Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pon Maj 23, 2005 5:07 pm Naslov: price za jugonostalgicare
"...uspomene su jedino sto ce te poneti sa sobom kad podjete na onaj poslednji put. Ostalo ce ostati da rdja i propada na ovom svetu. Ja zalim ljude koji nemaju ta divna, nostalgicna secanja.
Ja boh mozda lakse ziveo, manje patio, da sam kao Vi, ali bi sigurno manje i uzivao. Hvala Bogu sto sam ovakav obican covek koji voli ponekad i da pati. seca se i raduje slicicama iz proslosti. A prazno bi bilo bez svega toga. A na sta bi zivot bez toga licio ? Zivot nije crno beli film u koji bi vi materijalisti da ga ugurate. Jednostavno ne bismo dozivljavali ni bol ni tugu, a samim tim ni radost ni srecu. Ja mozda ulepsavam malo te obale Morave kraj kojih sam rastao, jer osecam da i posle svih godina jos uvek pripadam toj bedi i siromastvu u kome je moja zemlja.
Nisam se primio ovde, na prvi pogled pa i na drugi, iako sam ostvario sve ono sto zovu americki san, ali ipak volim sve tamo, ne znam ni ja zasto, verovatno zato sto sam prvi put vazduh tamo udahuo i sunce me prvi put tamo ogrejalo.
A covek se uvek vraca tamo gde mu je bilo lepo, gde mu je jos uvek lepo.
Znam da ima bede, bilo je ranije, a bice i kasnije. A najgora je ona ljudska beda, ljudsko siromastvo. Ima kriminala, ali ima i ovde, samo jos prefidnijeg, samo je ovo bogatiji svet, a mi drcni i halapljivi pa nam izgleda lepse.
Nostalgicari su bogat narod.
Nemojte to pleme sazaljevati, zavidite im jer imaju taj lepo osecaj, nostalgiju.
To je topla vatrica koja greje grudi, hrabri dusu, bodri duh, pravi filmove od secanja, crta slike po hodnicima proslosti.
Ne zalite nostalgicare, zavidite tim srecno-tuznim ocima koje vide ono sto vama nikada nece poci za rukom. Vide beskrajnu poljanu prvih koraka, prvih ljubava, igara, tresanja na usima, i nevestinih pesama.
Ne zalite nostalgicare, jer oni umeju vise da uzivaju u svojim setnim, toplim secanjima, nego vi u svojim kaminima, kojih se nikada necete zazeleti kad vam hladna ruka zaborava pokrade sva secanja iz dzepova detinjstva.
Moji drugovu koji su tamo ostali, nikada nece saznati sta je to nostalgija,
nikada nece voleti tako zestoko to sto imaju i sto im je tu.
A ja hocu.
Ostavio sam te mladosti moja, i reko moja i vi sto ste mi ime znali i vikali da bi vas iz zaleta zavoleo.
Veliki sam zalet napravio, perekookeanski,
Ali sada izdaleka vidim bolje i lepse i volim vas vise.
Cudo je ta nostalgija, a cuda su skupa i neobjasnjiva i cesto nenadmasna"
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Uto Maj 24, 2005 8:53 pm Naslov:
Nostalgija
Postoji u zivotu naseg coveka u tudini jedan trenutak kada strarno pozeli
da vidi, makar nakratko, svoj zavicaj, kao da je u pitanju prva ljubav iz
mladosti. Hrana mu postane bezukusna, ljudi kao da su od plastike, a zivot
bez smisla.
Za onoga ko to moze sebi da dozvoli, nostalgija kosta koliko i povratna
avionska karta do Beograda. Na aerodromu nas covek kupuje bocu viskija u
bescarinskoj zoni da je odnese starom ocu, ali cim ude u nas avion, a leti
JAT-om, on je otvori. "Sestro!" - kaze stjuardesi - "donesi molim te casu i
dve kocke leda!"
U kojoj bi to stranoj kompaniji mogao da stjuardesu zove sestrom i gde bi
to mogao da dobije u avionu "Vesti", "Politiku" i "Novosti"? Nigde. Dok
kapetan obavestava putnike da upravo ulaze u jugoslovenski vazdusni
prostor, srce mu udara kao ludo. I oblaci su mu nekako poznati, i rida
polja i meandri reka. "Kakva zemlja!" - kaze susedu zemljaku. - "Pa ovo bi
moglo da hrani citav Japan, a mi stalno duzni i gladni..."
Zanimljivo, kada se avion spusti na pistu, jedino Srbi aplaudiraju pilotu
kako je to izveo. Verovatno, duboko u sebi sumnjaju sve vreme da nas covek
to moze i to tako vesto. Pravi "liz" , razumes! A sto je najlepse, na
aerodromu svi puse! Mogao bi dim da seces nozem, pa da ga izvozis na Zapad.
