosova bio bi katastrofalan za Balkan, pre svega, za Srbiju. Ipak se pojavljuju mitski ratnici takozvani civilni militaristi, koji pozivaju na novi, poslednji okršaj. I u slučaju ratnih bubnjeva zanimljiva je vrednosna inverzija: "Srpski generali su postali pacifisti, pred argumentima razuma". Danas imamo premijera čija je funkcija važnija od sudbine države i koji zajedno sa svojim činovnicima postavlja nemoguće uslove EU. Ministar za Kosovo i Metohiju tvrdi da je potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju zamka, odnosno gorka pilula u kocki šećera. Sa tom genijalnom metaforom Srbija se našla u zamci sopstvene političke pameti da ne kažem ludila i odatle nema izlaza bez istinski demokratske odgovorne izvršne vlasti u kojoj će politička inteligencija ministara a posebno prvog među njima biti uslov svih uslova - smatra Stojadinović.
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Uto Feb 05, 2008 8:26 pm Naslov:
"Šamari" za Olija Rena
Prošle nedelje, nakon objavljivanja da će Srbija dobiti neku vrstu sporazuma o političkoj saradanji iz svih delova Evrope su sledili "šamari" za Olija. Evropski komesar za proširenje se našao na nišanu sa svih strana. Razni evropski političari su kritikovali da sporazum o političkoj saradnji skreće pažnju od saradnje Srbije sa Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Po njihovim procenama se Srbija udaljava od Evropske unije jer novi sporazum nema nikakvih uslova, a sam ugovor ne vodi ka članstvu Evropskoj uniji.
To jedino čini SSP.
Izvor: EUobserver _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Mislim da je i ovo zanimljivo da se ovde citira, pisao jedan pametan covek kao odgovor na neka blebetanja o nekakvim Rusima i blebetanja o uporedjivanju ove zemlje sa Jugoslavijom:
Citat:
Da, da, samo je u Titovo vreme postojao jedan veliki, mnogoljudni varšavski pakt i jedan isto tako velki NATO.
Danas, u 2008 godini, SSSR više ne postoji, svi su iz varšavskog pakta prešli u EU i NATO, pa imamo:
Rusiju - 140 miliona stanovnika, 1,000 milijardi dolara BNP
SAD - 300 miliona stanovnika, 14,000 milijardi dolara BNP
EU - 500 miliona stanovnika, 16,000 milijardi dolara BNP. (da, nije greška u kucanju, 16 puta više od Rusije)
Ipak, slažem se da se sa Rusima najbolje razumemo. I od nas i od njih su svi pobegli, i mi i oni živimo u okrajcima bivših velikih država u kojima smo nekada živeli, ali su nas svi ostavili, i mi i oni smo prošli kroz monarhiju i komunizam i nije nam u zadnjih 200 godina uspelo da napravimo bilo kakvu normalnu i slobodnu državu u kojoj običan narod može nornalno da živi. A sad i jedni i drugi imamo kaubojski kapitalizam najgore vrste, u kome je čovek čoveku vuk - forma koju je zapad napustio još u vreme kada je Marks napisao svoj "Kapital". I jedni i drugi pljujemo na EU i nazadne ideje normalnog života i ljudskih prava koja bi važila za sve stanovnike, a ne samo za tajkune i slične "odabrane".
I mi i oni i dalje znamo bolje, eksperimentisaćemo, napravićemo opet nešto novo, svoje i drugačije od već dokazanih uspešnih sistema, valjda će ovaj put da nam uspe.
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Ned Feb 10, 2008 2:37 am Naslov:
PITANJE: A GDE STE VI TO BILI DO SAD???
Antievropskih signala i znakova je bilo dosta do sad. I to zadnjih osam godina. Kad se rampa polako i sigurno zatvara, vi ste konačno rešili da se izrazite. U redu. To je ipak bolje nego ništa. Da li je minut do dvanest ili već 12:15č?