Pusi strogi carinik koji pregleda prtljag, pusi pilot i kopilot dok izlazi,
puse stjuardese, furnja policija, puse taksisti sto hvataju musterije, puse
oni sto cekaju svoje - milina jedna! Da zapali neko na frankfurtskom ili
londonskom aerodromu mislili bi da je poludeo ili bi ga osudili na godinu
dana zatvora.
A, ovde, pusi barmen za sankom, puse deca, dimi cak i dezurni vatrogasac.
I dok se vozi kuci u olupanom automobilu svog rodaka, koga jos samo boja
drzi na okupu, nas covek uziva u svom povratku; jeste da je asfalt od
prosli put propao, jeste da su kuce duz puta posivele, ali to je svejedno
njegov grad. Otac i majka ostareli, a stan u kome je proveo detinjstvo i
mladost nekako se smanjio i pohabao. Smestili ga u njegovu decju sobicu, pa
mu krevet okracao. Gleda postere koje je lepio kao decak; Dzimi Hendriks i
Bitlsi, gitara bez zica, fudbalska lopta, stare skije, knjige koje je nekad
voleo...
Podelio je poklone i popio deset kafa sa komsijama i rodacima koji su dosli
da ga vide. I svi mu se zale. Jedni na male penzije, drugi na skupocu,
treci ne mogu da plate struju, a neki opet ne mogu da nadu lekove.
Kontejneri ispred kuce zatrpani dubretom, niko ne odnosi, konobari
neobrijani, taksisti ogovaraju vladu i psuju na sav glas druge vozace,
stare ljubavi zbog kojih je hteo da se ubije pretvorile se u debele
ofarbane matrone - jedino je kevina sarma ostala ista i Sava sto se i dalje
uliva u Dunav. Nekada elegantne ulice pretvorile se u buvljake iz
Istanbula, a gradom krstare zlokobni crni dzipovi koje voze do glave
osisani momci sa mindusama.
Za koga god se raspita, ispostavi se da je umro. Neverovatno, koliko sveta
je poumiralo! Na uglu kod stare skole video je svog profesora matematike iz
gimnazije kako prekopava sadrzinu kontejnera. Nije mu se predstavio, a ovaj
ga nije prepoznao. Piljio je u njega kroz stakla velike dioptrije.Tutnuo mu
je u ruku sto evra i on se zaplaka i zamace iza ugla.
Na televiziji su se davali stari americki filmovi. Elegantni mladi ljudi su
na svim kanalima pricali o politici prekrstenih nogu. Hodnici njegove rodne
kuce bazdili su na kiseo kupus iz podruma i zaprsku koja je kuljala iza
svih vrata stanova. Nije mogao da spava jer se tavanica tresla od rada neke
poludele masine za pranje vesa. "Kod nas je zabranjeno da se pere posle
deset!", kazao je majci, a ona mu odgovori da je kod njih dozvoljeno prati
posle ponoci jer je tad struja jeftinija.
Skolski drugovi su mu ocelavili i ugojili se. Po kafanama se razmileli
prosjaci koje kelneri izbacuju napolje. Gde god se zaustavi auto, na njega
skace copor Cigancadi da pere stakla. Prava napast. U kafanama svi vicu;
iskocile im zile na vratovima. Muzika preglasna, ne moze da se razgovara.
Uz to, svi ga teraju da jede, kao da je iz gladi utekao. Za nedelju dana
dobio dve i po kile. Morace to dobro da istrci kad se vrati kuci. Kuci?
Zar ovaj grad nije njegova kuca? Ocigledno vise nije. A ona tamo na Zapadu?
Ona sa travnjakom na koji niko nista ne baca, ona sa decom koja nisu
naucila srpski i sa strogom besprekornom zenom koja ga neprestano hvata u
balkanskim greskama? Sve ono za cim je godinu dana ceznuo, sada mu
odjedanput smeta. A najvise mu smeta sto mu sve to smeta!
Ko je on i odakle je, da se buni konobaru sto nema leda za pice i sto sve
kasni, cak i godisnja doba? Pa nije njegov deda pravio onaj raj na Zapadu
nego nemacki i svajcarski! A, njegov jadan i ovo kakvo je jedva nekako
skrpacio.
Eto na sta misli nas covek dok se vraca kuci na Zapad. Oblaci su nekako
drugaciji nego kod nas, a u njemu ni traga uzbudenja kao kad je sletao u
Beograd. Na aerodromu tiho, kao da su svi pomalo mrtvi. Niti ko pije, niti
pusi, niti se dovikuje, niti vas iko pretresa na carini i pita sta imate da
prijavite. Nigde carinika, niti policajca. A nas covek dobro zna Zapad; ima
ih vise nego kod nas, samo su nevidljivi. Ovde je svaki kucepazitelj
policajac i svaka dokona baba na prozoru. Svaki komsija i svaki dubretar...