B92blog, Srećko Sekeljić ::
PROTEST, PONEDELJAK, MINUT DO 12, PLATO, EU
Usled sve ozbiljnijeg udaljavanja Srbije od Evropske unije, omladinske i studentske organizacije pokreću akciju ”Evropa nema alternativu!“. Akcija počinje protestnim okupljanjem u minut do dvanaest, u ponedeljak 11. februara, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu i protestnom šetnjom od Platoa do zgrade Vlade Republike Srbije rutom Vasina-Kolarčeva-Terazije-Kralja Milana-Kneza Miloša.
Predstavnicima građana i nosiocima vlasti u Srbiji želimo da pošaljemo jasan i nedvosmislen apel da ne sme biti kockanja sa evropskom perspektivom naše zemlje. Ovom akcijom zahtevamo odgovoran pristup u rukovođenju državom i donošenje svih važnih odluka koje potvrđuju evropski kurs Srbije i ostvaruju osnovna očekivanja većine građana. Želimo da se što pre omogući nesmetano kretanje naših građana u zemljama EU. Želimo šansu da svoje znanje stičemo u drugim zemljama Evrope i da omogućimo našim kolegama iz tih zemalja da nas bolje upoznaju studiranjem u Srbiji. Želimo priliku da sarađujemo sa mladima iz EU i da učestvovanjem u evropskim programima, razmenom iskustava i akcijama odgovorno gradimo zajedničku evropsku buducnost! Ovi zahtevi su predati Vladi u vidu Deklaracije mladih Srbije, koju je potpisalo 55 omladinskih organizacija.
"Mi, mladi Srbije, izražavamo zadovoljstvo otvorenošću Evropske unije za preduzimanje koraka koji vode približavanju Srbije Evropskoj uniji, ali još više jasnim i većinskim opredeljenjem građana i građanki Srbije, naročito mladih, da evropski put nema alternativu.
Kada pitate mlade u Srbiji gde vide svoju budućnost i mogućnost za lični napredak, velika većina njih će reći da je ona u Srbiji kao sastavnom delu Evropske unije. Kako to nije bio slučaj do sada, veliki broj mladih je napustio Srbiju. Evropska perspektiva nas ohrabruje da svoje aspiracije i ambicije ostvarujemo u našoj zemlji.
Želimo više mogućnosti za nesmetanim kretanjem po Evropi, sretanjem drugih i drugačijih mladih i razmenom iskustava sa njima. To vidimo kao najbolji način da prevaziđemo izolaciju, upoznamo druge kulture i dobrobiti koje život u ujedinjenoj Evropi nosi i da zajedno sa mladima iz ostalih zemalja odgovorno gradimo zajedničku evropsku budućnost.
Mi želimo da budemo deo Evrope u kojoj se znanje vrednuje, u kojoj se znanje stiče celog života, u formalnom i neformalnom okviru. Hoćemo da našim znanjem i inovativnošću damo doprinos razvoju ekonomije i otvorenom i demokratskom društvu Srbije. Želimo da to znanje stičemo u kvalitetnom obrazovnom sistemu Srbije, ali i drugih zemalja Evropske unije. Takođe, pozivamo i mlade iz evropskih zemalja da stiču znanja i usavršavaju se u evropskoj Srbiji.
Mi ne očekujemo da nam se stvari dese, ili da ih neko uradi umesto nas; želimo da aktivno učestvujemo u donošenju odluka i razvoju sredina u kojima živimo, društva u Srbiji, ali i da se uključimo u evropske omladinske forume i programe namenjene mladima. Na ovom našem putu očekujemo aktivnu podršku Evropske unije i zemalja članica Evropske unije.
U proteklom periodu, mladi Srbije su pokazali da su istinski nosioci demokratskih promena u zemlji te i ovom prilikom želimo da poručimo da smo spremni, voljni i sposobni da budemo snaga i resurs Srbije u njenom putu ka Evropskoj uniji."
Februar 2008. godine
Omladinske organizacije potpisinice Deklaracije
1. Studentska unija Srbije,
2. Građanske inicijative,
3. Omladinski savet Vojvodine,
4. Savez studenata Beograda,
5. 1000 mladih lidera Srbije,
6. Organizacija mladih lidera Srbije,
7. Omladinska mreža G17 PLUS,
8. Socijaldemokratska omladina,
9. Demokratska omladina,
10. Koalicija mladih Srbije sa:
* Lokalnom koalicijom Bor,
* Lokalnom koalicijom Zaječar,
* Lokalnom koalicijom Prijepolje,
* Lokalnom koalicijom Kikinda,
* Lokalnom koalicijom Majdanpek,
* Lokalnom koalicijom Požarevac,
* Lokalnom koalicijom Bačka Topola,
* Lokalnom koalicijom Mali Iđoš,
* Lokalnom koalicijom Pančevo,
* Lokalnom koalicijom Vranje,
* Lokalnom koalicijom Kragujevac,
11. Savez izviđača Srbije,
12. Mladi istraživači Srbije,
13. Unija srednjoškolaca Srbije,
14. Grupa HAJDE DA,
15. Evropski studentski forum,
16. EURO<26,
17. Beogradska otvorena skola – BOŠ,
18. Centar modernih veština – CMV,
19. Erasmus studentska mreža – ESN,
20. Timska inicijativa mladih FPN - TIM FPN,
21. Grupa 484,
22. Inicijativa mladih za ljudska prava,
23. Klub OPA,
24. List Student,
25. Razvojni fond za mlade – RFM,
26. Sekcija mladih UGS Nezavisnost,
27. Udruženje „Živeti uspravno“,
28. Udruzenje studenata sa hendikepom,
29. Generator Vranje,
30. Univerzitetska kreativna radionica – UNISET,
31. AEGEE,
32. Inicijativa Vranje,
33. Nova vizija Prijepolje,
34. Libergraf Užice,
35. Omladina JAZAS-a jugozapadne Srbije,
36. Omladina JAZAS-a Zaječar,
37. Timočki omladinski centar Zaječar,
38. Romska inicijativa mladih Gypsy Soul Bor,
39. Omladina Kulske Opštine – OKO,
40. Omladina LDP,
41. Panonski postpesimisti Novi Sad,
42. Pokret mladih Natalinaca,
43. Centra za omladinski rad Kikinda,
44. Evropski pokret u Srbiji,
45. ITAKA,
46. NVO Kocka Novi Sad,
47. Omladina LSV,
48. Centar Agrarnog Razvoja Severno Backog okruga – CAR,
49. AAC Kulturanova Novi Sad,
50. Odred izviđača "Majdanpečki odred" Majdanpek,
51. Savez izviđača opštine Majdanpek,
52. Volonterska omladinska organizacija,
53. EBCO Balkan,
54. Program za dijalog mladih,
55. Humanitarno Udruzenje Roma – HUR
_________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
Pridružio: Apr 16, 2005 Poruke: 3900 Lokacija: centar
Poslao: Pon Feb 11, 2008 2:56 am Naslov:
danas.co.yu 11.2.2008 ::
Mihailo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju
Svi putevi vode u Evropu
Građani Srbije trebalo bi da se zapitaju zašto sve zemlje u okruženju žele u Evropu. To je između ostalog zato što ta zajednica donosi veću sigurnost zapošljavanja viši standard i veću slobodu kretanja. Zbog toga bi nepotpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom predstavljalo veliki korak nazad koji bi Srbiju još više udaljio od evropskih integracija, tvrdi Mihailo Crnobrnja
Licitiranja političara o ulasku Srbije o u EU smešna i neargumentovana: Mihailo Crnobrnja
Ivan Radak
- Nepotpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom predstavlja veliki korak nazad i ukazuje na svu neozbiljnost našeg shvatanja Evrope i poteza koje treba da povučemo da bismo postali deo velike evropske porodice. To je pogubno i zato što će takva odluka našu zemlju, koja ionako puno zaostaje u procesu evropskih integracija, još više odaljiti od EU i dovesti na samo začelje voza koji ide ka Evropi. Efekti tog poteza na ekonomiju su indirektni, ali će strani investitori, berza i devizni kurs dinara sigurno negativno reagovati na činjenicu da sporazum nije potpisan. Investitori će smanjiti ulaganja, a oni prisutni na berzi će se povući. Verujem da će, osim onih najtvrdokornijih i onih koji su već sklopili ugovore ili su pred sklapanjem, ostali pričekati da se situacija na političkoj sceni iskristališe. Ova kriza ne može da traje pet godina, ali će sigurno trajati više meseci odnosno dobar deo ove godine što će znatno smanjiti priliv investicija.To su direktne posledice unutrašnje političke krize koja je izazvana nepotpisivanjem sporazuma - kaže u intervjuu za Danas Mihailo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju.