Jedanput, tek sto je dosao u taj mali grad na Zapadu, strpao kesu punu
dubreta u auto i bacio je u neku sumu na pustom mestu. Nije proslo ni
nedelju dana, a na vratima se pojavio policajac. Vi ste bacili dubre u
sumi, kazao je. Kako je utvrdio? Prekopali kesu i pronasli kovertu sa
njegovom adresom. Platio najvisu kaznu. Uveli ga u red. Gde su oni nasi
kontejneri gde svako baca sta hoce, najvise pored njih! I zna dobro nas
covek dok se vraca kuci; nece proci ni mesec dana, ponovo ce pozeleti rodni
zadah kiselog kupusa iz podruma i oblake sa rostilja, preglasnu muziku i
upadanje u stan bez predhodne najave...Dojadice mu ovaj raj i ova
sredenost, gde se ponekad covek mora da ustine za ruku da bi se uverio nije
li vec pomalo mrtav.
Tako mu je izgleda, sudeno, da zivi izmedu ta dva sveta, izmedu, uvek
izmedu...
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Pet Maj 27, 2005 4:46 am Naslov:
"Na Istoku ,sluzbenici rade od sedam do tri.Na Zapadu,od devet do pet.Sluzbenicki Istok se budi u pola sest.Cinovnicki Zapad u sedam.Mamurni Istok baulja kroz maglovito zimsko jutro,psujuci posao drzavu,zivot,sudbinu.Istok je poluobrija.To je zbog toga sto se sinoc brijao,da bi ujutru mogao duze da spava.Glatko izbrijani Zapad vozi se cutke metroom.Istok prica politicke viceve u pretrpanom autobusu.Zapad cita novine.Potpuna tisina.Niko ni sa kim ne razgovara.Istok se zaljubljuje u nepoznatu sluzbenicu sa zelenim ocima izmedju tri autobuske stanice.Naravno,on stize u pola osam na posao i kaze ljutito sefu:Sta je?Pa nismo na Zapadu?Zapad pocinje da radi u devet.U to vreme Istok vec polako dolazi sebi.Popio je tri kafe procitao u novinama sta se dogadja na Zapadu.Do pola deset Istok razgovara o tome sta je sinoc bilo na televiziji.Zapad vec uveliko radi.On ne moze da preprica sta se sve dogadjalo na 27 televizijskih kanala,jer niko nije gledao isti program.U pola jedanaest,Istok koji je imao dva sata prednosti nad Zapadom,odlazi na zasluzeni dorucak,koji se placa bonovima.Kao da je celoga jutra kopao,on doruckuje glavu u skembetu,gulase,pljeskavice,bureke,tripice,corbaste pasulje,jagnjetinu sa kupusom,podvarke i ostala laksa jela.Posle zvace cackalicu i popije tri piva,odlikovana na svetskoj izlozbi.Zapad ima pauzu za rucak izmedju 12 i 13 casova.On stojeci pojede sendvic sa hladnom piletinom(belo meso i popije 7UP.Zatim se vrati na posao.U hodniku kuce u kojoj radi popio je prvu instant kafu iz kartonske solje.Istok vec ima prednost od tri piva i dva vinjaka.Usput,cuo je za neku rasprodaju,pa je skoknuo da vidi o cemu se radi i vratio se posle dva sata u kancelariju.Zapad se dogovorio da sastanak Sindikata bude odrzan u subotu kada se ne radi.Odlucivace se o mogucem strajku.Istok je preko Sindikata dobio zaledjenu junecu polutku,koju ce strpati u zamrzivac.Okrvavljeno odelo odneo je na hemijsko ciscenje .U tri i po popodne Istok se vraca kuci.Pre toga svraca na pihtije i jos jedno pivo.Zapad i dalje radi.Istok ruca.Porodica ide na prstima jer se tata premorio na poslu.
Zapad i dalje radi.
Istok je prilegao na divan i uskoro hrce,posto je prethodno novinama prekrio lice zbog muva.Bude ga u 19 i 30 da gleda televizijski dnevnik.Istok ima hiljadu primedbi na ekonomsku situaciju.Zapad i dalje radi.Posto je odgledao vesti,Istok se baca na laksu veceru:kuvana svinjska kolenica sa renom i crnjak od tasta sa sela.Sest sati:Zapad se vraca kuci.Nema snage da cita novine u podzemnoj zeleznici.
Zapad je iscedio sve iz Zapada.
Istok je sveziji uvece,nego ujutru!Na smrt umorni Zapad zbacuje mokasine sa nogu i pije viski da dodje sebi.Rusi se u fotelju i gleda treperave televizijske slike ne shvatajuci uopste,sadrzaj..Pita se ,ima li zivot bilo kakvog smisla?Kuda sve to vodi?Zatim bezvoljno vecera:bleda atlantska riba bez ukusa i bareno povrce.Casa belog vina.U tom trenutku,Istok je vec u prednosti za pet boca crnjaka.Zapad odlazi rano na spavanje.Sutra je radni dan.Zapad ce ziveti samo preko vikenda.Od petka u pet popodne,do nedelje uvece.Istoku je svaki dan praznik.Ne bih ziveo na Zapadu,kaze zeni,da mi daju milion dnevno!
Zapad uzima pilulu za spavanje.
Istok lakomisleno pozajmljuje novac od Zapada.Zapad odobrava kredite,da bi ziveo od kamata sa Istoka.
I Istok i Zapad spavaju kao bebe i sanjaju u bojicama.
ma Momo Kapor mnogo znaje, samo sto nikako da napise nesto normalno, nego samo neko prenemaganje i jedenje gomna. Jeste, sve je to ko tacno i ko nije tacno i srceparajuce i lepo zvuci i ... Ali bracke sta je sustina... Naravno da mi fali nesto, naravno da sam nezadovoljan i NARAVNO da mi se cini da je u tudjega tatka pogolema patka, ali nije problem u tome gde zivim i sta radim, problem je u vremenu koje prolazi bespovratno i u godinama koje se neprimetno nizu (skoro ko kad na moravu pravis ruzu za mrenu od mrmoljci:)), problem je u zivotu koji podjednako prolazi i ovde i tamo (sta je OVDE a sta TAMO odlucite sami), problem je u prostoj cinjenici "Odraslo se" i nikad vise nece budemo veseli i bezbrizni (osim mozda kad se dobro nacukamo ili naduvamo - kuj koje voli) kao kad smo nekada bili. A voleo bi, nije da ne bi, da mogu da ne brinem o svemu i da mi je jedina sekiracija "ce radi li krkuska danas?" i kako da ranije pobegnem iz skolu da zauzmem dobro mesto u "skarpe" (za neupucene, skoro pa legendarno mesto na Moravu gde su ribe same izlazile na obalu:))))... Ali nema bracke, nema spas, i kad ti sve prekipi, a ti sednes u avion, kao davi te nostalgija, a u stvari trazis bar malko od onuj srecu sto pamtis i sto se nadas da ce opet da dozivis... Dodjes, cini ti se po oblaci odis, al' pistolj, brzo se razocaras, ne od komsije i od besparicu i od problemi - nego jednostavno zato sto posle trodnevne euforije, kratkog izleta u carstvo zadovoljstva (zadovoljstvo se u mom recniku od srece razlikuje po tome sto je ko i Hamlet "gojazno i kratkoga daha" dok je sreca stanje duha i dugog je karaktera, skoro permanentna) shvatis da nisi nista srecniji nego sto si bio tamo gde si - JEDNOSTAVNO NISI, i nema tuj ovoj onoj, padas ponovo u depresiju, ne zelis da sebi i drugima priznas, nego nalazis svakakve izgovore, te nije me sluzilo vreme, te neje sad sezona za krkuske, te ce bude bolje - a istina je jednostavna - sve dok se tako ponasas NECE da bude bolje i samo ce osciliras izmedju dva sveta trazeci srecu i nadajuci se onome sto je bilo i bespovratno proslo. Jedina nada je da sve ovo svatis (ni sam nisam siguran kolko sam bio jasan) i da si trazis srecu ne u proslosti nego u ovom sadasnjem trenutku, tu gde zivis i sa kim zivis... _________________ Bistro!!!
Pridružio: May 04, 2005 Poruke: 3929 Lokacija: medju javom i medj snom
Poslao: Sub Jun 11, 2005 3:22 pm Naslov:
Pa ti zameni Kapora
ali tako je to od jednog sveta se sve vise otudjujemo, drugome ne pripadamo...ostajemo razapeti izmedju dve vatre....ne znamo ni sami kojoj da se priklonimo....zalimo za necim cega vise nema...a godine prolaze...
Sva vremena su GMT + 1 sat Idi na stranu 1, 2, 3, 4Sledeci
Strana 1 od 4
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
Svi tekstovi i fotografije vlasništvo su Vlasotince Cafe portala. Nije dozvoljeno njihovo korištenje u bilo koje svrhe bez izričitog dopuštenja . Sva prava zadrzana. / copyright: Vlasotince Cafe / 2004. - 2007.
Ideja administracija realizacija web dizajn (c) Dragan Blagojevic BAN pomoc i covek bez koga ovo ne bi bilo bamby Hosted by Host 011
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Lista članova
Korisničke grupe
Profil
Proveri privatne poruke
Pristupi