Kakve će posledice, zbog nepotpisivanja sporazuma, trpeti građani Srbije?
- Uticaj na živote građana je takođe indirektan jer bez investicija nema novog zapošljavanja, bez zapošljavanja nema novog društvenog proizvoda, a bez novog društvenog proizvoda nema povećanja plata i penzija. To je jedan lanac loših događaja čiju glavnu kariku čini odbijanje saradnje sa EU. Strane investicije su nam potrebne jer nemamo dovoljno sopstvenih da bismo kreirali razvoj i otvarali nova radna mesta. Rast BDP i privredni razvoj u velikoj meri zavise od priliva svežeg kapitala.
Strpljenje EU na ispitu n Da li bi EU mogla da izgubi strpljenje i da na neki način kazni Srbiju zbog ovakvo nepromišljenog poteza?
- Najteža kazna koja bi mogla da nas zadesi jeste ignorisanje i ta opasnost nam preti. Jedna od poruka EU mogla bi da glasi - najpre dovedite svoju kuću u red pa tek onda se ponovo javite za pridruživanje. Sporazum koji nismo potpisali samo je izraz političke volje EU da se proces pridruživanja održi i sam po sebi nije ništa posebno. On samo konstatuje spremnost dve strane da nastave tim putem i nema ugovornu vrednost kao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Moguće je i da dođe do manjih kašnjenja i usporavanja kod odobravanja sredstava iz tzv. IPA fondova, ali mislim da se EU u to neće upustiti jer bi tim potezom podrila proevropske snage u Srbiji. Ipak, ignorisanje ne može vremenski da se oroči kao što ne može da se oroči ni hapšenje Mladića. Zato su sva licitiranja političara o datumu ulaska u EU smešna i neargumentovana.
Zašto bi građani trebalo da podrže evropski put Srbije i šta njima i privredi donosi integracija u EU?
- Građani Srbije trebalo bi da se pitaju zašto sve zemlje u našem okruženju žele u Evropu. To je zbog toga što ta zajednica naroda donosi materijalne koristi svojim građanima. Bolje se živi, viši je standard i Evropa je spremna da nam pomogne na tom putu sustizanja ostalih članica. Činjenica je da neke zemlje kao što su Španija i Portugal, koje su osamdesetih godina primljene u EU, i danas dobijaju pomoć da bi sustigle ostatak Evrope. Isti slučaj bio bi i sa Srbijom čiji bi proizvodi mogli da se nađu na jednom mnogo većem tržištu i dobijala bi bespovratnu pomoć. Da ne govorim o slobodi kretanja što je posebno važno mladim ljudima. Koliko znam, 70 odsto naših ljudi nema pasoš i za njih to pitanje možda nije važno, ali za one koji imaju pasoš ili žele da ga dobiju, to bi bila velika prednost. Članstvo u EU donosi i veću sigurnost zapošljavanja pa čak i šansu da se posao dobije u nekoj drugoj evropskoj zemlji. Poljaci su tu mogućnost dobro iskoristili, a sada je dosta koriste Rumuni. To su sve velike prednosti, dok su nedostaci uključivanja u EU, u odnosu na ono što dobijamo, relativno mali.
(...)
ceo tekst OVDE _________________ Obavestenje:vlasotincanin@yahoo.comnije moja email adresa
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
